Category: Intervju
Nema normalnog života bez pravih izbora: Dnevnik Nebojše Zelenovića
Petak, 10. maj Sređujem utiske sa jučerašnjeg viđenja sa Gojkom Božovićem. Siguran sam da je ProGlas ubedio više od polovine ljudi koji su glasali za Srbiju protiv nasilja na decembarskim izborima. Sada moramo napred. Subota, 11. maj Čitam kako je Grenel pravio pogodbu sa Tačijem i Vučićem. I tako to traje trideset i pet godina. Rezultat je da smo izgubili zemlju za koju je poginula trećina stanovnika Srbije, da su proterani Srbi iz Hrvatske i da sada teče iseljavanje sa KiM. Srbija mora da izađe sa svojom politikom, koja odgovara mestu i vremenu u kojem smo. Zapadni Balkan bez faktičkih granica i učešće u odbrani slobodnoga sveta, sa svim manama koje ta civilizacija ima. Nedelja, 12. maj Pripremam se za sastanak stranke Zajedno. Ovih dana me pitaju novinari da li smo Biljana Stojković i ja ostali jedini članovi stranke koju vodimo. Kažu, raspustili ste odbore koji idu na izbore, pa da li je još neko ostao pored vas dvoje. E pa, evo, jeste. Odluku da Zajedno neće učestvovati 2. juna na ovome što zovu izborima, doneli smo dvotrećinskom većinom. Trideset jedan odbor je bio za to. Petnaest odbora smo raspustili i imenovali poverenike. Ja ne razumem nijedan argument za to da su izborni uslovi u Novom Sadu, Nišu, Valjevu i u bilo kojem drugom mestu, bolji nego u Beogradu. To prosto nije istina i siguran sam da to zna i oseća ogromna većina ljudi koji hoće da što pre vide leđa ovoj mafiji na vlasti. Mi u Zajedno donosimo odluke po svojim uverenjima. Tu, prosto, ne može da bude kompromisa. Političke žrtve moraju da budu podnete. Zajedno je ustupilo poslanička mesta u državnom parlamentu, da bi mogla da bude napravljena lista „Srbija protiv nasilja“ za izbore 17. decembra prošle godine. Desila se brutalna krađa. Vučić je oteo više od pola miliona glasova na parlamentarnim izborima. Zajedno je bila protiv učešća u radu parlamenta, zato što su pokradeni građani izgubili suverenitet. Nisu nas poslušali i naravno da se koalicija raspala u paramparčad. Sada je vreme za ulazak novih ljudi u politiku. To treba da se desi u svakom mestu u našoj zemlji. Vreme je za sposobne i odlučne. To je put koji krči Zajedno u ovom političkom bespuću Srbije. Ponedeljak, 13. maj Video sam se sa prof. Tanasijem Marinkovićem. Pripremamo se za sastanke sa ljudima iz ODIHR-a. Raskrinkavanje krađe na izborima 17. decembra prošle godine je veliko dostignuće. Taj kapital neće biti uništen učešćem dela opoziciji u ovoj lakrdijaškoj predstavi koja se daje do 2. juna. Samo je Vučić uzeo malo kiseonika. Verujem da možemo da organizujemo miran i delotvoran otpor, koji bi zaustavio javni život u zemlji. Potrebno je da u politiku uđu ljudi koji su autoritet stekli svojim delom u profesijama kojima se bave. To je taj politički preokret za promenu. Ozbiljni ljudi, za ozbiljna dela. Tanasije je bio briljantan u Strazburu, u Evropskom parlamentu, kada smo ubedili poslanike da donesu već čuvenu rezoluciju o izbornoj krađi u Srbiji. Sve je to, preko izveštaja ODIRH-a, nekako prirodno dovelo do predloga Ustavnog zakona, urađenog od pravnog tima, sa Tanasijem na čelu. Vučić je bio na kolenima i ne vidim način da je mogao da izbegne ponavljanje parlamentarnih i održavanje svih lokalnih izbora do kraja godine. Ali, šta je tu je. Svako će morati da objasni svoje odluke građanima i da za te odluke odgovara. Brzo će doći 2. jun i posle toga je dan kada ćemo ući u novu političku realnost. Spremamo se za to veoma ozbiljno. Utorak, 14. maj Ovo je dan kada su padale opozicione liste. Nema promućurnijeg čeljadeta koje nije znalo da Vučić ne može da odoli a da ne iskoristi priliku da ponizi (da upotrebim pristojnu reč) svakoga ko je pristao da učestvuje u cirkuskoj predstavi. Gledam ljude sa kojima sam do juče bio u koaliciji „Srbija protiv nasilja“. Kome možete objasniti da ste napisali zakon koji ne umete da primenite, pa onda javno ispovedate da ste se sa Vučićem dogovorili da se tog zakona baš i ne mora držati „kao pijan plota“, što bi rekao drug Tito, a onda vas je Vučić prevario tako što je, kobajagi, dobio napad legalizma. Baš ovo deluje tužno. Naravno, sve to oko izbornih lista će se nekakvim pravničkim karabudženjem srediti i burleska će biti nastavljena. Stvar je u tome da ko sa đavolom tikve sadi mora da dobije šta mu sleduje. Eto tako, Vučiću pade u krilo poklon da naslika živim bojama protivnike, koji su mu dali izlaz, za kratko, iz političkog beznađa u kojem je bio, kao nesposobne tutumrake. Sreda, 15. maj U Šapcu je danas Sofija Mandić. Učestvuje na jednoj konferenciji. Burno je vreme iza nas, a još burnije pred nama. Dugo smo razgovarali. Srbiju je okovala sveopšta laž. Ljudi su razočarani zbog sloma koalicije „Srbija protiv nasilja“. Pravni tim koalicije, čiji je veoma važan član bila Sofija, uradio je junački posao. Na kraju, napisali su Ustavni zakon. Sve članice „Srbije protiv nasilja“ i Nada, zajedno sa ProGlasom, potpisali su da to bude zahtev vlastima. Nema normalnog života bez pravih izbora. I napravljen je instrument da ta operacija bude izvedena. Ljudi žele normalan život i hoće da se bore. I onda neki rešiše da sa Vučićem prave dogovor oko izlaska na izbore. Posle ovoga hipokrizija se toliko rasplamsala da je postalo politički nekorektno reći da to nisu izbori, već cirkus. Sofija, onako fajterski, ne zarezujući ovo ludilo, vreba po medijima, govoreći popu pop, a bobu – bob. Deo opozicije je napisao zakon o biračkom spisku i zapleo se kao pile u kučine. Još su neki to proglasili velikom pobedom. I onda – tres! Ne valjaju izborne liste koje ste predali, zato što su kontra zakona koji ste napisali. Kako Vučić seiri! Ali ništa zato. Borba se nastavlja. Nisu su se promenili i iselili ljudi, niti su bolji izborni uslovi. Hrabri i sposobni ljudi pobediće u ovom boju. Ne može se jedan narod ugasiti, zato što se u ljudima ne nestaje žudnja za slobodom i želja za normalnim životom. Eto o tome sam sa Sofijom dugo razgovarao.
ZELENOVIĆ ZA MONITOR: Vučić obmanjuje svakoga sa kim ima posla
MONITOR: Biljana Stojković-kopredsjednica Zajedno i Vi, dobili ste prijetnje smrću. Onedolaze brzo posle Vašeg učešća napanelu o izborima u Srbiji u Briselu, dan pre glasanja o Rezoluciji o ovom pitanju u Evropskomparlamentu. Odakle dolaze ove prijetnje po život? ZELENOVIĆ: Sve je to posledica haosa, nastalog zbog potpune prepasti režima od gubitka vlasti. Vučić nema većinu u Srbiji. Zbog toga je pokrao izbore. E, ali onda je uhvaćen u krađi. Biljana i ja smo sve te pretnje prijavili tuži laštvu i policiji. Baš da vidim šta će da urade. Znate, protiv Olivera Ivanovića je vođenja najstrašnija haranga na Pinku. Sve je to bilo u predizbornoj kampanji, gde se on borio protiv Vučićevih kandidata. I onda je ubijen. Pre nekoliko dana sud je oslobodio ljude koji su bili okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije. Oni su svi radili za državnu bezbednost. Dakle, ove gnusne pretnje shvatamo veoma ozbiljno. Poručujem Vučiću da ne postoji ta sila koja će nas sprečiti da se borimo za normalan život MONITOR: Rekli ste da počinje nova realnost za Srbiju, da je ovo glasanje kojim se predlaže formiranje međunarodne komisije radi ispitivanja regularnosti tih izbora, pokazalo da EU ne stoji iza režima Aleksandra Vučića. Smatrate li da je glasanje velike većine od prisutnih EU poslanika za Rezoluciju, neka vrsta garanta da će EK i Evropski savet, poslušati narodnu volju EU? ZELENOVIĆ: Pre svega, slobodu u Srbiju mogu da vrate samo njeni građani . Tu borbu ne može i ne treba da dobije niko , do mi sami.Ono što je novo jeste da prvi put, u ovih dvanaest godina, imamo jasnu poruku, sa autoritativnog mesta , da Srbija mora da bude demokratska zemlja, ako želi da nastavi svoj put ka Evropskoj Uniji. Došlo je konačno vreme da svaki građanin i svaki političar jasno i glano iskaže svoj stav. Hoćemo li u Evropu, ili ne. To je ta nova realnost.Srbija protiv nasilja, ali i Proglas i veliki deo javnosti zahteva da budu poništeni svi izbori, zato što su pokradeni.Vučić mora da donese odluku da li će dopustiti međunarodnu istragu ili ne. MONITOR: Spekuliše se da bi odluka o formiranju međunarodne komisije mogla biti doneta u toku sledeće dve nedelje. ODIHR najavljuje svoj izveštaj o izborima u Srbiji do kraja februara. Koliko ovaj izveštaj OEBS kancelarije za ljudska prava i demokratiju, može uticati na odluke o sprovođenju Rezolucije? ZELENOVIĆ Svi čekamo izveštaj ODIHR-a. Mi smo pribavili brojne dokaze da je počinjen organizovani kriminal zloupotrebom biračkog spiska i evidencije prebivališta i boravišta. Glasali su ljudi koji žive u inostransvu i mnogi koji su preseljeni unutar Srbije. Ali glasali su mnogi više puta i bilo je glasanja odsutnih i umrlih lica. CRTA , nevladina organizacija, obavila je lavovski deo posla u prikupljanju dokaza. Još jednom im odajem priznanje u ime građana Srbije.E sada, Vučić kaže da izbori nikada nisu bili slobodniji i poštaniji. Pa kakav je problem, što bi on rekao – MAJSTORE, da pustiš međunarodni istragu o toj slobodi i poštenju.Siguran sam da će svaka ozbiljna istraga dovesti do poništavanja svih izbora, održanih 17. decembra 2023. godine. MONITOR: Vučića i SNS glasanjem nisu „spasli“ ni predstavnici Evropske narodne partije čiji je SNS pridruženi član. Od najbrojnije grupacije u EU parlamentu, samo jedan poslanik je glasao protiv Rezolucije, a dva su bila uzdržana. To kao da je bilo iznenađenje i za izvestioca Parlamenta za Srbiju, Vladimira Bilčika. S obzirom na sastav Evropske komisije, može li raspored glasanja u EU parlamentu u korist Rezolucije, uticati da EK podrži, i zajedno sa Evropskim savetom, realizuje sadržaj Rezolucije? ZELENOVIĆ: Pre svega važno je da opozicija do kraja ostane pri zahtevu da budu poništeni ne samo beogradski izbori, već i izbori za parlament, pokrajinu i sve gradove i opštine. Stranka zajedno snažno radi na tome i imamo velikog saveznika u Demokratskoj stranci. Ohrabrujemo sve druge da izdrže u ovim zahtevima. Ako smo jedinstveni u ovom stavu, pre ili kasnije, pobedićemo lopuže. Građani će svojim buntom izazvati generalni štrajk u zemlji.Beskompromisan stav cele opozicije značajno bi povećao verovatnoću da Evropska Komisija i Savet usvoje zahteve Evropskog parlamenra i formalno zatraže od Vučića međunarodnu istragu.Režim je organizovanim zločinačkim poduhvatom oduzeo suverenost građanima i srušio ustavni poredak, tako što je pokrao izbore. Tome se mora stati na kraj. MONITOR: Početkom juna će biti održani izbori za Evropski parlament. Govori se o značaju momentuma za odluke Komisije i Saveta kada se radi o Rezoluciji. Koliko bi, s obzirom na predizborni kontekst u EU i na jačanje nekih ultradesnih partija, odluka o tome mogla imati izrazitiji politički karakter? ZELENOVIĆ: Sve je, u suštini, u rukama građana. Kada budemo vratili energiju iz maja meseca prošle godine ovom političkom nepočinstvu će doći kraj.Naravno da su izbori za Evropski parlament važni. Pre svega, nadam se da desničari neće doći do ozbiljnog uticaja.Međutim, mi u opoziciji radimo na tome da ovo otimanje suvereniteta građanima Srbije verodostojno predočimo nacionalnim parlamentima u svih 27 zemalja EU. Dalje, veoma je važno da u Senatu i Kongrasu SAD jasno izložimo stanje u Srbiji. Moramo da utvrdimo šta je uzrok benevolentnog odnosa američkih diplomata u Beogradu prema Vučiću, kada je izborna krađa u pitanju. MONITOR: Aleksandar Vučić i Ana Brnabić su, najtežim invektivama, napali opoziciju koja je tražila pomoć EU u razrešavanju postizborne krize. Vučić je opoziciju okarakterisao kao ljude sa kolonijalnom i „kmetskom“ svešću, a sebe i svoje pristalice označio kao nosioce slobodarskog duha. Mnogo pogrda dobila je i EU i njeni posmatrači na izborima. Ipak, prilikom posete grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, on se zaklinjao u vernost EU-„ako nam ona da signale da nas želi“. Kakva je to politika? ZELENOVIĆ: Vučić obmanjuje svakoga sa kime ima posla i to kako građane , tako i strance.Taj čovek je bitan učesnik udruženog štetočinskog poduhvata koji traje 35 godina. Posledica tog političkog bezumlja je da je 250.000 Srba proterano iz Hrvatske. To ni Pavelić nije uspeo da uradi.Takve politika, danas je pravi razlogj da se Srbi ubrzano iseljavaju sa KiM. Pitanje je da li će iko tamo ostati. Dovoljno je samo pogledati sunovrat naše pozicije od novemra 2022. godine do danas. Tada su
