Tag: Jelena Kalajdžić
Kalajdžić u Narodnoj skupštini: U poljoprivredi nije blagostanje, kako to predstavlja vlast!
Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kaladžić je tokom jučerašnjeg zasedanja Narodne skupštine iznela kritike prema vlasti koju smatra odgovornom za loše stanje u poljoprivredi Srbije. Kalajdžić je objasnila da nema blagostanja u poljoprivredi kako to tvrdi vlast već da veliki deo seljaka ne zna kako će preživeti zimu.
Kalajdžić: Pljačka poljoprivrednika i dalje u punom jeku, na red je došao suncokret
Nakon loše cene pšenice, jagode, višnje, maline, kupine i drugih poljoprivrednih proizvoda, ovih dana došao je na red i skuncokret, čija je otkupna cena po kilogramu 37,5 dinara. Narodna poslanica iz stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić, smatra da je problem ponovo napravilo Ministarstvo poljoprivrede i da bi nakon pada cene u otkupu morala da padne i maloprodajna cena suncokretovog ulja. „Iako su prethodne godine predstavnici vlasti euforično najavljivali rekordne površine pod suncokretom, ove godine je upravo te proizvodđače sačekalo razočarenje pošto će po hektaru biti i po nekoliko stotina evra na gubitku“, rekla je Kalajdžić. Narodna poslanica podseća da se u obzir moraju uzeti troškovi proizvodnje koji uključuju obradu zemljišta, odnosno gorivo, đubrivo, semenski materijal, sredstva za zaštitu bilja, žetvu, zakup zemljišta. Cena proizvodnje po hektaru je oko 1000 evra. Zbog loših vremenskih uslova, ove godine se niko ne može pohvaliti visokim prinosom, koji ne prelazi 2-2,5 tone po hektaru, te je u najboljem slučaju prihod po hektaru 800 eura. „Kao i do sad, očekuje se pravdanje resornog Ministarstva, da je to slobodno tržište i da ne može da se na to utiče. Međutim, glavni problem za ovakvo stanje je upravo država koja je prošle godine, ipak dobro uticala na to slobodno tržište te je zabranila izvoz suncokretovog ulja od marta do avgusta meseca što je dovelo do velikih zaliha, odnosno do snižene cene suncokreta ove godine. Nekada se čini da bi poljoprivreda mnogo bolje funkcionisala, kada ovakvo Ministarstvo poljoprivrede ne bi ni postojalo“, izjavila je Kalajdžić. Stranka Zajedno očekuje da će u narednom periodu bar doći do pojeftinjenja sincokretovog ulja. Ako imamo u vidu da je za 1 litar suncokretovig ulja, potrebno 2 do 2,2 kg suncokreta, cena 1 litre ulja od 169 dinara je potpuno neopravdana. Sta treba uraditi? Za početak uspostaviti sistem koji će funkcionisati, ne mogu se uvoditi zabrane izvoza određenog proizvoda bez prethodne detaljne analize. Sigurno postoje podaci o tome koliki je utrošak suncokretovog ulja građana u Republici Srbiji unazad nekoliko godina. Da se detaljno izanaliziralo ne bismo imali problem sa ovogodišnjim rodom suncokreta. „Problem je što niko ne odgovara za svoje greške i loše prognoze, već se samo „udara“ po džepu poljoprivrdnika a zatim i svih drugih građana“, zaključuje Kalajdžić.
