Mitrašinović: Vlada pušta poljoprivrednike da nestanu!
Stanje u poljoprivredi je alarmantno za šta je vlast direktno odgovorna smatra Srđan Mitrašinović predsednik Izvršnog odbora stranke Zajedno. „Ovo je možda i prva godina od kada se vodi evidencija o dohodcima u poljoprivredi da ne postoji ni jedan segment iste koji se može označiti kao profitabilan. Upravo je to razlog zašto mladi ljudi napuštaju vekovna ognjišta, a u selima ostaju stari ljudi sa mehanizacijom koja je tek nešto malo mlađa od njih samih. Ove ljude koji proizvode hranu u svetu nazivaju hraniteljima, kod nas te ljude Vlada pušta da nestanu“, rekao je Mitrašinović. Oko 30.000 ubijenih svinja rezultat je lošeg rada ministarstva veruje Mitrašinović koji podseća da je afrička kuga napravila problem na istoku države 2021. godine, zaraženih tovljenika bilo je prošle godine, a ove godine problem je eskalirao do mere da je za više od 1200 porodica koje se prehranjuju od uzgoja svinja ugrožena dalja proizvodnja, a time i dovedena u pitanje egzistencija. „Gde su dezo barijere, ko kontroliše transportere, pse lutalice i sve druge prenosioce, šta su konkretno preduzete preventivne mere da do ovoga ne dođe? Ko je napravio propust i ko će da odgovara? Odgovornost je ovde važno utvditi, proizvođači su ostali bez proizvodnje i time izvora iz kojeg prehranjuju porodicu, a svi mi dovedeni u opasnost da ne bude dovoljno svinjskog mesa, čija cena već sada beleži skok u mesarama“, rekao je Mitrašinović. Ovaj trenutno najvidljiviji problem, samo je kap u moru problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju. „U tekućoj godini nastavljen je dugogodišnji niz rasta inputa – semena, mineralnođubrivo, hemija, gorivo, koncentrovana hrana, vezivo, maziva – sve ono što čini strukturu troškova poljoprivredne proizvodnje skuplje je u odnosu na proteklu sezonu“, kaže Mitrašinović. I tu nije kraj muka poljoprivrednika pošto je uporedo sa tim rastom, na drugoj strani došlo do pada cene gotovih poljoprivrednih proizvoda. „Tako je prenica uzeta po ceni koja je ispod ekonomske opravdanosti i ne mogu poljoprivrednici da još uvek naplate predati rod. Višnja je u mnogim voćnacima ostala nebrana, cena je bila toliko niska da se berba nije isplatila. Malina je bila na granici rentabilnosti, dok će kupina po ceni od 70din/kg ostati u kupinjacima, neće puno bolje po ovoj ceni biti ni sa šljivom. Najavljene cene kukuruza i suncokreta daju opravdan razlog za strepnju da se ni tu neće pokriti troškovi proizvodnje. Mlekari su prosipali mleko, blokirali puteve zbog niske otkupne cene mleka, to su oni ljudi koje su Vlada i predsednik prevarili da će povećati subvencije sa 9000 na 18000 dinara po hektaru i sve je ostalo na obećanju“, navodi Mitrašinović. Poljoprivrednik je zanimanje koje zbog ne brige države nestaje, a sa njim i zdrava hrana! To je problem svih nas, zato zahtevamo hinte mere pomoći i jasan dugoročni plan oporavka srpskog sela! Kako bi se ovi problemi rešili stranka Zajedno predlaže urgentnu isplatu subvencija, ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednike, budžetsku liniju za obnovu stočnog fonda i subvencije za mineralno đubrivo i hemiju.
