Da li treba prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo?
Srbija treba da promeni politiku. Treba jasno da pokažemo da hoćemo da budemo deo slobodnog sveta, koji se temelji na poštovanju ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i pravnoj državi. Mi nismo politički neutralni, pa zato treba da napustimo i politiku vojne neutralnosti, koja je neodrživa. Iz te perspektive treba da pregovaramo o francusko-nemackom predlogu i da iznesemo svoje zahteve. Treba da tražimo sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Dalje, treba da zahtevamo uspostavljanje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana na teritoriji svih šest entiteta iz regiona, tako da to postane prostor na kome više od dvadeset miliona ljudi može da se kreće, nastanjuje, leči, školuje i posluje bez ikakvih ograničenja . Ovakva Ekonomska zajednica treba da dobije jasan, održiv i tačno vremenski oročen plan za punopravno članstvo u EU. Životni interes svakog našeg građanina je da rešimo zamrznute konflikte i da tako prestanemo da živimo na buretu baruta.
Hoće li Aleksandar Vučić potpisati Sporazum sa Prištinom, ili će taj zadatsk ostaviti predsednici Vlade , ili ministru spoljnih poslova?
Nije bitno ko bi takav sporazum potpisao, već kakvu perspektivu takav aranžman otvara.
Da li je Vama prihvatljiv francusko- nemački predlog i pod kojim uslovima biste ga potpisali?
Srbija treba da traži održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu. Pored Kosova treba rešiti vitalna pitanja za funkcionisanje BiH, ali i druga otvorena pitanja regiona. Kada je Kosovo u pitanju, najpre je nužno formirati Zajednicu Srpskih opština, na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i preuzimanjem rešenja koja postoje u razvijenim autonomijama u Evropi. Srbija treba da zahteva demilitarizaciju Kosova i garancije za to. Dalje, sporazum Beograda i Prištine mora sadržati odredbu o zabrani ujedinjenja Kosova sa Albanijom, bez saglasnosti Srbije i ZSO. Taj sporazum treba da reši otvorena imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnig karaktera između dve strane, kao i da sadrži rešenje za međunarodno javnopravni status crkvenih i istorijskih spomenika koji su bitni za identitet Srba. Kada bi ovakav dogovor bio sastavni deo sporazuma o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i stvaranja EEZB, onda bi bili stvoreni uslovi za promenu pozicije Beograda o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama.
Da li stranka Zajedno ima jedinstvan stav po pitanju ovog predloga?
O svemu ovome sam govorio u Skupštini Srbije. Za to sam predhodno trazio saglasnost Poslaničkog kluba Moramo-Zajedno i tu saglasnost sam dobio. Takođe, saglasnost sam tražio i dobio od organa stranke Zajedno.
Čemu je sluzila onakva sednica Skupštine o Kosovu, da li je vlast postigla više nego sto je htela ili je veći utisak nastup opozicije?
Kao sto rekoh na sednici Skupštine sam izneo politiku stranke Zajedno. Jasno sam celoj Srbiji izneo šta mi mislimo da je put za rešenje pitanja KiM.
A, šta su drugi radili, to ce oceniti građani koji su za njih glasali. Svako ko je učestvovao u onom cirkusu pomogao je pokušaju da se napravi slika kako Srbija, u stvari, ima samo jedan izbor – Vučić ili haos.
Ako bi proevropska opozicija postigla saglasnost oko jasnog plana za KiM i drugih,za našu zemlju, životno važnih regionalnih pitanja, preuzeli bismo političku inicijativu i stvari bi postale potpuno drugačije. Zajedno je obrazložilo svoju politiku i potpuno smo otvoreni za saradnju.
Nedavno smo videli sukob između SNS i SPS. Da li je po Vama to bilo izrežirano, ili je zaista došlo do pukotine unutar vladajuće većine?
Vučić ima običaj da se prema svojim partnerima i podrađenima ponaša kao dreser u menazeriji. Izgleda da je disciplina popustila.
Hoće li Vučić ” pustiti niz vodu” Dačića i potražiti nove koalicione partnere?
Neće tu biti nikakve drame. Dačić treba Vučiću, a namazan je svim mastima i nema problem da tripi maltretiranje kojem je izložen.
Predsednik Vučić nije isključio mogućnost vanrednih izbora do kraja ove ili početkom sledeće godine. Pod uslovom da ih bude da li se nazire koalicija sa nekom političkom opcijom? Sa kojim strankama je prihvatljiva saradnja?
Zajedno traži izbore za Beograd. Odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Kukavičluk je ne raspisati beogradske izbore i taj kukavičluk se Vučiću mora nabijati na nos svaki dan.
Mi sprovodimo stranačke predizbore da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd. Imamo sedam kandidata. Hoćemo da razbijemo ovu bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. Svako ko hoće ovako da pravi savez sa građanima biće u našoj koaliciji.
Zašto smatrate da Srbija treba u potpunosti da odbaci politiku vojne neutralnosti?
Zato što je to, kao sto rekoh, neodrživa politika. Rat u Ukrajini je promenio svet. Cela Evropa pomaže Ukrajincima da se odbrane od agresije. Sa druge strane , mi smo fizički okruženi NATO paktom. Sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici Zapadnog Balkana treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, kao što rekoh, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uz uspostavljanje EZZB to bi bila garancija trajne stabilnosti Bosne i očuvanja njenih granica. O tome da li bi i kada Srbija ušla u NATO odluku moraju doneti građani na referendumu.
Na koji način smatrate da Srbija treba da formira mornaricu?
Sporazumi o kojima sam govorio omogućili bi Srbiji i celom regionu da mnogo pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Imajući u vidu značaj pitanja migracija za Evropu, nerazumno je da najveća zemlja u regionu nema ratnu mornaricu koja bi doprinela stabilnosti Sredozemnog mora. Trebalo bi da budu utvrđeni strateški ciljevi sa zemljama Kvinte, EU i jadranskim državama. Pitanje vojno pomorske baze moze da se resi međunarodno javnopravnim ugovorom o najmu, a najpogodnija lokacija bi bila određena sporazumom svih ovih država.
Zašto ste predložili održavanje međunarodne konferencije?
Sam po sebi, dogovor Beograda i Pristine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu. Potrebno je celovito rešenje. BIH je veci problem od Kosova. Tamo polovina gradjana ne zeli da zivi u toj drzavi, a granice se nece promeniti bez rata. Severna Makedonija ima svoje izazove. Svi zajedno smo spojeni sudovi i po mom uverenju u EU mozemo stici samo ako tamo idemo svi zajedno. Zato treba odrzati Medjunarodna konferencija o Zapadnom Balkanu, da bismo dosli do vojno-politickog okvira koji nam otvara put za punopravno clanstvo u EU. Na konferenciji bi trebalo da ucestvuju svih sest entiteta iz regiona, zatim zemlje Kvinte ( Sjedinjene Americke drzave Nemacka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kao i Hrvatska. To nije nova Jalta, zato sto ovde ne bi bile podeljene interesne sfere. Tu bi bila doneta odluka o formuli za politicku buducnost svih nas i nasih potomaka. Vreme je da zavrsimo sa tumaranjem u potrazi za pravicnim pravno-politickim formulacijama nase zajednicke nesrecne proslosti. Takve formulacije ne postoje, a ovo tracenje vremena u jalovom pregovaranju samo daje kiseonik politickim kukavicama na vlasti i nacionalistickim bezumnicima da satiru zivotnu energiju gradjana. Doslo je vreme za velike odluke i velika dela.