Tag: Zapadni Balkan
Stvaranje regionalne energetske politike Zapadnog Balkana
U okviru Zelene balkanske mreže, u Beogradu je tokom vikenda organizovana radionica na stvaranju regionalne energetske politike, a sve u okviru projekta organizovanog od strane Evropske zelene partije, u saradnji sa Green forum Švedske.
Zelenović: Imamo predlog kako do 100 godina mira na Balkanu
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović bio je gost emisije Most Radio Slobodna Evropa, zajedno sa kopredsednicom stranke Hoćemo iz BiH, Amnom Popovac. Povod je bio Deklaracija o zajedničkim ciljevima koju su nedavno u Sarajevu potpisale zelene stranke sa Zapadnog Balkana. Omer Karabeg: Šta vas ujedinjuje? Do sada smo imali saradnju političkih partija između pojedinih država Zapadnog Balkana, ali to je uglavnom bilo na nacionalnoj osnovi. Vladajuće stranke iz Srbije i Hrvatske su sarađivale i sarađuju sa srpskim i hrvatskim stankama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore s ciljem da prošire svoj uticaj na susedne države, ali ne postoji primer sličan vašem da stranke iz šest država Zapadnog Balkana usvoje deklaraciju o zajedničkim ciljevima. Nebojša Zelenović: Prvenstveno nas ujedinjuje želja za mirom. Nas zelene sa Zapadnog Balkana okupila je želja da više nikad na ovom prostoru ne bude ratnih sukoba i stradanja kakvih je bilo u prošlosti. Danas su svima puna usta mira, a istovremeno gledamo neverovatnu trku u naoružavanju. To vidimo u Srbiji, ali to se dešava svuda na Balkanu. Imam utisak da se svi, dok govore o miru, spremaju za sukob. Mi bismo želeli da to zaustavimo. Verujemo da smo potpisivanjem Deklaracije o zajedničkim ciljevima napravili nešto što može da bude primer svim političkim akterima koji iskreno žele mir i razvoj Zapadnog Balkana. Dogovorili smo se da nikada nećemo svoje kampanje zasnivati na mržnji nego na borbi za očuvanje životne sredine, obezbeđivanju ljudskih prava i direktne demokratije. Zamislite samo kako bi region Zapadnog Balkana mogao da izgleda kada bi se političke stranke takmičile u borbi za te vrednosti, a ne u tome ko je veći Srbin, Bošnjak, Hrvat, Albanac. Južni vetar Omer Karabeg: Kako se nacionalne stranke odnose prema pokretu zelenih? Nebojša Zelenović: Predsednik Vučić i Srpska napredna stanka su se prvo pravili da mi ne postojimo. Pokušavali su da nas ignorišu sve dok se nije podigao veliki talas građanskog nezadovoljstva zbog projekta iskopavanja litijuma u Zapadnoj Srbiji. Napravili smo zeleno-levu koaliciju koja je na prošlim izborima uspela da uđe u parlament Srbije i postane najveća opoziciona grupa u beogradskom parlamentu. Koliko god su se trudili da nas ignorišu – sada to više ne mogu. Sada se služe mnogo perfidnijim metodama. Omer Karabeg: Koliko znam, nedavno je i Radio Televizija Srbije pokušala da vas diskredituje u svojoj vrlo gledanoj igranoj seriji “Južni vetar”. Tamo u jednoj epizodi dva američka biznismena govore o tome kako plaćaju aktivistima iz zelene stranke da se bore da zaustave kopanje litijuma u Srbiji. Jedan Amerikanac kaže: “Niko više ne radi besplatno. Čak ni borci za ekologiju”. Kada su ekološki aktivisti na to reagovali, autori serije su rekli da su to fiktivni likovi i da je reakcija zelenih neumesna jer je reč o umetnosti koja nema veze sa stvarnim životom. Nebojša Zelenović: U toj gledanoj i popularnoj seriji ne samo aktivisti, nego i meštani, koji tamo žive i protive se kompaniji Rio Tinto koja namerava da kopa litijum, predstavljeni su kao manipulatori koji to rade za novac. Vlast koja u suštini plaća tu seriju preko Ministarstva kulture uspela je da to ubaci u scenario. Angažovana su i dva poznata američka glumca da igraju te biznismene. Potrošili su silni novac da bi svoju propagandu progurali kroz tu seriju. Mini hidroelektrane Omer Karabeg: Ekološki pokret u Srbiji se godinama borio protiv mini hidroelektrana i uspeo je da zaustavi mnoge projekte. Da li je izgradnja tih elektrana zabranjena u Srbiji s obzirom na to koliko uništavaju reke? Nebojša Zelenović: Njihova izgradnja je zabranjena samo u određenim zaštićenim područjima, tako da ta borba i dalje traje. Ali nisu problem samo hidroelektrane. Duž celog toka Drine, jedne od najlepših naših reka koja povezuje tri države, možete videti bagere koji iskopavaju šljunak, narušavaju