Zelenović: Imamo posla sa velikim nasilnicima, svi koji su kupovali glasove će morati na sud
U intervjuu za Nova.rs kandidat liste Srbija protiv nasilja za narodnog poslanika i gradonačelnika u Šapcu, Nebojša Zelaenović, rekao je da je najvažnije da na izbore 17. decembra izađe što više građana kako bi se omogućilo formiranje Vlade koja će rešiti probleme inflacije, kriminala, ali i ispuniti sve zahteve protesta Srbija protiv nasilja. Zelenović je za naš portal govorio i o lokalnim izborima u Šapcu, političkoj karijeri njegovog stranačkog kolege Đorđa Miketića, ali i o potencijalnoj saradnji sa SPS-om. Ostalo je još desetak dana do izbora, kako protiče kampanja koalicije „Srbija protiv nasilja“ na terenu, kakve su reakcije građana? Srbija protiv nasilja poziva građane da nasilničku, nesposobu i korumpiranu vlast smenimo. Burek i jogurt su 220 dinara. Da bi roditelji i dva tinejdžera skromno doručkovali treba skoro 1.000 dinara. Za to vreme poljoprivrednici grcaju u dugovima , zato što država učestvuje u malverzacijama otkupljivača, a subvencije daje onoliko koliko mora kada je pritisnuta blokadom puteva. Izgradnja puteva košta četiri puta više nego kada bi se javne nabavke normalno sprovodile, a Beograd na vodi je najveće pranje novca u Evropi. Ljudi su besni i mi ih pozivamo da glasaju za novu Vladu koja će zaustaviti agoniju. Ete, tako ide kampanja. Tokom prethodnih dana svedočili smo brojnim neregularnostima u kampanji, falsifikovanju potpisa, nuđenjem novca za glasanje, da li ovakve nezakonite radnje mogu značajno uticati na konačan razultat izbora? Nejvažnije je da što više ljudi izađe na izbore. Onda nasilničkoj vlasti nikakvi marifetluci neće pomoći. Na izborima odlučujemo o tome da li će Vučićevi kumovi voziti Meklarene i Lamborginije, dok mi plaćamo junetinu 1.200 dinara i da li ćemo dozvoliti da porast cena bude duplo veći nego u Eurozoni, zato što Radojičić i Zvonko Veselinović uzimaju pare na putevama, Brnabićkini rođaci brutalno naplaćuju sumnjive softvere i zato što vlast besomučno kupuje glasove, skupo zadužujući zemlju. Prema planu Vaše koalicije 12. decembra biće završna konvencija u Beogradu, kako je zamišljena? Ostajete li pri planu da se skup održi ispred Skupštine Srbije? Biće završna konvencija, sve po planu. Ponovićemo da se obavezujemo da će se konačno desiti 6. oktobar. Banditi koji izigravju političare će na sud. Pa da vidimo šta je Novak Nedić radio sa mutavima, belivucima, rošavima i da li mu je to naredio Vučić ili ne. I da vidimo da li je Radojičić išao u Banjsku po svojoj ili po predsednikovoj pameti. I da li je Vučko žandarm ili šef kriminalne grupe. A, bogami da se utvrdi i kako Đuka vršlja po sudovima i kakvo je sve čudo Hrkalovićka počinila. I da Srbija sazna ko je naredio da se gaji marihuana u Jovanjici. Ukoliko rezultati izbora budu takvi da će za formiranje vlasti u Srbiji biti potreban SPS, da li ćete pregovarati sa njima? Srbija protiv nasilja poziva građane da nam daju mandat da sastavimo vladu koja će zaustaviti inflaciju, razbiti kriminalnu hidru koja je zarobila našu zemlju i koja će ispuniti sve zahteve protesta koji su počeli u maju. Ta vlada treba da ima ograničeni mandat i da pripremi slobodne izbore. Takođe, svi koji su vršili prinudu nad ljudima za glasanje i koji su kupovali glasove moraće na sud. Ponoviću, velika izlaznost će omogućiti formiranje ovakve vlade i to bi nas oslobodilo muke bilo kakvog cenkanja, sa bilo kime. Izbori se 17. decembra održavaju i u Šapcu, kako kampanja protiče na lokalnom nivou, da li postoje opstrukcije od strane vlasti? Borimo se da Šapcu vratimo slobodu. Mi imamo posla sa velikim nasilnicima. Cela Srbija je videla onu hordu bandita koja je tukla žene i decu motkama i čekićima na šabačkom mostu. Njihov kolovođa, koga zovu Jarin, je glavni čovek javnog preduzeća, koje finansira održavanje puteva, pa sam dodeljuje poslove svojoj privatnoj firmi, koja te radove izvodi. Kako stoje stvari ne postoji ni jedan kriminalac u Šapcu koji ne učestvuje u kampanji SNS-a. Evo, pozivam sve policajce kojima se smučilo da gledaju kako kriminalci i hohštapleri satiru naš grad, da se uključe u ovu borbu protiv zla. Šta je ono što ste kao nosilac liste „Šabac protiv nasilja“ i kandidat za gradonačelnika, kandidovali kao program na ovim izborima? Šta građani Šapca mogu očekivati ukoliko pobedite? Lista Šabac protiv nasilja, koja ima redni broj 6 na lokalnim izborima, se obavezuje da će Šabac biti najbolje mesto za život u Srbiji. Imamo plan kako da u našu industrijsku zonu dovedemo velike kompanije u kojima će ljudi imati evropske zarade. Garantujem da ćemo imati najefikasniji i najjeftiniji sistem uprave, javnih preduzeća i ustanova u zemlji. Istrebićemo kriminal. Imamo plan kako da se ljudi leče bolje i lakše. Potpuno ćemo rešiti saobraćajni kolaps izgradnjom sedam garaža i uspostavljanjem efikasnog gradskog prevoza. Garantujem da ćemo rešiti problem zagađenja. Porodice će imati priliku da izoluju svoje kuće i stanove i da prepolove račune za grejanje. Imamo plan kako da porodice počnu na veliko da koriste solarnu energiju . Stimulisaćemo poljoprivrednike da se udruže u zadruge i postanu jači u borbi sa trgovcima. Jako ćemo podržati navodnjavanje. U Šapcu će građani, ponovo, na lokalnim referendumima, svake godine, odlučivati o tome kako se troši porez na imovinu koji plaćaju. Imamo veliki plan i sposoban tim da sve ovo sprovedemo u život. Da li očekujete povratak na mesto gradonačelnika Šapca? S kime bi mogli potencijalno da formirate vlast u gradu? Očekujem oslobođenje Šapca. Spreman sam da budem na čelu grada i svi koji suštinski dele viziju liste Šabac protiv nasilja biće pozvani da učestvuju u parlamentarnoj većini i ako to matematički ne bude potrebno. Nakon što se u javnosti pojavio eksplicitni snimak Đorđa Miketića, on se povukao iz kampanje. Kakva je njegova politička budućnost i da li on ostaje na istim pozicijama u stranci? Sada je na dnevnom redu odluka građana Srbije da li će sprečitii Vučića da i dalje vrši nasilje. A, došlo je dotle da ljudima upada u spavaće sobe, da bi ih ucenjivao kada mu zatreba. Vučić je naredio da se snimak intimnog odnosa muškarca i žene emituje na Pinku u 9 sati ujutru, da bi njegov politički protivnik dobio manje glasova. Vučić zna da ga samo mala izlaznost drži na vlasti. Taj predsednikov
Zelenović: Formiraćemo vlast u Beogradu i bez desnice, SNS i Vučić su u padu
Stranke proevropske opozicije ozvaničnile su juče dogovor o izlasku na izbore na zajedničkoj listi, a lider stranke Zajedno Nebojša Zelenović u intervjuu za “Novu” kaže da lista “Srbija protiv nasilja” nije lista za ulazak u parlament, već za pobedu, kao i da nova istraživanja pokazuju da proveropska opozicija može da smeni vlast SNS u Beogradu i bez pomoći desnice. Zelenović navodi i da “Srbija protiv nasilja” može da osvoji vlast i u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Leskovcu i Kragujevcu. Šta lista “Srbija protiv nasilja” može da uradi na nivou Republike? Kakve su vaše prognoze? Verujem upravo u sud građana. Mi nismo imali jednu zajedničku listu proevropske opozicije otkako je Vučić došao na vlast. Građani su uglavnom mogli da gledaju usitnjavanje i raspadanje raznih političkih aktera. Oni su bili demotivisani da izlaze na izbore. Ono što vidim kod građana je jedna pozicija koja kaže – “mi smo protiv Vučića, nećemo da glasamo za režim, a za vas ćemo da glasamo ako se ujedinite”. Ne znam šta može da bude jasnije od toga. Građani su i ranije, ali ne tako odsečno kao sad, to govorili, a ranije nije bilo prilika da se ova velika stvar desi. Ona se sad dogodila prvenstvneno zbog toga što su se desile te tragedije, a onda su se desili građanski protesti i na kraju je to osećanje kod građana postalo toliko opredeljujuće da nema šta tu više da se lupa glavom ili razmišlja o bilo čemu. Onog trenutka kada smo mi procenili da će ti razgovori možda da potroše još neko vreme, a jedino vreme nemamo kao resurs, stranka Zajedno je odlučila da ono što bi stranci Zajedno možda pripalo da se raspodeli među ostalim političkim akterima. Od tog trenutka su se stvari ubrzale i što se nas tiče stvar je zaključena. Imamo jednu listu, imamo dogovor za pobedu i krećemo u tu pobedu. Da li je prvi poslanik vaše stranke 72. na listi? Šta se desilo sa tri mandata koja ste vi ustupili opoziciji? Ja ne bih da ulazim u tu vrstu razgovora pred izbore. Mi imamo dogovor za pobedu, imamo jednu listu koju su građani očekivali. Ona se desila i tome se svi dali svoj doprinos. Što se mene tiče, to je moja najvažnija poruka. Na kojem ćete vi mestu biti na listi? Pošto sam uveren u pobedu, uveren sam i da će značajan broj kandidata stranke “Zajedno”, kao i svih drugih kandidata u nekakvom ravnopravnom odnosu ući uz parlament i da ćemo posle dugo vremena imati drugačiju vladu. Verujem i da je ova jedna lista poziv značajnom broju građana koji su sve ovo čekali da izađu na sledeće izbore i da svi zajedno zaustavimo raspad države. Videli smo razna istraživanja i po njima SNS i dalje vodi. Imate li prognozu kako bi ta jedinstvena lista mogla da prođe na izborima? Istraživanja su vezana za određeni trenutak i u njemu stvari mogu da izgledaju bolje ili lošije. Mi sad ispred sebe imamo novi trenutak – dogovorili smo se i sada u kampanji treba da dođemo do ljudi i da im saopštimo da smo se dogovorili i šta ćemo odmah da uradimo. Mi ćemo se potruditi da taj rezultat bude takav da dođemo u situaciju da pravimo vladu. Verujem da su SNS i Vučić u padu. I kroz njihove postupke vidim da je tako. Činjenica da vi izvlačite Tomu Nikolića iz naftalina, odnosno iz duboke penzije i da aktivirate neke ljude. Nemate druge ljude pa ste našli Stamatovića iz Čajetine. To su prosto simptomi bolesti koja postoji kod SNS. Građani jako loše reaguju i na desne partije, jer se nisu naročito iskazale u protestima “Srbija protiv nasilja”. Mislim da će zbog svih tih okolnosti do izbora porasti poverenje za jednu grupaciju koja je pokazala ozbiljnost i odgovornost i da će to građani i na sam dan izbora i pokazati. Istraživanja vam daju najveće šanse u Beogradu, gde bi proevropska opozicija mogla zajedno sa desnicom da smeni vlast SNS, a znamo da je i na prošlim izborima opozicija dobila 70.000 glasova više nego vlast. Ko bi za vas bio prihvatljiv iz desnice? To što ste rekli pokazuju stara istraživanja. Nova istraživanja, koja mogu da budu istinita ili ne moraju, ne kažu to. Ona kažu da jedna lista “Srbija protiv nasilja” može da pobedi samostalno u Beogradu i ja bih se držao toga. Imamo kvalitetne ljude. To je Vlada Obradović ugledan čovek sa FON-a, tu je Dobrica Veselinović koji se ozbiljno nametnuo na prethodnim izborima za grad Beograd, tu je Đorđe Miketić, naš čovek za Beograd koji se snažno bori za to da Beograd dobije kvalitetan javni prevoz… Tu su i drugi akteri iz raznih poltičkih organizacija. Ja verujem da je to kvalitetan tim koji može dosta uspešno da vodi Beograd, svakako uspešnije od Šapića. Svi traže nove ljude, nova lica… Evo novih lica, puno novih lica. Siguran sam da jedna lista “Srbija protiv nasilja” u Beogradu može da pobedi. Postoji spisak od 66 lokalnih samouprava gde će takođe biti održani izbori, a i novinarima je bilo teško da dođu do tih podataka. Da li opozicija ima informacije o tim mestima? Šta mislite gde bi, osim Beograda, još mogli da osvojite vlast u Srbiji? Mi sad vidimo da su u nekih 30-tak lokalnih samouprava gradonačelnici podneli ostavke i tamo su već formirani privremeni organi. Davali smo predloge za ljude koji bi učestvovali u radu tih organa spram veličine lokalnih odborničkih grupa. Sama činjenica da novinari ne mogu da utvrde gde će se održati ti izbori, govore o tome u kakvav je politički cirkus Vučić doveo celu državu. On je izračunao da su mu na određenim lokacijama ljudi koji će za njega trčeći lokalne izbore da trče i parlamentarne. Očigledno da je to još jedan pokazatelj slabosti SNS. Mi verujemo da u gradovima kao što je Šabac, Sremska Mitrovica, Leskovac, Kragujevac… takođe ujedinjena opozcija na jednoj listi može da osvoji vlast i mi ćemo naravno i tamo učestvovati na svim tim izborima. A šta je sa pokrajinskim izborima? Da li je opozicija dogovorila detalje oko ozborne liste za Vojvodinu? Dogovoreno je da to bude jedna
