Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je juče gostujući u emisiji Fokus istakao da Srbija treba da se bori za sporazum koji našim državljanjima na Kosovu i Metohiji garantuje potpunu bezbednost i perspektivu dobrog života, regionu trajni mir i stabilnost, a Srbiji siguran i dogledan ulazak u EU.
Zelenović je govorio o predlogu koji je ranije predstavio javnosti, a odnosi se na stav stranke Zajedno.
“Mi smatramo da se problemi ne mogu rešavati na parče, da se ovo što traje decenijama bez ikakvog izgleda da će se rešiti na dobar način i u najboljem interesu građana Srbije zbog čega imamo stav da pored rešavanja odnosa Beograda i Prištine, neophodno je stvari sagledavati i u jednom širem kontekstu na Zapadnom Balkanu”, istakao je Zelenović.
Kako je rekao, u obzir su uzeta dva ključna principa; prvi je da nema promene granica na Zapadnom Balkanu (ili administrativnih linija u zavisnosti od toga kako ih ko naziva), a drugi je jasan i nedvosmislne stav EU da ona želi da vidi Zapadni Balkan u EU.
“Tek nakon što se ispune ta dva ključna principa, mi možemo stupiti u razgovore sa svojim komšijama, zemljama Kvinte i sa EU oko toga kako da rešimo sva otvorena pitanja. Format u kom mi smatramo da bi problemi mogli da se reše jeste Međunarodna konferencija na kojoj bi se sva ta pitanja stavila na sto, a zatim iskreno i otvoreno razgovaralo o njima”, rekao je Zelenović i dodao:
“Ne mora niko da bude gubitnik, naprotiv, mogu svi biti dobitnici ako gledamo šta su interesi svih nas i kako se ovaj region Zapadnog Balkana normalizuje, u njemu uspostavlja trajni mir i stabilnost, formira jedan zajednički sistem kolektivne bezbednosti i na kraju, jedinstveno ekonomsko tržište sa umreženim organizacijama što bi nas sve zajedno odvelo u EU”.
Kada je u pitanju rešenje Kosova i Metohije, kako ističe Zelenović, u Parlamentu su dobijena dva vrlo loša odgovora za Srbiju, a to su da Srbija sve gubi i da ništa ne dobija, čime se nametnulo pitanje šta je zapravo traženo za Srbiju.
“Mi iz stranke zajedno imamo predlog koji se sastoji od pet zahteva. Prvi je formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najmodernije autonomije koje postoje u evropskoj praksi, drugi je nemogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO, treći je demilitarizacija Kosova, četvrti je zaštita naših crkava, manastira kao i najširi mogući koncept njihove autonomije i peti je puna pravna zaštita javne i privatne imovine svih Srba na KiM. To je jedan koncept o kom mi mislimo da treba da se razgovara, a vreme prolazi i ne radi za nas”, istakao je Zelenović.
Kada je reč o demilitarizaciji Kosova, kopredsednik stranke Zajedno istakao je da je glavni cilj ovakve politike uspostavljanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu.
“Na principima Međunarodne konferencije, sa zahtevima koji su vezani za Kosovo i dobijanjem datuma za punopravno članstvo u EU, zapravo bi se stekli uslovi da se promeni pozicija Srbije po pitanju integracije Kosova u međunarodne organizacije što samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog da kada se ta pozicija menja, da se onda nešto traži zauzvrat. To što se traži zauzvrat, nije ništa što inače ne mislimo da je dobro za sve, a to je da je u ovakvim okolnostima dosta teško zamisliti kako će da izgleda Kosovo sa nekoliko helikoptera ili dvadesetak tenkova ili nekim avionom. Postavlja se pitanje kakva je tu bezbednost za naše građane, naročito za one koji su zaboravljeni, a žive južno od Ibra”, objasnio je Zelenović i dodao:
“Mi bismo ovim zahtevom produžili mandat mirovnih snaga koje se trenutno nalaze na KiM i jedan dodatni rok da budu tamo i održavaju bezbednost na način na koji su to radili do sada. Sa druge strane, mi bismo na taj način mogli da uđemo u sistem kolektivne bezbednosti u kojoj bi bili zagarantovani, ne samo mir i stabilnost na Kosovu, već na celom Balkanu. Važno je o ovom problemu razgovarati, kako sa ljudima koji žive na Kosovu, tako i sa zemljama Kvinte, kao i sa EU”.
Zelenović je zaključio da je veliki problem što mi spoljnu politiku nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednostom politikom EU, a koja se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, jer da jesmo, kako veruje, naša pozicija u ovim razgovorima bila daleko bolja.
Kada je reč o sporazumu između Beograda i Prištine, ističe da je glavni problem što još uvek nije poznato šta tamo zapravo piše i šta Srbiji taj sporazum zapravo donosi jer ako će taj sporazum zaista da garantuje bezbednost i dobar život svih naših građana na KiM, da obezbedi mir na Balkanu i ako će Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan, dobiti datum kada će konačno postati punopravne članice EU, onda bi svi zajedno mogli naći način da taj sporazum zapravo i prihvate.
“Verujem da je moguće praviti dogovore, ali samo kada imate zajednički cilj da zaista uspostavite mir, a ne trku u naoružanju koja se sada dešava, jer to ne bi bila trka u naoružanju sa Hrvatskom, Kosovom, već sa NATO. Mi verujemo da je moguće praviti dobre dogovore, razumeti drugu stranu. Važno je da Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, pokaže stratešku inicijativu da ona prva želi dogovore i da kroz tu stratešku inicijativu učini (teritorijalno) manjim državama prihvatljive ponude”, rekao je Zelenović i zaključio:
“Mi imamo dve prepreke na našem putu ka uspostavljanju dobrog života ovde. Prvi je što postoji snažno osećanje u EU da oni nisu za proširenje. Stoga mi zajedno moramo da uradimo nešto da bismo to preovlađujuće osećanje promenili. Bolje da to uradimo svi na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih. Drugi veliki problem je što je 95% Srbije protiv članstva u NATO, a mi smo ponudili rešenje kako do trajnog mira na Balkanu i ulaska u EU, a da ne uđemo u NATO“.
Video gostovanja: