Zelenović: Vučić nudi hleba i igara!
Pošto je već podelio helikopter novac i smanjio cenu hleba ostele su još igre. Nudi nam predsednik EXPO ali i železničku stanicu pride, pa bi po njemu to bi trebalo biti dovoljno da se zaborave zahtevi protesta koji niču po Srbiji, komentariše Nebojša Zelenović, narodni poslanik i kopredsednik stranke Zajedno jučerašnje obraćanje Aleksandra Vučića. Predsednik je u sinoćnjem obraćanju najavio treće svečano otvaranje iste železničke stanice – „I mi bi sada svi trebali da se radujemo jer dobijamo železničku stanicu u 21. veku i zaboravimo pogibije dece i omladine“, kaže Zelenović. U svom „istorijskom“ obraćanju Vučić je posvetio samo tri minuta vanrednim situacijama koje su pogodile Srbiju prethodnih nedelja, „valjda nije hteo građane da zamara trivijalnostima kao na primer šta će preduzeti da se tako nešto više ne ponovi“, kaže Zelenović. „Ništa nismo čuli ni o odgovornosti za nesreće u Bačkoj Palanci – jer valjda opet sistem nije zakazao. Čuli smo samo da su njegovi ljudi na lokalu nesposobni pa će slati timove za pomoć tim nesposobnjakovićima, smene izgleda nisu opcija“, dodaje kopredsednik stranke Zajedno. Zelenović smatra i da Vučić u očaju pokušava da ljudima zamaže oči: „Kule i gradovi, EXPO, veštačka inteligencija, kola bez vozača – a dok se to ne desi kumovi će nesmetano gaziti ljude po ulicama. Umesto kanalizacije koju je obećao građanima leve obale Dunava nudi okrečene fasade koje mogu videti ako dođu do centra grada i ne samo fasade već i dekorativno osvetljenje na njima“. „Srbija na ulicama tri meseca traži da se podnese odgovornost za smrt dece i mladih, da se ispuni pet zahteva i to se ne može sakriti kulisama novog pranja para koje predvodi SNS režim i šarenim lampicama na fasadama. Ovu priču ne može prodati, ne kupujemo“, zaključio je Zelenović.
Cakić leskovačkim radnicima: Do svojih zarađenih plata jedino možete doći ukoliko se svi okupite na protestu
Radnicima tekstilne fabrike Džinsi koja je nedavno napustila Leskovac još uvek nisu isplaćene zaostale zarade zbog čega su najavili novi protest u tom gradu. Narodni poslanik i odbornik u leskovačkoj skupštini Nebojša Cakić iz stranke Zajedno koji je podržao i prethodne proteste radnika Džinsija veruje da je to jedini put da se izbore za svoja prava. „Mnogo je nepoznatih cinjenica oko poslovanja i odlaska kompnije Džinsi iz Leskovca, jer nije još uvek poznato da li je u pitanju stečaj ili likvidacija, ili kako nedavno reče ministar Selaković privremeni problemi u poslovanju, nije poznato koliko i kome sve duguje ova kompanija, osim da je račun kompanije blokiran, nije poznato koliko je para dato iz lokalnog i republičkog budžeta, ali znamo da je mnogo! Nije jasno ko ima hipoteku nad zaostalim mašina u napuštenom pogonu, ili su one prodate, nije poznato ko je (jedino je siguran gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanovic) i koliko para od pojedinaca iz vlasti dobio od te iste kompanije, kao i još mnogo toga“, rekao je Cakić. On smatra da je jedino sigurno to da će radnici koji su pošteno radili i zaradili svoje plate, ostati bez njih, da će ostati bez uplaćenog penzijskog osiguranja za skoro jednu godinu, kao i da neće moći ostvariti bilo kakva prava kao nezaposlena lica. „Ti ljudi su jedino dobili poruku na mobilni telefon da više ne rade i punu kovertu lažnih obećanja gradonačelnika. Nažalost isplata plata neće biti moguća jer je račun u blokadi, ali gradonačelnik možda odvoji neki delić svog bogatstva pa im isplati zarade. Njemu ne znači mnogo, a radnicima puno“, kaže Cakić. Narodni poslanik iz stranke Zajedno smatra da pošto u Srbiji ne važe zakoni, već volja jednog čoveka – „do svojih zarađenih plata jedino možete doći ukoliko se svi okupite na protestu i tražite svoja prava, jer sadašnja vlast jedino ima strah od gubitka vlasti, dok ih pravda, poštenje, moral, uopšte ne interesuju“, objašnjava Cakić. „Krivci mogu da odgovaraju pred zakonom samo kad se promeni ova vlast“, zaključuje Cakić.