Zelenović za NIN: Protesti će prerasti u narodni pokret Srbija protiv nasilja
„Sada je ključno ujedinjenje opozicije i povratak građana na ulice, ovaj režim zaslužuje da izbore dočeka manji od makovog zrna, kakvi su bili kada nas je bilo na stotine hiljada na ulici. Razumem umor i nestrpljenje građana, ali ova borba nije ni jednostavna niti može da se dobije preko noći.“ Kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović je novinarki Sandri Petrušić dao intervju za NIN. Predstavnici 15 opozicionih stranaka podneli su zahtev RTS-u da javnost izveštava objektivno i, kako je naglasio kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović, u skladu sa već donetim zakonima i Ustavom Srbije i uz poštovanje standarda „koji postoje u Evropi, a ne postoje u Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU“. Kolegijum RTS-a se gotovo zagrcnuo od iznenađenja i izrazio svoju „zbunjenost i zatečenost“ usled tako nepristojnog zahteva. Na pitanje da li je očekivao takav odgovor, Zelenović kaže: „Svestan sam da se za sve moramo izboriti sami i da RTS neće raditi posao u skladu sa zakonom, niti će se bilo koji drugi medij otvoriti.“ Kako ćete se izboriti? RTS je pokazao da reaguje, baš kao i Vučić, samo onda kada se na ulici nađe 100.000 ljudi. Tokom trećeg i četvrtog protesta, kada je na ulicama bilo mnogo ljudi, imali smo i Vučića na kolenima ali i RTS koji je u strahu od tolikog broja počeo da izveštava i o protestima i o zahtevima. Čim je Vučić ušao u taktiku kupovine vremena i odugovlačenja, a broj na ulicama se smanjio tokom leta, pritisak je malo splasnuo, a stvari su se vratile na staro. Ali ostaje činjenica da je građanima prekipelo i da im je svega dosta. Pokazali su da RTS smatraju odgovornim za stepen nasilja u društvu i ne znam kako Bujošević, Stefanović i uopšte novinari koji tamo rade žive sa tom činjenicom. Kako iko može da živi sa činjenicom da ga građani smatraju odgovornim, ne samo za nasilje u društvu već i za tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja? Izgleda da se dosta uspešno nose imajući u vidu da su nakon zahteva opozicije upriličili emisiju u kojoj je Jovanov rekao za Lutovca: „Pogledajte njegovo lice, to je lice masovnih ubica.“ Zar to nije nastavak nasilja koje nas je i dovelo dovde? Ta emisija je njima poslužila za privid da kada opozicija nešto traži, to i dobije. Upravo sam jednom prilikom zbog takvog privida dijaloga napustio RTS. Mi nismo tražili jutarnju emisiju sa dežurnim ometačem, i voditeljkom koja apeluje na oba gosta, već tri političke emisije nedeljno u večernjem terminu, koje bi bile u skladu sa preporukama OEBS-a i zbilja omogućile da građani čuju i drugačije mišljenje. One postoje u svim zemljama osim u Srbiji. Nismo ih dobili, nastavićemo da se borimo. Što se tiče istupa Jovanova, to jeste bilo nasilje, ali isto takvo nasilje imamo i u Skupštini. U stvari imamo ga svuda i niko nam neće garantovati da se ono neće nastaviti i na TV-u. Mnogo ljudi je gledalo tu emisiju, videli su u čemu živimo, a jedino što je Lutovac mogao da uradi je ono što je uradio – da reaguje gospodski. U emisiji Utisak nedelje smo čuli i drugačije predloge, koji su naišli na veliku podršku javnosti, a mislim na predlog Predraga Voštinića. Treba to da izbegnemo, ali se moramo setiti kako je RTS završio 5. oktobra 2000. godine, zbog bezumne vlasti. Za nas koji plaćamo RTS ne može da bude dovoljno da novinari na tu vrstu nasilja reaguju: ju, gospodine, pa nemojte tako! Postoji li efikasniji način da budemo zaštićeni od nasilja? Slažem se, ne postoji čarobni štapić. Bilo bi dobro da se ljudi vrate na ulicu i da u atmosferi sa kraja maja dočekujemo izbore. Ljudi su se umorili, ali se nisu predomislili, tu su, a na opoziciji je da se što pre ujedini, jer jasno je da to građani od nas očekuju. Sada imamo samo dve opcije. Jedna je da nastavimo borbu uporni i dostojanstveni, a druga je da srušimo RTS. Ili da srušimo Skupštinu, Vladu, nešto… Ne verujem u rušenje. Zato se i nadam da će se uz pritisak građana pojaviti neki urednik koji će se usuditi da kaže: prekinite ovo, ne želimo da se RTS-u ponovi scenario od 5. oktobra. U svakom slučaju, moć je u rukama građana. I nije to problem samo sa RTS-om, jer objektivnost ne postoji u Vučićevim medijima, a sve njih su građani Srbije prepoznali kao glavne generatore nasilja u koje sve stiže sa jednog mesta. Zbog toga smo do sada imali oko 300 protesta u svim gradovima, a u njima je učestvovalo oko pola miliona ljudi. I svi su bili tu da bi prosledili manje-više isti poruku: Vučiću, zaustavi ludilo, zaustavi nasilje. A on im je odgovorio: „Baš me briga“ i nastavlja još jače. Njegov jedini ustupak je bio to što je dozvolio da se održi sednica, a mi smo bili ti koji su hteli dijalog i da kroz instituciju parlamenta dođemo do zajedničkog sagledavanja situacije i pronalaženja rešenja sa kojima bismo ušli u jednu novu fazu. Čim je broj građana opao, Vučić je sve vratio na staro i rasprava u parlamentu više nije ličila na ono što smo mi želeli. Anketni odbor se nije desio, što je jedna velika sramota za sve koji sebe smatraju predstavnicima građana i žele da institucionalno menjaju stvari. I šta sad? Prirodni korak bi bio da protesti „Srbija protiv nasilja“ dobiju svoju političku artikulaciju. Verujem da ćemo organizovati zajedničku kolonu u kojoj su ne samo stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta, već i udruženja građana, profesionalni esnafi poput lekarskih ili profesorskih, kao i javne ličnosti. Imali smo razgovore i verujem da ćemo brzo doneti odluku. Ja se zalažem za jedinstvo građana i svih organizatora velikog narodnog pokreta Srbija protiv nasilja. Mi smo sa građanima od 8. maja prošli kroz razne faze. Fazu zajedničkog bola, tuge, razočaranja, straha i potpunog sloma zbog tragedija koje su se desile. Tokom tog procesa uspostavili smo zajednička očekivanja i normalno je da i dalje zajedno radimo na tome. Probali smo blokade u 35 gradova u
Intervju Đorđe Miketić: Finalna rasprodaja Srbije!