Kalajdžić: Politika zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača je dovela do katastrofalnog stanja u svinjarstvu
U periodu vladavine SNS-a, tačnije od 2014. do 2022. godine prema zvaničnim podacima, broj svinja u Srbiji je opao za 17,6%. Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kalajdžić smatra da je kritično stanje u svinjarstvu rezultat politike zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača. Količine svinjskog mesa koje preostaje u Srbiji nisu dovoljne da podmire domaću potrošnju, već smo postali zavisnici od uvoza. „Zbog loše agrarne politike, donošenja loših odluka i pravilnika, zbog zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača, Srbija iako ima veliki potencijal, veliki je uvoznik svinjskog mesa“, rekla je Kalajdžić. Ona dodaje da će se koliko je stanje u svinjarstvu kritično znati tek nakon popisa poljoprivrede koji će biti u ovoj godini, kada će se i utvrditi kako su loša politika i afrička kuga uticale na ovu granu. „Smatra se da srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika. Danska na jednog stanovnika ima šest svinja, a Srbija na tri stanovnika ima tek jednu svinju“, rekla je Kalajdžić. Narodna poslanica podseća da u Strategiji razvoja poljoprivrede koja važi od 2014 do 2024. godine piše da najveći broj poljoprivrednih gazdinstava koje se bave svinjarstvom ima od tri do devet grla svinja (39,8% gazdinstava), i da je njihovo učešće u ukupnom broju svinja 19,4%. Takođe, u istoj Strategiji navodi se da mali proizvođači predstavljaju prepreku razvoju i intenziviranju svinjarstva. „Strategija je iskorišćena kao osnov da se sve više novca slije prema velikim proizvođačima koji su koncetrisani na izvoz, dok oni koji imaju do 10 grla u tovu, kojih je u našoj državi najviše ne dobijaju subvencije. Ovo je opravdano Zakonom o podsticajima gde piše da pravo na podsticaje za tov svinja ostvaruju oni koji imaju najmanje 10 grla u tovu, međutim s obzirom na izuzetno lošu situaciju potrebno je i ovim ljudima obezbediti pomoć pošto i tu postoji, za naše uslove, znatna količina svinja koje završe na tržištu“, izjavila je Kalajdžić. Stranka Zajedno predlaže mere koje bi poboljšale situaciju u domaćem svinjarstvu. Potrebno je osnaživati sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave svinjarstvom, kroz razne podsticaje (direktne), ali isto tako i ulaganje u farme i opreme. Država mora da uspostavi veću kontrolu nad oligopolom koji drže nakupci i klaničari i cenama koje neverovatno osciliraju – od 250 dinara za kilogram u otkupu do 160 dinara za samo dve nedelje. Mali proizvođači su veoma bitni, te omogućiti da pravo na podsticaju po grlu imaju svi (a ne oni koji imaju više od 10 grla u tovu). Moramo obezbediti veterinare u svakom selu, a PDV je potrebno ukinuti na stočnu hranu.
Kalajdžić: Svinjetina će uskoro biti luksuz i u Sremu i Mačvi
Sve se više priča o porastu cena mesa, naročito svinjetine, za šta Ministarstvo poljoprivrede odgovornost prebacuje na afričku kugu koja je odnela veliki broj svinja u našoj zemlji. Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kalajdžić smatra da je upravo Ministarstvo odgovorno za visoke cene svinjetine i loše stanje u domaćem svinjarstvu. „U svim prodavnicama i mesarama građani Srbije danas treba da izdvoje više od 1000 dinara za 1 kg svinjetine. Ovo meso će uskoro biti luksuz i za građane Srbije sa prosečnom platom, za one koji primaju manje od toga, ono je odavno poslastica za praznike. Ako se ovako nastavi svinjetina će uskoro biti luksuz i u krajevima poznatim po odgoju svinja kao što su Srem i Mačva pošto su mere države loše i za svinjare kao što su loše i za kupce“, rekla je Kalajdžić. Ona kaže i da je neverovatna činjenica da je Srbija uvezla svinjetine za 60 miliona evra. „To je poražavajuće, za jednu poljoprivrednu zemlju kakva je Srbija. Koliko agrarna politika jedne zemlje treba da bude loša, da bi nam svinjarstvo bilo na ovom nivou“, dodaje Kalajdžić. Narodna poslanica ističe i da Ministratsvo poljoprivrede nema nikakvo pravo da krivicu za poskupljenje svinjetine i uvoz mesa svaljuje na afričku kugu. „Ekonomski togar ni ranijih godina nije mogao baš da se pohvali da mu je svinjarstvo svetla tačka u poljoprivredi. Tako je od 2012. godine pa do 2022. godine zabeležen intenzivan pad u broju svinja u Republici Srbiji, pri čemu je broj svinja smanjen za oko 8%, a nakon afričke kuge taj procenat je i uvećan“, rekla je Kalajdžić. Stranka zajedno smatra da je za lošu situaciju u svinjarstvu, ali i u čitavoj poljoprivredi, isključivo krivo resorno ministarstvo koje je donosilo pogrešne odluke i pravilnike i sprovodilo pogrešne konkurse više od deset godina unazad. „Koliko sada svinja ima ekonomski tigar to trenutno niko ne zna. Pre svega nekoliko dana uverili smo se da resorno ministarstvo ne zna ni koliko se hektara poljoprivrednog zemljišta obrađuje, pa tako isto ne znamo ni koliko imamo krava, ni svinja. Ono što se jedino zna jeste da je cena svinjetine u prodavnicama porasla, i da se očekuje dalji rast“, zaključuje Kalajdžić.
