Category: Lokalni odbornici aktivnosti
Mitrašinović: Ako laže koza ne laže rog
Neverovatnom brzinom je klika Zapadne Srbije uspela da sroči otužan tekst o noćenju u našem voljenom gradu, prenebregavajući činjenicu da je izjavu o broju noćenja dao njihov direktor. Pošto neki od njih, očigledno, nemaju završenu osnovnu školu može se zaključiti da nisu mogli pročitati sopstvenu izjavu koju je izguslao glumac-direktor, koji se, štaviše, trudi da odlično glumi direktora. Cifra od 18.000 noćenja je svakako njegova izjava, a ne naklapanje kako pokušavate da predstavite. Niko od nas nije doveo u zabunu građane, to ste uradili sami svojom nespretnom komunikacijom i nepoznavanjem soptvenog posla. Primedbe se, naravno, ne odnose na sve zaposlene u Turističkoj organizaciji! Svaka ustanova ovakvog tipa, pa i šabačka, svakako poseduje ozbiljan kadrovski potencijal koji, nažalost, od vaših stranačkih kadrova ne može doći do izražaja. A što se tiče moje zabrinutosti, svakako mnogo više razloga za brigu imate vi u čijim rukama je turistički razvoj grada, turizam je pitanje svih građana, a javno izvinjenje svakako mora doći od direktora koji u samo nekoliko dana daje dijametralno suprotne izjave po istom pitanju. I što kaže naša narodna izreka “Magarac u Beč, magarac iz Beč” – svakako vam je jasna. Dani otvorenih preletača 2020. pokazali su koliko ste dosledni politici koju ste ponudili glasačima. Takav manifest je jedino imao Juda Iskariotski, pa vi. S tim, da se Juda prodao za 30, a vi samo za dva srebrnjaka (možda i manje). I pre nego što napišete tekst u svoju odbranu, neka komentare ostave pismeni ili bar polupismeni članovi pokreta, nepismene ne razumemo. Naravno, neka se nađe tu i neki lažni profil, ne morate baš svi po naredbi da lajkujete.
Atanacković: Odonos prema kulturi i kulturnom nasleđu ova vlast tumači kao lično vlasništvo
Kandidat za gradonačelnika Beograda na predizborima, Dejan Atanacković i odbornik Zajedno u Skupštini grada, istakao je da je odnos prema kulturi, finansiranju, kulturnoj produkciji i manifestacijama rezultat jednog šireg i veoma doslednog odnosa prema gradu koji ova vlast tumači kao lično vlasništvo. Najnoviji primer samovolje je taj da su učinili da Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, sam ode sa čela Bitefa, čoveka koji je ovu manifestaciju doveo u rang vodećih pozorišnih manifestacija u Evropi. Način na koji je direktor tretiran i odluka da mu se mandat po isteku ne produži pokazatelj su metoda koji ova vlast koristi kako na stručne pojedince, tako i na kulturna dobra. Spomenicima kulture i kulturnim dobrima u Beogradu se planski ne obnavlja zaštita kako bi se na taj način stvorila lažna legalnost zarad interesa privilegovanih investitora koji koriste pomenuti vakuum da uruše, okupiraju ili sruše kulturno nasleđe Beograda. Ruše se zaštićene zgrade, ruši se stručnost, ruši se kultura, finansiraju se projekti organizacija koje su nedavno osnovane, a marginalizuju važne institucije i manifestacije. Na nezakonito okupiranoj teritoriji Beograda pod nazivmom „Beograd na vodi“ priprema se navodni projekat obnove spomenika kuluture tzv. „Ložionice“, a zapravo najveći deo tog novca troši se na izgradnju nove zgrade u vrednosti od 52 miliona evra. Ovim činom se još jednom pokazuje koliko je ova vlast, kako na nivou grada tako i na nivou republike, lišena svesti Evropskoj agendi za kulturu i kuluturno nasleđe koja je doneta 2018. godine, a koja se zasniva na razvoju grada kroz obnavljanje i korišćenje kulturnog nasleđa. Podsećamo, stranka Zajedno podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda Olivere Vučković, ministarke kulture Maje Gojković i drugih lica pri Zavodu i Ministarstvu, zbog sumnje da nisu zaštili spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu i time pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu.
