Kalajdžić: Pljačka poljoprivrednika i dalje u punom jeku, na red je došao suncokret

Nakon loše cene pšenice, jagode, višnje, maline, kupine i drugih poljoprivrednih proizvoda, ovih dana došao je na red i skuncokret, čija je otkupna cena po kilogramu 37,5 dinara. Narodna poslanica iz stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić, smatra da je problem ponovo napravilo Ministarstvo poljoprivrede i da bi nakon pada cene u otkupu morala da padne i maloprodajna cena suncokretovog ulja.

„Iako su prethodne godine predstavnici vlasti euforično najavljivali rekordne površine pod suncokretom, ove godine je upravo te proizvodđače sačekalo razočarenje pošto će po hektaru biti i po nekoliko stotina evra na gubitku“, rekla je Kalajdžić.

Narodna poslanica podseća da se u obzir moraju uzeti troškovi proizvodnje koji uključuju obradu zemljišta, odnosno gorivo, đubrivo, semenski materijal, sredstva za zaštitu bilja, žetvu, zakup zemljišta. Cena proizvodnje po hektaru je oko 1000 evra. Zbog loših vremenskih uslova, ove godine se niko ne može pohvaliti visokim prinosom, koji ne prelazi 2-2,5 tone po hektaru, te je u najboljem slučaju prihod po hektaru 800 eura.

„Kao i do sad, očekuje se pravdanje resornog Ministarstva, da je to slobodno tržište i da ne može da se na to utiče. Međutim, glavni problem za ovakvo stanje je upravo država koja je prošle godine, ipak dobro uticala na to slobodno tržište te je zabranila izvoz suncokretovog ulja od marta do avgusta meseca što je dovelo do velikih zaliha, odnosno do snižene cene suncokreta ove godine. Nekada se čini da bi poljoprivreda mnogo bolje funkcionisala, kada ovakvo Ministarstvo poljoprivrede ne bi ni postojalo“, izjavila je Kalajdžić.

Stranka Zajedno očekuje da će u narednom periodu bar doći do pojeftinjenja sincokretovog ulja. Ako imamo u vidu da je za 1 litar suncokretovig ulja, potrebno 2 do 2,2 kg suncokreta, cena 1 litre ulja od 169 dinara je potpuno neopravdana.

Sta treba uraditi? Za početak uspostaviti sistem koji će funkcionisati, ne mogu se uvoditi zabrane izvoza određenog proizvoda bez prethodne detaljne analize. Sigurno postoje podaci o tome koliki je utrošak suncokretovog ulja građana u Republici Srbiji unazad nekoliko godina. Da se detaljno izanaliziralo ne bismo imali problem sa ovogodišnjim rodom suncokreta.

„Problem je što niko ne odgovara za svoje greške i loše prognoze, već se samo „udara“ po džepu poljoprivrdnika a zatim i svih drugih građana“, zaključuje Kalajdžić.