Zajedno za Jagodinu: Da li Mona fashion kupovinom poljoprivrednog zemljišta krči put za Rio Tinto?
Kompanija Mona fashion, koja je u vlasništvu brata ministra Momirovića, kupila je na javnom nadmetanju poljoprivredno zemljište društvenog preduzeća AIK Jagodina u stečaju, po znatno nižoj ceni od tržišne, uprkos činjenici da vrednost zemljišta u Jagodini raste iz godine u godinu. Iz povereništva stranke Zajedno u Jagodini strahuju da bi ovo mogao biti uvod u jače prisustvo kompanije Rio Tinto u ovom kraju. Kompanija Mona je kupila oko 60 hektara zemljišta u seoskom području Jagodine, što je dovelo do velikog uznemirenja javnosti, posebno zbog činjenice da je pretežna delatnost preduzeća Mona daleko od poljoprivrede kao Zemlja od Marsa. Da je Mona enormno profitirala ovom kupovinom, govore i uporedni podaci iz objavljenih finansijskih izveštaja. Poređenja radi, Mona je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Pomoravlju dala oko 1.200 evra, dok je trenutna tržišna cena u selu Siokovac od 4.000 do 5.000 evra po hektaru. „Zabrinjava i činjenica da je čak i Grad Jagodina za kupovinu zemljišta istog preduzeća AIK, u Kočinom selu, 2013. godine platio oko 3.100 evra po hektaru. Deset godina kasnije, jedno privatno preduzeće, plaća 2,5 puta manje nego država, uprkos velikoj potražnji na tržištu“, kažu u stranci Zajedno iz Jagodine. Oni kažu da je lokalna javnost s pavom uznemirena pošto nisu jasne namere privilegovanih bogataša bliskih režimu. „Da li možda trenutno ne profitiraju dovoljno, pa im treba poljoprivredno zemljište iz jagodinskih sela i šta se krije iza kulisa ovakve prodaje“, pitaju u stranci Zajedno. „Lokacije zemljišta koje je kupila Mona je to što izaziva sumnju, jer se neka sela nalaze i na Rio Tintovoj rudnoj mapi koja je bila dostupna javnosti. Javna je tajna da je bilo nekih istražnih radnji u Pomoravlju, daleko od očiju javnosti“, navode iz Zajedno. Iz jagodinskog povereništva stranke Zajedno veruju da moramo da prestanemo da se delimo i da se svim snagama suprotstavimo koruptivnom režimu, koji ne brine o gradu ni državi, već isključivo brine o profitu privilegovanih tajkuna. „Činjenica je da par hiljada pojedinaca u Srbiji živi svoj život iz snova, zgrće basnoslovno bogatstvo, dok deli između sebe zemlju koja pripada svima nama. Vlast je povukla Zakon o eksproprijaciji, ali je na mala vrata donela Zakon o planiranju i izgradnji, koji investitorima i tajkunima daje veća prava nego ikada do sad. Moramo da se trgnemo iz apatije, inače ćemo se probuditi u tuđoj zemlji“, poručuju iz stranke Zajedno Jagodina.