Miketić: Sinoć nas predsednik šibicari, jedna ruka – 12 milijardi evra, dok mi tonemo u bankrot
Juče smo u novom obraćanju predsednika Vučića i još jedne osobe pored njega, gledali izuzetno lošu izvedbu iluzionističke predstave napretka i razvoja. Seli oni, dumali i na kraju smislili, da bace nov spektakl na sirotinju, da izbegnemo realnost, da se ne brinemo više za nezauzdano nasilje, neobuzdane šerife, nekontrolisane cene, nepobedivu kišu, nehumane uslove rada i nebezbednu decu – već da nam pomognu da mislimo pozitivno, zagledani napred u šljaštavu 2027. godinu na kineskoj tabli. Ukratko, sinoć je predsednik pokušao da nas šibicari, i to, jedna ruka od 12 milijardi evra, dok tonemo u bankrot. I lični i društveni. Naravno, ništa o političkoj odgovornosti a kamoli krivičnoj nismo čuli, niti za streljanje u Mladenovcu, niti za nastradalog dečaka i dedu u Bačkoj Palanci niti za bilo šta što je izvelo stotine hiljada ljudi na ulice u proteste “Srbija protiv nasilja”. Srbija se zadužuje po užasno nepovoljnim kreditima, samo na poslednjem zasednju Skupštine Srbije, više od 1,4 milijarde evra. Svi pokazatelji su da nas ovakvi megalomanski planovi vode u siguran bankrot. Najavljeno rušenje Beogradskog Sajma i širenje Beograda na vodi će nas samo koštati nekoliko milijardi evra. Prvo se Sajam odrekao milijarde dinara svog kapitala da bi ga povoljno kupilo preduzeće Beograd na vodi i potom srušili. A zašto? Ko je to odlučio?! Predsednik? Arapi? Građani se moraju pitati kakav Beograd žele. Ne može više da se ruši i zida bez ikakvog plana i zaobilazeći zakonske procedure. Svaki novi plan mora proći široku javnu raspravu, u koju će biti uključeni i građani i struka, a ne skriveni tajkuni u sprezi sa donosiocima odluka. Zbog očajno niskog rejtinga gradonačelnika Šapića, Vučić je na sebe morao preuzeti najavu ovog novog rušilačko-pljačkaškog pohoda na Beograd. Samo, zaboravio je da se u Beogradu pitaju Beograđani, da njegova politika nema većinsku podršku niti trenutni legitimitet, niti je on gradonačelnik Beograda, iako je pokušavao to bezbroj puta da postane – jednostavno, Beograd ga nikada nije hteo. Zato će se Beograđani odlučno suprotstaviti novom uništavanju našeg grada koje se dogovorilo u mračnim kabinetima i luksuznim jahtama.