Nešić: Stanje sa Gružanskom jezeru je alarmantno, Kragujevac će ostati bez vode kao Zrenjanin
Nelegalna gradnja na Gružanskom jezeru ugrožava vodosnabdevanje čak 200.000 iz Kragujevca, Knića i Batočine! Izgradnja privatnih kuća, vikendica pa čak i hotela dovode u pitanje i očuvanje životne sredine, opstanak biljnog i životinjskog sveta i održivost poljoprivrede i turizma na ovom području. Stranka Zajedno u saradnji sa udruženjem „Ekomar“ pokrenula je pre mesec dana borbu za Gružansko jezero kroz institucije. „Stanje sa Gružanskom jezeru je alarmantno!“, upozorava naodni poslanik i kragujevaćki odbornik iz stranke Zajedno Nikola Nešić koji dodaje da se u zoni sanitarne zaštite akumulacije Gruža nalazi veliki broj objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevanja. „Osim što je izgradnja ovakvih objekata u suprotnosti sa postojećim pravilnicima, ovakvi objekti onemogućavaju monitoring kvaliteta vode u mnogim delovima akumulacije, pristup radnicima vodoprivrednog preduzeća i ribočuvarskoj službi“, kaže Nešić. On dodaje da ti objeti umanjuju funkciju akumulacije kao odbrane od poplava, kao i da predstavljaju ozbiljan rizik za očuvanje vodoizvorišta pošto u ovom delu opštine Knić nema kanalizacije niti sistema za prikupljanja i odlaganja otpadnih voda. Kako bi se ovi problemi rešili stranka Zajedno smatra da je neophodno da predstojeći Prostorni plan područja posebne namene (PPPN) sliva akumulacije Gruža predvidi uklanjanje: svih objekata (montažnih i čvrstih) iz I zone sanitarne zaštite, posebno onih koji se nalaze u vodi kao i uklanjanje svih prepreka koje onemogućavaju pristup akumulaciji nadležnim institucijama. Dok je za objekte koji se nalaze u zonama sa manjim stepenom zaštite potrebno predvideti uspostavljanje adekvatnog i kontrolisanog način prikupljanja i odlaganja komunalnih i otpadnih voda kroz zajedničku saradnju opštine Knić i korisnika akumulacije. Trenutno stanje i divlja gradnja ugrožavaju i ribolov. Procenjena biomasa ribolovnih vrsta iznosi 675t a na samoj akumulaciji godišnje je prisutno oko 3500 ribolovaca. „Zajednica ribolovaca i korisnik ribolovnog područja u prethodnim godinama više puta su isticali da zatečena situacija na akumulaciji Gruža nije odgovarajuća. Postojanje velikog broja objekata na obali akumulacije i pregrađivanje same obale, od strane fizičkih lica, onemogućava rad ribočuvarske službe što dovodi do veoma izraženog krivolova i upotrebe zabranjenih ribolovnih alata“, pojašnjava Nešić. Kako bi se očuvao kvalitet vode za vodosnabdevanje uz poštovanje višenamenskog karaktera akumulacije potrebno je da se u predstojećem PPPN-u sliva akumulacije Gruža definišu ribolovne zone. Definisanje ovih zona omogućilo bi efikasniju kontrolu ponašanja ribolovaca, uspostavljanje adekvatnog sistema prikupljanja i odvoženja otpada i smanjilo bi štetne efekte ribolova na kvalitet vode za vodosnabdevanje, smatraju u stranci Zajedno. „U pitanje je doveden i razvoj poljoprivrede koja je prepoznata kao jedan od ključnih razvojnih ciljeva opštine Knić“, kaže Nešić koji dodaje da će to biti jedna od najznačajnijih konfliktnih tačaka u okviru PPPN-a za ovo područje. „Uz strogo poštovanje zona sanitarne zaštite u obuhvatu PPPN Gruža neophodno je u fazi sprovođenja PPPN Gruža uspostaviti sistem monitoringa i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Kao efikasan način smanjenja štetnog uticaja poljoprivrednih površina predlaže se predviđanje vegetacijskog pojasa u priobalnom delu akumulacije koji bi predstavljao prirodnu zaštitu“, rekao je Nešić. Narodni poslanik iz stranke Zajedno veruje i da bi delovi područja Gružanskog jezera trebali da budu zaštićeni. „Široka zona ušća Boračke reke i reke Gruže, kao i delovi sa izraženom makrovegetacijom (Knićko polje) trebalo bi da budu predstavljeni kao delovi posebnih prirodnih vrednosti i da se u saradnji sa opštinom Knić predvidi inicijativa za zaštitu ovih područja od strane Zavoda za zaštitu prirode“, smatra Nešić. On podseća da ti delovi akumulacije, kao i ceo sliv Boračke reke predstavljaju deo prirodne celine koja je proglašena za IBA područje i nalaze se u nastavku spomenika prirode I kategorije Boračkog krša. „Sveobuhvatna zaštita ovog područja doprinela bi očuvanju ove prirodne celine i lokalnom razvoju, i takođe je u skladu sa nacrtom Prostornog plana republike Srbije po kojem je akumulacija Gruža planirana za upis u Ramsarsku listu“, dodaje Nešić. Trenutno stanje ima jako loš uticaj i na razvoj turizma u ovom delu Srbije. „U cilju adekvatnog upravljanja i kontrole turističkih aktivnosti na akumulaciji potrebno je u saradnji sa turističkom organizacijom i korisnikom akumulacije odrediti zone i načine korišćenja akumulacije u turističke svrhe. Određivanje pristupnih zona, broja posetilaca i dozvoljenih aktivnosti smanjilo bi negativne efekte turizma“, smatra Nešić.
