Tag: Nebojša Zelenović
Novogodišnja čestitka Nebojše Zelenovića
Svim građanima i građankama Srbije želim srećnu i uspešnu 2023. godinu! Verujem da ćemo u novoj godini uzdrmati partokratiju, tu užasnu bolest našeg javnog života, kroz uspešne predizbore koje upravo organizujemo. Želim da zajedno smanjimo korupciju, emigraciju i nezaposlenost mladih i uništimo sivo i crno tržište sa organizovanim kriminalom. Potrebno nam je povećanje transparentnosti na EU nivou, veća prava žena, zelena politika i bolja poljoprivreda sa hitnim merama. Iznad svega potrebno nam je snažno ubrzanje našeg puta ka EU kroz naše jasno određenje da podržavamo herojsku borbu za slobodu, umesto što duvamo u jedra agresoru. Predlažem međunarodnu konferenciju o Zapadnom Balkanu, na kojoj će se utvrditi zajednička odbrambena i bezbednosna politika sa EU, istovremeno razrešiti sva otvorena pitanja i ovaj region trajno postati prostor mira i blagostanja za 20 miliona ljudi. Tako ćemo izaći iz tamnog vilajeta u koji smo ušli posle pada Berlinskog zida. Svim građanima i građankama Srbije želim dobro zdravlje, radost i sreću. Samo zajedno ćemo se izboriti da više odlučujemo, da više zarađujemo, da savladamo kriminal i korupciju, da imamo moderno obrazovanje i kvalitetno lečenje. Samo zajedno možemo do pobeda, a neka one i počnu u 2023. godini!
Dejan Atanacković – prvi kandidat na prvim predizborima
Danas je u prostorijama stranke Zajedno predstavljen prvi kandidat na prvim predizborima u srpskoj političkoj istoriji. Prvi kandidat jeste Dejan Atanacković, pisac, vizuelni umetnik i odbornik u Skupštini Grada Beograda. Obraćajući se medijima Atanacković je rekao da je razlog njegove kandidature samo jedan, a to je da Beograf koji znamo i u kojem smo odrasli nestaje pred našim očima. ,,Ovoj vlasti moguće je suprotstaviti se samo velikim i masovnim angažovanjem gradjana. Učešćem na predizborima želim da to angažovanje podržim i istaknem”, rekao je Atanacković. Dodao je i da ne doživljava ove predizbore jao stvar jedne stranke, već kao instrument za što šire uključivanje gradjana u aktivno donošenje odluka o budućnosti grada. ,,Kandidujem se, dakle, da bih dao svoju podršku ovom procesu i da bih pozvao druge da se kandiduju, da bih sugrađanima poslao poruku da ovi izbori neće imati gubitnike i pobednike, već da ovde i sada radimo na stvaranju jednog tima za odbranu Beograda”, naveo je Dejan Atanacković. Dodao je i da je Beograd ugrožen i napadnut sa svih strana, da se otimaju kulturna dobra, parkovi, vodoizvoriste, napadnut je Kalemegdan, Kosutnjak, Stari savski most, sprema se napad na Sajam i da se bespravno otimaju ogromni javni prostori i sećanja na kojima niču privatni gradovi. Pozvao je sve da učestvuju na predizborima.