Kalajdžić: Država žmuri na postojanje problema na trzištu na kojem se prodaju zabranjeni pesticidi
Informacija o zaustavljanju transporta breskvi iz Srbije u zemlju članicu EU zbog pronalaska ostataka pesticida hlorpirifos koji nije dozvoljen za upotrebu u voću je krajnje zabrinjavajuća, smatra narodna poslanica Jelena Kalajdžić iz stranke Zajedno. Hlorpirifos je u Evropskoj Uniji zabranjen od početka 2020. godine, a u našoj zemlji je zabranjen od prošle godine. Međutim, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preparati koji sadrže aktivnu materiju hlorpirifos dostupni su na terenu za gajenje šećerne repe, čime se uglavnom bave velike korporacije. „Postavlja se pitanje da li je fitosanitarna inspekcija vršila adekvatan nadzor tokom celog procesa, odnosno od same prpizvodnje, transporta ovog preparata na bazi ove aktivne materije, pa sve do njegove primene na parcelama šećerne repe? Na kraju Ministarstvo poljoprivrede mora da da odgovor i na pitanje kako je ova aktivna materija dospela do proizvođača voća, što nije smelo da se dogodi“, rekla je Kalajdžić. Ona ukazuje da aktuelni primer sa breskvama pokazuje da je ova materija još uvek dostupna na tržištu i da je voćari koriste. „I opet su to pitanja za nadležne institucije koje su sigurno svesne postojanja problema na tržištu kada su u pitanju zabranjeni preparati, ali da fitosanitarne inspekcije od tog problema skreću pogled“, smatra Kalajdžić. Ona je naglasila i da do ovoga nije smelo da dođe, ukoliko je već odobren ovaj pesticid samo u usevima šećerne repe bilo je neophodno sprovesti jače fitosanitarne kontrole. „Ova situacija sa breskvama svakako nije ništa novo već rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva, odnosno ljudi koji su se našli na rukovodećim mestima sticajem okolnosti. Kontrola situacije na terenu i rukovođenje ozbiljnim stvarima im ide tako dobro da su nam afere kao ova postale sve učestalije“, izjavila je Kalajdžić. Ona kaže da se ovde postavlja i retoričko pitanje da li će se desiti presedan pa će neki od odgovornih preuzeti odgovornost, makar minimalnu, barem onu moralnu za ovaj skandal kojim se urušava ugled srpske poljoprivrede, a naročito njene veoma perspektivne grane, voćarstva? „Ovakvi problemi su samo rezultat višegodišnjeg urušavanja celokupnog sistema u našoj državi. Ostaje nam da se svi zapitamo šta je sledeće posle loše i teške proizvodne godine, vremenskih nepogoda sa ogromnim štetama, kao i ovakvih stvari koje nam donose bruku i sramotu a mogle su biti sprečene“, zaključuje Kalajdžić.
Kalajdžić: Sistemski uništavaju poljoprivredu da bi postali zemlja kablova
Nad poljoprivrednicima se vrši sistemska pljačka, a sve pod velom slobodnog tržišta. Tako je ove godine rod, nezavisno da li je pšenica, jagoda, malina, višnja, kupina, od poljoprivrednika otkupljen skoro za džabe. Ako uzmemo tržišnu cenu kupine, koja je u intervalu od 80 do 100 dinara po kilogramu u zavisnosti od područja, cenu berača, kao i troškove proizvodnje, ove godine je sigurno da proizvođači neće imati za svoju egzistenciju, a nepojmljivo je misliti o tome da će imati novca da ulože u zasade u narednoj sezoni. I dok je loša cena žitarica, voća, dok hara afrička kuga svinja i vrši se eutanazija istih, dok nam vraćaju čips sa granice zbog nedozvoljene količine akrilamida, dok nam vraćaju breskve sa granice zbog visoke koncentracije insekticida u plodovima i neusaglašenosti o dozvoljenim preparatima između Srbije i Evropske unije, dok se ne radi ništa kada je bezbednost hrane u pitanju, država se hvali satelitskim snimcima koji pokazuju da je neki proizvođač prijavio više hektara nego što poseduje kako bi ostvario veći prihod od subvencija po hektaru. Narodna poslanica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić naglasila je dve ključne stvari kada je ova problematika u pitanju: “Prvo, nadležno Ministarstvo treba da isplati subvencije po hektaru jer pošteni poljoprivrednici na njih već dugo čekaju. Drugo, to što je sprovedena kontrola i što je otkriveno da je neko prijavio veće površine pod biljnom proizvodnjom nego što zapravo ima, to nije nikakva vest i nije za hvaljenje. Redovne kontrole treba da se sprovode svake godine, neposredno pre dodele subvencija. Da li resorno Ministarstvo želi da kaže da kontrole do sada nisu postojale, pa su tako subvencije po hektaru dodeljivane “na lepe oči, šakom i kapom”? Ovo zaista sad budi još dublju sumnju u dosadašnji rad Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.” U godini kada ne postoji proizvođač koji je prihodovao od svog rada, bez obzira da li je ratar, voćar ili povrtar, ne ostaje ništa drugo nego da zaključimo da se radi na sistemskom uništavanju poljoprivrede, na uništavanju sela, gde je cilj države da postanemo zemlja klešta, kablova i šrafcigera.