Da postanemo važni građanima Evropske unije
Da li će proevropski građani Srbije ostati u zoni komfora i dopustiti da Srbija ponovo izgubi priliku da postane deo EU ili ćemo se odlučiti na korak da otvoreno govorimo o tome šta sve moramo zajedno da uradimo kako bismo ušli u Evropsku uniju, istakao je kopredsenik stranke Zajedno u svom intervjuu za dnevni list Danas. Pravi mali potres, ali i brojne podsmehe izazvao je vaš predlog o formiranju ratne mornarice, obzirom da nemamo more. Čemu bi služila ta mornarica? Pre svega, zahvaljujem se svima na primedbama i komentarima u prethodna dva-tri dana. Naročito onim duhovitim. Bilo je važno da u javnom mnjenju otvorimo debatu šta to Srbija zaista mora da ima u vidu kada stvarno ima cilj da postane punopravan član EU. Kao neko ko se jasno opredelio za evropski put, smatram da je neophodno da naša zemlja postane bitna kako kuvarici iz Lisabona, električaru iz Hanovera tako i učiteljici iz Varšave. Svako od njih, na jedan ili drugi način, treba da glasa da budemo primljeni u EU. Sada je dve trećine stanovnika Evropske unije protiv proširenja. Zato moramo da pronađemo način da se uključimo u rešavanje problema koji su jako važni i njima i nama. Pitanje nekontrolisanih migracija je bitno ogromnom broju ljudi u Evropi. Ovo je bio predlog kako da Srbija saopšti građanima EU da je spremna da preuzme svoj deo tereta u jednoj stvari koja je vrlo bitna ljudima. Ukoliko bi došlo do zajedničkog dogovora sa susedima, zemljama Kvinte i članicama EU, mornarica bi mogla da unapredi stabilnost Sredozemlja, snažno uključi Srbiju i ceo region u misije očuvanja mira i tako doprinese bezbednosti i stabilnosti čitave EU. Stručnjaci tvrde da osim što nemamo more, to je i veoma skupa stvar i da samo savremena fregata košta oko milijardu dolara. Odakle nama taj novac? Sve oko čega se dogovorimo sa susedima, Kvintom i EU je moguće. Prva Jugoslavija je napravljena tako što je kralj Aleksandar u to ubedio predsednika Amerike Vudroa Vilsona. Titov dogovor sa Čercilom i američkim predsednicima sprečio je Staljina da zavlada drugom Jugoslavijom, a najveći deo onoga što imamo kao sećanje na zlatno doba posleratnog života finansirano je novcem američkih poreskih obveznika. Sporazumi sa državama na Balkanu, sa zemljama Kvinte kao i sa državama EU omogućili bi Srbiji i celom regionu da pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Pitanje vojno pomorske baze može da se reši međunarodno javnopravnim ugovorom o najmu, a najpogodnija lokacija bi bila određena sporazumom svih ovih država, ukoliko do takvog dogovora dođe. Na društenim mrežama zamereno Vam je da se ne razlikujete od naprednjaka, jer i oni govore o naoružavanju srpske vojske? Neizbežna posledica politike aktuelne vlasti je trka u naoružanju u regionu. Naša politika je upravo suprotno. Mi nudimo mirovni koncept. Održavanje međunarodne konferencije koja ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici celog regiona Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uostalom šta će nam mornarica, ako smatrate da nam je ulazak u NATO naposletku jedina moguća opcija , obzirom da su zemlje NATO svuda oko nas? Pitanje ulaska Srbije u NATO uopšte nije na stolu. Nisam govorio o tome da je to jedina moguća opcija, naprotiv, predložio sam drugačije mirovno rešenje. O tome da li će i kada Srbija u NATO odluku treba da donesu građani naše zemlje na referendumu. Za sada od nas, čini se niko nije tražio napuštanje vojne neutralnost , zbog čega onda predlažete napuštanje te opcije? U trenutku kada se vodi rat u Evropi, politika vojne neutralnosti Srbije postala je neodrživa. Posledica ovakve politike je dalja trka u naoružanju u regionu. Kako se mi nalazimo okruženi zemljama NATO članicama, to znači da u stvari vodimo trku u naoružanju sa NATO. Potpuno je očigledno da je to izgubljena bitka. Zbog toga mi insistiramo na posebnim dogovorima sa zemljama na Zapadnom Balkanu. Druga neizbežna posledica vojne neutralnosti Srbije je da će Kosovo postati član NATO, a da će posle toga NATO paktu pristupiti Bosna i Hercegovina. Onda će naša zemlja zaista ostati crna rupa na Balkanu. Predlažete održavanje međunarodne konferencije i uspostavljanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike za svih šest entiteta na Zapadnom Balkanu. Milsite da je tako nešto moguće nakon načina na koji se Jugoslavija raspala? Da li uopšte imate neku reakciju iz bivših republika na vaš predlog, ili možda reakciju zemalja Kvinte? Sam po sebi, dogovor Beograda i Prištine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu. Potrebno je celovito rešenje. BiH je veći problem od Kosova. Tamo polovina građana ne želi da živi u toj državi, a granice se neće promeniti bez rata. Severna Makedonija ima svoje izazove. Svi zajedno smo spojeni sudovi i po mom uverenju u EU možemo stići samo ako tamo idemo svi zajedno. Zato je naš predlog održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi učestvovalo svih šest entiteta iz regiona, zatim zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke države, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kao i Hrvatska. Održavanje međunarodne konferencije ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno harmonizovana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Put za postizanje ovog cilja je zaključenje bilateralnih vojno odbrambenih ugovora Srbije sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Ovakvi vojno-odbrambeni sporazumi bili bi temelj za formiranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, kao jedinstvenog ekonomskog prostora, na teritoriji svih šest entiteta. Više od dvadeset miliona ljudi imali bi mogućnost da se kreću, nastanjuju, leče, školuju i
Tražimo izbore u Beogradu i jednaka prava za svu decu u Srbiji!