INTERVJU – Nebojša Zelenović za Danas: Odmetanje od Zapada gura Srbiju u novi krug pakla
„Danas Srbija pokušava da vodi politiku kao da rat u Ukrajini nije izbio. Svet se promenio 24. februara i na Evropu je pala gvozdena zavesa. Ako ne donesemo odluku da podržavamo herojsku borbu Ukrajinskog naroda za slobodu i da sankcijama osuđujemo vladu koja preti nuklearnom katastrofom celom čovečanstvu, gurnućemo Srbiju u novi krug političkog pakla čije su posledice nesagledive“, kaže za Danas Nebojša Zelenović, poslanik koalicije Zajedno Moramo. On tako odgovara na pitanje kakav generalni utisak donosi sa samita Parlamentarne skupštine NATO, kojoj je prisustvovao kao član Delegacije Narodne skupštine, dodajući da vreme ne radi za Srbiju, i da su „nekoliko poslednjih izveštaja EK, EP i sada PS NATO upozoravajući“. *Kako je izgledalo zasedanje Komiteta za ekonomiju I bezbednost Parlamentarne skupštine NATO u Madridu? – Zasedanje Komiteta za ekonomiju i bezbednost održano je 19. novembra i na njemu je nacrt izveštaja o Zapadnom Balkanu predstavio Mihal Ščerba, izvestilac iz Poljske. Taj dokument je usvojen i u njegovom zaključku se ističe da EU treba da bude glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu. Zatim da događaji, koji su se odigrali na ovim prostorima devedesetih godina, zajedno sa trenutnim dešavanjima u Ukrajini, treba sve strane da podsete na to koliki su ulozi tu u pitanju.Takođe, u izveštaju se posredno govori i o aktuelnoj srpskoj vlasti. To je prikaz regionalnih politicara koji krse demokratska pravila, igraju na rusku kartu I u Putinovoj Rusiji vide podršku svojoj politici. To je, kako piše u izveštaju, mešavinama ultranacionalizma i autoritarizma. Ta vrsta politike vodi zarobljavanju države. Međutim, takva vlast gubi tlo pod nogama kada Rusija postane odmetnik od međunarodnog pravnog poretka. Sve to se upravo desilo kada je počela agresija na Ukrajnu. *Šta je ko u našoj delegaciji zastupao? – Parlamentarnu skupštinu NATO čini skup narodnih poslanika iz celog sveta koji dolaze iz zemalja NATO članica, ali i onih koji imaju određni vid saradnje, kao što ima Srbija, kao učesnica programa ,,Partnerstvao za mir’’. S obzirom da Srbija nije član, nemamo pravo glasa i imamo status pridruženog člana. Narodni poslanik Vladimir Đukanović stavio je primedbe na ovaj izvestaj i sve to je odbijeno na glasanju. *Šta su rekli predstavnici Kosova? – Oni su oponirali Đukanoviću, iznosili svoje argumente i bili su saglasni sa izveštajem. Smatraju za sebe da su lideri u demokratiji i da vode borbu protiv kriminala i korupcije, kao i da su spremni za evropske integracije. Prošlo je bez rasprave. Čak i kad u Prištini prave ogromne greške, kao sto se dešava ovih dana, nema istinskog rešenja ni jednog otvorenog pitanja dok ceo region ne pronađe zajedničko i održivo, odbrambeno-bezbednosno rešenje. Tvrdim da pitanje KiM može da bude rešeno samo ako to predstavlja deo velikog dogovora svih nas na Zapadnom Balkanu sa Amerikom i EU. Treba da pronađemo rešenje za KiM u nakraćem roku. Uveren sam da bismo tako zaštitili vitalne interese države, kao i interese svakog našeg građanina na KiM. *Šta su rekli predstavnici regiona? – Regionalni predstavnici kao i članovi komiteta iz drugih zemalja su saglasni sa izveštajem, koji je i usvojen i naći će se na dnevnom redu prve sledeće Parlamentarne skupštine NATO. A šta se u regionu dešava? Dodik posetio Putina. Amerika i Ujedinjeno Kraljevstvo mu uveli sankcije. Za to vreme, Kremlj nastavlja da utiče u Bosni i Hercegovini, antidemokrate se uzdaju u Vladimira Putina, a Evropska unija je povećala broj vojnika. Pored toga, Srbija kupuje oružje od Rusije, a zabrinutost svih za bezbednost raste. To što jedini nismo uveli sankcije Rusiji, odnosno to što nismo usaglasili našu spoljnu politiku sa evropskom je veliki problem. Potrebna nam je pomoć da se odvojimo od Rusije „Moj generalni utisak je da je proces integracija usporen, da je korupcija najizraženija uz emigraciju mladih, a tranpsarentnost ispod svakog EU nivoa. Nezaposlenost mladih je problematična, prava žena su ugrožena. Sivo i crno tržište sa organizovanim kriminalom su zabrinjavajući, Uz sve to, Rusija vrši uticaj aktivno podrzavajuci nacionaisticku politiku i koristi energiju kao model za ucenjivanje. A nama su ključni obnovljivi izvori energije i smanjivanje upotrebe uglja. Što se Kine tiče, ona utiče investicijama industriju, rudarstvo i infrastrukturu i to sve pod velom tajni. Evropska unija je zanemarila integracije Zapadnog Balkana, a treba pojačati aktivnost i otvoriti širom vrata za ceo region. Potrebna nam je međunarodna pomoć za energetsku tranziciju, kao i pomoć da se odvojimo od Rusije. Kada je pao Berlinski zid, Srbija je vodila politiku kao da se to nije desilo. Cela Evropa je krenula na jednu stranu, a naša zemlja na drugu. Nastupila je katastrofa devedesetih godina. Sva velika politička pitanja kojima se danas bavimo su deo te nesreće u koju smo ušli“, kaže Zelenović. Intervju sa narodnim poslanikom i kopredsednikom stranke Zajedno Nebojšom Zelenovićem objavljen je na sajtu Danasa 23. novembra 2022. godine.