Atanacković: Ovo društvo vrlo dobro zna kako se pruža otpor okupatoru
Dobitnik NIN-ove nagrade, pisac, likovni umetnik i predavač, Dejan Atanacković održao je govor na poslednjem protestu „Srbija protiv nasilja“ u Gornjem Milanovcu. Atanacković, koji je i odbornik u Skupštini grada Beograda ispred stranke Zajedno rekao je okupljenim građanima da moraju da se bore za Milanovac i njegovo nasleđe koje je ugroženo bahatim ponašanjem vlasti kao što je ugrožen i Beograd. „Ne sme se zaboraviti nijedan slučaj nasilja. Pamtićemo, beležićemo, ne radi lične osvete, to nikad neće biti naša motivacija, već zato što je naša obaveza da se kriminal ne zanemari i ne zaboravi. Naša je obaveza da se kriminalcima sudi, da im se ne dozvoli da se sutra pritaje u nekoj novoj vlasti, u nekom novom javnom preduzeću, javnoj upravi“, rekao je Atanacković sa govornice. On se osvrnuo na situaciju u Beogradu i napade na kulturno i istorijsko nasleđe u glavnom gradu. „Beograd se pretvara u koruptivnu kaljugu kriminalne gradnje, u periferiju trećeg sveta, gde razna korumpirana bagra stiče privilegije i pravo da nam ruši nasleđe, zgrade s kraja 18. i početka 19. veka, da bi na njihovom mestu podizali besmislene soliterčine za pranje prljavog i kriminalnog novca. A pošto je Beograd vaš, koliko je i moj, treba da znate da je poslednjih dana uništeno najvažnije arheološko nalazište u ovom delu Evrope, Belo Brdo; vinčanska kultura, kojom se svi u Srbiji ponosimo“, izjavio je Atanacković, koji je dodao: „Zato vas molim da se borite za vaš i naš Milanovac, koji je oduvek gajio svoje nasleđe, da odbranite svoj Dom kulture, da odbranite vaše pozorište, jer dosta nam je tajkunskih hotela, tajkunskih kafana, dosta nam je predsednika opština koji mašu repom pred tajkunskim parama, – poručio je pisac Milanovčanima“. Atanacković je izneo i uverenje da građani Srbije ipak znaju kako da se izbore sa režimom. „Nećemo opstati ne samo zato što će nam pokrasti, zatrovati i porušiti sve što je deo našeg identiteta; ne zato što će nas nestajati po 15 hiljada godišnje, ne zato što će svako kome se ukaže prilika da se spakuje i ode iz ovog brloga to i uraditi; nego zato što će nam ubiti dostojanstvo. Zato što više sebe nećemo smeti da pogledamo u ogledalo, zato što ćemo biti saučesnici u svemu onome čemu nismo pružili otpor. Ali nemamo nikakvog razloga za to, ovo društvo vrlo dobro zna kako se pruža otpor okupatoru“, rekao je Atanacković. Beogradski odbornik je poručio da su svi državni resursi i sve institucije stavljene u službu organizovanog kriminala. Kao i da nema nijednog problema, nijednog slučaja kršenja zakona i nasilja nad kolektivom ili pojedincem koji se može rešavati kroz institucije države. „Tužilaštvo je na nepoznatoj adresi, policija progoni policajce koji rade svoj posao, zavod za spomenike ruši spomenike, komunalna preduzeća stvaraju divlje deponije. Imamo predsednicu Vlade koja ne zna kako se zove ako se prethodno ne konsultuje sa svojim šefom. A na čelu države je pojedinac sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, šef koji krije dokaze o ubistvima u kafiću Panda na Кosovu, na naplatnoj rampi kod Doljevca, koji ubicama Olivera Ivanovića pruža sigurnu kuću, čiji su pokrajinski ministri proglasili pilota heroja Omera Mehića alkoholičarem. On ne sme, osim u vidu fotomontaže, da ode u osnovnu školu i upiše se u knjigu žalosti, koji na dan masakra potpisuje zakon za otimanje javne imovine, koji ovih dana na ispovest zlostavljane žene odgovara da joj on nije kriv što se udala“, poručio je Atanacković građanima Gornjem Milanovca.
Zajedno: Besplatni udžbenici svoj deci
Stranka Zajedno zahteva da se za svu decu u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji obezbede besplatni udžbenici. Dobro, dostupno i sigurno obrazovanje je garant naše budućnosti i boljeg života za sve naše građane. Zato se snažno zalažemo za veća ulaganja u prosvetu, kako u pomoć učenicima i njihovim roditeljima tako i u obezbeđivanje dostojnih zarada za prosvetne radnice i radnike. Nažalost vlast čini sve da i od obrazovanja napravi još jedan od poligona za podele u našem društvu. Sva deca u Srbiji moraju imati jednaka prava, pa tako besplatne udžbenike ne smeju imati samo osnovci i srednjoškolci iz Beograda već iz svih naših opština. Škole su mesta gde bismo trebali da učimo mlade ljude o osnovnim demokratskim principima, a kako bi tako zaista bilo moramo uraditi sve kako obrazovne ustanove ne bi bila mesta podele, već jednakosti i solidarnosti u kojima se deca i mladi osećaju dobro. Zato svi moraju imati iste uslove. Svi roditelji školske dece vrlo dobro znaju koliko obrazovanje u našoj državi zapravo košta. Besplatni udžbenici će svakako dosta značiti za budžete beogradskih porodica, međutim zašto bi ta mera bila ograničena samo na glavni grad? Puno je ljudi po našoj zemlji koji ovih dana podižu kredite kako bi kupili potrebne komplete udžbenika koji su samo deo troškova školovanja deteta. Pola miliona ljudi u Srbiji zarađuje minimalac od 40 hiljada dinara a kopleti knjiga za starije osnovce idu i preko 20 hiljada! Ljudi se zadužuju kod banaka kako bi školovali decu, a država rasipa novac iz javnih budžeta na stadion koji nikome ne treba i novi sajam iako već ima sasvim dovoljno sajmova. Zahtevamo od Vlade Srbije, Ministarsava finasija i prosvete da u saradnji sa lokalnim samoupravama učine sve kako bi svoj deci u našoj zemlji bili obezbeđeni jednaki uslovi, odnosno kako bi svi imali besplatne udžbenike. Stranka Zajedno poziva sve građane da u svojim opštinama vrše pritisak na lokalne vlasti kako bi se obavezale da obezbede besplatne udžbenike za svu decu. Podsećamo i da je stranka Zajedno već iznosila zahtev da sva deca imaju besplatne udžbenike i krajem prošle godine kada su svi naši odbori te zahteve zvanično dostavili svojim lokalnim samoupravama.
Stranka Zajedno je formirala nova povereništva u Kniću, Žitištu i Smederevskoj Palanci
Stranka Zejdno se širi. Prethodne nedelje smo formirali tri nova povereništva – u Kniću, Žitištu i Smederevskoj Palanci i pozivamo sve građane i građanke iz ovih opština koji žele da se bore za bolji život da nam se u toj brorbi pridruže. Poverenik stranke Zajedno za opštinu Knić je Žarko Pavlović, menadžer prodaje u „AD vino Župa“. Pavlović nikad nije bilo član nijedne stranke, a po struci je šumarski tehničar. Oženjen je i otac je dvoje dece. Milica Gverić, veterinarska tehničarka iz Srpskog Itebeja će biti poverenica za opštinu Žitište. Ona radi u struci i nije se bavila politikom ranije. Diplomirani sociolog Luka Vojčevski je poverenik stranke Zajedno za Smederevsku Palanku. Vojčevski se interesuje za sport i kulturu, bavio se novinarstvom, uređivao elektronski časopis o kulturi. Rekreativno trči polumaratone i maraton. Stranka Zajedno smatra da politika ne treba da se vodi u uskim krugovima nabeđenih elita, već od strane svih nas, rame uz rame sa komšijama, kolegama i sugrađanima na planini, na radnom mestu ili na ulici, reč na reč, svima vidljivo, u institucijama. Od mesne zajednice do Narodne skupštine, država treba da pripada građanima, i nikom drugom. Sigurni smo da novi ljudi u političkom životu mogu doneti i ovakve principe u razvoj našeg društva i političkog života u njemu. Verujemo da udruživanje dobronamernih, pametnih i stručnih ljudi, aktivista iskazanih u borbi za socijalnu pravdu i ljudska i radna prava, za bolji i humaniji život u gradovima i selima, za čist vazduh, zemlju i vodu, može kreirati snažnu političku snagu koja će voditi borbu za bolji život.
Zelenović: Vučić nudi radnicima 46 hiljada dinara minimalac, a potrošačka korpa je 98 hiljada
U ponedeljak će Socijalno-ekonomski savet raspravljati o visini minimalne zarade za sledeću godinu koju je predsdnik Vučić unapred postavio na 46 hiljada. Kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović smatra da je Vučićeva ponuda sramotna i nedovoljna za dostojanstven život naših radnica i radnika. „Vučić nudi radnicima 46 hiljada dinara minimalac, a potrošačka korpa je 98 hiljada! I to još predstavlja kao napredak ekonomskog tigra – to što ljudi ne mogu da namire svoje potrebe poštenim radom nije nikakav napredak već ekonomsko nasilje nad velikim delom naših ljudi“, rekao je Zelenović. On se osvrnuo i na mogućnosti koje radnici imaju sa ovakvim zaradama. „U Vučićevoj Srbiji radnici nemaju za ceo hleb, mogu da plate pola, decu ne mogu da školuju, nemaju za novu odeću, za rekreaciju, za kulturu. Minimalac nije dovoljan ljudima je potrebna plata za život kako bi mogli dostojanstveno da žive i doprinose našem društvu“, kaže Zelenović. Kopredsednik stranke Zajedno smatra da određivanjem visine minimalca svake godine pre nego što svoje mišljenje iznese Socijalno-ekonomski savet Vučić samo nastavlja da sprovodi nasilje nad institucijama ove zemlje. Zelenović podseća da predsednik nema nikakve ingerencije po ovom pitanju već samo koristi svoju moć kako bi unapred zakopao nade građana Srbije i prokrčio put za dalje nesmetano bogaćenje velikih kompanija koje imaju najviše koristi od bednih plata u našoj zemlji. „Da zaista brine o radnicima i njihovoj dobrobiti Vučić bi se zapitao zašto pola miliona ljudi, od kojih je veliki broj u javnom sektoru, radi za minimalac godinama iako bi po zakonu to morao biti izuzetak u slučaju otežanog poslovanja preduzeća a ne pravilo“, smatra Zelenović. Stranka Zajedno veruje da je potrebno omogućiti nesmetan rad Socijalno-ekonomskog saveta i pregovaračkog procesa sindikata i poslodavaca o mnogim temama uključujući i zarade u šta ne sme da se meša predsednik države. Verujemo da je za bolji život ljudi potrebno promeniti logiku razmišljanja o zaradama i uvesti realne proračune koji su deo međunarodnih konvencija a koji bi nas vodili ka uvođenju plate za život kao koncepta koji bi ljudima garantovao dostojanstvo.
Đurić: Mladima u Srbiji nije potrebna jednokratna pomoć već konkretna i održiva rešenja
Decenijama unazad se na studentskim protestima mogu čuti svakojaki povici i parole. Jedna od njih na veoma direktan način iskazuje ono što suštinski predstavlja vrednost za koju se beskompromisno treba boriti, a to je – Znanje nije roba! Nažalost, poslednjih desetleća se sve češće prema obrazovanju odnosimo kao prema nečemu što predstavlja povlasticu, stvar dostupnu gotovo samo višim društevnim slojevima, istovremeno zaboravljajući da su mnogi od najvećih svetskih naučnika svih vremena, poticali iz siromašnih porodica. Nakon petooktobarskih promena, ali i mnogo pre istih, studentima su obećavane kule i gradovi, ali u suštini sva obećanja su uglavnom ostajala samo na rečima. Nažalost, od reči se ne živi, a ni ne studira – pored truda i zalaganja, koje ne manjka, za studiranje su potrebni uslovi i finansije. Više od 15 godina, studenti u Srbiji čekali su da dobiju Zakon o studentskom organizovanju. Na kraju, kad se sve sabere i oduzme – mogli su studenti sačekati još malo vremena. Zakon u ovakvom formatu, pun je nedefinisanosti, nelogičnosti i „rupa“ koje se vešto koriste. Kao primer, pomenuću situaciju iz Novog Sada, gde su se na Filozofskom fakultetu odvijali izbori za članice i članove studentskog parlamenta. Vladajući Savez studenata, blizak vladajućem SNS-u, nije dozvolio listi Studentske reakcije da se kandiduje na izborima, istovremeno kršeći sve moguće procedure i regulative, do te mere da su za zamenika predsednika izborne komisije postavili osobu koja je član Saveza studenata koji, istovremeno, učestvuje na tim istim izborima. Nije li to sukob interesa? Zakon, kao takav, sa svim svojim manjkavostima bi možda i funkcionisao, ali u razvijenom demokratskom društvu, gde se poštuju slobode izbora i načela smenjivosti. U diktaturi u kojoj živimo, gde se prljava autokratska politika uvukla u svaku poru društva – ni jedan zakon ne funkcioniše, a kamoli Zakon o studentskom organizovanju. Dakle, može se zaključiti da su postojeće zakonske regulative idealne za vežbanje „mladih lidera“ SNS-a i njihovu pripremu za neke bitke koje im tek predstoje. Prema Zakonu o učeničkom i studentskom standardu, studenti imaju pravo, između ostalog, na smeštaj i hranu. Iako ove stvari moraju da budu kvalitetne i široko dostupne studentima, uslovi u kojima žive su katastrofalni. Kada govorimo konkretno o studentskim domovima, u Novom Sadu, smeštajni kapaciteti broje nešto više od 2.700 mesta, iako studenata ima nešto više od 40.000. Brojni studenti sa lošijim ekonomsko-socijalnim statusom neretko uslovljeni lošom finansijskom situacijom i cenom rentiranja stanova odustaju od studiranja ili pak, rade po dva ili tri posla kako bi nadomestili finansijske izdatke. Slična je situacija i sa mladim bračnim parovima, koji uz svu pomoć države i dalje grcaju u dugovima. Navedeni primeri, pored kojih postoji još bezbroj sličnih ili istih trebali bi da budu rešeni institucionalnim putevima i tu dolazimo do ključnog problema – nedovoljne uključenosti mladih u odlučivanje. Primera radi, u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, narodni poslanici mlađi od 30 godina čine tek 3.6%, odnosno to je 9 poslanica i poslanika. U Skupštini AP Vojvodine taj broj je još katastrofalniji, od 120 poslanika, tek je 1 mlađi od 30 godina. Pored toga što mladi nisu dovoljno zastupljeni, niti im je data prilika učestvuju u odlučivanju, o njihovim problemima se ne govori – bar ne u onoj meri u kojoj bi trebalo. Mladima u Srbiji nije potrebna jednokratna pomoć koja im se daje pred svake izbore i nerealna obećanja o zemlji meda i mleka, već konkretna i održiva rešenja čija će se primena osetiti na dugoročnom planu. Za početak bi bilo dovoljno da se parola „Za našu decu‟ ne odnosi samo na članove vladajuće partije, već na sve mlade ljude koji žive u Srbiji – i to bi već predstavljalo dobar pomak. Izvor: Danas
Kalajdžić: Država žmuri na postojanje problema na trzištu na kojem se prodaju zabranjeni pesticidi