Stranka Zajedno je na današnjoj konferenciji tražila odvojene izbore u Beogradu, kao i besplatne udžbenike, vrtiće i vaučere u vrednosti od 6.000 dinara za decu u celoj Srbiji, a ne samo u Beogradu. Stranka Zajedno traži izbore u Beogradu, odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Predsednik Srbije rekao je da će biti izbora u Beogradu i svako neraspisivanje izbora smatraćemo kukavičlukom. Osim što traži izbore u Beogradu, stranka Zajedno se za njih sprema sprovodeći prve stranačke predizbore u Srbiji. Podsećamo, na konkurs za gradonačelnika Beograda prijavilo se sedam kandidata te će građani imati priliku da glasaju za nosioca izborne liste stranke Zajedno za Beograd. Cilj je da razbijemo bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. U tom smislu, stranka Zajedno poziva sve pripadnike opozicije da joj se pridruže u zahtevu za hitno raspisivanje izbora u Beogradu. Što se tiče bespaltnih udžbenika, vrtića i vaučera od po 6.000 dinara za decu u Beogradu, rok je do 1. marta kada bi Vlada trebalo da donese konačnu odluku, a stranka Zajedno insistira na tome da sve pogodnosti i mogućnosti koje su predviđene za decu u Beogradu, dobiju i deca u ostalim gradovima širom Srbije. Predstavnici iz 45 lokalnih odbora stranke Zajedno poslali su zahtev poslaničkom klubu Moramo-Zajedno da sva deca dobiju besplatne udžbenike, vrtiće i vaučere od 6.000 dinara čime bi se i u drugim gradovima u Srbiji regulisala i izjednačila prava dece na način na koji je to regulisano u Beogradu. Deca se ne smeju deliti i sva deca treba da imaju jednaka prava.
Atanacković: Otkud smeće u staroj Železničkoj stanici? To je spomenik kulture od velikog značaja!
Gospođo Gojković, najpre bih hteo da odreagujem na Vašu konstataciju da je „Istorijski muzej Srbije prvi put od svog osnivanja, nakon 58 godina postojanja, dobio jedinstveni spomenik kulture za svoj novi stalni dom, dok ranije za ovakve odluke nije bilo političke volje. Svakako ste u pravu u jednoj stvari: nije bilo volje, a posebno ne volje nas, građana Beograda, da nam istorijska i potrebna železnicka stanica, zarad kriminalnog širenja Beograda na vodi, bude oteta, lišena funkcije i pretvorena, ne u muzej – što je takođe stvar potpuno nezakonite samovolje – već u fasadu iza koje se kriju ruinirane prostorije, razvaljeni ulazi u zgradu, zidovi oprljeni vatrom i neobezbeđene rupe opasne po život. Postavio bih Vam jedno pitanje: od kakvog je to šuta i smeća u protekle dve godine, kako kažete, čišćen spomenik kulture? Otkud uopšte šut i smeće u spomeniku kulture od velikog značaja? Ko je dozvolio da se spomenik kulture prepusti nemaru i upropašćavanju, da se u enterijeru taloži otpad, da se lome stakla, urušava tavanica, razvaljuju ulazi, i da se uopšte zgrada dovede u stanje evidentne ruiniranosti u kojem se sada nalazi? Ne znam na koji period tačno mislite kada govorite o dve godine navedenih aktivnosti, ali ta tvrdnja je u potpunoj suprotnosti sa uvidom u stanje zgrade već duži niz meseci, o čemu smo vam ponudili i medijske izveštaje i lična svedočenja u krivičnoj prijavi koju smo protv Vas podneli. Podsetiću Vas da aktuelnom stanju zgrade zelezničke stanice prethode meseci medijskog obaveštavanja javnosti o očajnom stanju u kojem se zgrada i njena neposredna okolina nalaze, o čemu sam se i lično uverio više puta tokom proteklih meseci, i o čemu sam vas obavestio dopisom od 11. novembra 2022. To što je javnost videla, i što i danas može da vidi, nažalost ne svedoči o godinama „temeljne revitalizacije“, već o godinama temeljnog nemara i propadanja, uz povremena hitna raščiščavanja deponije kada vas na to natera pritisak javnosti, a koja se u kratkom roku iznova formira, kao što je bio slučaj krajem septembra prošle godine. Iz sredstava koja spominjete, a koja je Ministarstvo kulture odredilo za uređenje novog muzejskog prostora, sasvim je očigledno, imajući u vidu ruiniranost zgrade, da će javnim novcem – novcem građana – najpre morati da bude pokrivena sanacija prouzrokovane štete, a za koju ste prema svojim nadležnostima direktno odgovorni. Nije tu reč, gospođo Gojković, o nečijoj vikendici, pa da bude lična stvar vlasnika da li je polupao prozore, razvalio plafon ili izazvao požar i posle krpio štetu svojim parama. Čak i kada bi sutra bili definitvno uklonjeni svi tragove