Narodni poslanik iz stranke Zajedno, Đorđe Miketić, razgovarao je sa novinarkom Jelkom Jovanović za Novi magazin. Miketić je govorio o aktuelnim dešavanjima u Narodnoj skupštini i zakonima koji su donešeni, kao i o protestima i gradskim politikama u Beogradu. Narodni poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić je van svake sumnje jedno od toliko traženih novih lica na političkoj sceni. Ne samo zbog toga što je već tribun, a biće na narednim beogradskim izborima i kandidat Zajedno za gradonačelnika nakon što je pobedio takmace na predizborima koje je ova stranka organizovala. No, pred njim je, kao i pred čitavom opozicijom, ali i svim građanima, mnoštvo izazova o kojima Miketić govori za Novi magazin. Prvo o Skupštini, koja je usred letnje jare i oluja poslanicima „uštedela“ vreme i trud, pa imaju objedinjenu raspravu o 30 tačaka, među kojima je mnoštvo onih koje će promeniti Srbiju. Ali teško nabolje. Kad ovaj broj bude na kioscima, Zakon o planiranju i izgradnji biće verovatno već usvojen. „Nijedna vlast dosad nije se usudila da progura ovakav antidruštveni zakon. Očito su osetili da im se bliži kraj i da pod hitno moraju da otmu sve još što se može prisvojiti“, ocenili ste pre nekoliko dana. Šta je posebno loše? Zaokružena pljačka, krug se zatvara. Pazi sad. Odlična prilika da konačno ne gledamo politički vremeplov kroz stranke i promenu režima već njihove konstante; Mlađan Dinkić, Bogoljub Karić, Miroslav Mišković, Siniša Mali – čovek je bio direktor Agencije za privatizaciju, a sada je ministar u vladi koja je dva dana posle tragedija progurala ovaj zakon! – i njihovi ljudi pokupovali su nekadašnje gigante pod parolom – dići će ih na noge! Kad su tajkuni kroz privatizaciju jeftino postali vlasnici državnih preduzeća, umesto da pokrenu ta preduzeća, što je zvanično bila i ideja tih privatizacija, prvo su otpustili sve radnike, rasprodali magacine, mašine i sve vredno što je to preduzeće posedovalo, na čemu su bogato zaradili, a sada nestrpljivo iščekuju ovaj lopovski Zakon o planiranju i izgradnji koji će im, nakon poklonjene imovine preduzeća, pokloniti i ekskluzivno zemljište. Podizvođač tih radova stigao je u liku ministra Gorana Vesića. Zaokružena pljačka. Ali nije kraj! Prisustvujemo trenutku kao kad se zatvara radnja: konačna rasprodaja – sve ide na doboš. Samo će doboš i pod njihovim prozorom da zasvira. I to vrlo brzo. Oborili smo zakon o eksproprijaciji – oborićemo i ovaj. Nemojte, ljudi ,da zaboravljamo naše lepe zajedničke pobede. Možemo mi to! Moramo. Prvo zahtev poslanika za ocenu ustavnosti, čeka se DSS da vidi da li će ponovo da „isfejka“ da su opozicija, a onda blokade. Pominje se IMT sa 35 hektara… Da, građevinsko preduzeće „Rad“ sa 300 metara obale na Savi. Biće i Sajam, kad ga presele tamo negde! Tako je, ali videćemo da li će da ga sruše. Utisak je da ni stručna javnost ne reaguje previše, ali građani to vezuju samo za drugi zakon o legalizaciji priključaka za struju i vodu nelegalizovanih objekata. Da, to je zakon koji služi samo za glasove, ljudi su u problemu zaista, mislim da ih ima oko 50.000 i mislim da računaju na te glasove. To je ideja, a ideja ovog zakona o konverziji je pljačka. Pomenuli ste da je 30 tačaka na dnevnom redu o kojima se raspravlja, tu je i zaduživanje od 1,4 milijarde za sve i svašta, a premijerka je juče branila i Zakon o upravljanju javnim preduzećima, gde se sprema privatizacija kao i EPS-a, koji je već pretvoren u akcionarsko društvo d.o.o., pa će njihovi tajkuni kao Nikola Petrović to kupiti. To se isto sprema za Srbijašume i Vode, Nacionalni park Kopaonik, Taru… Zaista mislim da je ovo poslednji čin otimačine, kao ono kad idete gradom i vidite „Finalna rasprodaja“. Juče vas je premijerka demantovala. Ne verujete joj? Kako da vam kažem, oni su prodali Institut „Jaroslav Černi“, koji je imao neverovatan uticaj na vodoprivredu i sve što se tiče upravljanja vodama, u projektovanju i upravljanju branama, i još učestvuju u tome. Oni su takav naučni institut sa izuzetnim renomeom prodali budzašto, da bi odmah nakon toga preko državnih projekata novi vlasnik dobio poslove desetostruko veće vrednosti nego pre prodaje. To očekuje i druga preduzeća. Propast, pa prodaja? Propast, pa prodaja. Sajam se sam odrekao dve milijarde svog novčanog kapitala da bi tajkun koji dolazi ili Beograd na vodi, ne znam ko će biti faktički izvršitelj tih radova, kupio za tri miliona evra taj prostor i proširio Beograd na vodi. Pre ovih zakona s kolegom Dejanom Atanackovićem pokušali ste da zaustavite rušenje Starog sajmišta. Ministarstvo kulture je naložilo obustavu radova, ali pre toga je srušen Nemački paviljon iako ste ukazivali da su tu pohranjene kosti logoraša. Šta se dešava? Bagerima preko istorije, gradi se i grabi i preko grobova – što je to novo za radikalsku ekipu. Nemojte da se iznenađujemo! Ministarstvo je posle rušenja Nemačkog paviljona dalo nalog da se obustave radovi, ali još nisu obustavljeni. Nemački paviljon je izgrađen tridesetih godina prošlog veka, tokom okupacije tu je bio logor, logoraši su tu mučeni i ubijani, stradali Srbi, Jevreji, Romi, antifašisti… Ali neko je politički odlučio da to nije do Memorijalnog kompleksa i srušio ga. Mi smo se bunili, išli pred bager, ali srušili su ga. Pošto smo slali prijave i izvršili ozbiljan međunarodni pritisak u značajnim institucijama za zaštitu kulture i u organizacijama koje se bave Holokaustom, Ministarstvo je dobilo packe i izdali su dokument u kojem kažu „da, da, jeste deo Memorijalnog kompleksa“ i treba da se obustave radovi ako se nešto nađe. Zavod za zaštitu spomenika Beograda, jedna kriminogena organizacija, delegira mladu arheološkinju Kseniju Milenković za stalni arheološki nadzor, međutim, u proteklih sedam dana, koliko aktivisti stranke Zajedno odlaze na teren, a odlaze svakodnevno – nadzora nema. Mi smo nedavno objavili dokumenta do kojih ste došli, koja ukazuju da postoje ljudski ostaci? Da, postoje indicije da je ispod Nemačkog paviljona masovna grobnica. Radnici „Rada Končara“ koji su šezdesetih pravili neke zgradice za svoje potrebe našli su kosti i sve ih stavili u Nemački paviljon. Postoji i geoskener jedne engleske naučnice. Mi smo tražili da se to
Stojković: Ova borba više je nalik na onu protiv Gebelsa nego protiv Miloševića