Miketić: Nema tela- nema dela
Narodni poslanik iz stranke Zajedno, Đorđe Miketić odgovorio je na reagovanje Ministarstva kulture na intervju „Finalna rasporodaja Srbije“ koji je prethodno dao Novom magazinu. Miketić dodatno razjašnjava neke nedoumice koje imaju službenici Ministarstva po pitanji Nemačkog paviljona na Starom sajmištu na Novom Beogradu. Da počnemo redom. 1. “Nemački paviljon na Starom sajmištu biće prvi rekonstruisan” – izjavio 2015-te godine, prilikom posete Efraima Zurova direktora Simon Vizental centra, tadašnji v.d. gradonačelnika Goran Vesić, a sada ministar građevine i saobraćaja. Nastavlja u tekstu: “Rešeni su imovinsko pravni odnosi na nemačkom paviljonu, koji je bio sabirni centar gde su dovođeni Jevreji, kasnije Srbi i drugi antikomunisti (verovatno miseći na antifašiste – prim. prev) za vreme postojanja logora. On (nemački paviljon) je sada potpuno vlasništvo Skupštine grada i biće prvi objekat na Starom sajmištu koji će moći da bude potpuno rekonstruisan.” 2. Kada je prošle godine obznanjeno da se planira rušenje Nemačkog paviljona, višemesečnim upozorenjima i dopisima svim relevantnim institucijama iz oblasti zaštite kulturno—istorijskog nasleđa, a tu spada i Ministarstvo kulture, predočili smo da je Nemački paviljon de-facto deo nacističkog logora Staro sajmište. Međutim, i beogradski i republički Zavod za zaštitu spomenika, kao i Ministarstvo kulture – ćutali su na naše dopise, dokaze i apele mesecima. Tek nakon što je Nemački paviljon varvarski srušen, i to bez zakonite dozvole za rušenje, Ministarstvo kulture odgovara na dopis koji smo im uputili mesec dana pre rušenja, u kome su potvrdili da se prostor Nemačkog paviljona nalazi u zoni zaštite u okviru Starog sajmišta! Ministarstvo, tačnije v.d. pomoćnica ministarke, Danijela Vanušić, u odgovoru nama konstatuje: „S obzirom da se predmetni prostor (Nemački paviljon) nalazi u zaštićenoj zoni nepokretnog kulturnog dobra Staro sajmište Logor Gestapoa, potrebno je da Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dostavi informaciju i o tome da li je investitor tražio uslove mera tehničke zaštite za izvođenje infrastrukturnih radova i da li je Zavod izdao takve uslove“ – naložilo je ministarstvo kulture beogradskom Zavodu. Samo ova činjenica, morala je dovesti do hitne obustave svih radova na lokaciji, i disciplinskih ali i krivičnih postupaka protiv odgvornih lica. Ostavku Olivere Vučković, zbog razaranja kulturnog nasleđa Beograda već smo nebrojeno puta tražili, ali za ovo nečinjenje će dobiti i krivičnu prijavu, jer odgovornost za rušenje pavoljona ćemo tražiti na sudu. Ovim je ministarstvo priznalo da se Nemački paviljon nalazi u zoni nepokretnog kulturnog dobra, a beogradski Zavod za zaštitu spomenika je, kao i mnogo puta do sada, i pored svih naših upozorenja, dopustio da se ovo istorijsko zdanje sruši. Međutim, ovo nije kraj priče. 3. Postoje veoma jaki dokazi da se ispod Nemačkog paviljona, u samom podu, nalazi masovna grobnica u koju su 70tih godina premešteni ostaci logoraša. Postoje svedočanstva radnika preduzeća Rade Končar koji su na placu pronalazili ljudske ostatke, postoji deo poda paviljona koji nije popločan pločicama već je od izlivenog betonu što se poklapa sa zabeleškama i izjavama radnika da su pronađene ostake ubacivali u jednu jamu, u pod paviljona kojii je potom zaliven betnskom pločom. Takođe postoji i istraživanje engleske forenzičke arheološkinje Caroline Sturdy Colls iz 2012-te, koja je geo-skener metodom potvrdila indicije masovne grobnice. Sve ovo smo predočili i ministarstvu i Zavodu, i zahtevali da se obustave radovi na 90 dana dok stručna komisija ne ispita postojanje masovne grobnice logoraša. Međutim, tek kada smo o ovome izvestili nekolicinu međunarodnih institucija koji se bave Holokaustom, dolazi do pomaka. Tek onda je Ministarstvo konstatovalo da: “grad Beograd sprovodi infrastrukturne radove koje jednim svojim delom prelaze preko nacističkog logora za Jevreje i koncentracionog logora na Starom Sajmištu”. I nalaže da Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda izvrši uvid u stanje