Kalajdžić: Ministarstvo poljoprivrede da odgovori kada je poslednji put vršena kontrola u fabrici čipsa “Chips way d.o.o.” iz Čačka
“Tražimo odgovornost od Ministarstva poljoprivrede zbog prisustva, u nedozvoljenoj količini, kancerogenog akrilamida koji je pronađen u čipsu na granici sa Hrvatskom, prilikom njegovog izvoza.”, rekla je dr Jelena Kalajdžić, narodna poslanica stranke Zajedno. Poljoprivredne inspekcije su dužne da rade svoj posao, i ovakva greška je nedopustiva. Dužnost poljoprivredne inspekcije jeste da sprovodi mere i kontroliše poljoprivredne, ali isto tako i prehrambene proizvode, kako na domaćem tržištu, tako i proizvode koji su namenjeni za izvoz. Narodna poslanica Kalajdžić uputila je poslaničko pitanje i tražila da se dostave podaci kada je poslednji put i u kom vremenskom intervalu vršena inspekcijska kontrola u fabrici čipsa “Chipsy way doo”, kao i kojom metodologijom se vrši uzorkovanje čipseva u toj fabrici. Ona je naglasila da poljoprivredne inspekcije, koje su pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede ne rade dovoljno dobro svoj posao kada je bezbednost hrane u pitanju, i da moraju postojati jače redovne kontrole, kako do ovakvih stvari ne bi dolazilo. “Kao što smo do sada i navikli, tek kada nastane problem, vidi se neka trunka ozbiljnosti u radu resornog Ministarstva. Vanredna kontrola neće nadomestiti već učinjenu štetu, kao ni umanjiti brigu građana Republike Srbije kada je u pitanju bezbednost hrane u marketima i pijacama. Ovo nije prvi propust Ministarstva kada je bezbednost hrane u pitanju. Podsetiću vas da je pre određenog perioda zabeleženo trovanje pečurkama na pijaci u Šapcu, gde je jedina okrivljena za trovanje ljudi bila baka koja ih je prodavala, dok je odgovornost nadležnih inspekcija izostala.”, izjavila je Kalajdžić. Još skandaloznija je i izjava Bratislava Jugovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koji navodi da je izveštaj o koncentraciji akrilamida u čipsu sporan i sumnjiv, te da je to zavera protiv Srbije. “Iako skandalozno, ništa novo i iznenađujuće. Umesto da preuzmu odgovornost, da upute javno izvinjenje zbog ovog problema koji je nastao zbog neodgovornosti nadležnih organa, koji je inače stigao i do Evropske komisije, kuju se teorije zavere.Slična situacija je bila kada su proizvođači malina zbog niske otkupne cene organizovali protest i blokirali put, što su funkcioneri SNS-a prepoznali, ne kao nezadovoljstvo, već kao rušenje Vlade i predsednika Republike Srbije” navodi narodna poslanica.
Kalajdžić: Uništili su poljoprivredu u prethodnih 10 godina i sada svi iz svog džepa plaćamo njihov nemar!