Intervju kopredsednice Zajedno, Biljane Stojković za Večernji list. Nećemo dopustiti da se u Kazahstanu dogodi obojena revolucija, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin u siječnju prošle godine, nekoliko tjedana prije nego što je poslao vojsku u Ukrajinu. Objašnjavao je zašto je ruska vojska otputovala u Almaty, na poziv tamošnje vlade, kako bi smirila prosvjede koji su upravo izbili. Osam mjeseci kasnije i kineski predsjednik Xi Jinping pozvao je zemlje srednje Azije da zajedno rade kako bi se spriječilo strane sile da provedu obojene revolucije u njihovim zemljama. Obojenim revolucijama Zapad pokušava uništiti Bjelorusiju, rekao je i predsjednik Aleksandar Lukašenko 2020. godine. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić našao se u tom probranom društvu – prije tjedan dana rekao je da njegovoj vladi od sestrinskih službi s istoka stižu podaci da su najnoviji prosvjedi u Srbiji “pokušaji obojenih revolucija”. I njegov vjerni pomoćnik Aleksandar Vulin, današnji šef obavještajne službe, kao ministar unutarnjih poslova 2021. s najbližim se Putinovim saveznikom Nikolajem Patruševom sastao u Moskvi kako bi razgovarali o tome kako spriječiti, ponovno, “obojene revolucije”. Ovi lideri referirali su se na niz prevrata na krilima velikih prosvjeda protiv nedemokratskih poteza vlasti u Srbiji 2000., Gruziji 2003., Ukrajini 2005. te Kirgistanu iste godine. Vučić se tako šireći strah od masovnih prosvjeda još jednom našao u skupini političara – Xi, Putin, Lukašenko – koje njihovi oponenti nazivaju diktatorima te je upozorio na zloćudne motive prosvjednika. Političari na vlasti u tim zemljama upozoravaju da te prosvjede uvijek organiziraju strane sile, najčešće implicirajući prste Washingtona. “Obojene revolucije” postale su sintagma koju diljem svijeta koriste nedemokratske vlasti kako bi svaki prosvjedni pokušaj diskvalificirale kao implicitno izdajnički. To je retorika predsjednika Srbije. U međuvremenu veliki prosvjedi koji su uzburkali vladajući režim u Srbiji pokazuju u kakvom se stanju nalazi tamošnja vlada: premijerka Ana Brnabić opoziciju u parlamentu nazvala je “govnarima”, dok prosvjednici traže zabranu konkretnih televizija i režimskih tabloida koji “truju” gledatelje koktelom nasilnog i primitivnog sadržaja. Vlada pak optužuje oporbu da pokušava iskoristiti ovaj trenutak za politizaciju tragedija kako bi im uspjelo ono što ne mogu na biralištima. Dva masovna pokolja kroz koja je prošla Srbija početkom svibnja potresla su društvo – najprije je učenik u osnovnoj školi u Beogradu ubio desetero ljudi, uglavnom djece, a dva dana kasnije drugi mladić ubio je njih još osmero. Pucnjave su šokirale zemlju i pokrenule val masovnih prosvjeda protiv nasilja Vučićeve vlade. Ona pak pokušava na brzinu povećati osjećaj sigurnosti pa je pokrenula proces “razoružanja” zemlje čiji građani posjeduju 800-ti-njak tisuća komada oružja – država je to među vodećima u svijetu po toj nelagodnoj brojci. Srbija je trenutačno duboko traumatizirano društvo, naglašava nam Biljana Stojković. Tu profesoricu s Biološkog fakulteta u Beogradu i političarku grupacija Moramo kandidirala je prošle godine na predsjedničkim izborima te je osvojila nešto više od 3% glasova. – Dva velika masakra prelila su čašu i pokazala da živimo unutar velike agresije. Svakog dana pro- življavamo nenormalne događaje u smislu civiliziranosti društva i čini se da su ljudi zaboravili na pristojnost. Na ulicama svjedočimo tučnjavama, svađama, noževima i pištoljima. Dva pokolja stoga nisu ni pretjerano iznenadila iako je čin kada je dijete ubijalo drugu djecu bio posebno sumanut, i oni su odraz situacije koju živimo, a koju je kreirala vlast. Tu mislim na predsjednika SNS-a kojeg inače nikada ne zovem predsjednikom države jer se on tako ne ponaša. Umjesto toga, on polarizira društvo i za sve koji se ne slažu s njim koristi agresivan i uvredljiv rječnik. U takvoj situaciji živimo posljednjih deset godina, a naročito posljednjih četiri ili pet godina – govori nam Stojković. No društvo koje se suočava s pokoljima brzo se organiziralo u borbi protiv nasilja i započelo s onime što se pomalo pogrdno naziva “mitingašenjem” – opozicija je dosad održala tri velika prosvjeda, a na dan izlaska ovog izdanja, u subotu, očekivao se i četvrti. No svoj je veliki skup organizirao i Vučić, i to u petak, nakon zaključenja ovog teksta. Drugačiji su to skupovi – jedni dolaze kako bi predsjedniku rekli da je stvorio nenormalno i izvanredno stanje u zemlji u kojoj nasilje nije iznenađenje. Drugi pristižu kako bi ustvrdili da su te ljude “strani centri moći” natjerali da to kažu. Svako društvo živi s unutarnjim kontradikcijama, i zasigurno ima nekih koji dolaze na oba skupa. Prvi prosvjedi održani su 8. svibnja i na njima nije bilo političkih poruka ni uzvika, već su protekli u tišini u znak poštovanja prema žrtvama nezapamćenih zločina. Drugi prosvjed održan je četiri dana kasnije, I na njemu su se nezadovoljni građani okupili ispred Skupštine, a zatim su krenuli u šetnju kroz središnje beogradske ulice. Na tom prosvjedu također nije bilo incidenata. Treći put oporbeni prosvjednici okupili su se 19. svibnja i glasno su zahtijevali: “Vučiću, odlazi”, poručivši predsjedniku Srbije što misle o njegovu radu. Prosvjedi su prerasli u veliki opozicijski pokret, a mediji ih nazivaju “najvećima u modernoj povijesti zemlje”. U međuvremenu su se kristalizirali zahtjevi nezadovoljnika – smjena Regulatornog tijela za elektronske medije (REM), gašenje tiskanih medija i tabloida koji promoviraju mržnju i nasilje te oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Happy i Pink koje, po njima, također promoviraju nasilje. Te tabloide i televizijske kanale oporba i brojni analitičari nazivaju “režimskima”, a cinici među njima dodaju da ih često uređuje sam Vučić i njegovi suradnici. Televizije u programima redovito ugošćuju ljude poput Vojislava Šešelja ili Veselina Šljivančanina, koje hrvatska javnost vrlo dobro poznaje po njihovim ratnim zločinima nad Hrvatima, a ne političkim istupima. Sve to i jest razlog zašto su se prosvjednici odlučili za toliko radikalne zahtjeve. U malo država aktivisti koji se bore za demokraciju to žele učiniti gašenjem konkretnih medija. Jesu li otišli predaleko? Nipošto, misli Biljana Stojković. – Za mene je najvažniji zahtjev oporbe taj da se televizijama Pink I Happy oduzme nacionalna frekvencija. Temelji su vlasti propaganda I medijska kontrola, i ako se to ne promijeni, izbori će ubuduće izgledati kao i dosad. Uz ucjene, fizičke prijetnje, kao i one vezane uz radno mjesto, za Vučića je najvažnija alternativna, lažna stvarnost koju kreira kod birača. Čak 70% Srbije ne može vidjeti druge kanale osim
Zelenović: Srbija i Balkan imaju samo jedan put – evropski
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović vratio se uoči ovog razovora iz Sarajeva, gde su zeleni Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju o miru. Ni manje ni više nego sto godina mira. No, pre tih nesumnjivo dobrih vesti o saradnji, rešavanje problema koje je najveća pretnja balkanskom miru i stabilnosti – odnosi Beograda i Prištine – nikako da se mrdne sa mrtve tačke iako se dogovori postižu pod četiri vrlo budna oka – uz posredovanje Evropske unije i učešće SAD. Što se videlo i u Briselu 27. februara i u Ohridu 19. marta, no uprkos obavezujućem Sporazumu o normalizaciji odnosa i Aneksu o primeni, dve strane nikako da se odvaže na realizaciju. I obema – a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti – obilato pomaže dobar deo opozicije protestima na kojima ih optužuju za izdaju i obmanu. Nebojša Zelenović, kao i većina njegove stranke i koalicije je, ako ne za otvoreno prihvatanje sporazuma, onda bar za njegovu primenu jer je to neminovnost. Tako bar ja čitam ono što govorite. Pri čemu niste baš jedinstveni jer kopredsednik Zajedno i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kaže rezolutno ne. Pa da raščlanimo, kakav će biti stav i kako ćete do njega doći? Kao stranka još se odlukom nismo odredili prema Sporazumu, a činjenica je da ćemo morati jer verujem da će se jedan takav papir naći u parlamentu. Mi smo intenzivno razgovarali i razgovaramo i unutar stranke i sa građanima kakav bi stav trebalo zauzeti, a vidite i sami po reakcijama gospodina Jovanovića, takvu odluku nije lako doneti. I kao stranka i kao koalicija koja je