prostora i radova i postupi u skladu s Zakonom o kulturnim dobrima. Još jednom ministarstvo šalje dopis u kome potvrđuju da Nemački paviljon nije smeo biti srušen, a kojim ministarstvo pokušava da skine odgovornost sa sebe. Ministarstvo, potom prihvata argumente stranke ZAJEDNO o mogućnosti postojanja masovne grobnice i nalaže Zavodu da: ”prekine radove ako postoji opasnost od oštećenja arheološkog nalazišta i da obustava radova dok se ne utvrdi da li su pronađeni artefakti – od kulturno-istorijskog značaja. A ako to ne uradi gradski zavod – uradiće Republički“ Odmah potom, gradski Zavod je zadužio Kseniju Milenković – arheološkinju, zaposlenu u Zavodu za zaštitu spomenika Beograda – za vršenje stalnog arheološkog nadzora! Međutim, bager je nastavio da niveliše teren, a dotična arheološkinja iz Zavoda se nije pojavila na lokaciji ni jednom u tih dvadesetak dana nakon rešenja o postavljenju. O ovome svedoče fotografije, jer su aktivisti Zajedno svakodnevno izlazili na teren, ali i dva novinarska TV priloga koja su snimana na lokaciji. „Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda načelno je saglasan sa inicijativom da se prostor Starog sajmišta, posebno Nemački paviljon i prostor oko njega forenzički i arheološki istraži imajući u vidu navedene indicije o postojanju masovnih grobnica”, konstatuje se u odgovoru gradskog Zavoda od 22. juna. Zavod je potom uputio dopis u kome je bezočno slagao i pokušao da prebaci odgovornost na Direkciju za izgradnju Beograda, koja je nosilac posla: “Nisu planirani zemljani radovi koji bi ugrozili arheološke slojeve. Takođe, Zavod nalaže investitoru, Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju da se izvrše geofizička istraživanja kako bi se uočili “arheološki i fornenzički ostaci”. Znači oni razmenjuju dopise o obaveznom nadzoru, o obustavi radova, o ispitivanju terena, o nemačkom paviljonu kao pripadajućem delu logora Sajmište – samo se ništa od ovoga u realnosti ne dešava. Ne postoji nadzor Ksenije Milenković iz Zavoda, ne postoji neinvazivno sondiranje terena, već samo sdva bagera koji u punom gasu zatiru tragove. Sve po starom radikalskom receptu: nema tela – nema dela. Ako ministarka, ili anonimni pisac ovog demantija, pogleda kroz prozor svoje kancelarije, videće pozitivan primer arheloškog nadzora. Građevniski radovi u parku pored Narodne skupštine su svakodnevno pod budnim okom arhološkog tima, i zahvaljujući njima, pronađeni su značajni artefakti, koji će, nadam se, biti prebačeni i zavedeni u Muzej grada Beograda. Sa druge strane, lokaciji nezakonito srušenog Nemačkog paviljona – nema nadzora, već hitno čišćenje terena za saobraćajnicu, za novi most umesto starog i za širenje Beograda na vodi, preko
Zajedno za Novi Sad: Skuplja karta nije rešenje
Gradski odbor stranke Zajedno u Novom Sadu zahteva ukidanje odluke o poskupljenju cene prevoza u tom gradu i traži uvođenje besplatnog javnog prevoza. „Podsećamo građane da je gradonačelnik Novog Sada, već nekoliko puta do sada, najavio poskupljenje karte sa sadašnjih 65 dinara na 100 dinara (što je oko 60% više). Cena karte u Novom Sadu biće duplo skuplja od cene karte u Beogradu“, navodi se u saopštenju. Iz stranke Zajedno kažu da JGSP godinama unazad posluje u minusu i pruža nekvalitetnu uslugu građanima te da se poskupljenjem karte ne rešavaju problemi vozača i putnika. Zajedno za Novi Sad se od svog osnivanja zalaže za besplatan javni prevoz. „Besplatnim javnim prevozom više ne gubimo vreme dok čekamo da se karte otkucaju, pružamo značajnu ekonomsku olakšicu građanima i stimulišemo frekventnost autobusa. Ovo je takođe olakšica i za vozače koji su izuzetno malo plaćeni da bi obavljali i funkciju konduktera“, stoji u saopštenju. Stranka Zajedno zahteva ukidanje ove besmislene odluke kojom se problemi samo produbljuju, a ništa suštinski ne rešava. Pokrenućemo i onlajn peticiju koju mogu potpisati građani i građanke Novog Sada. Iz Zajedno za Novi Sad podsećaju da su pre samo nekoliko meseci, zajedno sa građanima, vratili ukinute polaske javnog prevoza što je pokazatelj da se pritisak i upornost isplate.