„Za loše stanje u poljoprivredi odgovorno je isključivo Ministratsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, smatra dr Jelena Kalajdžić narodna poslanica iz stranke Zajedno. „Otkupna cena pšenice je 20 dinara, malina 200 dinara, najveći deo roda višnje je druga klasa te je cena iste 35 dinara. A jel ste bili skoro u prodavnici? Crni luk 150 dinara, krompir 100 dinara, sargarepa 200, meso više od 1000 dinara… Inflacija je preko 100% za namirnice koje se najčešće kupuju – a to su one prehrambene“, rekla je Kalajdžić. Ona podseća da je hrana jeftinija u Grčkoj, Nemačkoj ili Španiji nego u Srbiji! „Nedostatak prerađivačkih kapaciteta, nedostatak radne snage, nedostatak struke koja bi podpomogla da se reše nagomilani problemi, ostvarili veći prinosi i bolji kvalitet su razlog ovome, a predstavnici resornog Ministarstva kažu da je sve dobro i berićetno“, kaže Kalajdžić. Narodna poslanica iz stranke Zajedno kaže da je situacija poljoprivredi krajnje alarmantna. „Akontna cena pšenice za ovogodišnji rod iznosi svega 20 dinara, a prinosi su dosta niži u odnosu na prošlu godinu. Ako uzmemo primer Mačve, prosečan prinos po hektaru je 5 tone, a cena 20 dinara pri čemu je dohodak ukupno 100.000 dinara za jedan hektar. Međutim, za jedan hektar pšenice, kada se uključi đubrenje, sredstva za zaštitu bilja, semenska pšenica, vršaj, proizvođač treba da izdvoji oko 160.000 dinara, što znači da su naši poljoprivrednici u minusu čak 60.000 dinara. Ništa bolja situacija nije ni u Sremu, Banatu…“, rekla je Kalajdžić. „A kada poljoprivrednici zaduženi do guše, iz očaja, blokiraju puteve – ministartvo tvrdi da to nije zbog loše otkupne cene, već da se ruši predsednik države. Kakav predsednik države?! Dajte poljoprivrednicima subvencije od 300 evra, dajte dobru otkupnu cenu, dajte podršku stočarima, voćarima, povrtarima…“, dodala je narodna poslanica. Alarmantna situacija je i u malinarstvu „Da će do ovoga doći govorila sam i na skupštinskoj raspravi, već tada se nadzirao ovaj problem“, istakla je dr Jelena Kalajdžić poslanica stranke Zajedno. Ona smatra da je krajnje neozbiljno to što se tek sada raspravlja o ceni maline, i što se traži rešenje, dok se kao dobro ističu mere koje su zakasnele. „To što je resorno Ministarstvo poslalo zahtev Narodnoj banci koja je odbrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari platili ono što su ostali dužni, ne znači da su pomogli proizvođačima malina. To što su proizvođači malina dobili svoj pošteno zarađen novac za prošlogodišnji rod, nije za nikakvu pohvalu, jer su trebali da ga dobiju mnogo ranije“, kaže Kalajdžić. Ona podseća da ništa bolja situacija nije ni sa oblačinskom višnjom. Retko u kojim zasadima se mogla naći prva klasa, dok je cena za drugu klasa višnje iznosila 35 dinara. „Pored nedostatka prerađivačkih kapaciteta, zbog čega je vrlo često odlagan početak berbe, što je često rezultiralo gubitak kvaliteta plodova prisutan je i problem nedostatka struke na terenu, jer da postoji struka na terenu, bili bi veći prinosi, bolji kvalitet plodova, i samim tim veća zarada za naše poljoprivrednike“, rekla je Kalajdžić. Upravo zato što poljoprivrednici propadaju, cene poljoprivrednih proizvoda samo rastu, smatra narodna poslanica „Tako građani Srbije u prodavnicama plaćaju 150 dinara za 1 kg crnog luka, daju 200 dinara za šargarepu, preko 1000 dinara za 1 kg mesa… Uništili su poljoprivredu u prethodnih 10 godina i sada svi plaćamo. Bukvalno svi iz svog džepa plaćamo njihov nemar! Setite se ovoga kad odete na pijacu ili u prodavnicu“, zaključuje Kalajdžić. Zbog toga je potrebno što pre da resorno Ministarstvo poljoprivrede konačno prihvati odgovornost za postojeće probleme. Stranka Zajedno ima predlog hitnih mera, ali isto tako temeljno radi na rešavanju sistemskih problema u poljoprivredi, kao što je pravljenje jasne strategije za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji, rešavanje robnih rezervi, profesionalnih poljoprivrednika, izmena Zakona koji se tiču PIO fonda za poljoprivrednike.
Kalajdžić: Ne bi me čudilo da opet usledi krčenje zasada crvenog zlata
Narodna poslanica i članica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić je na Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine govorila o aktuelnim problemima malinara. Kalajdžić smatra da za probleme malinara postoji rešenje, samo je pitanje da li postoji i politička volja za to. „Od niske cene ka još nižoj… Od 200 dinara, na 180, pa čak i na 150 dinara na pojedinim otkupnim mestima, uz sve oštrije uslove po pitanju pakovanja i kvaliteta plodova. Zaista je neverovatno da je ministarka poljoprivrede izjavila kako je država za malinare već uradila puno stvari da bi zbog toga trebali da budu zadovoljni“, rekla je Kalajdžić Ona kaže da dok malinari čekaju da se neko smiluje i dok čekaju na dogovore na vidiku imamo još jedan knjiški primer uništavanja dela naše poljoprivrede. „Ne bi me čudilo da opet usledi krčenje zasada crvenog zlata, predstavnici Ministarstva bi se verovatno i tada pitali zašto se krči i šta je problem da se malo malinari strpe. Verovatno bi i za to nezadovoljstvo proizvođača rekli da je usključivo političke prirode“, rekla je Kalajdžić. „Kako bi zaista pomogla našim malinarima, država treba da radi na otvaranju novih tržišta što bi pospešilo i proizvodnju. Osim toga država ne sme da dozvoljava tolike oscilacije u ceni maline iz godine u godinu, jer to proizvođačima donosi nestabilnost“, smatra Kalajdžić. Ona kaže i da bi Srbija morala da zaštiti svoj brend: „Srpska malina se mora zaštiti jer je prepoznatljiva u svetu po kvalitetu“. „Nedavno sam postavila poslaničko pitanje o tome da je država uvezla malinu prošle godine iz Bosne i Hercegovine, Poljske i Češke što je uticalo na poremećaj tržišta i narušavanje kvaliteta naše maline – još uvek čekam odgovor“, podseća Kalajdžić. Ministastvo poljoprivrede mora da počne da se sistemski bavi rešavanjem problema koji su godinama unazad prisutni. „Za sve postoji rešenje, pa i za probleme u poljoprivredi, pitanje je da li ova vlast ima političku volju da rešava te probleme“, zaključuje Kalajdžić
Kalajdžić: I u slučaju poljoprivrednika, ulica je jedino rešenje
Protesti poljoprivrednika nas apsolutno nisu začudili, jer država već dugo ignoriše probleme poljoprivrednika, te je i ovde ulica izgleda jedino rešenje. Poljoprivrednici i sela dovedeni su na rub propasti. Iako već neki vremenski period čujemo kako pojedina udruženja idu na pregovore u Vladu, pa u Predsedništvo, te se organizuju i javna slušanja, izgleda da vapaj za opstankom poljoprivrednika, čelnicima države još uvek nije dovoljno glasan. Zahtevi koje su uputili poljoprivrednici su veoma realni, ako država želi da sačuva poljoprivredu. Mi smo država koja je šampion u propadanju stočarstva, i uopšte poljoprivrede. Niske subvencije, skupo gorivo, đubrivo i drugi inputi, a pri tome neizvesnost cena žitarica. Nemar nadređenih za ovu problematiku razlog su za sutrašnje proteste. Poljoprivrednici više nemaju od čega da žive. O subvencijama, gorivu i drugim problemima, stranka Zajedno priča jako dugo i predlaže hitne mere koje bi iole stabilizovale trenutno stanje u poljoprivredi, a to su 300 eura po hektaru, gorivo bez PDV-a i akciza, regres za đubrivo i agronom u svakom selu. Međutim, očigledno je da država ne želi da razvija poljoprivredu, već umesto da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i proizvode hranu, poljoprivrednici treba da motaju kablove. Stranka Zajedno smatra da Srbija treba da bude poljoprivredna zemlja, a da je poljoprivreda strateški važna grana, i da treba u poljoprivredu ulagati. Davanje subvencija poljoprivrednicima nije bacanje para, već je to ulaganje i kroz poljoprivredu će se to višestruko vratiti. Kad govorimo o protestima, veoma je važno da u petak svi dođu i da sve naše pojedinačne borbe stopimo u jednu – koja će nas dovesti do konačnog cilja, a to je sigurno društvo u kom niko neće da strahuje za svoj život i egzistenciju. Ni učenik, ni roditelj, ni nastavnik, ni poljoprivrednik.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