Nešić: Kragujevac pokazao da je saradnja široke opozicije moguća, ‘Srbija bez nasilja’ je zakletva
Narodni poslanik Nikola Nešić ocenio je da su protesti “doneli Srbiji jaku opoziciju” ali i građane “oslobodili straha”, napominjući da je “‘Srbija bez nasilja’ zakletva od koje ne smemo da odustanemo, da istrajemo do poslednjeg zahteva”. “Kragujevčani su svesni nasilja koje postoji u našem društvu. Sjajno je što je deo govornika na protestu upravo iz mase nezadovoljnih koji šetaju, zato što su se ljudi oslobodili straha. Oni sada ne samo da šetaju, oni sada i govore”, naglasio je Nešić, u razgovoru za Betu, koji je i odbornik u Skupštini grada Kragujevca. On opoziciju u Srbiji upućuje na primer Kragujevca gde je deset potpisa, uprkos ideološkim razlikama, ispod tehničkog sporazuma da će na lokalnim izborima “svakog sugrađanina braniti od pritisaka vlasti i zaštiti njihovu pokaznu izbornu volju kao i da nema saradnje sa Srpskom naprednom strankom”. “Počeli smo da radimo zajedno a nakon par meseci zajedničkog rada, pitaćemo građane kako oni vide naš rad i kako bi voleli da izgleda buduća izborna lista. Organizacija protesta je dokaz da možemo da funkcionišemo zajedno i to je važna poruka za sve”, ukazao je Nešić. Na pitanje o smeni vlasti Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima, on je odgovorio – “teško da je to moguće bez elementarne saradnje svih trenutnih opozicionih partijia ili koalicija”. “Zakon o planiranju i izgradnji je čak i na nacionalnom nivou dokazao da možemo svi da stavimo naš potpis kada je nešto štetno po građane”, podsetio je Nešićna zahtev opozicionih poslanika da se oceni ustavnosti tog zakona. On je potvdio da se sa Demokratskom strankom i strankom Srce razgovara o bližoj saradnji, navodeći da “razgovori postoje već duže vreme, kao i da se vode na nacionalnom i lokalnom nivou”. “Udruživanjem ove 3 stranke, dobija se zaista jedna ozbiljna politička organizacija koja može biti lider i na nacionalnom nivou ali i u mnogo lokalnih opština na predstojećim izborima”, rekao je Nešić. Kako je primetio, “dok se drugi dele, mi se sabiramo i želimo da upravo i zamenimo trenutnu realnost Srbije i podržimo jedni druge svim snagama u borbi protiv autokratskog režima”. Na pitanje kakve se promene kod protesta “Srbija bez nasilja” mogu očekivati od septembra, o čemu postoje najave, Nešić je konstatovao da “onoliko koliko budemo želeli promenu sistema, toliko ćemo biti blizu da to i uradimo”. “Od septembra će ponovo raditi Narodna skupština, sledi još puno zakona koji su u proceduri a nisu dobri za građane. U septembru će svakako govoriti i političari na protestima jer moramo da udružimo svu snagu i ulice i parlamenta. Očekujemo veliku podršku građana, čak i onih koji su su glasali prošli put za vladajuću strukturu jer ovo je borba za bolje društvo, za bolju – našu Srbiju”, poručio je Nešić.
Miketić: Režim je u panici jer preko 50 odsto građana podržava proteste
Narodni poslanik i član stranke Zajedno Đorđe Miketić rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da skupovi “Srbija protiv nasilja” izazvaju paniku unutar vlasti, jer 50 odsto građana podržava proteste. On je dodao da Zajedno planira najbližu saradnju sa Zoranom Lutovcem i Zdravkom Ponošem (DS i Srce), te da se njegova politička organizacija priprema za izbore, ali da je preduslov za njihovo održavanje ispunjenje zahteva protesta. Govoreći o odnosima unutar stranke „Zajedno“ i povremenim trzavicama između Nebojše Zelenovića i Aleksandra Jovanovića Ćute, Miketić je rekao da je Ćuta borac, ali da zna da se, kako kaže, ogradi o novinski naslov bez da pročita tekst do kraja. Veći deo opozicije rekao je da nema izbora dok se ne ispune zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja“. Vlast nije ispunila nijedan, a Vučić najavljuje izbore na proleće. Hoćete li za izaći na njih? Prvo, moram nešto da naglasim, pošto mi