njen tok i okolnu prirodu. Da ne govorimo o gomilama otpada koje pluta Drinom. Dogovorili smo se s našim kolegama iz Bosne i Hercegovini i Crne Gore da organizujemo nekoliko zajedničkih akcija čišćenja reke. Jezero ispod Mačve Omer Karabeg: Građani Srbije su krajem 2021. godine masovnim protestima prinudili vlast da odustane od kopanja litijuma u Srbiji. Da li će se taj projekat vratiti jer predsednik Vučić stalno govori da je napravljena velika greška što se pod pritiskom protesta odustalo od kopanja litijuma? Nebojša Zelenović: Ako postoji stvar koja je ujedinila građane u Srbiji, onda je to svest o strašnim posledicama koje bi jedan takav rudnik ostavio i na životnu sredinu i na život ljudi ne samo u dolini Jadra gde je planirano kopanje litijuma, nego i u celoj Zapadnoj Srbiji, a siguran sam i šire. Svi parametri kažu da je taj projekat loš, da je opasan po život i zdravlje ljudi. Ali predsednik Aleksandar Vučić je 2017. u Briselu dao političku podršku za taj projekat, a premijerka Ana Brnabić te godine potpisala sporazum kojim se direktno uključila u njegovu realizaciju. To znači da su oni lično preuzeli neke obaveze prema kompaniji Rio Tinto i prema tom projektu. Siguran sam da ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi bilo moguće da premijer ili predsednik podrži i gura projekt koji nije bezbedan za život i zdravlje ljudi. Ali, to se desilo u Srbiji i ljudi su izašli na ulice i protestvovali. Uspeli smo da zaustavimo taj projekat, ali nismo uspeli da ga zabranimo zato što još uvek nije zakazana sednica Parlamenta na kojoj bi se građanska inicijativa za zabranu rudarenja litijuma i bora u Srbiji pretvorila u zakon. Vlast od toga beži što znači da želi da se taj projekt realizuje. Međutim, onog trenutka, kad se pojavi ta opasnost, ljudi će u najvećem mogućem broju ponovo izaći na ulice. Litijum može da se kopa par desetina godina, a kad se iskopa više ga nema. A ono što mi trajano imamo na tom području su čist vazduh i čista pijaća voda. To je potencijal za razvoj privrede, naročito turizma. Ispod Mačve, koja je uz dolinu Jadra, nalazi se najveće podzemno jezero pijaće vode u Jugoistočnoj Evropi – dovoljno da napoji celu Vojvodinu, da snabde vodom 14 gradova veličine Zrenjanina koji već 20 godina nema pijaću vodu. Naš predlog je
Stojković: Političko povezivanje Balkana započelo je potpisivanjem Deklaracije o miru u Sarajevu
Politička situacija u vezi sa Kosovom i EU-SAD sporazumom zaslužuje detaljnu analizu iz koje se mogu izvući dedukcije i nekakvi pravci delovanja opozicije. U ovom slučaju mislim isključivo na proevropske elemente budući da od desničarskih stranaka, po mom mišljenju, ne možemo očekivati bilo šta konstruktivno. Desničari plutaju na talasu emocije „žrtve“ koja se ovde gaji decenijama, a Vučićev režim je doveo do savršenstva, istakla je kopredsednia stranke Zajedno Biljana Stojković u intervjuu za časopis NIN. Žrtve smo stranih sila, žrtve smo istorije koja ne prepoznaje našu veličinu i važnost, žrtve smo kvazi-komunizma od pre pola veka, žrtve smo Miloševića, žrtve smo “žutih”, žrtve smo NATO-a, žrtve smo Evropljana, žrtve smo svetskog poretka, žrtve smo … mi smo jadne žrtve. Kolektivno smo, kroz naučenu bespomoćnost, počeli da uživamo u brlogu žrtve i ne želimo da izađemo iz te apsurdne zone komfora. Lakše je valjati se u brlogu čopora i samosažaljenjem abolirati sebe od krivice zbog toga što ne činimo ništa da sebi pomognemo. U čoporu jeste toplo, ali smrdi. I smrdi sve više! Vučić najbolje vlada u tom smrdljivom beznađu i brižljivo ga neguje. Činjenice o unutrašnjoj politici i odnosima sa međunarodnom zajednicom: Čitavu stvar Vučić je, za unutrašnju upotrebu, postavio majstorski dihotomno. Ako podržite potpisivanje, javnost će vas označiti kao Vučićevog saradnika, dok ćete značkom anti-EU snage biti obeleženi ukoliko se opirete nečemu čiju genezu uopšte ne poznajete – kako su se odvijali dijalozi i dogovori; šta je bila uloga jedinog pregovarača u naše ime; šta je pregovarač sve potpisao i na šta se obavezao; šta je pregovarač tražio za Srbiju i ljude na Kosovu tokom deset godina svog soliranja; šta se otvara na daljem putu dijaloga kada se potpiše sporazum? Sporazum EU i SAD jeste forma međunarodnog ultimatuma i posledica je čitave decenije tapkanja u mestu i