Miketić: Gašić štiti Uroša Panića, Vučićevog kumića i tvrdi da nije on vozio Lamborgini
Da li se sećate snimka Uroša Panića, kumića Aleksandra Vučića, a sina Petra Panića, Šešeljevog telohranitelja? Čitava Srbija je videla snimak koji je kumić napravio dok je divljao Lamborginijem, i vređao beogradsku policiju: „Ajde panduri pi*ke, da vam pokažem šta je beogradski fantom“. Dok se podsmevao policiji, dodavao je gas, nastavio je: „Došao iz Kamenice! On mene da stigne?! Ne možeš ti mene da stigneš, druže. Nismo ti i ja isto.“ Nakon snimka vožnje u Lamborginiju, policija je prvo uhapsila auto, umesto vozača, da bi zbog pritiska javnosti saopštila da je protiv vozača Uroša Panića podneto više od 80 prijava zbog prekršaja u saobraćaju. A nekolicinu je podnela i policija u Crnoj Gori. Na moje poslaničiko pitanje ministru Gašiću, dobio sam sledeći odgovor: “preko advokata su dostavljeni podaci o vozaču, zajedno sa pisanom izjavom lica Ž.M koje je priznalo da je upravljalo vozilom u navedeno vreme”. Ovim zvaničnim odgovorom ministar Gašić je de-facto priznao da štiti Uroša Panića, Vučićevog kumića i tvrdi da nije on divljao Lamborginijem, jer je neko drugo lice priznalo krivicu. U prevodu, dragi građani, nemojte verovati svojim očima, već verujte ministru Gašiću – jer nasilničku vožnju je počinio neki Ž.M., a ne Uroš Panić. Protiv Uroša Panića, već su se vodili postupci zbog vređanja policajaca, ali prošao je bez kazne. Prema jednoj prijavi, policajcu u uniformi je rekao: „Ja sam Vučićev kum, smeniću te, naći ću ti novo radno mesto, skinuću ti uniformu, nećeš je nositi, ići ćeš na raport kod Stanića (tadašnji načelnik beogradske policije Milan Stanić). U drugom slučaju, zbog tuče, izjavio je policacju: „P***te mi k***c, ostaćete bez posla, skinuću vam uniformu“. Ovo konstatno ponižavanje policije koja ne sme procesuirati političke moćnike niti njihove naslednike – dovodi do novih nasilništava, ugrožene bezbednosti građana i rušenja pravne države. Krivična prijava koju smo mi kao stranka Zajedno podneli protiv Panića, jer tužilaštvo nije smelo, takođe stoji negde u zabravljenoj fioci. Borba protiv nasilja i nasilnika je borba za naše institucije i poštovanje zakona koji mora važiti za sve podjednako, bilo da ste Vučićev kumić ili sin Stanike Gligorijević. Da li smo isti pred zakonom, ili “nismo isto” kao što to reče Uroš Panić – videćemo u danima koji predstoje jer su građani odlučni da konačno oslobode svoje institucije i izbore se za pravdu. Pozivamo poštene policajce da hitno procesuiraju sve slučajeve, po zakonu a ne u odnosu na pozive ministra. Jer ako se prisetimo slučaja ubice iz Mladenovca i njegovih zataškanih divljaštava, svima postaje jasno koliko je to bitno.
Kalajdžić: Sistemski uništavaju poljoprivredu da bi postali zemlja kablova
Nad poljoprivrednicima se vrši sistemska pljačka, a sve pod velom slobodnog tržišta. Tako je ove godine rod, nezavisno da li je pšenica, jagoda, malina, višnja, kupina, od poljoprivrednika otkupljen skoro za džabe. Ako uzmemo tržišnu cenu kupine, koja je u intervalu od 80 do 100 dinara po kilogramu u zavisnosti od područja, cenu berača, kao i troškove proizvodnje, ove godine je sigurno da proizvođači neće imati za svoju egzistenciju, a nepojmljivo je misliti o tome da će imati novca da ulože u zasade u narednoj sezoni. I dok je loša cena žitarica, voća, dok hara afrička kuga svinja i vrši se eutanazija istih, dok nam vraćaju čips sa granice zbog nedozvoljene količine akrilamida, dok nam vraćaju breskve sa granice zbog visoke koncentracije insekticida u plodovima i neusaglašenosti o dozvoljenim preparatima između Srbije i Evropske unije, dok se ne radi ništa kada je bezbednost hrane u pitanju, država se hvali satelitskim snimcima koji pokazuju da je neki proizvođač prijavio više hektara nego što poseduje kako bi ostvario veći prihod od subvencija po hektaru. Narodna poslanica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić naglasila je dve ključne stvari kada je ova problematika u pitanju: “Prvo, nadležno Ministarstvo treba da isplati subvencije po hektaru jer pošteni poljoprivrednici na njih već dugo čekaju. Drugo, to što je sprovedena kontrola i što je otkriveno da je neko prijavio veće površine pod biljnom proizvodnjom nego što zapravo ima, to nije nikakva vest i nije za hvaljenje. Redovne kontrole treba da se sprovode svake godine, neposredno pre dodele subvencija. Da li resorno Ministarstvo želi da kaže da kontrole do sada nisu postojale, pa su tako subvencije po hektaru dodeljivane “na lepe oči, šakom i kapom”? Ovo zaista sad budi još dublju sumnju u dosadašnji rad Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.” U godini kada ne postoji proizvođač koji je prihodovao od svog rada, bez obzira da li je ratar, voćar ili povrtar, ne ostaje ništa drugo nego da zaključimo da se radi na sistemskom uništavanju poljoprivrede, na uništavanju sela, gde je cilj države da postanemo zemlja klešta, kablova i šrafcigera.