štete, to Vas ne može osloboditi odgovornosti što ste omogućili da šteta nad spomenikom kulture bude pričinjena. Koristim ovu priliku i da Vas pozovem da iznesete u javnost informacije o projektu muzeja koji se finansira javnim novcem, a krije od javnosti. Uz jednaku samovolju s kakvom nam je oteta železnička stanica, a Savski trg pretvoren u besmislen prostor kojim dominira višemilionska pseudoistorijska kič-statua čija je cena protivzakonito proglašena državnom tajnom, u toku je priprema u potpunosti netransparentnog i duboko zabrinjavajućeg tretmana kulturne baštine. Gde je projekat muzejskog prostora za koji se građani zadužuju kreditom od 10 miliona evra? Gde je projekat čija je samo tehnička dokumentacija koštala 29 miliona dinara? Na kraju, želim da Vas obavestim da će krivična prijava protiv Vas zbog osnova sumnje da ste svojim nečinjenjem, odnosno svesnim propuštanjem da zaštitite spomenik kulture Železničku stanicu, pričinili veću materijalnu štetu, biti aktuelna i nakon što budete smenjeni sa položaja na kom se nalazite i da od tužbe, koja je podneta u ime javnog interesa građana Beograda i Srbije, nećemo odustati. Naravno, svakom je jasno da ono na šta u ovom trenutku možete da se oslonite jeste disfunkcionalno i instrumentalizovano tužilaštvo, zarobljeno od strane režima čiji ste deo. Ali i to će doći na svoje. Srdačno, Dejan Atanacković, odbornik Zajedno i pisac
Bakićev plan za sređivanje urbanističkog haosa u Beogradu
“Beograd je postao raj za divlju gradnju. Postao je grad u kome i sam gradonačelnik gradi na dvilje”, izajvio je poslanik stranke “Zajedno”, Đorđe Miketić na konfernciji za medije “Nelegalna gradnja, realna pretnja”, na kojoj je između ostalog predstavio plan nedavno preminulog arhitekte Dragoljuba Bakića za sređivanje urbanističkog haosa u Beogradu. „Osim što je ova vlast doprinela metastaziranju urbanističkog haosa koji proždire naš grad, naše parkove, reke i javne površine, veliki problem je i sama bezbednnost građana“, rekao je Miketić. Dodao je da se profit stavlja ispred bezbednosti građana. „Divlji investitori stavljaju profit ispred bezbednosti građana. Gradi se na klizištima, na nasipima, bez ikakve kontrole i nadzora. Nekoliko zgrada se srušilo zbog loših proračuna i divljih graditelja“, rekao je Miketić. Bakićev plan za urabnistički haos Trogodišnji moratorijum na sve megalomanse građevinske projekte (Makiš, IMT, širenje Beograda na vodi na Beogradski sajam, nacionalni stadion i ekspo centar u Surčinu… Stroga zabrana gradnje na javnim zelenim površinama, vodoizvorištima i nasipima i rušenje divljih građevina na tim mestima Zabraniti gradnju u zaštićenim urbanističkim zonama (Kosančićev venac, Krunski venac, Dorćol Vratiti automatsku zaštitu na sve objekte koje su pod (prethodnom) zaštitom kulturnog dobra čime će se zaustaviti rušenje arhitektonskih bisera grada Promena urbanističih planova, tj povlačenje štetnih projekata unetih u PGR i PDR-ove uz strogu zaštitu javnog interesa Svaki investitor koji legalno dobije dozvolu za gradnju da posadi jedno drvo za jedan m2 novogradnje Adaptacija neiskorišćenih gradskih prostora u studentske domove, kreativne centre i naučno-tehnološke inkubature, habove i ateljee za privredno naučnu saradnju i stvaraoce savremene umetnosti. Staklenac na trgu: gradska galerija savremene umetnosti Nov predlog za splavove (15 splavova na 1km obale, 370m2 po splavu bez podizanja spratova, bezbednost i legalni priključci na struju/vodu Veliki porez na imovinu za vlasnike preko 4 stana, (mnogo je neuseljenih novih stanova) Dušan Marković, politikolog i takođe kandidat na predizborima stranke Zajedno izjavio je da i sam dolazi iz Krnjače gde je izgradjeno na stotine hiljada nelegalnih kvadrata, a i sam živi u nelegalnoj zgradi. „Građani su sa pravom uplašeni nakon ovih potresa i slika srušenih zgrada u Turskoj, Siriji i Albaniji pre dve godine. Urbanistička mafija svuda funkcioniše isto. Prave se velike uštede u materijalima zarad profita a na uštrb bezbednosti stanara“, rekao je Marković. Pozvao je sve građane da se javu pravnom timu stranke Zajedno na poseban imejl nalog za sve građane Beograda da prijave problem. «Molimo sve koji sumnjaju u kvalitet njihove novogradnje ili žive u spornim i nelegalnim objektima da nam se jave na: krimigradnja@test2.zajedno-moramo.rs Pozvao je i Bojanu Radaković, sekretarku za urbanizam i građevinu, da hitno oformi stručnu gradsku komisiju koja mora ispita sve objekte koji su suspektni i čiji su nadzor potpisali ona lica koja se najčešće pominju u spornim izgradnjama i legalizacijama. Izvor: nova.rs