se čini da to lako previdimo – ovi protesti razaraju naprednjačku armaturu vlasti, prinude i laži i to odozdo, iz temelja – jer strah više ne radi. To što je do sada samo Ružić, pod pritiskom javnosti, podneo ostavku – ne sme da nas prevari. Režim je u panici, oni preživljavaju od subote do subote od protesta do protesta, jer preko 50 odsto građana podržava proteste, a protesti se ne zaustavljaju, iako su sve cake pokušali. Vučić blefira i simulira da drži kormilo, dok se iza njega urušavaju lažne kulise njihove snage, moći i napretka, jer se nasilje, pljačka i siromaštvo – više ne mogu sakriti. Eno ga Željko Mitrović koji sad štrika hlače od američke zastave i moli se da ne prođe ko Vulin – da mu ne zarobe milione u inostranstvu koje je zaradio od našeg resursa – nacionalne frekvencije. Lokalni šerifi i botovi idu pognutih glava kroz svoje gradove, on je napustio čelo stranke, taj neki epski Pokret za odbranu – nije napravio, na kontramitingu je doživeo fijasko, Brnabićka ponudila ostavku, ali samo medijski. Sve cake ispucavaju – ali ništa im ne radi. Zato, prihvatanje nekakvog dogovora o izborima, sada bi bili poništavanje svih ovih građanskih uspeha i zamka u koju jedva čekaju da se upecamo. Zato je bitno da se ovi protesti šire po Srbiji i da pobuna raste, na svakom koraku – jer samo to ubrzava kraj ovog pljačkaškog režima koji nam je oteo državu. Stranka Zajedno se sprema za izbore, pogotovo beogradske – ali tek kada ispune zahteve protesta, tj. kad demontiramo propagandnu mašineriju laži i mržnje – možemo ući u proces političke artikulacije rešenja kroz širok društveni dijalog i da tek tada, svi zajedno, počnemo da lečimo i popravljamo naše društvo. Koliko je realno da vaša saradnja sa Demokratskom strankom i Srcem Zdravka Ponoša preraste u koaliciju? Sa kojim strankama vidite na saradnju na narednim izborima? Moje uverenje je da „Srbija protiv nasilja“ predstavlja simbol oko kojeg je sam život. Oko toga je okupljen svako ko iskreno želi da se bori za normalan život. Za bolji život. Zabrana rijalitija, oduzimanje frekvencija Pinku i Hepiju, smena REM-a, smena uprave našeg RTS-a i smena Gašića u Vulina, to su primarni ciljevi. O izborima i koalicijama ćemo posle toga. Sa DS-om i Srcem imamo veoma bliske odnose i Zajedno podržava Nebojšu Zelenovića, koji se uvek trudio da okupi i združi snage iskrenih boraca za bolji život. Zato se mi i zovemo Zajedno. Plan je da sa Lutovcem i Ponošem, tu bliskost prevedemo u najbližu moguću saradnju. Ubeđen sam da bi jedna vrsta akcionog jedinstva naše tri stranke uklonila suštinski rizik od podela i rasipanja energije u vom veličanstvenom otporu građanstva koji pod imenom “Srbija protiv nasilja” traje više od tri meseca. U nekoliko navrata došlo je do trzavica u odnosima Nebojše Zelenovića i Aleksandra Jovanovića Ćute. Da li postoji rizik da u stranci Zajedno dođe do razlaza? Zajedno je jedina stranka u našoj zemlji u kojoj su frakcije Statutom dozvoljene. Ekološki ustanak je jedan deo Zajedno. Ćuta je borac, ali zna da se ogradi o novinski naslov bez da pročita tekst do kraja, pa čak i od dokumenata koje je sam potpisao. „Zelenim dogovorom za Srbiju“, koji je politički osnov ujedninjenja, prihvatili smo tri principa: 1. Srbija na Zapadu; 2. Novi ljudi u politici i 3. Hitno uključivanje u rešavanje pitanja KiM – jer ovakvom tajnom politikom i građani i Srbija gube svakodnevno. Treba da promenimo pristup pregovorima i da iznesemo legitimne zahteve Srbije, a to se može ostvariti na međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu. Podsetiću da smo jedina stranka koja je još u predizbornoj kampanji zahtevala uvođenje sankcija Putinovom režimu zbog invazije na nezavisnu i susednu Ukrajinu. Mi hrabro stojimo iza naših slobodarskih vrednosti, jer politika ne može i ne sme biti kalkulantska – vidimo dokle nas je to dovelo. Moramo se okupiti oko jasnih vrednosti