Srpska vlast se našla u NATO izveštaju
Na 68. zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, u Madridu, učestvuje i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik, kao deo zvanične delegacije Parlamenta Republike Srbije i jedini je predstavnik iz redova opozicije. Zelenović iz zaključka izveštaja o Zapadnom Balkanu, koji je usvojio Komitet za ekonomiju i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO, ističe da EU treba biti glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu. ,,Ono što se desilo ovom regionu devedesetih godina i šta se sada dešava u Ukrajini trebalo bi da podseti sve igrače na uloge koji ovde postoje’’, piše u zaključku izveštaja Parlamentarne skupštine NATO. Zelenović u izveštaju prepoznaje i opis aktuelne srpske vlasti.Ističe se da se rizik od dalje polarizacije u nestabilnom regionu Zapadnog Balkana povećao nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali će zato liderima u regionu biti teže da igraju na rusku kartu. Antidemokratske ličnosti koje su u Putinovoj Rusiji videle podršku svojim, kako je napisano, mešavinama ultranacionalizma i autoritarizma, koje koriste u cilju zarobljavanja države, mogu sami sebi otežati život onog momenta kada Rusija postane globalna parija. ,,NATO prepoznaje problem i pojačava podršku’’, naglasio je Zelenović osvrćući se na segment izveštaja u kojem piše da transatlantska zajednica naroda mora nastaviti rad na regionalnoj stabilnosti, kao i pomirenju, demokratiji i ekonomskoj integraciji. ,,Zapadni Balkan se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima za mir i bezbednost, stabilnost, demokratiju i ekonomski razvoj’’, napisano je u izveštaju. Pominjući i ruske izbeglice u Srbiji napisano je i da bi Zapadni Balkan mogao imati ozbiljan finansijski ,,danak’’ i da će mu za to trebati dodatna podrška. Parlamentarnu skupštinu NATO čini skup narodnih poslanika iz celog sveta koji dolaze iz zemalja NATO članica, ali i onih koji imaju određn vid saradnje, kao što ima Srbija, kao učesnica programa ,,Partnerstvao za mir’’.
Invazija na Ukrajinu je stvorila novu realnost, potrebna je vizija za normalan život
Kopredsednik Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO poručio je da je ruska invazija na Ukraniju stvorila novu realnost. ,,Svet više nije isti posle 24. februara 2022. godine. Opasnost invazije na Ukrajinu proizveo je rast zabrinutosti da bi se invazija u budućnosti mogla desiti i prema drugim državama u Evropi. Odgovor Zapada će biti u jačanju zajedništva i koordinaciji i saradnji svih koji su protiv rata. Proizvešće jačanje podrške Ukrajini u finansijskom i vojnom pogledu, sa naročitom brigom prema stanovništvu’’, poručio je Zlenović. Zelenović je naveo da je Srbija u pogrešnom vozu i da joj je zbog toga potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU i da EU treba da izađe sa nedvosmislenim konceptom uključenja celog Zapadnog Balkana u punopravno članstvo. Govoreći o viziji za normalan život, Zelenović je rekao da država treba da izađe sa jasnom vizijom Zapadnog Balkana kao regiona gde je zagarantovan mir i gde svaka porodica ima istinsku perspektivu dobrog života.
Povratak Srpske liste u kosovske institucije pokazatelj je da vlast nema jasan plan
Šef poslaničke grupe i kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović izjavio je da je tragikomedija u prištinskom parlamentu posledica činjenice da vlast nema plan i da je zemlja zarobljena od strane moćnika koji su u strahu od gubitka glasova i vlasti, kao i da su uznemireni istraživanjima javnog mnjenja u kojima se vidi značajan pad podrške i da nikada lošije nisu stajali u prethodnih deset godina. Zelenović je istakao da Amerika treba Srbiji jasnije i otvorenije da ponudi strateško partnerstvo, kao i da EU treba da izađe sa nedvosmislenim konceptom uključenja celog Zapadnog Balkana u punopravno članstvo, jer pitanje KiM može da bude rešeno samo ako to predstavlja deo velikog dogovora svih nas na Zapadnom Balkanu sa Amerikom i EU. Zelenović je naveo da je Srbija u pogrešnom vozu i zbog toga sada čekamo da vidimo šta će popis pokazati – da li nas je 650.000 ili 850.000 manje, nego pre 11 godina i da je Srbiji potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU kako ne bismo na sledećem popisu utvrdili da nas je za milion i po manje nego danas. ,,Država treba da izađe sa jasnom vizijom Zapadnog Balkana kao regiona gde je zagarantovan mir i gde svaka porodica ima istinsku perspektivu dobrog života’’, naveo je Zelenović govoreći o viziji za normalan život.
Nebojša Zelenović za dnevni list Nova: Srbiji je potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU
U intervjuu za dnevni list “Nova” Nebojša Zelenović, šef poslaničke grupe “Zajedno-Moramo” u Skupštini Srbije, rekao je da je našoj državi potreban strateški dogovor sa Amerikom i Evropskom unijom i da je uveren da bi pitanje Kosova i Metohije moglo da bude rešeno samo ako ono predstavlja deo velikom dogovora ove dve sile. On dodaje da Kurti ne može politički da preživi konstituisanje Zajednice srpskih opština, ali istovremeno upozorava da vreme radi protiv Srbije, čak i kad u Prištini prave ogromne greške. U Skupštini Srbije ponovo smo svedočili vređanju poslanika opozicije, a u jednom trenutku je malo falilo da dođe i do fizičkog sukoba. Šta mislite, čega nije moguće voditi normalnu i pristojnu debatu sa naprednjacima? Normalne debate nema deset godina i neće je biti dok građani Srbije ne donesu odluku da promene vlast. Svi vidimo da nije stvar samo u gušenju Skupštine, već se radi o nastojanju da bude potpuno sputan i obesmišljen celokupan politički život. To je jedna politička doktrina suzbijanja neprijatelja, koju sprovodi vlast i gde nema mesta da budete protivnik, ili neistomišljenik, već ste u njihovim očima krvni neprijatelj i dušmanin. Kada pogledate šta sve vlast radi protiv SBB-a , favorizujući MTS, onda je jasno da se ta doktrina primenjuje ne samo prema opoziciji, već prema svakome ko ugrožava javnu podrsku režimu tako što otvara važna pitanja u političkom životu i objektivno obaveštava javnost. Važno je da ljudi znaju da je podrška vlasti dva puta manja među građanima koji gledaju i čitaju nezavisne medije, nego medju ljudima koji prate prorežimska sredstva informisanja. Vas i vaše kolege optužuju da ste “podanici Viole fon Kramon” i da ste za nezavisno Kosovo. Da li to doživljavate kao političku diskreditaciju ili kao targetiranje? Sve je to deo politicke doktrine suzbijanja neprijatelja. Ova tvrdnja, pored toga je i glupost. Kako mozete biti podanik poslanika Evropskog parlamenta. Sto se KiM tice, glasao sam za Briselski sporazum, a to je temelj drzavne politike o ovom pitanju. Sta god da sam, isto to su i Aleksandar Vucic i Ivica Dacic, koji su Briselski sporazum sklopili i potpisali. Ali, kod ovakvih tvrdnji radi se o drugoj stvari – treba nekako skrenuti paznju coveku sa bezobrazno surove stvarnosti da svaki put kada platite litar benzina rafineriji i vlasniku pumpe ide 127 dinara, a sve preko toga uzima drzava. I to je najveci porez u Evropi, kada izuzmete jednu drzavu. A onda pravite od tih para stadione, a puteve i mostove placate i do tri puta vise nego sto bi trebalo da kostaju. Sa druge strane, cene u Lidlu u Nemackoj su nize nego kod nas, a tamo prodavac zaradjuje preko 1.800 €, medicinska sestra 3.500 €, a doktor 6.300 €. Ima li svrhe uopšte boraviti u ovakvoj Skupštini? Naravno da ima. Moramo da se borimo. Vazno je da ljudi znaju da svaki krov moze da ima solarni panel, sto ce reci da svaka porodica moze da proizvodi struju. Takodje je vazno da cela zemlja zna da je premijerka protiv toga. Ponovicu, ne postoji bilo kakva tehnicka prepreka da se to desi. Takodje svaki stan i kuca mogu da budu izolovani. Svako u zemlji moze da ima kanalizaciju i pitku vodu. Mozemo da precistimo sve otpadne vode, prikupimo smece iz svakog domacinstva i sve to odlozimo na propisne deponije u svakom mestu u zemlji. Subvencije za poljoprivredu mogu da budu 200€ po hektaru, 200€ subvencija za djubrivo po hektaru, gorivo bez akcize i pdv, znači 127 din, a 15 din za mleko. Treba da zavrsimo sagu sa Rio Tintom i izglasamo zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora. Za sve to je i borba u parlamentu veoma vazna. Iza nas je vikend koji je obeležila kriza na Kosovu i izlazak predstavnika Srba iz prištinskih institucija. Kome ovakva odluka više šteti – Srbima na KiM ili Albancima kojima srpska manjina ne daje legitimitet? Kurti ne moze politicki da prezivi konstituisanje Zajednice srpskih opstina. To je problem koji moraju da rese Amerika, EU i pristinski politicari. Realno je da, na jedan ili drugi nacin, odluka o nesrecnim tablicama bude odlozena, a da se ozbiljno pristupi stvaranju ZSO. Kada se to desi Srbija ce se opet sresti sa Konstraktinim pitanjem ” i sta cemo sad “? Isto to pitanje visi nad nasim glavama i u vezi sankcija vladi Rusije. Srbija je u pogresnom vozu i zbog toga sada cekamo da vidimo sta ce popis pokazati – da li nas je manje 650.000 ili 850.000, nego pre 11 godina. Čija je odgovornost za ovakvu situaciju na Kosovu? Nema tu nevinih. Ne moze niko vise biti odgovoran, nego sto su strane u sukobu. Medjutim, treba nam nova perspektiva. Amerika treba Srbiji jasnije i otvorenije da ponudi stratesko partnerstvo. EU treba da izadje sa nedvosmislenim konceptom ukljucenja celog Zapadnog Balkana u punopravno clanstvo. U Srbiji postoji veliko antiamericko raspolozenje i mrznja prema NATO. U mnogim zemljama EU je visok procenat gradjana protiv prosirenja EU. Danas ne postoji delotvorna politicka akcija koja vodi prevazilazenju ovakvog stanja duhova. To steti svima i, u stvari, ozbiljno otezava uspostavljanje trajne stabilnosti u ovom nasem delu Evrope. Tvrdim da pitanje KiM moze da bude reseno samo ako to predstavlja deo velikog dogovora svih nas na zapadnom Balkanu sa Amerikom i EU. Koliko posle svih dešavanje deluje kao realan rok koji su postavili EU i SAD da se rešenje za Kosovo nađe do kraja februara naredne godine? Da bih Vam odgovorio na to pitanje morao bih da znam precizno sta se, zaista, desava sa pregovorima. I tu postoje dve vrste problema. Jedna stvar je da nase vlasti nisu ukljucile opozicione politicke ucesnike u pregovarcki proces. To je lose za zemlju. Duze vreme iskazujem svoju spremnost da ucestvujem u pronalazenju resenja. Druga stvar je da stranci takodje odbijaju da nas upute u sadrzinu pregovora. Nije moguce ovako teska pitanja, kao sto su KiM i drugi otvoreni problemi u regionu, resiti samo sa vrhom vlasti u Srbiji. Praksa je kriterijum istine i to sto smo svi tu gde jesmo je neoboriv dokaz da pristup mora da se promeni. To vazi
Kolabiranje!
Građani Srbije dočekuju zimu na rubu energetske krize, zbog neodgovornog i nesposobnog rukovođenja energetskim sistemom od početka rata u Ukrajini, od kolapsa na TENT-u, dok mandatarka Brnabić najavljuje „novu“ energetsku politiku, koja glasi- naftovod do Mađarske. Kupovaćemo naftu od istog snabdevača, samo preko Mađarske umesto Hrvatske? Zašto se u toj navodno novoj energetskoj politici, ne bismo oslonili na energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, kao što to uveliko i ubrzano radi čitav razvijeni svet? Umesto potrošnje i uvoza miliona tona uglja, mogli bismo da pokrenemo novu energetsku politiku “sunčanih krovova”, kako bi svako domaćinstvo postalo proizvođač električne energije, čime bi se i znatno smanjilo zagađenje vazduha – u čemu smo definitivno neprikosnoveni lider u Evropi, pa neretko i u svetu. Na naš predlog da se na svaku kuću i zgradu stave solarni paneli, mandatarka Brnabić je odgovorila da će to dovesti do potpunog kolapsa energetskog sistema Srbije. To apsolutno nije tačno, a ona očigledno ne razume energetsku politiku, niti zelenu energetsku tranziciju. U Nemačkoj, koja je uveliko krenula u zelenu energetsku tranziciju, već postoji ovakva politika „solarni panel na svaki krov“ i planiraju da u prvom krugu postave 1,5 miliona solarnih panela. Ako mogu Nemci, zašto ne možemo i mi? Očigledno da premijerka nije upoznata sa zelenom tranzicijom koja se odvija u Nemačkoj i ostatku razvijenog sveta, koji ima ozbiljna i odgovorna rešenja. Čak su i sami građani Republike Srbije počeli sa ugradnjom solarnih panela na svoje krovove kako bi obezbedili snabdevanje energijom za svoje domove i privatne biznise. Da li i oni predstavljaju opasnost po naš energetski sistem? Ili su postavili solarne panele zbog toga jer je njihovo snabdevanje energijom ugroženo lošim poslovanjem EPS-a i strahom da neće imati dovoljno struje? Tim za energetiku stranke Zajedno i kopredsednik Nebojša Zelenović spremni su da se argumentima suoče sa svim besmislicama koje je iznela mandatarka Brnabić. Ugradnjom solarnih panela, dobili bismo novu, čistu solarnu elektranu od barem 350 megavata na krovovima građana Srbije, a uštedeli bi smo na uvozu barem 70 miliona evra po sadašnjim cenama. Gruba procena je da postoji dva miliona krovova koji su kandidati za sunačane krovove Srbije. Na taj način bi se mogla smanjiti i proizvodnja u termoelektranama za 55% što bi značilo uštedu oko 22 miliona tona uglja. Investicija za nabavku panela u ovom scenariju iznosi oko 13 milijardi evra, dok bi period otplate trajao od 5 do 13 godina, u zavisnosti od kretanja cene električne energije na tržištu. Vremenski okvir projekta trajao bi 8 godina što bi bilo dovoljno vremena za postavljanje 36 miliona panela, što bi značilo 4,5 miliona godišnje. To bi takođe u Srbiji otvorilo i 8 hiljada radnih mesta. Međutim, to ne bi bilo sve, jer bi i kasnije, nakon ugradnje solarnih panela, bilo dodatnih radnih mesta za održavanje. Samim tim i enormno zagađenje bi se smanjilo. Očigledno je da vrh vlasti ne želi da Srbiju povede evropskim putem i ne želi da idemo u korak sa uređenim svetom. Rasprava o Vladi pružila je potpuno jasnu sliku nesposobnog i bezidejnog vođenja i odsustva odgovornosti za donošenje važnih odluka.
Šapčani, zahvaljujući politici Nebojše Zelenovića možete biti mirni. Nećete plaćati duple račune!