Stranka Zajedno podnela krivičnu prijavu: Nećemo dozvoliti varvarizaciju Beograda
Stranka Zajedno podnela je danas krivičnu prijavu protiv Olivere Vučković, direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, Maje Gojković, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke kulture, i drugih NN lica pri Zavodu i Ministarstvu kulture, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212, stav 3. i krivično delo Nesavestan rad u službi iz člana 361 Krivičnog zakonika Republike Srbije, tako što su svojim nečinjenjem, odnosno propuštanjem da zaštite spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu. Zgrada Železničke stanice, koja ima status spomenika kulture od velikog značaja, već je mesecima u stanju potpune zapuštenosti. U novembru mesecu u zgradi je izbio požar, unutar zgrade je nataloženo smeće, a iza zgrade je deponija građevinskog otpada Beograda na vodi. Javnost je putem medija i društvenih mreža već odavno upućena u užasne prizore nekadašnjih staničnih sala, urušene tavanice i zidova sa tragovima paljevine, i uopšte u stanje ozbiljnog propadanja zgrade. Neobezbeđeni pristup zgradi sa bočne strane je pritom, kao što smo nedavno dokumentovali video snimkom, potpuno dostupan prolaznicima i opasan po život. Nekadašnji natpis Istorijski muzej Srbije kojim su donedavno bili oblepljeni ulazi u zgradu sa zadnje strane, odnosno sa nekadašnjih perona, skinuti su ili su otpali, i jasno je da je najava korišćenja zgrade od strane te institucije najobičnija obmana javnosti. Dejan Atanacković, pisac i odbornik u Skupštini grada stranke Zajedno, obratio se 11. novembra, 2022. pisanim putem gradskom Zavodu za zaštitu spomenika, Ministarstvu kulture i Istorijskom muzeju Srbije, sa zahtevom da bude obavešten o uzrocima požara i stanja u kojem se zgrada nalazi. Jedini odgovor stigao je iz Zavoda za zaštitu spomenika u kojem je, uz nabrojane delatnosti, negirana odgovornost ove institucije. Posebnu čudnovatost tog odgovora predstavlja činjenica da su u njemu navedene zakonom propisane obaveze i delatnosti Zavoda, a potom negirana odgovornost za neispunjavanje obaveza i nevršenje tih istih delatnosti. Kako se navodi u prijavi, nadležne institucije oabveštene su o stanju u kojem se zgrada železničke stanice nalazi i o oopasnosti koja joj preti, iz čega jasno proizilazi umišljaj prijavljenih za krivična dela koja im se stavljaju na teret, odnosno obe institucije su bile svesne da će propuštanjem svojih zakonskih obaveza nastati šteta na spomeniku kulture.
Stara zgrada železničke Ložionice novi „epicentar“ kreativnosti
Dragulji, krune, zaslužni domaći vanserijski kreativci, inovatori, naučnici, talenti, reči su kojima je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, promovisala novi projekat pod nazivom „Ložionica“, koji će, prema njenim najavama postati kreativno-inovativni multifunkcionalni centar, „jedinstven u ovom delu Evrope“. Jedinstven će, po svemu sudeći, svakako biti, samo je pitanje prema kojim kriterijumima. Pitanje je i da li će ovaj projekat opravdati nadanja i očekivanja koja je porukom u vremenskoj kapsuli namenila budućim generacijama poručujući im da nastave „iskru genijalne inovativnosti i stvaralaštva koje hiljadama godina dominiraju ovim prostorima“ i da je Ložionica bila i ostala „motor napretka i svetionik u budućnost“, navela je u poruci. Uprkos ovako ambiciozno postavljenim očekivanjima i obećanjima koja stižu sa vrha vlasti, o projektu, čiji je početak radova svečano obeležen 1. februara 2023. dok se završetak očekuje do proleća 2025. i u koji će Vlada Srbije uložiti ogromnih 52 miliona evra, se u javnosti mogu čuti različite kritike i oštri stavovi. O ovom projektu čiji je idejni tvorac „nacionalna“ platforma „Srbija Stvara“ o kojoj smo već pisali na Mašini, a iza koje stoji kreativni tim okupljen oko premijerkinog (nekadašnjeg) Saveta za kreativne industrije, njegovoj opravdanosti, povezanosti sa susednim projektom Beograd na vodi, ali i o društvenoj potrebi za tolikim finansijskim i infrastrukturnim