slobode, mira i prava građanina. Šta mislite o saradnji sa desnicom u okviru predizborne, ali i postizborne koalicije? Srbiji fali iskrena i odgovorna desnica, evropska. Pre svega jer je dobar deo ovih stranaka i pokreta pod (in)direktnom kontrolom Vučića. Nekolicina njih je sramno pomagala Vučiću na gušenju protesta, nakon Beogradskih izbora prelako je učinjen “transfer” odbornika desnice kako bi Šapiću dali većinu. Sa desnicom se može i treba sarađivati, ali sa onom koja nije Vučić. Sve drugo bi bio uzaludan posao. Rekli ste da ćete Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se omogućava besplatna konverzija zemljišta, oboriti na ulici. Kako mislite to da uradite? Oborili smo već zakon o eksproprijaciji na ulicama i na blokadama – oborićemo i ovaj. Nemojte da zaboravljamo naše divne, zajedničke pobede. Ovaj lopovski zakon o izgradnji otima zemlju od građana i daruje je tajkunima. Uzima od siromašnih i poklanja bogatima za nove milijarde i novo pranje novca. Zakon je toliko kriminalan i neustavan da će svakako biti oboren. Sva ova epidemija nasilja i pljačke, epidemija afričke kuge, epidemija poskupljenja hrane, mesa, struje – koje uzrokuje režim će dovesti do ujdenjavanja svih tih pobuna u jedan široki talas protesta i blokada. Deca nam nisu bezbedna, a oni su oteli sve institucije i vode nas direktno u bankrot i totalnu privatnu
Kalajdžić: Ministarstvo poljoprivrede da odgovori kada je poslednji put vršena kontrola u fabrici čipsa “Chips way d.o.o.” iz Čačka
“Tražimo odgovornost od Ministarstva poljoprivrede zbog prisustva, u nedozvoljenoj količini, kancerogenog akrilamida koji je pronađen u čipsu na granici sa Hrvatskom, prilikom njegovog izvoza.”, rekla je dr Jelena Kalajdžić, narodna poslanica stranke Zajedno. Poljoprivredne inspekcije su dužne da rade svoj posao, i ovakva greška je nedopustiva. Dužnost poljoprivredne inspekcije jeste da sprovodi mere i kontroliše poljoprivredne, ali isto tako i prehrambene proizvode, kako na domaćem tržištu, tako i proizvode koji su namenjeni za izvoz. Narodna poslanica Kalajdžić uputila je poslaničko pitanje i tražila da se dostave podaci kada je poslednji put i u kom vremenskom intervalu vršena inspekcijska kontrola u fabrici čipsa “Chipsy way doo”, kao i kojom metodologijom se vrši uzorkovanje čipseva u toj fabrici. Ona je naglasila da poljoprivredne inspekcije, koje su pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede ne rade dovoljno dobro svoj posao kada je bezbednost hrane u pitanju, i da moraju postojati jače redovne kontrole, kako do ovakvih stvari ne bi dolazilo. “Kao što smo do sada i navikli, tek kada nastane problem, vidi se neka trunka ozbiljnosti u radu resornog Ministarstva. Vanredna kontrola neće nadomestiti već učinjenu štetu, kao ni umanjiti brigu građana Republike Srbije kada je u pitanju bezbednost hrane u marketima i pijacama. Ovo nije prvi propust Ministarstva kada je bezbednost hrane u pitanju. Podsetiću vas da je pre određenog perioda zabeleženo trovanje pečurkama na pijaci u Šapcu, gde je jedina okrivljena za trovanje ljudi bila baka koja ih je prodavala, dok je odgovornost nadležnih inspekcija izostala.”, izjavila je Kalajdžić. Još skandaloznija je i izjava Bratislava Jugovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koji navodi da je izveštaj o koncentraciji akrilamida u čipsu sporan i sumnjiv, te da je to zavera protiv Srbije. “Iako skandalozno, ništa novo i iznenađujuće. Umesto da preuzmu odgovornost, da upute javno izvinjenje zbog ovog problema koji je nastao zbog neodgovornosti nadležnih organa, koji je inače stigao i do Evropske komisije, kuju se teorije zavere.Slična situacija je bila kada su proizvođači malina zbog niske otkupne cene organizovali protest i blokirali put, što su funkcioneri SNS-a prepoznali, ne kao nezadovoljstvo, već kao rušenje Vlade i predsednika Republike Srbije” navodi narodna poslanica.
Devedesete godine su mračno doba koje se nikada ne sme ponoviti
Na današnji dan, pre 28 godina, započela je operacija “Oluja”, vojno-policijska akcija na prostoru tadašnje Republike Srpske Krajine i Zapadne Bosne, koja je rezultirala zločinima protiv čovečnosti i imala karakter etničkog čišćenja. Prema zvaničnim podacima, ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000 ljudi. Izražavamo potpunu osudu ovog strašnog zločina nad običnim ljudima, civilima, i duboko saučešće žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima i osuđujemo sve koji su doprineli da do zločina dođe. Osuđujemo svaki nacionalizam koji uvek i neminovno dovodi do velikih humanitarnih katastrofa. Devedesete godine su mračno doba u koje se nikada i nipošto ne smemo vratiti, doba velike saradnje između nosilaca mržnje, kada su nam barjaktari hrvatskog, srpskog i drugih nacionalizama bacili u oči velike priče o nacionalnoj superiornosti, žrtvovavši živote desetina hiljada ljudi, pripadnika kako svojih tako i drugih nacija – i sve zarad političkih pozicija i ličnog bogaćenja. Ovo nam se nikada ne sme ponoviti. Moramo osvestiti, svako društvo za sebe, i činjenicu odgovornosti pred sobom i svojim komšijama, gde pozivamo svaku od strana da sagledaju krivicu svojih državnih struktura pred pravima i slobodama čoveka. Samo suočavanjem sa prošlošću i osudom njenih zločina ćemo uspostaviti prave politike pomirenja. Samo istinom i iskrenim izvinjenjem ćemo izaći iz vrtloga mržnje u koji nas nehumane političke elite tako lako iznova i iznova vraćaju. Važno je da ruka bude pružena. A, što se nas tiče, najveće poštovanje onom društvu, onoj državi, koja smogne snage da to prva uradi. Iskreno i otvoreno, bez političkih kalkulacija. To smo dužni da učinimo pred svim žrtvama, to smo dužni pred svim našim ljudima.
Zelenović: Protesti su iznedrili tihe heroje
Sutra će biti održan 14. protest “Srbija protiv nasilja” u Beogradu. “Od kako smo krenuli da se okupljamo, 8. maja, samo nekoliko dana posle najstrašnijih tragedija koje su pogodile našu zemlju, niko nije ni slutio šta će sve ovi protesti iznedriti”, izjavio je narodni poslanik Nebojša Zelenović. Navodi da su građani uspeli smo da uzdrmaju režim, ali ono što je najvažnije uspeli su da pobede strah. “Ljudi u svojim malim sredinama, gde je sve mnogo teže, su ustali i to je već pobeda sama po sebi. Svi ti ljudi pojedinačno su pobedili.”, dodaje Zelenović. “Ne treba zaboraviti i one hrabre ljude koji su dizali glas na kriminal i nepravdu. Ne treba zaboraviti Aleksandra Obradovića iz Krušika, koji je digao glas protiv kriminalnih radnji tadašnjeg ministra policije, Nebojše Stefanovića i ukazao javnosti i tužilaštvu na moguće malverzacije u poslovanju fabrike oružja. Tu su i inspektori Milenković i Mitić, koji su otkrili najveću plantažu marihuane u ovom delu Evrope, Jovanjicu. Iako je vlast započela hajku nad njima, građani umeju da prepoznaju istinske heroje što smo imali prilike da vidimo na protestu podrške inspektoru Mitiću ispred Specijalnog suda. Katarina Petrović, policajka koja nije dozvolila da se zataška istina o kumu Aleksandra Vučića i saobraćajki koju je izazvao vozeći automobil od 200.000 evra.”, rekao je kopredsednik stranke Zajedno. Ističe da je poslednji slučaj iz Bačke Palanke vratio još jednom nadu ljudima da su promene moguće i sve izvesnije. Hrabri Željko Pejčić ustao je protiv lokalnog šerifa nakon dve tragedije u kojima su živote izgubili deda i unuk. “Željko je zbog učestvovanja na protestu dobio otkaz, a predsednik opštine i direktor JP Komunalprojekt treba da budu smenjeni odmah i da snose krivičnu odgovornost zbog svega što su uradili tj. nisu uradili da spreče tragedije.”, dodaje Zelenović. “Promene su krenule, a efekte protesta “Srbija protiv nasilja” vidimo na svakom koraku, u svakom mestu. Ljudi kao Željko više ne ćute. Pobedili smo strah i izašli na ulice. Više nema nazad, idemo do kraja.”, zaključio je.
Milošević: Hoćemo pristojnim jezikom da razgovaramo
Protesti su nastali iz potreba normalnih ljudi da saberu bol i tugu na jednom mestu, da osetimo da nismo sami, da u tišini podelimo očaj. Naredni protesti su izazvani negiranjem odgovornosti za sve što se desilo i stvorili su bes i gnev prema odgovornima na vlasti koji su i doveli do ovakvih tragedija svojim delovanjem. Taj bes i želja za pravdom je prisutan kod građana koji se iz subote u subotu okupljaju u Beogradu i koji neće odustati. Nakon tragedija koje su nas zadesile u maju mesecu započeli su protesti na ulicama Srbije. Oni se nastavljaju, kao što vidimo i tokom leta. Zašto protesti i zašto treba protestovati? Nakon tragedija koje su nas zadesile u maju mesecu, svi smo osetili tugu i bol koji nismo mogli da smirimo u sebi. Osećaj da je Srbija, kao zemlja i mi kao društvo u njoj, došlo do toga da dete uzme pištolj i ubije svoje vršnjake ili da neko ide ulicom i puca na ljude je bilo poražavajuće za sve pristojne i misleće građane Srbije. Jasno je da smo posrnuli, da smo izgubili onaj osnovni osećaj koji država i institucije treba da pruže, a to je sigurnost. Protesti su nastali iz potreba normalnih ljudi da saberu bol i tugu na jednom mestu, da osetimo da nismo sami, da u tišini podelimo očaj. Naredni protesti su izazvani negiranjem odgovornosti za sve što se desilo i stvorili su bes i gnev prema odgovornima na vlasti koji su i doveli do ovakvih tragedija svojim delovanjem. Taj bes i želja za pravdom je prisutan kod građana koji se iz subote u subotu okupljaju u Beogradu i koji neće odustati. Po Srbiji, kao u našem Gornjem Milanovcu imamo proteste, građani su na ulici sa voljom da promene ovu stvarnost iz istih razloga. Jedanaest godina je ova vlast u Srbiji. Za to vreme doveli su govor mržnje kao legitiman govor u medijima i institucijama, blaćenje svojih političkih protivnika lažima koje se mogu uporediti sa primitivnošću, misleći da će zauvek biti u poziciji da drže ovu zemlju zarobljenom. Zatrovali su medije rijaliti programima, na kojima su blud, razvrat, bahanije i nevaspitanje u svakom minutu, silnim analitičarima koji vređaju inteligenciju ovom narodu, kako bi oni imali svoj neograničeni prostor za širenje mržnje i laži. I zbog svega ovoga nema povratka nazad. Neće se promeniti ništa, neće se situacija normalizovati, dok se zahtevi protesta ne ispune. I zato je potrebno protestovati. Prisutni ste na porotestima kako u našem gradu, tako i u Beogradu. Koja je primarna poruka protesta? Građani su na ulicama jer neće više da trpe ovu stvarnost koju je SNS stvorila u Srbiji. Zvona koja su nas probudila iz anesteziranosti silnim aferama koje je ova vlast pravila ( od helikoptera, Krušika, Jovanjice, stradanja Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu, rušenje Savamale, Cvijanova smrt, Oliver Ivanović, Veljko Belivuk i ekipa sa tribina….) su bila prejaka. I sada nema nazad. Ne možemo živeti u paralelnom univerzumu između režimskog informativnog programa i dnevnog života. Hoćemo državu u kojoj mediji ne šire mržnju, nasilje i podelu, hoćemo da odgovorni za to širenje mržnje budu smenjeni i sankcionisani i da vlast odgovora, jer je dovela ovu zemlju do toga da se desila ovakva tragedija. To je najvažnija poruka građana koji su na protestu. U kakvom okruženju nam odrastaju deca? Ono što je evidentno je da smo postali duboko podeljeno društvo, gde su se određene vrednosti izgubile. Sve je manje konteksta u kojem Srbiju možemo uporediti sa zemljama Evropske unije,tako da nam ostaje samo metafora da nam je sistem bušan poput švajcarskog sira. Bez uređenog sistema imamo privid normalnosti, a ta anomalija najviše utiče na najmlađe. U takvom okruženju kao rezultat imamo decu koja odrastaju uz pogrešne vrednosti, koje utiču na njihovo formiranje karaktera i svesti o sebi i društvu. U našoj maloj sredini, kao što je Gornji Milanovac, reči predsednika opštine koje opisuju moje političko delovanje kao poziv da mladi uzmu pušku u ruke i ubiju predsednika Srbije, ili da želim da dođem na vlast vešanjem, ubistvima i nabijanjem na kolac, su reči koje pogađaju moju decu i koje i njih čine nebezbednim. A to tako izgovoreno služi ni za šta drugo nego da meni i mojima direktno ugrozi bezbednost. Na takvom primeru vidite da je mnogo toga otišlo u pogrešnom smeru, ali isto tako vidite i kuda nas vode ljudi na vlasti. Koji su glavni problemi sa kojima se susrećemo na lokalu i kako Vam se, uopšte čini funkcionisanje lokalne vlasti minulih godina? Osnovni problemi u Gornjem Milanovcu su netransparentnost u radu lokalne samouprave, kao i zapošljavanje nestručnog kadra, kojima su preskočili čak i čuvene rođačke i kumovske vrednosti. Ostalo je samo da se radi sve u svrhu partije, a ne opštine. Ako ćemo pristojnim jezikom da razgovaramo. Ono što je prouzrokovalo taj problem jeste bahatost i osionost u razumevanju ili bolje reći nerazumevanju funkcija koje donosi vlast. Ne možete se prvo, otuđiti od naroda, a zatim i raditi kako vam se prohte. Novac kojim se raspolaže je novac svih građana ove opštine a samim tim je potrebno i ulagati i stvarati u skladu sa potrebama građana. Recimo, pitanje koje mladi ljudi postavljaju stalno je kako obogatiti kulturni život, a mi imamo paradoks da deo doma kulture postaje hotel. Umesto da se stvori centar za mlade, za razvoj kulture, dijaloga, podsticanje osamostaljivanja, usavršavanja, mi dobijamo privatni turistički aranžman. U zdravom sistemu, pojedinac radi za društvo, dok je kod nas opšte društveno dobro stavljeno u ruke pojedinca. To je u njihovom objašnjenju potreba za razvoj grada, ali nije u shvatanju građana. Mi iz stranke Zajedno, stalno ukazujemo na nepravilnosti. Još u januaru smo tražili da i naša deca imaju pravo na besplatne udžbenike, vrtiće i pravo na vaučere. Ako se ljudi iz vlasti ne bore da sva deca u Srbiji imaju jednaka prava, mi moramo tražiti ta prava, ma koliko nas oni ignorisali. Svi mi koji se bavimo politikom, u ovom slučaju opozicionim radom, smo tu da ukažemo na potrebe građana i ono što su njihova razmišljanja. Kako komentarišete narativ predstavnika vlasti u
Pozivamo gospodina Brkića da poseti fabrike i uveri se u produktivnost naših radnika i uslove u kojima rade
Ekonomski novinar Miša Brkić izjavio je jutros da nije tačno da radnici u Srbiji mnogo rade i da su oni slabo produktivni. Prema zvaničnim podacima Eurostata, Srbi rade najviše u Evropi nedeljno, posle Crnogoraca, čak 42,3 sata, i to samo na glavnom poslu. Ono što ne ulazi u merenja je da mnogi ljudi rade čak i po dva posla kako bi uspeli da prehrane sebe i porodicu. I dok se radnici u Srbiji nalaze u vrhu Evrope po broju radnih sati, ne može se isto reći za primanja. Medijalna plata iznosi 66.000 dinara, što je iznos do kojeg dopiru zarade polovine ljudi u Srbiji. Ali ni medijalna ni prosečna plata koja je nešto veća ne pokrivaju troškove potrošačke korpe. Osuđujemo ovu izjavu i smatramo da ona nije tačna uzimajući u obzir uslove u kojima se nalaze radnici u Srbiji. Oni često rade prekovremeno, neredovnih isplata, zarada ispod zakonski propisanog minimuma, kao što je slučaj kuvarica i servirki u beogradskim vrtićima koje rade za 35.000 dinara. Takođe, da bi radnici bili produktivniji treba im snage i hrane a u ovim prilikama oni su u situaciji da odvajaju od svojih usta da bi prehranili decu. Stranka Zajedno se zalaže za donošenje novog zakona o radu koji će rešiti postojeće probleme radničkih prava i poboljšati uslove radnika. Trećinu svog života čovek provede radeći, a preostale dve trećine zavise od uslova u, i pod kojima radi. Jedino kroz dostojanstven rad i ekonomsku sigurnost čovek može biti istinski slobodan. Država ima dužnost da omogući čoveku ostvarenje tih prava. Podržavamo jačanje sindikalnog organizovanja, ali i osnivanje savremenog zadrugarstva, kao stuba ekonomije koji osnažuje čoveka kao vlasnika svog rada. Želimo društvo dostojanstvenih i slobodnih ljudi i bolji život za sve naše građane.