Toplane širom Srbije naplaćuju potrošačima grejanje tokom čitave godine. To znači da niko nema uticaj na to koliko će potrošiti energije i samim tim koliki će račun biti na kraju meseca. Ovog oktobra se to pitanje dodatno komplikuje idejom o odlaganju grejne sezone za 15 dana, radi uštede. Za to vreme će građani širom Srbije plaćati i grejanje koje nemaju i struju koju troše da bi se grejali. Dakle, štedimo energente toplanama koje ujedno i zarađuju, a račune za struju plaćamo preko svake mere, jer štedeći gas trošimo struju. Zaplet vredan Šekspira, a građani u očaju zagledani u novčanike i svakodnevna poskupljenja ne vide da su po ko zna koji put nasamareni. Istine radi, toplana u Šapcu skoro jedina već godinama jedina obračunava račune na osnovu potrošnje. U toku leta korisnici plaćaju održavanje, a u toku grejne sezone na to se doda obračunata potrošnja energenata. Ovaj sistem naplate tekovina je demokratske vlasti Nebojše Zelenovića u kojoj se vodilo računa o dobrobiti građana, a ne o njihovoj bezočnoj pljački. Tako, dok skoro čitava Srbija skupo plaća duplo golo, građani Šapca imaju bolju šansu zahvaljujući gradskoj upravi na čelu sa Nebojšom Zelenovićem i viziji modernog, energetski održivog i za stanovnike najboljeg mogućeg mesta za život u kojem se domaćinsko poslovanje podrazumevalo. Ostaje da vidimo da li će lažni gradski čelnici primeniti kreativnu pljačku i na primeru Šapca ili se ipak neće usuditi da menjaju dobro uređen sistem koji su na silu oteli. Dok sud drugačije ne odluči, molimo ih da ne diraju dugmiće.
“Srbiji je potreban strateški dogovor sa Zapadom, NEUTRALNA POZICIJA JE NEODRŽIVA”: Zelenović o sankcijama Rusiji, Kosovu i početku skupštinskih zasedanja
Želim da u Skupštini raspravimo kakvu poziciju će imati Srbija sa ovakvom politikom, ako Ukrajina dobije ovaj rat, a to će se vrlo verovatno desiti, ako vlada Rusije ne upotrebi nuklearno oružje – kaže Nebojša Zelenović, šef poslaničke grupe Zajedno-Moramo u Skupštini Srbije. U intervjuu za “Blic” Zelenović je govorio o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, mogućem strateškom dogovoru sa Zapadom, Otvorenom Balkanu, ali i kako bi problem Kosova mogao biti rešen. Kako vam izgleda početak skupštinskih zasedanja? – Nije realno da vlast dobrovoljno, bez borbe, odluči da parlament izgleda bolje nego do sada. Stranka Zajedno ima jasan plan svoga rada u Skupštini. Predložili smo novu poljoprivrednu politiku. Nedopustivo je da hrana bude ovoliko skupa, kada možemo da ishranimo deset puta više ljudi nego što u Srbiji danas živi. Tražimo subvencije od 200 evra po hektaru, gorivo bez akcize i PDV, đubrivo uz podršku od 200 evra po hektaru i premiju za mleko od 15 dinara po litru u svakom kvartalu. Ciljevi ove politike su da poljoprivrednici postanu imućni ljudi, da mnogo povećamo izvoz, a da hrana u Srbiji bude jeftina. Predložićemo politiku energetske efikasnosti – da svaka kuća i stan u Srbiji budu termoizolovani, da troše manje, a vrede više, a da vlasnik kuće počne da plaća investiciju tek kada vidi efekte uštede; da se postave solarni paneli na svaki od dva miliona krovova u Srbiji i time smanji proizvodnja struje iz uglja, a samim tim i zagađenje za pola. Dakle, cilj su dramatične uštede energije na grejanju i osvetljenju, povećanje vrednosti kuća i stanova i podsticaj da svaka porodica postane proizvođač struje. To će stvoriti veliki privredni rast u narednih 10 godina na čistoj zelenoj politici i otvoriti novih 30 hiljada zelenih radnih mesta. Predložićemo zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora. Ćuta je postao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Borićemo se za očuvanje zdravog života u svakom mestu u Srbiji gde postoji zagađenje. Sada je bitka za planinu Staricu. Vlast hapsi ljude, ali ne može niko da zaustavi pravedan bunt. Jeste li spremni da podržite neki predlog vladajućih stranaka ukoliko procenite da je dobar za građane? – Projekat Otvoreni Balkan podržavam od samog početka. Izvanredno je da Srbija, Albanija