Zelenović: Srbija i Balkan imaju samo jedan put – evropski

Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović vratio se uoči ovog razovora iz Sarajeva, gde su zeleni Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju o miru. Ni manje ni više nego sto godina mira. No, pre tih nesumnjivo dobrih vesti o saradnji, rešavanje problema koje je najveća pretnja balkanskom miru i stabilnosti – odnosi Beograda i Prištine – nikako da se mrdne sa mrtve tačke iako se dogovori postižu pod četiri vrlo budna oka – uz posredovanje Evropske unije i učešće SAD. Što se videlo i u Briselu 27. februara i u Ohridu 19. marta, no uprkos obavezujućem Sporazumu o normalizaciji odnosa i Aneksu o primeni, dve strane nikako da se odvaže na realizaciju. I obema – a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti – obilato pomaže dobar deo opozicije protestima na kojima ih optužuju za izdaju i obmanu. Nebojša Zelenović, kao i većina njegove stranke i koalicije je, ako ne za otvoreno prihvatanje sporazuma, onda bar za njegovu primenu jer je to neminovnost. Tako bar ja čitam ono što govorite. Pri čemu niste baš jedinstveni jer kopredsednik Zajedno i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kaže rezolutno ne. Pa da raščlanimo, kakav će biti stav i kako ćete do njega doći? Kao stranka još se odlukom nismo odredili prema Sporazumu, a činjenica je da ćemo morati jer verujem da će se jedan takav papir naći u parlamentu. Mi smo intenzivno razgovarali i razgovaramo i unutar stranke i sa građanima kakav bi stav trebalo zauzeti, a vidite i sami po reakcijama gospodina Jovanovića, takvu odluku nije lako doneti. I kao stranka i kao koalicija koja je izašla na izbore imali smo tri ključne tačke koje su nas određivale, mada nije lako ići na izbore kad nije važno ono što predlažete i nameravate da uradite s tom politikom nego da se takmičite u tome ko će više da podrži Rusiju u njenoj agresiji prema Ukrajini. Podsećam da smo bili jedina politička snaga koja je tada rekla da treba uvesti sankcije, i dalje se za to zaležemo. Ovo što sada imamo sa dijalogom o normalizaciji odnosa je opis događaja koji su prethodili, ali mi ne vidimo da je to zaista normalizacija. Bar kako se stvari odvijaju, do nje neće skoro doći. Mi smo i u razgovorima u parlamentu i s međunarodnim predstavnicima i političkim partnerima komunicirali dve važne stvari; prva je položaj srpske nacionalne manjine na Kosovu, kako se reflektuje, ko garantuje i šta mi očekujemo. O tome ste govorili i u predizbornoj kampanji. Tako je. Mi tražimo najviši stepen autonomije za Zajednicu srpskih opština. Kao neko ko je glasao za Briselski sporazum, tada sam verovao da je to bio glas za evropski put Srbije, a ispostavilo se da od toga nije bilo ništa, naprotiv, samo smo nazadovali. Sada se pred nas stavlja novi dokument koji bi trebalo da učvrsti naš evropski put, a to nigde ne piše. Što je inače ta druga naša ključna tačka; tražimo da u ovom ili nekom pratećem dokumentu bude tačka koja će čvrsto garantovati evropski put Srbije, i to oročen. I što se nas tiče ne samo za Srbiju i Kosovo već za čitav Zapadni Balkan. Kako mislite da ubedite javnost u ispravnost tih zahteva, ako unutar stranke niste postigli jedinstvo? Mi smo u stranci saglasni, nedavno smo imali i izjašnjavanje o tome da li smo svi za evropski put Srbije i Srbiju u EU, i jesmo svi. I sada želimo da to piše i u ovom dokumentu, jasno, precizno i oročeno. Siguran sam da nema prepreka da to piše, a sa druge strane, time bi Evropska unija dala značajan signal ne samo političkim snagama i akterima u Srbiji nego i javnosti, koja je u suštini proevropska iako je sada rezignirana. To će biti i snažan pritisak na ovu vlast koja sve radi na nedemokratski, neevropski način. Mi verujemo da je moguće unaprediti postojeće dokumente i zbog toga još nismo doneli odluku. A šta ako Kosovo zauzvrat bude tražilo da u tački 4 bude njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama? Ja mislim, kao što je u nekim diskusijama i rečeno, da je Kosovo od ovog dokumenta dobilo sve što je očekivalo; Kosovo je nezadovoljno obavezom o ZSO, zato Briselski sporazum, u kojem je to nedvosmisleno, nije primenjen. A nije primenjen jer ni ova ni vlast u Prištini ne žele evropski put; da žele, pridržavale bi se dogovora, ZSO bi već bila realizovana, a možda bismo i bili u EU. U pravu ste da je 2013, u vreme Briselskog sporazuma, bilo više volje za dijalogom, a i više za članstvom u EU. Pa ipak, ništa od realizacije iako bi ZSO odavno bila entitet. Bila bi, ali sećate se da se posle upalo u besmislenu raspravu o menjanju granica, sa snažnom voljom i željom predsednika Srbije da se odvoji deo teritorije Kosova… Čak i razmeni? I razmeni, ali pošto to ne može da se desi bez sukoba, EU nije dozvolila i potrošeno je deset godina. I sad se slično ponavlja posle Ohrida. Ja sam pitao predsednika koji se žali da Srbija nije dobila ništa: „A šta ste tražili, gospodine Vučiću?“ Nije odgovorio, a bojim se da ništa nije ni tražio, a svakako nije tražio punopravno članstvo Srbije u EU. A proevropska opozicija, s manjim ili većim rezervama, to traži. Blok desnih stranaka to ne traži, a čini se da na otporu sporazumu jačaju, bar su se akciono udružili. Koliko to škodi proevropskoj Srbiji, a koliko pogoduje Vučiću? Desničarske stranke su zauzele jasnu poziciju i nisu je promenile, ovako postavljena situacija njima je najviše od koristi, pa su ojačale. I niko ne treba da se čudi protestima, oni su ljudi dobili tačku vezivanja, a tu im je tačku dala vlast i sva odgovornost je na njoj. Ja razumem da je Vučić shvatio i da mu ne preti opasnost od desnih stranaka nego od proevropske opozicije. Za nekoliko dana će godinu dana od izbora na kojim ste postali parlamentarna grupacija. Možete li da nam sumirate tu godinu, mimo ovog o Kosovu? Mogu u više slika, ali mi nemamo izvršnu vlast,