ulaganjima u vreme ekonomske krize koja je u velikoj meri negativno uticala na uslove rada u sektoru kulture, naročito nezavisne kulturno-umetničke scene, razgovarali smo sa Marijanom Cvetković, osnivačicom Stanice Servisa za savremeni ples, kustoskinjom i predavačicom u oblasti kulturnih politika i Dejanom Atanackovićem, umetnikom, piscem i aktuelnim odbornikom stranke Zajedno u Skupštini Grada Beograda. O dometima takvih kulturnih politika govori i Dejan Atanacković, koji se u svom umetničkom i političkom radu bavi odnosom umetnosti, urbanih promena gradskih celina usled kapitalističke akumulacije, alternativnim obrazovanjem i ugroženim i marginalizovanim društvenim grupama. On smatra da ovde ne postoji „nešto što bi se moglo nazvati kulturnom politikom, a da se može posmatrati izvan koruptivnih okvira“: „To je smesa kriminalnog interesa, mediokritetskih, tendenciozno-revizionističkih ideja i beskrajno lošeg ukusa – preferiranje glomaznih, šljaštećih objekata, loših kopija, estetike karakteristične za banalni turizam i za milje organizovanog kriminala. Ono što građani svojim očima vide, i za šta nam zaista nije potrebno da nam Ana Brnabić prepričava svoje snove, jeste praksa podizanja Potemkinovih sela pod firmom ’kreativnih industrija’, na hektarima grada pretvorenim raznim ’leks specijalisima’ u eksteritorije, i miliona bespravno legalizovanih kvadrata za pranje prljavog novca,“ zaključio je. Ekstenzija Beograda na vodi Naprednjački režim istakao se, prema mišljenju Atanackovića, kao retko ko dosad na ovim prostorima, „praksom sistematskog uništavanja grada i sećanja, otimanjem javnog prostora i zloupotrebama novca građana“: „Beograd se divljački i osvetoljubivo ruši, rasprodaje privilegovanim kupcima, gradi se besomučno bez prateće i neophodne infrastrukture, potpuno suprotno svakoj evropskoj i uopšte savremenoj praksi korišćenja postojećih resursa, obnavljanja baštine, održavanja fizionomije grada. Beograd postaje neprepoznatljiv“, istakao je. Komentarišući pompezne najave o njihovim „snovima“ odgovorio je da su one zapravo „košmar ovog društva“: „Pritom to nisu nikakvi snovi, već lucidni kriminalni plan kojim se, gotovo neskriveno, već čitavu deceniju ukidaju institucije, procedure i pravna država“, zaključio je. Prema njegovom mišljenju, i sam projekat pomenute Ložionice u funkciji je basnoslovnog trošenja javnih para među prijateljima: „Najmanje sredstava tu ide na obnovu jednog zaštićenog objekta, već pre svega na novu zgradu što teško da ima veze sa bilo kakvom praksom obnavljanja nasleđa. Arhitektonska firma koja je radila projekat dobila je prvo mesto i na konkursu za uništenje zgrade čuvene kafane Manjež i podizanja umrtvljujuće bezličnog stambenog bloka u kojem će se prodavati luksuzni stanovi.“ Odgovarajući na pitanje o vezi projekta Ložionice sa „nacionalnim“ projektom od najvišeg značaja, Beogradom na vodi, Marijana Cvetković je istakla da je Ložionica upravo još jedan element Beograda na vodi kao ekonomskog, političkog i kulturnog projekta nove koruptivne elite Srbije, „prostor koji se daje njihovim preduzetnicima da i dalje smišljaju isprazne spektakle poput vatrometa za sve moguće praznike, džinovskih displeja na kuli Beograda na vodi, kineske nove godine, koncerata za koje niko ne može da kupi kartu i sličnih, novoj eliti podobnih formi (ne)kulture“. Slično misli i Atanacković, koji smatra da je sam projekat Ložionice neodvojiv od konteksta „najvećeg koruptivnog projekta na tlu Evrope, Beograda na vodi, čijom su gradnjom, sem uništenja železničke stanice, onemogućeni mnogi za Beograd važni saobraćajni i infrastukturni projekti, kao što je izgradnja mosta ka Savskom amfiteatru, a presečena je i trasa interceptora, najvećeg prijemnika beogradskih otpadnih voda, uključujući kompletan Mokroluški sliv i desnu obalu Save sve do Sremčice, te je time, neshvatljivom neodgovornošću, uzrokovano višestruko teže i skuplje rešenje za odvod otpadnih voda ogromnog dela Beograda“. Šta društvo ima od toga? Zanimljivo je da premijerka Ana Brnabić i njen tim ovaj projekat promovišu na tri nivoa, kao atraktivnu turističku lokaciju („Ložionica će postati jedna od glavnih turističkih destinacija u Beogradu“), kao (ključni) državni objekat javne namene i kao industrijsko nasleđe. Prema njihovim zvaničnim najavama ovo je primer dobre prakse oživljavanja napuštenih objekata novim sadržajima i stavljanja u funkciju „samoodrživog centra kreativnosti i inovacija“ u Beogradu. Ložionica će odlukom Vlade RS, kao industrijsko nasleđe koje uživa status prethodne zaštite, biti sačuvana i u potpunosti renovirana. Dejan Atanacković na pitanje o opravdanosti ovakve inicijative koja dolazi sa državnog vrha, odgovara da je naravno dobro što će biti sačuvano jedno zdanje, ali da se kontekst tog „čuvanja“ ne može posmatrati „izvan konteksta otete teritorije na kojoj se ono nalazi, kao i permanentnog nasilja nad kulturnom baštinom“: „Videli smo na koji način ova vlast ’čuva’, na primer, zgradu Centralne železničke stanice, spomenik kulture, koju je najpre nasilno obesmislila ukidanjem njene funkcije, a potom je namenila fiktivnim i nepostojećim kulturnim sadržajima. Zgrada stanice već godinama propada u vandalizmu, taloženju smeća i požarima“, dodao je. Atanacković je istom prilikom pomenuo i Beogradsku tvrđavu, koja je, prema njegovom mišljenju, pod upornom opsadom. „U centru grada srušen je veliki broj karakterističnih arhitektonskih zdanja koja su rutinskim neobnavljanjem zaštite, u sprezi režima i korumpirane zaštitarske struke, završila pod naprednjačkim bagerima. Geneks kula, simbol modernog Beograda osamdesetih, je danas prodata u bescenje,“ zaključio je. Ipak, treba imati u vidu da kreativne industrije postaju glavno tržište rada za umetnike i druge
Miketić: Mali, Vesić i Šapić spremaju novu pljačku Beograda
Trenutno se u Beogradu dešava pripremanje terena za novu megalomansku pljačku. Koruptivni režim u Beogradu oseća da mu se bliži kraj i zato žure u što bržu rasprodaju svega što još nisu prodali i oteli. Planirano je rušenje Beogradskog Sajma zarad širenja Beograda na vodi i preseljenje sajma na surčinsku livadu pod parolom “Nacionalnog stadiona i EXPO 2027”. Javnost verovatno ne zna, ali Beogradskom Sajmu je već otet deo parkinga i predat Beogradu na vodi. Sa druge strane, građani će platiti i izgradnju tog novog, ali javno-privatnog Sajma i nekakvog nepotrebnog nacionalnog stadiona u Surčinu, koji je samo fasada čitave ove pljačke. U budžetu je već predviđeno da za taj Surčinski projekat građani izdvoje milijardu evra. Znači, kao i za Beograd na vodi, opet će građani platiti infrastrukturu za projekat koji će vladajućoj mafiji uliti milijarde u džepove. Projekat Beograda na vodi, koji je poput kancera proždro središte Beograda, sada takav projekt metastazira na Beogradski sajam. Beograd na vodi je trajno uništio Beograd. Ne samo da je otet najlepši deo obale koji Beograd ima, već je projekat urađen bez plana, izazvao saobraćajni kolaps,, kanalizacija se pušta direktno u reku, građanima se duguje preko 100 miliona evra dok privatnik stanove prodaje i profit stavlja u džep. A sada se širi. Pod plaštom nekakvog Nacionalnog stadiona, bez ikakve studije isplativosti opredeljuje se preko 900 miliona evra, samo za infrastrukuru nečega što već postoji! Postoji i sajam i stadion – izjavio je Miketić Ono što u Surčinu ne postoji je srednja škola. Znači milijarda evra za livadu u Surčinu, dok Surčinci nemaju Srednju školu a tinejdžeri putuju po sat vremena do najbliže škole! Poslanički klub Zajedno – Moramo je podneo zahtev skupštini za Anketnim odborom koji treba da utvrdi opravdanost ovakvog projekta na koji bi došli ministar Mali, ministar Vesić i gradonačelnik Šapić. Taj trijumvirat mora objasniti pred poslanicima ovaj štetni projakat, a mi ćemo uraditi sve da ovu novu megalomansku pljačku Beograda sprečimo – izjavio je narodni poslanik Đorđe Miketić iz Zajedno. Fiskalni savet se oglasio o ovom projektu i rekao da se mora dodatno objasniti zašto su ovolika sredstva opredeljena i da li je to prioritet. Kakvi su prioriteti ove vlasti i kakvo je planiranje Grada. Srbija nestaje, struju uvozimo, poljoprivreda je u katastrofi, energetski smo zavisni, lekari i mladi stručnjaci odlaze, prosvetari su u očaju, a Srbija planira nepotreban projekat koji će plaćati naša deca. Gde je subvencija za poljoprivrednike, gde su industrijski parkovi, gde su prečišćači voda. Stadion ne može razviti našu privredu! To može samo razvijena industrija i poljoprivreda – izjavio je Nebojša Zelenović, kopredsednik Zajedno i šef poslaničkog kluba Zajedno-Moramo.