i Severna Maskedonija ukidaju granice za protok ljudi, robe i kapitala. Sa druge strane, ovako se u celini smanjuje rizik od sukoba na celom zapadnom Balkanu. Bez obzira na različite kritike Otvorenog Balkana, nikoga iz EU nisam čuo da ima nešto protiv ovoga. S druge strane tražićemo da se do tančina ispita poslovanje EPS-a. Ova vlast je preuzela odgovornost za ovu kompaniju pre deset godina, kada je EPS bila na jednakom funkcionalnom nivou kao nemački energetski sistem. Danas, posle menadžmenta koji je predvodio Grčić, slušamo kako budžet, po rečima ministara, svaki dan krvari zbog novca koji dajemo za uvoz električne energije. Pa, ko je kriv za ovaj sunovrat? Tražili ste od predsednika Skupštine da sazove vanrednu sednicu o situaciji nakon sporazuma koji su potpisali Nikola Selaković i Sergej Lavrov. Da li vam je lakše kada ste videli da je u tom sporazumu zapravo samo raspored međusobnih poseta zvaničnika dve zemlje? – Dan uoči sastanka Selakovića i Lavrova vlada Rusije je objavila da će baciti nuklearnu bombu ukoliko Ukrajina nastavi da oslobađa okupirane teritorije. Ta objava je bio trenutak kada više nije moguće pronaći bilo kakvo opravdanje da se ne uvedu sankcije. Mi smo se suočili sa činjenicom da jedna vlada preti svakom živom čoveku na planeti Zemlji, a prethodno je okupirala deo teritorije svoga suseda. Kada se ispostavilo da Ukrajinci dobijaju velike bitke i da mogu da pobede, onda je zaprećeno armagedonom. I onda Nikola Selaković potpiše sporazum o planu sastanaka, u naredne dve godine, sa ministrom spoljnih poslova takve vlade. Da, veoma sam uznemiren zato što je ministar moje države upravo napravio plan saradnje sa nekim ko nema problem da baci atomsku bombu, kada dobije batine od protivnika koga je napao i okupirao. Kažete da ste za uvođenje sankcija Rusiji. Zašto mislite da je neutralna pozicija neodrživa? – Srbiji je potreban strateški dogovor sa Zapadom. Neophodna nam je vizija zapadnog Balkana kao prostora mira, stabilnosti i velikog ekonomskog napretka. Ako uđemo u veliku diplomatsku ofanzivu to je ostvarivo. Agresija vlade Rusije na Ukrajinu spustila je gvozdenu zavesu na Evropu. Srbija je okružena NATO. Mogućnost geostrateškog izbora uvek teoretski postoji, ali praktično, u našem slučaju, ne postoji prostor za to. Vrednosno, mi se nećkamo između sveta slobode, koji ima svoje velike mane i nedostatke i sveta autokratije i tiranije. Napasti vojskom članicu UN, okupirati deo njene teritorije, zvanično izreći kako ukrajinski narod ustvari ne postoji i onda zapretiti uništenjem sveta jer vam je vojska lošija nego što ste mislili, oduzima svaki argument bilo kome ko se ne uključi u sprečavanje takve opasnosti. Želim da u Skupštini raspravimo pitanje-kakvu poziciju će imati Srbija, sa ovakvom politikom, ako Ukrajina dobije ovaj rat, a to će se vrlo verovatno desiti, ako vlada Rusije ne upotrebi nuklearno oružje. I, na kraju krajeva, nameravaju li vlasti Srbije da uvedu sankcije, ako atomska bomba bude bačena? Ako bude vremena i smisla za takvu odluku. Da li strahujete od eventualnog odgovora Rusije ukoliko se odlučimo za sankcije? – A čega da se bojimo? Da će baciti atomsku bombu i na nas. Treba da vidimo šta su velike dobiti dogovora sa Zapadom. Potpuno sam uveren da možemo doći do toga da potpuno uklonimo opasnost bilo kakvog vojnog sukoba na zapadnom Balkanu. Zatim, potpuno uklanjanje granica za bilo kakvu ekonomsku aktivnost i stvaranje male EU na ovom prostoru, na putu do potpune evropske integracije. Zato je Otvoreni Balkan dobar. Ovako bi se otvorio prostor da ceo region uđe u veliku zelenu, tehnološku revoluciju. EU i Amerika će potrošiti više hiljada milijardi evra i dolara da bi bila stvorena ekonomija koja ima značajan rast, a sprečava globalno zagrevanje. Uključenje u ovaj proces je pitanje da li će deca i unuci više od dvadeset miliona ljudi na ovom prostoru živeti u blagostanju, ili će se svi odavde iseliti. Da li je ovakav razvoj moguć u strateškoj
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