Informacija o zaustavljanju transporta breskvi iz Srbije u zemlju članicu EU zbog pronalaska ostataka pesticida hlorpirifos koji nije dozvoljen za upotrebu u voću je krajnje zabrinjavajuća, smatra narodna poslanica Jelena Kalajdžić iz stranke Zajedno. Hlorpirifos je u Evropskoj Uniji zabranjen od početka 2020. godine, a u našoj zemlji je zabranjen od prošle godine. Međutim, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preparati koji sadrže aktivnu materiju hlorpirifos dostupni su na terenu za gajenje šećerne repe, čime se uglavnom bave velike korporacije. „Postavlja se pitanje da li je fitosanitarna inspekcija vršila adekvatan nadzor tokom celog procesa, odnosno od same prpizvodnje, transporta ovog preparata na bazi ove aktivne materije, pa sve do njegove primene na parcelama šećerne repe? Na kraju Ministarstvo poljoprivrede mora da da odgovor i na pitanje kako je ova aktivna materija dospela do proizvođača voća, što nije smelo da se dogodi“, rekla je Kalajdžić. Ona ukazuje da aktuelni primer sa breskvama pokazuje da je ova materija još uvek dostupna na tržištu i da je voćari koriste. „I opet su to pitanja za nadležne institucije koje su sigurno svesne postojanja problema na tržištu kada su u pitanju zabranjeni preparati, ali da fitosanitarne inspekcije od tog problema skreću pogled“, smatra Kalajdžić. Ona je naglasila i da do ovoga nije smelo da dođe, ukoliko je već odobren ovaj pesticid samo u usevima šećerne repe bilo je neophodno sprovesti jače fitosanitarne kontrole. „Ova situacija sa breskvama svakako nije ništa novo već rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva, odnosno ljudi koji su se našli na rukovodećim mestima sticajem okolnosti. Kontrola situacije na terenu i rukovođenje ozbiljnim stvarima im ide tako dobro da su nam afere kao ova postale sve učestalije“, izjavila je Kalajdžić. Ona kaže da se ovde postavlja i retoričko pitanje da li će se desiti presedan pa će neki od odgovornih preuzeti odgovornost, makar minimalnu, barem onu moralnu za ovaj skandal kojim se urušava ugled srpske poljoprivrede, a naročito njene veoma perspektivne grane, voćarstva? „Ovakvi problemi su samo rezultat višegodišnjeg urušavanja celokupnog sistema u našoj državi. Ostaje nam da se svi zapitamo šta je sledeće posle loše i teške proizvodne godine, vremenskih nepogoda sa ogromnim štetama, kao i ovakvih stvari koje nam donose bruku i sramotu a mogle su biti sprečene“, zaključuje Kalajdžić.
Miketić u otvorenom pismu Dejanu Stankoviću: Deki delijo, koliko ti je dosta?! Ne ruši se Beograd koji te je voleo
Dejane, legendo fudbala i predatoru gradnje, da li je moguće da si se odlučio da porušiš čitav kvart između Trga Slavija i parka Manjež, sa sve stogodišnjim reprezentima beogrdaske arhitekture koje su uživale zaštitu kulturnog dobra? Ovi objekti imaju istorijsku vrednost, npr. stara zgrada gradske štedionice iz 19. veka, koja se nalazi na samoj raskrsnici ulica Svetozara Markovića i Kralja Milana, ili druga štedionica iz 1929. sa sve skulpturom Merkura, kao i zgrada Milana Zlokovića. On ti dođe nešto kao Nemanja Vidić u arhitetkuri, odmeren, precizan i bez viška poteza. Znam, nije ti ovo prvi put, već si porušio one zgrade u Baba Višnjinoj, Kursulinoj, čak si rušio i po Kosančićevom vencu čime si unakazio onu jedinstvenu, arhaičnu sliku grada koja nam je svima urezana u podsvesti. Kapiram, ne zanima te istorija mnogo, čak ni grada u kom si odrastao a čije si srce svojim fudbalskim umećem osvojio. A da li te zanima zakon? Pravda? Da li postoji objekat koji si legalno izgradio? Da te podsetim, tvoja građevinska imperija porušila je zgrade u Kursulinoj čak i pre dozvole za rušenje, nikle su dve zgradurine, u Kursulinoj i Baba Višnjinoj, ali sa preko 3000m2 više nego što je dozvoljeno. Obe su nezakonito ozakonjene jer nisu izgrađene pre 2015-te godine već par godina kasnije. Zgrada na Dorćolu je takođe ozakonjena ilegalno – jer ima skoro 2000m2 više nego što je dozvoljeno građevinskom dozvolom. Možda ti misliš da su te građevine gotova stvar, ali grešiš. Nemanja Stajić, naprednjak i bivši sekretar za ozakonjenje, koji je “završavao” sporne legalizacije je popio krivičnu prijavu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije ga tereti za nelegalno ozakonjenje. Budi uveren da će se i ekipa iz kriminalnog Zavoda za zaštitu spomenika Beograda ubrzo naći na istoj toj klupi jer su saučesnici u varvarskom rušenju i pljačkanju Beograda. Upravo taj Zavod je i dopustio da ovaj istorijski kvart “Zapadnog Vračara” koji rušiš više ne uživa prethodnu zaštitu po Zakonu o kulturnim dobrima. Razumem da veruješ da nadigravaš zakone poput odbrane Kajzerslauterna, ali, Deki, ovo je druga igra. Ovde sudija može da poništi gol i oduzme ti titulu čak i više godina nakon slavlja. Onog tvog uz trubače. A bio bi to baš tužan kraj jedne velike zvezde. I zato te pitam, Deki, delijo, koliko ti je dosta?! Pa ne ruši se Beograd zarad ličnog profita. Ima i drugih načina i prilika za investiranje. Ti bar to znaš. Pozivam te da promeniš projekat, da odustaneš od sumanutog razaranja istorijskog kvarta Vračara, a time sačuvaš i svoje ime u istoriji ovog grada.