Zajedno: Da li predsednik poziva žene u Srbiji da ne prijave nasilje?
Aleksandar Vučić je jednom izjavom o porodičnom nasilju pokazao sve manjkavosti sistema u Srbiji. Predsednik države je dužan da pazi šta izjavljuje u javnom prostoru, da ne opravdava, ne relativizuje i ne banalizuje nasilje, da otvoreno osuđuje svaki njegov vid. Da kao najviši državni zvaničnik koji samovoljno zloupotrebljava i usisava svu društvenu i političku moć demokratskih institucija pogleda oko sebe i vidi u vestima koliko često može da pročita da je još jedna žena ubijena od strane venčanih i nevenčanih partnera. U vestima – jer broj do sada ubijenih izgleda nije dovoljan da postoji zvanična statistika femicida u Srbiji. U Srbiji se ubistva žena od strane partnera najčešće i dešavaju nakon što prijave porodično nasilje a nasilnici odsluže neadekvatne kazne. Sistem je i previše puta zakazao i propustio da zaštiti žene i decu koje su trpele nasilje, a to nažalost vidimo po tome koliko ih je ubijeno u kućama, na ulici u sred bela dana, ispred centara za socijalni rad. Ljudski je i politički neodgovorno, u najmanju ruku, tako olako shvatati hrabrost i očaj žene koja mora da izađe na trg da progovori i traži zaštitu jer se plaši za sebe i svoju decu samo dan nakon što je ceo region zanemeo zbog ubistva žene koje je prenošeno uživo na društvenim mrežama. Nedopustivo je da predsednik države komentariše lične izbore građana, uključujući bračne izbore, i da na tome gradi svoje komentare u kojima obrazlaže i opravdava odustvo svake brige države za svoje građane. Jasno je da država ne želi da se posveti prevenciji femicida, a predsednik prateći apsolutnu nezainteresovanost za ovo pitanje pokušava da odbrani poziciju ženskog potčinjavanja.
Stojković: Vučić ima sve veći rep, a sve manje poverenje javnosti
Krivulja osećaja samopoštovanja uvek ide gore-dole. I to vam je tako. Problem nastaje kada javno obznanjujete obrušavanje sopstvene vrednosti i kada ona nije vezana za vašu introspekciju i subjektivne osećaje, već za izmerene rejtinge. Ko zna koje po redu javno obraćanje Aleksandra Vučića u poslednjih par meseci govori nam da se procenti ozbiljno ljuljaju. Strategija davljenja javnosti svakodnevnim prisustvom u istoj nije neobična u takvim prilikama. U evolucionoj biologiji postoji fenomen važan u privlačenju između polova i reprodukciju životinja. Osobine (najčešće) mužjaka koje su atraktivne za ženke, vremenom moraju postajati sve veće (npr. rogovi, vratovi, repovi, itd) ili sve intenzivnijih boja (npr. perje kod ptica, zadnjica kod nekih majmuna, itd) kako bi bili sve atraktivniji za suprotni pol, već zasićen uvek istim atraktantima u potrazi za jedinkama koje su brže, jače, bolje. Poenta je u sledećem – ako nedostaje mašte i mogućnosti da se strategija privlačenja promeni, onda morate pristupiti megalomanski i atraktante uvećavati i uvećavati kako biste prevazilazili sve više pragove nadražaja. Aleksandar Vučić nam demonstrira da fura upravo tom stazom. Sve što je govorio, a što su opravdano kritikovali iole misleći ljudi, on mora da povećava zarad svojih birača koji su već razvili priličnu rezistenciju na silna obećanja i najave neverovatnih projekata. Putevi – biće ih još više i sve boljih i bržih; plate – one će rasti do neslućenih razmera; penzije – neće im biti ravnih u celoj Evropi; stadioni – bez njih se ne sme živeti u savremenom svetu i moraju biti impozantni; razni stranci u menadžmentu – pa kako bismo drugačije; privatizacija javnih preduzeća i poklanjanje zemlje – što je više toga to nam je budućnost svetlija; zaduživanje – naravno da što je veće to nam se naredne decenije više smeše, itd. Strategija je jasna – kada kradeš i lažeš, radi to na veliko i pričaj o tome što više! Kada si na videlu, mnogi će poverovati da ništa ne kriješ, jer samo se pravi lopovi kriju. Vučić je majstor opsenarstva, doktor “krađe na otvorenoj sceni” za šta će dobiti i aplauze mnogih zabludelih. I to nam pokazuje svakog dana. Dovoljno je pratiti učestalost javnih obraćanja i zaključiti koliko mora povećavati svoje atraktante jer oni slabijeg intenziteta više nisu dovoljni. Njegova mudrost je u tome što svima jasno iscrtava mehanizme naše propasti i upravo njih čini privlačnima. Dobro je sve ovo zapamtiti budući da ćemo jednog skorog dana biti u prilici da ovu “svadbenu igru” (izraz za proces životinjskog udvaranja) preokrenemo protiv njenog tvorca.
Zajedno Mladi: Moramo početi da slušamo mlade
Obeležavanje Međunarodnog dana mladih je prilika da se još jednom istaknu problemi sa kojima se mladi kod nas suočavaju. Položaj mladih u Srbiji je jako zabrinjavajuć na svim nivoima, od ekonomskog do političkog. Najveći problem je svakako nezaposlenost. Vreme koje je potrebno da se pronađe posao nakon završenog fakulteta u Srbiji je u proseku duže od 2 godine dok je u zemljama EU taj period mnogo kraći. Prilikom dolaska do posla, mladi su neretko primorani i da pristanu na neplaćene prakse. Zbog svega sa čim se mlada osoba nakon završenog fakulteta suočava, ne iznenađuje podatak da se skoro 50.000 mladih godišnje odseli iz Srbije. Potrebno je zaustaviti ovaj trend zloupotrebe mladih i ugledati se na Evropski parlament koji je ove godine u junu izglasao zabranu neplaćenih praksi na tlu Evropske unije. Opterećeni sopstvenim problemima, mladi su sve udaljeniji od političkog života, a samim tim i prilike da aktivno učestvuju u donošenju odluka. Postojeća institucionalna rešenja nisu u stanju da reše ovo pitanje te je s toga potrebno doneti nov Zakon o mladima, koji će uvesti obavezno izdvajanje iz lokalnih budžeta za omladinsku politiku, ali i unaprediti već postojeća omladinska tela na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. O problemima mladih mora se govoriti svakodnevno u svim institucijama, u javnom prostoru, medijskom i društvenom. Mladima se mora dati prilika da se i njihov glas čuje. Potrebno je boriti se za prava svih mladih, od srednjoškolaca do studenata. Mladi u Srbiji ne smeju biti samo slovo na papiru i statistički podatak kojim se popunjavaju unapred postavljene kvote, već da to bude zasnovano na realnim potrebama mladih ljudi u Srbiji.
Nešić: SNS treba da plati rekonstrukciju Tržnice u Kragujevcu
Narodni poslanik iz stranke Zajedno i odbornik u Kragujevcu, Nikola Nešić, je u lokalnoj Skupštini govorio o novom zaduživanju grada zbog rekonstrukcije zgrade Tržnice koje je godinama zatvorena zbog obnove. Nešić smatra da završetak radova, zbog svojih nesposobnih kadrova, mora da finansira Srpska napredna stranka, a ne svi građani Kragujevca iz kredita. „Tržnica u Kragujevcu je postala nacionalna tema, ali kao ogledalo nesposobnosti i to je poniženje za sve strukture koje su imale šansu da završe rekonstrukciju“, rekao je Nešić koji smatra i da je sramota za sve odbornike većine to što su godinama žmurili i ćutali dok im Aleksandar Vučić nije rekao da su nesposobni i naredio da dodatno zaduže grad. Nešić smatra da je pitanje Tržnice pre svega politički problem i da SNS ne sme da se krije iza poskupljenja materijala i usluga potrebnih za izvođenje radova. „Nedostatak vizije je politički problem kao i nepoznavanje struktura unutar firmi koje su pod ingerencijom grada. Poveravanje posla mladom projektantu, opterećenog ugovorom o privremeno povremenim poslova je pogrešna odluka, ali nije on kriv jer Urbanizam nema dovoljno iskustva za rad na ovakvim projektima. Drugi primer je i direkcija za planiranje i izgradnju – poveren je posao osobi koja navršava svoj radni vek, ali i pored dugog staža, nema dovoljno znanja za ovaj vid poslova. Ni on nije kriv, njemu je naređeno i zato su ove odluke političke“, konkretan je Nešić. On podseća i da je odluka da se stavi hipoteka na kulturno istorijski objekat, bez da se pita Zavod za zaštitu spomenika – politička odluka. „4,5 miliona evra koštaće nas rekontrukcija Tržnice! Taj novac je mogao da nam sačuva gradske Apoteke, koje SNS hoće da privatizuje, još par godina čak i u ovim uslovima. Osam puta su menjani ugovori sa podizvođačima, sedmi put se menja ukupan iznos radova za Tržnicu – to je pljačka građana Kragujevca koja je rezultat niza loših političkih odluka i nemara lokalnih vlasti“, izjavio je Nešić. Narodni poslanik iz stranke Zajedno smatra da se mora naći način za očuvanje i revitalizaciju ovog objekta koji je jedan od najvrednijih simbola grada. „Međutim, građani Kragujevca ne treba da plaćaju zbog lošeg rada lokalnih vlasti koje su odgovorne za probleme – oni, a pre svega SNS treba iz svojih džepova da plate koliko je potrebno da se Tržnica vrati građanima Kragujevca“, zaključuje Nešić.
Zajedno Beograd: EXPO 27 nije svetska izložba, već sporedna smotra iste franšize koja je ove godine otkazana
Čuvena svetska izložba EXPO, čiji istorijat datira još od polovine 19. veka se održava na svakih 5 godina i 2025. će se održati u gradu Osaki, u Japanu. Cena izgradnje čitavog projekta EXPO 2025 je 840 miliona dolara. EXPO franšiza, pored te čuvene svetske izložbe na koju najčešće mislimo kada govorimo o EXPO-u, ima još nekoliko smotri: EXPO horitkulture, specijalizovani EXPO koji se fokusira na savremene izazove civilizacije i Milanski trijenale umetnosti i kreativnosti. Beograd je dobio ovaj, sporedni, specijalizovni EXPO- za koji je Beograd predložio temu: “Igra za humanost, sport i muzika za sve”. Zanimljivo je reći da je ovaj specijalizovani EXPO 2023- otkazan. Trebalo je da se održi u Argentini, međutim zbog korone, ali i prevelike cene za koju su organizatori shvatili da neće doneti korist lokalnoj zajednici – odustali su. Naša vlast namerno ne govori da ovo nije Svetska izložba EXPO da bi dovela građane u zabludu i da bi pod logom EXPO-a skrcala više milijardi evra u ovaj projekat gradnje koji će koristiti mahom privatni investitori, i čime će dobiti alibi za rušenje Beogradskog sajma. Stranka Zajedno je ovaj projekat napadala još u skupštinskim odborima – jer nas vodi u bankrot i jer Srbija ume pametnije da potroši milijarde evra, a ne u nacionalni stadion i nekakav sajam koji će se jednom koristiti. Beograd već ima sajam i dva reprezentativna stadiona, sve drugo je rasipništvo zarad prebacivanja ogromnog profita u privatne džepove. Isplativost ovog sporednog EXPO projekta za grad Beograd ne znamo, ali znamo da će, ukoliko im dozvolimo – isplativost ove pljačke biti u desetinama milijardi evra.