izašla na izbore imali smo tri ključne tačke koje su nas određivale, mada nije lako ići na izbore kad nije važno ono što predlažete i nameravate da uradite s tom politikom nego da se takmičite u tome ko će više da podrži Rusiju u njenoj agresiji prema Ukrajini. Podsećam da smo bili jedina politička snaga koja je tada rekla da treba uvesti sankcije, i dalje se za to zaležemo. Ovo što sada imamo sa dijalogom o normalizaciji odnosa je opis događaja koji su prethodili, ali mi ne vidimo da je to zaista normalizacija. Bar kako se stvari odvijaju, do nje neće skoro doći. Mi smo i u razgovorima u parlamentu i s međunarodnim predstavnicima i političkim partnerima komunicirali dve važne stvari; prva je položaj srpske nacionalne manjine na Kosovu, kako se reflektuje, ko garantuje i šta mi očekujemo. O tome ste govorili i u predizbornoj kampanji. Tako je. Mi tražimo najviši stepen autonomije za Zajednicu srpskih opština. Kao neko ko je glasao za Briselski sporazum, tada sam verovao da je to bio glas za evropski put Srbije, a ispostavilo se da od toga nije bilo ništa, naprotiv, samo smo nazadovali. Sada se pred nas stavlja novi dokument koji bi trebalo da učvrsti naš evropski put, a to nigde ne piše. Što je inače ta druga naša ključna tačka; tražimo da u ovom ili nekom pratećem dokumentu bude tačka koja će čvrsto garantovati evropski put Srbije, i to oročen. I što se nas tiče ne samo za Srbiju i Kosovo već za čitav Zapadni Balkan. Kako mislite da ubedite javnost u ispravnost tih zahteva, ako unutar stranke niste postigli jedinstvo? Mi smo u stranci saglasni, nedavno smo imali i izjašnjavanje o tome da li smo svi za evropski put Srbije i Srbiju u EU, i jesmo svi. I sada želimo da to piše i u ovom dokumentu, jasno, precizno i oročeno. Siguran sam da nema prepreka da to piše, a sa druge strane, time bi Evropska unija dala značajan signal ne samo političkim snagama i akterima u Srbiji nego i javnosti, koja je u suštini proevropska iako je sada rezignirana. To će biti i snažan pritisak na ovu vlast koja sve radi na nedemokratski, neevropski način. Mi verujemo da je moguće unaprediti postojeće dokumente i zbog toga još nismo doneli odluku. A šta ako Kosovo zauzvrat bude tražilo da u tački 4 bude njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama? Ja mislim, kao što je u nekim diskusijama i rečeno, da je Kosovo od ovog dokumenta dobilo sve što je očekivalo; Kosovo je nezadovoljno obavezom o ZSO, zato Briselski sporazum, u kojem je to nedvosmisleno, nije primenjen. A nije primenjen jer ni ova ni vlast u Prištini ne žele evropski put; da žele, pridržavale bi se dogovora, ZSO bi već bila realizovana, a možda bismo i bili u EU. U pravu ste da je 2013, u vreme Briselskog sporazuma, bilo više volje za dijalogom, a i više za članstvom u EU. Pa ipak, ništa od realizacije iako bi ZSO odavno bila entitet. Bila bi, ali sećate se da se posle upalo u besmislenu raspravu o menjanju granica, sa snažnom voljom i željom predsednika Srbije da se odvoji deo teritorije Kosova… Čak i razmeni? I razmeni, ali pošto to ne može da se desi bez sukoba, EU nije dozvolila i potrošeno je deset godina. I sad se slično ponavlja posle Ohrida. Ja sam pitao predsednika koji se žali da Srbija nije dobila ništa: „A šta ste tražili, gospodine Vučiću?“ Nije odgovorio, a bojim se da ništa nije ni tražio, a svakako nije tražio punopravno članstvo Srbije u EU. A proevropska opozicija, s manjim ili većim rezervama, to traži. Blok desnih stranaka to ne traži, a čini se da na otporu sporazumu jačaju, bar su se akciono udružili. Koliko to škodi proevropskoj Srbiji, a koliko pogoduje Vučiću? Desničarske stranke su zauzele jasnu poziciju i nisu je promenile, ovako postavljena situacija njima je najviše od koristi, pa su ojačale. I niko ne treba da se čudi protestima, oni su ljudi dobili tačku vezivanja, a tu im je tačku dala vlast i sva odgovornost je na njoj. Ja razumem da je Vučić shvatio i da mu ne preti opasnost od desnih stranaka nego od proevropske opozicije. Za nekoliko dana će godinu dana od izbora na kojim ste postali parlamentarna grupacija. Možete li da nam sumirate tu godinu, mimo ovog o Kosovu? Mogu u više slika, ali mi nemamo izvršnu vlast,
Stojković u „Utisku nedelje“: Srbija je potpuno privatizovana „Milenijum država“
O protestima na Savskom nasipu u Beogradu i novosadskom Šodrošu, ali i o Kosovu, pozorištu “Boško Buha” i o tome šta je zajedničko za sve ove teme u “Utisku nedelje” na TV Nova govorila je koopredsednica stranke Zajedno profesorka Biljana Stojković. Biljana Stojković je ocenila u večerašnjoj emisiji da je Srbija država koja je „potpuno privatizovana, samo što to građanima nije rečeno“. „Ja sam nazvala našu zemlju ‘Milenijum država’ i to jednom prilikom na Šodrošu kada su počele prve bitke sa policijom. Tamo smo mogli da vidimo od minerskog tima Milenijum tima do Milenijum ambulante. Mi znamo šta je sve ta kompanija kupila – od instituta, mi smo zaista jedne država potpuno privatizovana, samo što to nama još nije rečeno… Na Šodrošu je taj neki Galens, ali ja oznake te firme tamo nisam videla osim Milenijuma, a znamo ko stoji iza ‘Milenijum tima’“, rekla je Stojković u „Utisku nedelje“. Ona je istakla da je sada pitanje na koji način da podignu svest kod ljudi i stvore „neku nadu“ za borbu. „Nipodaštavanje i način na koji se Aleksandar Vučić obraća, došlo je do zasićenja i kod ljudi koji to slušaju. On je obrnuo igricu, sada se i njemu više ne veruje“, ocenila je Stojković. Njena ocena je i da je društvo u Srbiji „rasparčano“ i dodala da ovde „više ne postoji ni osećaj za istinu, ni za moral“. Istakla je i da je „najveći greh ove vlasti“ to što je urađeno društvu. „Mi više nemamo građane, mi nemamo duštvo… Politika u ovoj državi je nestala“, ocenila je ona. „70 posto ljudi u Srbiji misli da u Srbiji više ne postoji moral, integritet i istina“, rekla je Stojković navodeći podatke jednog istraživanja. „Ako su do te mere uspeli da ovo društvo razbiju u sitne deliće, onda je teško očekivati da ljudi mogu da razumeju da je nešto javni interes“, istakla je Stojković. Govoreći o protestima građana na Savskom nasipu, ona je podsetila da u Krivičnom zakon stoji da je bušenje nasipa i brana krivično delo. „Ništa tu nije po zakonu i mi moramo da pronađemo način da ljude nekako okupimo i najveći trik je kako uvezati sve te proteste u jednu veliku grupaciju, potrebna nam je ta sinergija i upravo je to najteži posao zato što je društvo ‘rastočeno’“, rekla je koopredsednica stranke Zajedno. Biljana Stojković je navela i da misli da protesti i blokade zbog Rio Tinta ponovo mogu da se ponove. „On (Vučić) je onako odustao od Rio Tinta i ljudi sada ne znaju da li je odustao ili ne. Zato on ne sme da izvuče tih 38.000 potpisa (narodne inicijative da se zabrani iskopavanje i istraživanje litijuma i bora) jer to može ponovo da pokrene celu priču“, ocenila je Stojković. O slučaju pozorišta „Boško Buha“, Stojković je navela da postoji opasnost da bi taj slučaj mogao da bude sličan Rio Tintu. „Ja se uvek razbesnim kada neko svoj problem rešava tako što ode kod Vučića. On nije adresa i on nema zakonska ovlašćenja da to radi. To jeste jedan manir koji je Vučić uspeo da usadi ljudima da ne možeš da rešiš problem bez Andrićevog venca“, rekla je ona. Izvor: Nova.rs/ Foto: Nova
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