Čarobne reči: stid i odgovornost, za koje vlast ne zna, autorski tekst Biljane Stojković
Parafraziraću sasvim tačnu konstataciju Vitomila Zupana od pre više od pola veka: odgovornost je čarobna reč; kod nas niko ne želi da ima posla s njom. Zamisao da se na odsustvu svake ljudske i društvene odgovornosti gradi država jednaka je verovanju da možete napraviti soliter od peska, učiniti da laž postane istina, nahraniti gladne jednom korom hleba, ili noć pretvoriti u dan. Ukratko, jasno je da bez čvrste društvene supstance ne može biti sazidana funkcionalna država. Više puta sam rekla da osnovni zadatak u procesu popravljanja države jeste vraćanje osećanja stida u naše društvo, jer stid je osnova za razvijanje individualne odgovornosti za bilo kakvu svinjariju koju učiniš za državu, u ime države, prema građanima, ili u ime njih. Imajući u vidu da se naprednjačka vlast zasniva na kreiranju haosa i neprekidnih trusnih poremećaja u svakoj klici koja može izroditi čvrstu zajednicu, potpuno je logična njihova tendencija da se kroz medije, javne ustanove i politiku promovišu blud, nekultura, korupcija, nepoštovanje, odvratan rečnik, nasilje – jednom rečju, brisanje stida. Šta želim reći ovim tragičnim opisom stanja u kom se nalazimo? Osnovna poruka protesta Srbija protiv nasilja, srž svih zahteva koji su ispostavljeni vlastima, ubada u sam centar naših problema – traži se odgovornost! Nisam rekla bilo šta novo, ali možda je zgodno svesti stvari na njihovu suštinu. Napipali smo, i građani i opozicioni političari, šta jeste kancer sa metastazama koji nas jede, razara i poništava. Sve ovo su razlozi zbog kojih protesti ne smeju stati. Ili se lečimo ili nestajemo. Beskompromisna borba je jedini put i naš društveni usud. Poruka i za građane i za opoziciju uključenu u organizaciju protesta je takođe jasna – borba se mora pojačati. Verujem da su mnogi spremni za radikalizaciju, za ulivanje veće snage i volje, za upornost i noći pod otvorenim nebom. Znam mnoge koji to definitivno jesu. Veliko je pitanje da li se stid može uliti nekome ko takve osećaje nema. Za političku elitu utopljenu u dosad neviđenu dekadenciju, bez granica i srama, odgovor je jasan, tj. izlečenja nema. Ima i onih zabludelih, žrtava režima koji su na sebe preuzeli ulogu krivca i saučesnika, koji su dugo vremena lagali sebe. Za njih će doći dan prosvetljenja, platiće cenu sopstvene samoobmane kroz najveći osećaj stida. Za nas ostale, one koji su više od deset godina živeli otvorenih očiju, potrebna je vera u nešto van sopstvenog ja, buđenje iz letargije i cinizma. Eto, to nas čeka na jesen – borba za te čarobne reči: stid i odgovornost. Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno
