Tag: Nebojša Zelenović
Zelenović nakon sastanka sa Eskobarom: Sporazum ne sme da nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je danas u Beogradu, dva dana pred sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Ohridu, održao sastanak sa predstavnicima opozicije. Sastanku je prisustvovao i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, koji je rekao da je to bio otvoren sastanak na temu evropskog predloga o definisanju odnosa Srbije i Kosova. „Eskobar je ponovio da sporazum Beograda i Prištine definiše normalizaciju odnosa, a ne priznanje, kao i da SAD podržavaju sporazum u potpunosti“, rekao je Zelenović. Američki izaslanik je rekao i da Zajednica srpskih opština mora biti formirana, kao i da region Zapadnog Balkana treba da ide brže ka EU. „Sporazum ne bi smeo da sa sobom nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu – jer nije“, istakao je Zelenović u današnjem razgovoru. On je podsetio i da stranka Zajedno još nije izašla sa konačnim stavom o Sporazumu, kao i da je predstavnik EU Miroslav Lajčak preneo snažno opredeljenje EU ka proširenju. „Ako je tako, u nekom od dokumenata treba da stoji datum za punopravno članstvo Srbije i Zapadnog Balkana u EU. Ovo je važno zato što bi to vratilo veliki optimizam građanima koji žele u EU, jer je to put ka normalnom i dobrom životu. Samo buđenje velike energije ovih građana može biti odlučujuća politička snaga za ujedinjenje proevropske opozicije i pobedu nad autokratijom.“, rekao je Zelenović.
Zelenović o sastanku sa Lajčakom: Tražimo da EU predloži datume kojim bi nam pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta
Šest predstavnika opozicije, među kojima je i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, prisustvovalo je sastanku sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Prema njihovim rečima, Lajčak ih je informisao o dosadašnjem toku pregovora Beograda i Prištine, kao i o narednim koracima. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je gostujući u emisiji Novi dan na N1, istakao da je razgovor vođen na inicijativu Lajčaka i njegovih saradnika. Na pitanje da li je Lajčak objasnio ono što je predsednik prihvatio i na šta se obavezao, kopredsednik stranke Zajedno ističe da ono što je on razumeo je da stvar sa samim dokumentom i njegovim prećutnim prihvatanjem nije dovoljna. “Mislim da se u Ohridu neće stavljati nikakav potpis, već da će se u Ohridu definisati mapa puta, a da će finalizacija biti u nekom sledećem trenutku. Kako sam razumeo Lajčaka, ali i Hila ranije, na kraju neće biti dovoljno samo prećutno usaglašavanje, insistiraće se na formalizaciji, a to znači potpisivanje”, rekao je Zelenović. “Rekao sam Lajčaku da je nama ovaj sporazum vlast predstavila kao evropski ultimatum. Da nam je predsednik u Parlamentu objašnjavao kako je to ultimatum i kako mi sve gubimo, da ništa nećemo dobiti, da smo pod velikim pritiskom, da ćemo ostati bez svega i tako dalje. To je narativ koji se ovde sluša a u takvom kontekstu teško da neko može da razvije pozitivno osećanje prema Evropskoj uniji”, rekao je Zelenović. Zelenović dodaje da su čuli u kom pravcu ide ceo proces i istakao je koji su zahtevi stranke Zajedno. “Tražimo da Evropska unija predloži konkretne datume koji bi građanima Srbije i regiona pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta”, rekao je Zelenović i dodao da je opozicija tražila odgovor na to da li će se stvarno govoriti o miru na Zapadnom Balkanu. “Za građane koji žele u EU jako je važno da čuju od EU da ona nije zaboravila na milion građana Srbije koji žele normalizaciju odnosa, slobodne medije, vladavinu prava, dobre odnose sa susedima. Za njih je jako važno da čuju kada će Srbija u EU i koji su zahtevi neophodni da se ispune da bi se stiglo u EU. Za građane Srbije je važno da vide da postoji nekakava izvesnost. Građani sada vide da se nešto dogovara sa Vučićem i da je to u interesu Vučića, a ne građana”, istakao je Zelenović. “Ono što nam je Lajčak rekao je da zbog rata u Ukrajini i svega što se tamo dešava, politički momentum je nadvladao tehnokratski u EU te su se i pozicije u pogledu članstva i ubrzanja članstva promenile za Srbiju i druge zemalje na Zapadnom Balkanu, ali smo mi kao opozicija tražili nekakav dokument koji potvrđuje te tvrdnje”, zaključio je Zelenović. Celo gostovanje u emisji Novi dan pogledajte u nastavku:
Zelenović na tribini “Martovska raskršća” u Kragujevcu: Srbija ste svi vi i svi mi koji mislimo drugačije
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je pored drugih opozicionih lidera Demokratske stranke Zorana Lutovca, pokreta Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Đorđa Pavićevića govorio na tribini “Martovska raskršća” u Kragujevcu koju je organizovala medijska kuća Glas Šumadije i istakao da veruje da i u drugim gradovima postoje hrabri mediji ili kuće koje bi volele da se o svemu razgovara i da probiju medijsku blokadu na lokalu. Tribina je simbolično održana u martu, mesecu u kome su se dogodili brojni dramatični momenti u Srbiji, te su predstavnici ove četiri stranke razgovarali o aktuelnim pitanjima kao što je sporazum, status Kosova, politika vladajuće stranke. Nebojša Zelenović je istakao da nikada od 2002. godine nismo bili dalje od Evropske unije nego što smo danas i da za to postoji jedan jedini krivac, a to je Vučić i ova vlast. “Srbija ste svi vi i svi mi koji mislimo drugačije. Mislim da je ovaj format i način na koji mi večeras pričamo značajna stvar. Kada se čulo da vi, Glas Šumadije, organizujete ovaj događaj, pojavilo se interesovanje kod ljudi u Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, pošto se o ovome nigde ne razgovara. Nema toga u parlamentu, nema na televiziji”, istakao je Zelenović i zaključio: “Mi se već dosta dugo, kao politički akteri, bavimo time šta će da uradi Vučić. Šta nas briga šta će da uradi Vučić. On će uraditi sve ono što inače radi 10 godina i otežava nam život i pravi sebi prostor da može da radi stvari koje inače radi, uspešno u svoju korist i dosta neuspešno za državu”.
Zelenović: Vučić se krije iza naroda koji obmanjuje decenijama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio pokretanje Narodnog pokreta za zaštitu države što je u javnosti već ocenjeno kao pokušaj skretanja pažnje sa aktuelne debate o rešenju odnosa Srbije i Kosova. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, veruje da je ovo samo još jedan od pokušaja Vučića da pobegne od odgovornosti. „Vučić ponovo pokušava da se sakrije iza naroda koji obmanjuje tri decenije, a aktivno unazađuje duže od deset godina“, rekao je Zelenović i dodao: „On tokom aktuelnog mandata predsednika Srbije pravi pokret za spas države – od koga je spašava, od sebe samog?! Vučić treba da prihvati odgovornost i jasno kaže javnosti šta je njegova politika prema Kosovu, šta je i sa kim dogovorio i šta to znači za građane Srbije i naše ljude na Kosovu, a ne da celu državu ponovo gura u žečiju rupu iz koje nema izlaza“. Zelenović je podsetio i da je u više navrata iznosio predloge o daljim koracima za rešavanje odnosa Srbije i Kosova. „Mi verujemo da Srbija mora raditi na pronalaženju dogovora koji je najpovoljniji za obe strane. U više navrata smo izneli naš plan – tražimo formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najbolje evropske prakse, da KiM ne može da se ujedini sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO-a, demilitarizaciju Kosova, zaštitu naših crkava i kulturno-istorijskih spomenika i punu pravnu zaštitu javne i privatne imovine naših građana“, ističe Zelenović. “Kada bude obilazio jug Srbije, neka objasni tim ljudima zašto ih je godinama prodavao kao jeftinu radnu snagu kompanijama koje su ih besumično izrabljivale sve dok su dobijale ogromne subvencije iz javnih budžetaa – od takvih Vučićevih politika moramo da branimo našu državu i njene ljude”, zaključuje kopredsednik stranke Zajedno.
Zelenović: Kako do sporazuma dobrog za Srbiju, a ne samo za Vučića
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je juče gostujući u emisiji Fokus istakao da Srbija treba da se bori za sporazum koji našim državljanjima na Kosovu i Metohiji garantuje potpunu bezbednost i perspektivu dobrog života, regionu trajni mir i stabilnost, a Srbiji siguran i dogledan ulazak u EU. Zelenović je govorio o predlogu koji je ranije predstavio javnosti, a odnosi se na stav stranke Zajedno. “Mi smatramo da se problemi ne mogu rešavati na parče, da se ovo što traje decenijama bez ikakvog izgleda da će se rešiti na dobar način i u najboljem interesu građana Srbije zbog čega imamo stav da pored rešavanja odnosa Beograda i Prištine, neophodno je stvari sagledavati i u jednom širem kontekstu na Zapadnom Balkanu”, istakao je Zelenović. Kako je rekao, u obzir su uzeta dva ključna principa; prvi je da nema promene granica na Zapadnom Balkanu (ili administrativnih linija u zavisnosti od toga kako ih ko naziva), a drugi je jasan i nedvosmislne stav EU da ona želi da vidi Zapadni Balkan u EU. “Tek nakon što se ispune ta dva ključna principa, mi možemo stupiti u razgovore sa svojim komšijama, zemljama Kvinte i sa EU oko toga kako da rešimo sva otvorena pitanja. Format u kom mi smatramo da bi problemi mogli da se reše jeste Međunarodna konferencija na kojoj bi se sva ta pitanja stavila na sto, a zatim iskreno i otvoreno razgovaralo o njima”, rekao je Zelenović i dodao: “Ne mora niko da bude gubitnik, naprotiv, mogu svi biti dobitnici ako gledamo šta su interesi svih nas i kako se ovaj region Zapadnog Balkana normalizuje, u njemu uspostavlja trajni mir i stabilnost, formira jedan zajednički sistem kolektivne bezbednosti i na kraju, jedinstveno ekonomsko tržište sa umreženim organizacijama što bi nas sve zajedno odvelo u EU”. Kada je u pitanju rešenje Kosova i Metohije, kako ističe Zelenović, u Parlamentu su dobijena dva vrlo loša odgovora za Srbiju, a to su da Srbija sve gubi i da ništa ne dobija, čime se nametnulo pitanje šta je zapravo traženo za Srbiju. “Mi iz stranke zajedno imamo predlog koji se sastoji od pet zahteva. Prvi je formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najmodernije autonomije koje postoje u evropskoj praksi, drugi je nemogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO, treći je demilitarizacija Kosova, četvrti je zaštita naših crkava, manastira kao i najširi mogući koncept njihove autonomije i peti je puna pravna zaštita javne i privatne imovine svih Srba na KiM. To je jedan koncept o kom mi mislimo da treba da se razgovara, a vreme prolazi i ne radi za nas”, istakao je Zelenović. Kada je reč o demilitarizaciji Kosova, kopredsednik stranke Zajedno istakao je da je glavni cilj ovakve politike uspostavljanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu. “Na principima Međunarodne konferencije, sa zahtevima koji su vezani za Kosovo i dobijanjem datuma za punopravno članstvo u EU, zapravo bi se stekli uslovi da se promeni pozicija Srbije po pitanju integracije Kosova u međunarodne organizacije što samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog da kada se ta pozicija menja, da se onda nešto traži zauzvrat. To što se traži zauzvrat, nije ništa što inače ne mislimo da je dobro za sve, a to je da je u ovakvim okolnostima dosta teško zamisliti kako će da izgleda Kosovo sa nekoliko helikoptera ili dvadesetak tenkova ili nekim avionom. Postavlja se pitanje kakva je tu bezbednost za naše građane, naročito za one koji su zaboravljeni, a žive južno od Ibra”, objasnio je Zelenović i dodao: “Mi bismo ovim zahtevom produžili mandat mirovnih snaga koje se trenutno nalaze na KiM i jedan dodatni rok da budu tamo i održavaju bezbednost na način na koji su to radili do sada. Sa druge strane, mi bismo na taj način mogli da uđemo u sistem kolektivne bezbednosti u kojoj bi bili zagarantovani, ne samo mir i stabilnost na Kosovu, već na celom Balkanu. Važno je o ovom problemu razgovarati, kako sa ljudima koji žive na Kosovu, tako i sa zemljama Kvinte, kao i sa EU”. Zelenović je zaključio da je veliki problem što mi spoljnu politiku nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednostom politikom EU, a koja se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, jer da jesmo, kako veruje, naša pozicija u ovim razgovorima bila daleko bolja. Kada je reč o sporazumu između Beograda i Prištine, ističe da je glavni problem što još uvek nije poznato šta tamo zapravo piše i šta Srbiji taj sporazum zapravo donosi jer ako će taj sporazum zaista da garantuje bezbednost i dobar život svih naših građana na KiM, da obezbedi mir na Balkanu i ako će Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan, dobiti datum kada će konačno postati punopravne članice EU, onda bi svi zajedno mogli naći način da taj sporazum zapravo i prihvate. “Verujem da je moguće praviti dogovore, ali samo kada imate zajednički cilj da zaista uspostavite mir, a ne trku u naoružanju koja se sada dešava, jer to ne bi bila trka u naoružanju sa Hrvatskom, Kosovom, već sa NATO. Mi verujemo da je moguće praviti dobre dogovore, razumeti drugu stranu. Važno je da Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, pokaže stratešku inicijativu da ona prva želi dogovore i da kroz tu stratešku inicijativu učini (teritorijalno) manjim državama prihvatljive ponude”, rekao je Zelenović i zaključio: “Mi imamo dve prepreke na našem putu ka uspostavljanju dobrog života ovde. Prvi je što postoji snažno osećanje u EU da oni nisu za proširenje. Stoga mi zajedno moramo da uradimo nešto da bismo to preovlađujuće osećanje promenili. Bolje da to uradimo svi na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih. Drugi veliki problem je što je 95% Srbije protiv članstva u NATO, a mi smo ponudili rešenje kako do trajnog mira na Balkanu i ulaska u EU, a da ne uđemo u NATO“. Video gostovanja:
Stranka Zajedno oštro osuđuje napad na LGBTQ+ mladića
Stranka Zajedno oštro osuđuje pokušaj ubistva mladića kao i svaki vid nasilja. Kopredsednica stranke Zajedno, Biljana Stojković će svojim prisustvom pružiti podršku protestu „Mržnja ubija“ koji je zakazan za 18 časova u parku Manjež. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, istakao je da loša vlast zanemaruje prava potlačenih, brani nasilnike iz svojih redova i demotiviše inistitucije da rade svoj posao. Porast nasilja u društvu mora da se zaustavi. Institucije koje treba da štite građane očigledno već godinama ne rade svoj posao i to sve pod patronatom bivšeg ministra unutrašnjih poslova i sadašnjeg direktora BIA, Aleksandra Vulina, koji svojom desničarskom retorikom nije činio ništa da poboljša položaj manjinskih grupa u društvu. Kopredsednica stranke Zajedno, Biljana Stojković će večeras svojim prisustvom na protestu pružiti podršku svim manjinskim grupama u borbi za osnovna ljudska prava. U društvu mržnje najugroženije su manjinske grupe, kao što jesu pripadnici LGBTQ+ zajednice. Demokratičnost društva meri se zaštićenošću ugroženih građana. Mi ne živimo u demokratiji. Napadi na LGBTQ+ aktiviste pokazuju dubinu naše propasti. Zato mi, koji želimo civilizvovanu i tolerantnu Srbiju, pokažimo solidarnost sa našim sugrađanima. Večeras u 18 časova u parku Manjež.
Kopredsednici stranke Zajedno pružili podršku tužiteljkama
Ispred Vlade Srbije organizovan je skup podrške tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović. Na protest su došli i kopredsednici stranke Zajedno. Ovo je jedna nova iskra slobode, rekla je kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković i istakla da svako ko slobodno misli i želi da živi dostojanstveno, danas mora da bude ovde. Pojavile su se neke hrabre žene koje su pokrenule jedan proces i to ne smemo da zanemarimo i moramo apsolutno da podržimo. Nadamo se takvim iskrama u svim delovima društva, u svakoj profesiji, posebno u onim profesijama koje se tiču institucija države koje su zarobljene, koje su izbrisane iz državnog sistema i predate u ruke SNS-u. Ovakve skupove svako slobodnomisleće biće mora da podrži. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, zahvalio se svim građanima koji su došli na današnji skup i koji će dolaziti i na naredne skupove. Borba po borba, pobeda po pobeda. Siguran sam da će se i ovde ostvariti još jedna pobeda, a to je da Tužilaštvo mora da bude samostalno. Sudovi moraju da budu nezavisni. Ko god je mislio da u Srbiji nema energije, susreće se upravo sa ovim masovnim protestom. Borićemo se i podržavati svakoga ko iskreno misli, ko slobodno govori i ko misli da Srbija mora i treba da bude pristojna država. Ima dovoljno ljudi da se za te bitke izborimo zajedno. Pozivam sve da se pridruže svim sledećim događajima kojih će svakako biti i da svi zajedno osvajamo nove pobede.
Zelenović objasnio kako do trajnog mira na Balkanu i članstva u EU, a da ne uđemo u NATO
Hoće li ovo društvo u EU, da li ova vlast zaista želi da tamo stigne i ako želi hajde i to da iskaže konretno, a ne samo prividima institucionalne borbe i scenografijama kojima se samo pretvaramo da bismo nešto hteli, a ne zapravo. Put u EU je put u svet slobode, vladavine prava, slobode medija, demokratije, možda baš zbog toga vi iz vlasti ne želite da tamo stignemo. Mi u stranci Zajedno smo se i okupili jer tamo želimo da stignemo i imamo konkretne predloge. Da biste otišli u EU morate da napravite kvalitetne dogovore sa svojim komšijama u regionu i da rešite suštinski problem koji muči ovo društvo, a to je odnos Beograda i Prištine, a mi smo kao stranka zauzeli potpuno jasan stav i dali svoj predlog: Tražimo široku autonomiju za Zajednicu srpksih opština jer smatramo da takva zajednica pod pokroviteljstvom EU može da dovede do toga da se uspostavi široka automonija za naše građane na KiM po ugledu na savremene evropske prakse. Tražimo demilitarizaciju Kosova jer ne želimo sukobe i trku u naoružanju u regionu. Da li će to što ćemo mi kupovati ofanzivne dronove nadjačati NATO ili ćemo da napravimo dobre dogovre u regionu i EU? Tražimo da KiM ne može da se ujedini sa Albanijom bez saglasnosti ZSO i Srbije. Tražimo najviši stepen zaštite i autonomije srpskih crkava i spomenika na KiM. Tražimo da se zaštiti državna i privatna imovina građana Srbije na KiM. Ako kroz te razgovore dobijemo perspekrivu za punopravno članstvo u EU, mi verujemo da se menja pozicija Beograda kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Verujemo da je to jedna poštena ponuda o kojoj vredi razgovarati. Ovaj naš plan iznosim već mesecima na svim plenumima, odborima i u medijima, a vlast ćuti. Nemamo s kim da razgovaramo, nemamo prostor za debatu i nismo čuli drugu ponudu, stoga čekamo da vidimo šta su ideje drugih poslaničkih grupa na temu mira na Balkanu kako bismo mogli svi zajedno da razgovaramo. Hajde gospodo da razgovaramo, curi nam vreme, a mi ne rešavamo ozbiljna bezbednosna pitanja. Prolazi nam vreme, vreme ne radi za Srbiju. Pred našom državom i vama na vlasti nalaze se dve ogromne planine koje treba da pređemo zajedno. Prva planina predstavlja 2/3 građana EU koja u ovom trenutku ne želi proširenje jer su u strahu od pristupa novih država u kojima i dalje tinjaju višedecenijski sukobi, a mi iz stranke Zajedno nudmo rešenje za to. Kada Zapadni Balkan reši bezbednosne i ekonomske izazove, postaje region čiji će ulazak građani EU na referendumima o pristupanju Srbije podržati. Zato predlažemo da se naprave dogovori za trajni mir u regionu, zajedničko ekonomsko tržište, da se posluje, putuje, radi i stiče bez granica. Druga velika planina je kako da se uključimo u sistem kolektivne bezbednosti, a da ne uđemo u NATO, zato smo predložili da Srbija na međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu potpiše bilateralne mirovne i bezbednosne sporazume sa državama iz regiona Severnom Makedonijom, BiH, Crnom Gorom.. Rešavanje problema na parče je samo primirje, a ne trajni mir, zato predlažem da konačno rešimo pitanje mira i prosperiteta na čitavom Zapadnom Balkanu. Predlažem da razgovaramo o predlogu. Možda vi nudite neki bolji, ali ja ga još uvek nisam čuo. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku. Ovim tempom nama će biti potrebno 40 godina da stignemo u EU, a BiH 80, ceo životni vek. Dokle da čekamo, koliko još vremena možemo da izgubimo? Važno je praviti dogovore sa našim komšijama, sa partnerima, sa zemljama Kvinte i sa EU. Svaki dogovor postignut sa njima, ako je moguće postići, za nas je prihvatljiv jer to znači da smo se dogovorili o celom paketu i trajnom miru. Kada sam na prošloj sednici o svemu ovome pitao predsednika, on mi nije dao odgovor. Ovo je naš predlog, ali hajde da čujemo vaše predloge, dajte ih na sto pa da razovaramo, jer tome ova Skupština i služi.
Da postanemo važni građanima Evropske unije
Da li će proevropski građani Srbije ostati u zoni komfora i dopustiti da Srbija ponovo izgubi priliku da postane deo EU ili ćemo se odlučiti na korak da otvoreno govorimo o tome šta sve moramo zajedno da uradimo kako bismo ušli u Evropsku uniju, istakao je kopredsenik stranke Zajedno u svom intervjuu za dnevni list Danas. Pravi mali potres, ali i brojne podsmehe izazvao je vaš predlog o formiranju ratne mornarice, obzirom da nemamo more. Čemu bi služila ta mornarica? Pre svega, zahvaljujem se svima na primedbama i komentarima u prethodna dva-tri dana. Naročito onim duhovitim. Bilo je važno da u javnom mnjenju otvorimo debatu šta to Srbija zaista mora da ima u vidu kada stvarno ima cilj da postane punopravan član EU. Kao neko ko se jasno opredelio za evropski put, smatram da je neophodno da naša zemlja postane bitna kako kuvarici iz Lisabona, električaru iz Hanovera tako i učiteljici iz Varšave. Svako od njih, na jedan ili drugi način, treba da glasa da budemo primljeni u EU. Sada je dve trećine stanovnika Evropske unije protiv proširenja. Zato moramo da pronađemo način da se uključimo u rešavanje problema koji su jako važni i njima i nama. Pitanje nekontrolisanih migracija je bitno ogromnom broju ljudi u Evropi. Ovo je bio predlog kako da Srbija saopšti građanima EU da je spremna da preuzme svoj deo tereta u jednoj stvari koja je vrlo bitna ljudima. Ukoliko bi došlo do zajedničkog dogovora sa susedima, zemljama Kvinte i članicama EU, mornarica bi mogla da unapredi stabilnost Sredozemlja, snažno uključi Srbiju i ceo region u misije očuvanja mira i tako doprinese bezbednosti i stabilnosti čitave EU. Stručnjaci tvrde da osim što nemamo more, to je i veoma skupa stvar i da samo savremena fregata košta oko milijardu dolara. Odakle nama taj novac? Sve oko čega se dogovorimo sa susedima, Kvintom i EU je moguće. Prva Jugoslavija je napravljena tako što je kralj Aleksandar u to ubedio predsednika Amerike Vudroa Vilsona. Titov dogovor sa Čercilom i američkim predsednicima sprečio je Staljina da zavlada drugom Jugoslavijom, a najveći deo onoga što imamo kao sećanje na zlatno doba posleratnog života finansirano je novcem američkih poreskih obveznika. Sporazumi sa državama na Balkanu, sa zemljama Kvinte kao i sa državama EU omogućili bi Srbiji i celom regionu da pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Pitanje vojno pomorske baze može da se reši međunarodno javnopravnim ugovorom o najmu, a najpogodnija lokacija bi bila određena sporazumom svih ovih država, ukoliko do takvog dogovora dođe. Na društenim mrežama zamereno Vam je da se ne razlikujete od naprednjaka, jer i oni govore o naoružavanju srpske vojske? Neizbežna posledica politike aktuelne vlasti je trka u naoružanju u regionu. Naša politika je upravo suprotno. Mi nudimo mirovni koncept. Održavanje međunarodne konferencije koja ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici celog regiona Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uostalom šta će nam mornarica, ako smatrate da nam je ulazak u NATO naposletku jedina moguća opcija , obzirom da su zemlje NATO svuda oko nas? Pitanje ulaska Srbije u NATO uopšte nije na stolu. Nisam govorio o tome da je to jedina moguća opcija, naprotiv, predložio sam drugačije mirovno rešenje. O tome da li će i kada Srbija u NATO odluku treba da donesu građani naše zemlje na referendumu. Za sada od nas, čini se niko nije tražio napuštanje vojne neutralnost , zbog čega onda predlažete napuštanje te opcije? U trenutku kada se vodi rat u Evropi, politika vojne neutralnosti Srbije postala je neodrživa. Posledica ovakve politike je dalja trka u naoružanju u regionu. Kako se mi nalazimo okruženi zemljama NATO članicama, to znači da u stvari vodimo trku u naoružanju sa NATO. Potpuno je očigledno da je to izgubljena bitka. Zbog toga mi insistiramo na posebnim dogovorima sa zemljama na Zapadnom Balkanu. Druga neizbežna posledica vojne neutralnosti Srbije je da će Kosovo postati član NATO, a da će posle toga NATO paktu pristupiti Bosna i Hercegovina. Onda će naša zemlja zaista ostati crna rupa na Balkanu. Predlažete održavanje međunarodne konferencije i uspostavljanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike za svih šest entiteta na Zapadnom Balkanu. Milsite da je tako nešto moguće nakon načina na koji se Jugoslavija raspala? Da li uopšte imate neku reakciju iz bivših republika na vaš predlog, ili možda reakciju zemalja Kvinte? Sam po sebi, dogovor Beograda i Prištine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu. Potrebno je celovito rešenje. BiH je veći problem od Kosova. Tamo polovina građana ne želi da živi u toj državi, a granice se neće promeniti bez rata. Severna Makedonija ima svoje izazove. Svi zajedno smo spojeni sudovi i po mom uverenju u EU možemo stići samo ako tamo idemo svi zajedno. Zato je naš predlog održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi učestvovalo svih šest entiteta iz regiona, zatim zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke države, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kao i Hrvatska. Održavanje međunarodne konferencije ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno harmonizovana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Put za postizanje ovog cilja je zaključenje bilateralnih vojno odbrambenih ugovora Srbije sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Ovakvi vojno-odbrambeni sporazumi bili bi temelj za formiranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, kao jedinstvenog ekonomskog prostora, na teritoriji svih šest entiteta. Više od dvadeset miliona ljudi imali bi mogućnost da se kreću, nastanjuju, leče, školuju i
Zelenović: Punopravno članstvo u EU kroz Ekonomsku zajednicu Zapadnog Balkana
Nebojša Zelenović u intervjuu za dnevni list Nova istakao je da Srbija treba da promeni politiku i ponudio rešenje za ulazak Zapadnog Balkana u EU. Da li treba prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo? Srbija treba da promeni politiku. Treba jasno da pokažemo da hoćemo da budemo deo slobodnog sveta, koji se temelji na poštovanju ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i pravnoj državi. Mi nismo politički neutralni, pa zato treba da napustimo i politiku vojne neutralnosti, koja je neodrživa. Iz te perspektive treba da pregovaramo o francusko-nemackom predlogu i da iznesemo svoje zahteve. Treba da tražimo sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Dalje, treba da zahtevamo uspostavljanje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana na teritoriji svih šest entiteta iz regiona, tako da to postane prostor na kome više od dvadeset miliona ljudi može da se kreće, nastanjuje, leči, školuje i posluje bez ikakvih ograničenja . Ovakva Ekonomska zajednica treba da dobije jasan, održiv i tačno vremenski oročen plan za punopravno članstvo u EU. Životni interes svakog našeg građanina je da rešimo zamrznute konflikte i da tako prestanemo da živimo na buretu baruta. Hoće li Aleksandar Vučić potpisati Sporazum sa Prištinom, ili će taj zadatsk ostaviti predsednici Vlade , ili ministru spoljnih poslova? Nije bitno ko bi takav sporazum potpisao, već kakvu perspektivu takav aranžman otvara. Da li je Vama prihvatljiv francusko- nemački predlog i pod kojim uslovima biste ga potpisali? Srbija treba da traži održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu. Pored Kosova treba rešiti vitalna pitanja za funkcionisanje BiH, ali i druga otvorena pitanja regiona. Kada je Kosovo u pitanju, najpre je nužno formirati Zajednicu Srpskih opština, na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i preuzimanjem rešenja koja postoje u razvijenim autonomijama u Evropi. Srbija treba da zahteva demilitarizaciju Kosova i garancije za to. Dalje, sporazum Beograda i Prištine mora sadržati odredbu o zabrani ujedinjenja Kosova sa Albanijom, bez saglasnosti Srbije i ZSO. Taj sporazum treba da reši otvorena imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnig karaktera između dve strane, kao i da sadrži rešenje za međunarodno javnopravni status crkvenih i istorijskih spomenika koji su bitni za identitet Srba. Kada bi ovakav dogovor bio sastavni deo sporazuma o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i stvaranja EEZB, onda bi bili stvoreni uslovi za promenu pozicije Beograda o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama. Da li stranka Zajedno ima jedinstvan stav po pitanju ovog predloga? O svemu ovome sam govorio u Skupštini Srbije. Za to sam predhodno trazio saglasnost Poslaničkog kluba Moramo-Zajedno i tu saglasnost sam dobio. Takođe, saglasnost sam tražio i dobio od organa stranke Zajedno. Čemu je sluzila onakva sednica Skupštine o Kosovu, da li je vlast postigla više nego sto je htela ili je veći utisak nastup opozicije? Kao sto rekoh na sednici Skupštine sam izneo politiku stranke Zajedno. Jasno sam celoj Srbiji izneo šta mi mislimo da je put za rešenje pitanja KiM. A, šta su drugi radili, to ce oceniti građani koji su za njih glasali. Svako ko je učestvovao u onom cirkusu pomogao je pokušaju da se napravi slika kako Srbija, u stvari, ima samo jedan izbor – Vučić ili haos. Ako bi proevropska opozicija postigla saglasnost oko jasnog plana za KiM i drugih,za našu zemlju, životno važnih regionalnih pitanja, preuzeli bismo političku inicijativu i stvari bi postale potpuno drugačije. Zajedno je obrazložilo svoju politiku i potpuno smo otvoreni za saradnju. Nedavno smo videli sukob između SNS i SPS. Da li je po Vama to bilo izrežirano, ili je zaista došlo do pukotine unutar vladajuće većine? Vučić ima običaj da se prema svojim partnerima i podrađenima ponaša kao dreser u menazeriji. Izgleda da je disciplina popustila. Hoće li Vučić ” pustiti niz vodu” Dačića i potražiti nove koalicione partnere? Neće tu biti nikakve drame. Dačić treba Vučiću, a namazan je svim mastima i nema problem da tripi maltretiranje kojem je izložen. Predsednik Vučić nije isključio mogućnost vanrednih izbora do kraja ove ili početkom sledeće godine. Pod uslovom da ih bude da li se nazire koalicija sa nekom političkom opcijom? Sa kojim strankama je prihvatljiva saradnja? Zajedno traži izbore za Beograd. Odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Kukavičluk je ne raspisati beogradske izbore i taj kukavičluk se Vučiću mora nabijati na nos svaki dan. Mi sprovodimo stranačke predizbore da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd. Imamo sedam kandidata. Hoćemo da razbijemo ovu bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. Svako ko hoće ovako da pravi savez sa građanima biće u našoj koaliciji. Zašto smatrate da Srbija treba u potpunosti da odbaci politiku vojne neutralnosti? Zato što je to, kao sto rekoh, neodrživa politika. Rat u Ukrajini je promenio svet. Cela Evropa pomaže Ukrajincima da se odbrane od agresije. Sa druge strane , mi smo fizički okruženi NATO paktom. Sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici Zapadnog Balkana treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, kao što rekoh, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uz uspostavljanje EZZB to bi bila garancija trajne stabilnosti Bosne i očuvanja njenih granica. O tome da li bi i kada Srbija ušla u NATO odluku moraju doneti građani na referendumu. Na koji način smatrate da Srbija treba da formira mornaricu? Sporazumi o kojima sam govorio omogućili bi Srbiji i celom regionu da mnogo pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Imajući u vidu značaj pitanja migracija za Evropu,
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