KUPOVINA „BEZ RECEPTA“ – ODLAZE APOTEKE U TUĐE RUKE – Zajedno Kragujevac
Stanka ZAJEDNO i Šumadijska regija izdaju zajedničko saopštenje povodom trenutnog plana za Apoteke Kragujevac gde će se koncesijom otuđiti deo apoteka na 15 godina. U okviru apoteka posluje 28 apoteka, 14 specijalista, 38 magistara farmacije, 57 farmaceutskih tehničara i 29 nezdavstvenih radnika. U ugovoru koji je u pripremi stoji nedvosmisleno: „Koncesionar bi imao obavezu i da jednom broju zaposlenih u Apoteci Kragujevca ponudi zasnivanje radnog odnosa, uz poštovanje najmanje istog nivoa ugovorene plate koju su imali u Apoteci Kragujevac. Broj i struktura zaposlenih kojima će koncesionar biti dužan da ponudi zasnivanje radnog odnosa pod uslovima predviđenim Koncesionim aktom, biće određen predlogom Koncesionog akta, Javnim ugovorom i konkursnom dokumentacijom. Koncesionar će imati obavezu da obezbedi eventualno nedostajuće kadrove, saglasno važećim propisima.“ Ovo jasno i nedvosmisleno dokazuje šta će biti sa kadrovima! Da li će sve apoteke da idu pod koncesiju ili samo one profitabilne? Apoteka Bubanj je najrentabilnija i radi 24 sata. Ne razumemo, kako ona može biti predmet koncesije, lokal je u zakupu, apoteka opremljena od novca apotekarske ustanove, razrađivana godinama i sada privatni partner treba da dođe da pokaže njenu profitabilnost, napominju iz stranke ZAJEDNO i Šumadijske regije. „Prva državna apoteka je osnovana u Kragujevcu pre skoro dva veka. Ustanovljenjem moderne srpske države farmaceutska delatnost je još u začetku državotvornih procesa prepoznata kao važan i neraskidiv deo zdravstvenog sistema. Nažalost, aktuelni vlastodršci, vođeni mantrama pogubnog neoliberalnog koncepta, zastupaju isključivo interese krupnog kapitala i ne mare mnogo za interese građana i neminovne negativne posledice ovakvih odluka. Zbog ekonomske derzorijentacije, nedostatka obrazovanja i adekvatnih informacija, aktuelna vlast farmaceutsku delatnost prepoznaje isključivo kao isplativu trgovačku granu, a apotekarske ustanove doživljava kao izuzetno profitabilne trgovinske lance. Apotekarska ustanova Kragujevac je ustanova primarne zdravstvene zaštite koja pruža zdravstvene usluge u čitavom Šumadijskom okrugu – Gradu Kragujevcu i opštinama Topola, Batočina, Lapovo, Rača i Knić. Kroz višedecenijski razvoj uspela je da ceo šumadijski region pokrije apotekama pa su lekovi danas dostupni svim građanima odmah nakon prethodnog lekarskog pregleda. Apoteka Kragujevac isplaćuje zarade zaposlenima i poseduje izutene kadrovske resurse. Insistiranjem aktuelne lokalne vlasti na privatizaciji Apotekarske ustanove Kragujevac narušiće se mreža apoteka što će posledično ugroziti snabdevanje lekovima u prigradskim naseljima, a posebno u seoskim sredinama. Mreža apoteka na atraktivnim lokacijama uz ambulante Doma zdravlja Kragujevac, kao i u centralnim gradskim naseljima, ovu ustanovu svakako čini zanimljivom budućim kupcima, a predmet licitacije, kako je najavljeno, biće samo atraktivne lokacije. Ostale lokacije koje takođe postoje ne zbog profita već javnog interesa, biće odmah zatvorene. Nažalost, očigledno je da aktuelna vlast nije izvukla nikakve pouke ni iz poslednje globalne pandemije. Komercijalizacija zdravlja je loš potez, poguban za svako organizovano društvo. Zdravlje nacije nije roba, niti može da se pretvori u još jedan izvor lake zarade za „investitore“ bliske aktuelnoj vlasti.“ napominje dr Ana Santrač. „Napominjemo da pojedine apotekarske ustanove u Srbiji još uvek nisu privatizovane, poput Apotekarske ustanove Beograd koja uspeva da odoli privatizacionim pritiscima. Stoga je potrebno da i Kragujevčani podignu svoj glas i sačuvaju Apotekarsku ustanovu Kragujevac, kao i njenu imovinu koja je i u ovom slučaju jedini motiv pohlepnih i nezasitih „investitora“, dodaje još dr Ana Santrač, ispred Šumadijske regije. „Kao građanka koja jednako koristi usluge i državnih I privatnih apoteka i koja je potpuno svesna potrebe postojanja različitih oblika “svojine”, kako smo i učeni, ipak, na “šuškanja” o privatizovanju Apotekarske ustanove Kragujevac, izražavam neke dileme i vidim izvesne nejasnoće. Od talasa privatizovanja, koliko god to bila neminovnost savremenog doba i uređenja, ipak, bi trebalo sačuvati određene ustanove i institucije, koje su, u svesti čoveka i kolektivnoj svesti društva, sinonim za pouzdanost, poverenje i odgovor na interese građana i građanki, iznad profita i interesa pojedinaca i manjih grupa. Apotekarska ustanova Kragujevac je jedna od takvih, ali ne samo na osnovu toga kako je neko od nas, na ličnom nivou, doživljava nego na osnovu kvaliteta i raznovrsnosti usluga, pouzdanosti, dostupnosti u svakom delu grada i prigrada, pa ponegde i u selima. Ako bi ovom privatizacijom, kako se može načuti, bili obuhvaćeni objekti, uslovno rečeno, profitabilniji, na lokacijama veće naseljenosti, otvorilo bi se pitanje dostupnosti potrebnih proizvoda ostalom delu stanovništva i njihovo snabdevanje, posebno u uslovima hitnosti. Promene u statusu zaposlenih u Apoteci, organizacione i sve druge očekivane izmene, koje će biti neminovne u ovakvom postupku, su pod posebnim znakom pitanja, posebno imajući u vidu izrazito lošu referentnost ove garniture vlasti u sprovođenju svih prethodnih, i najjednostavnijih, poslova koje su im bile u nadležnosti.“ nadovezuje se prof. dr Olivera Nikolić, kopredsednica gradskog odbora stranke Zajedno. Na sledećoj sednici odbornici Olivera Nikolić i Nikola Nešić, predaće zahtev za informacije od javnog značaja Dejanu Ružiću da obavesti javnost o ovom velikom budućem problemu!
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