šibicarske nacionalističke politike Vučića i njegovih kosovskih partnera. Dokument neće značajno promeniti odvijanje “pregovora” i šansu za dostizanje održivog rešenja. Odugovlačenje i vrdanje se svakako može očekivati. U tom smislu, prihvatanje ili neprihvatanje sporazuma ima malu realnu vrednost za kosovski proces, ali potencijalno veliku za usmerenje Srbije ka EU. Decenijsko pumpanje mrziteljskim emocijama prema susedima i EU, dovelo je do situacije koja će, ukoliko proevropska opozicija sporazum podrži, neminovno okrenuti politički kurs u Srbiji ka bujanju desnice i dodatnom udaljavanju od civilizacijskih vrednosti. To smatram najvećom opasnošću za budućnost. Međunarodna zajednica čitavu deceniju neguje Vučićevu vlast u nadi da će on ispuniti svoje obećanje. Njihov interes u rešavanju “kosovskog pitanja” je jednodimenzionalan i ne obuhvata probleme urušavanja građanske države i demokratije, koje Vučić sprovodi – vrlo temeljno. Za njih je Kosovo problem, a ne rebus. Četiri navedene činjenice teško su savladiva zagonetka za bilo koju proevropsku snagu koja želi Srbiju sa razvijenim demokratskim i evropskim vrednostima. Činjenice o kosovskoj realnosti: Srbija je izgubila elemente svoje državnosti na Kosovu. Zamajavanje građana pomoću istorijske metafizike ni najmanje ne doprinosi rešavanju problema. Kako se to desilo ili ko je za to kriv jesu pitanja za ozbiljne politikologe i istoričare, ali to ne menja činjenicu da je stanje stvari takvo. Albansko društvo i srpska zajednica na Kosovu udaljeni su više nego ikada, što je naravno posledica podgrevanja svih tenzija i strahova, sa svih strana. Kosovske vlasti premalo su učinile da zaštite manjine na svojoj teritoriji i istinski ih integrišu u društvo. Kosovsko društvo obeleženo je kontinuitetom previranja i nasilja između Albanaca i Srba, pri čemu se pozicije moći menjaju. Svetli periodi kakve-takve albanske emancipacije na Kosovu prekinuti su još referendumom iz 1989, ali i 1990. godine kada su građanska prava ukinuta kosovskim Albancima brisanjem iz biračkog spiska 1.4 miliona ljudi po odluci Skupštine Republike Srbije. Epilog urušavanja prava i posledičnog jačanja nasilja i netrpeljivosti videli smo u krvavom ratu i proglašenju nezavisnosti Kosova. Sada je situacija obrnuta. Izgleda da je Kurti preuzeo u potpunosti Milošević/Vučić retoriku, samo u obrnutom smeru. A morao bi biti pametniji, upravo zbog sopstvenih iskustava. Srbija bi takođe morala učiti na svojim ogromnim greškama iz prošlosti. Zamrznuti konflikt je neodrživ i toj činjenici neće pomoći zapomaganje i valjanje u slatkoj emociji žrtve. Zamrznuti konflikt jednak je gubitku Kosova, tj. manjinskog srpskog naroda, kulturne baštine i vlasništva nad imovinom. Pre deset godina na Kosovu i Metohiji živelo je više od 120 000 ljudi srpske nacionalnosti. Danas ih je oko 80 000, uz veliki znak pitanja koliko njih zaista živi tamo. Svaki treći među njima sebe ne vidi na Kosovu u narednih pet godina. Citiraću mog kolegu Stefana Surlića – zamrznuti konflikt ne znači zamrznuto vreme. Masovni egzodus veoma brzo će učiniti besmislenim svaki razgovor o autonomiji bilo kog regiona Kosova budući da tamo neće biti nikoga kome bi autonomija nešto realno značila. Ljudi ne odlaze sa Kosova iz besa ili inata, već zato što im tamo nije dobro. Ne ostaje im se tamo i zbog siledžijstva političko-mafijaške klike zvane Srpska lista (tj. kosovskog SNS-a) koja dodatno urušava svaku normalnost života. Među brojnim drugim činjenicama koje nas moraju suočiti sa realnošću jeste i kriminalno-mafijaška struktura, bliska SNS-u, koja savršeno bratski funkcioniše sa sličnima sebi na albanskoj strani i uživa u mutnim vodama zamrznutog konflikta. Dodaćemo i ulogu SPC koja nam nije jasna, ali liči na još jednu interesnu stranu u celom rebusu, bez preterane brige za svoju „pastvu“. Trajni mir na Balkanu: Šta sve možemo zaključiti i predložiti kada racionalno sagledamo činjenice? Politika se može voditi na dva načina – 1) racionalno ili 2) “iz stomaka”, kako ja volim da nazivam populističku politiku koja uspešno pliva na talasu emocija samosažaljenja i istovremenog samoveličanja. Preferiram prvu opciju jer samo racio može izroditi rešenja, a u stomak se samo može pucati. Najveći broj opozicionara opredelio se, potpuno očekivano, za otpor prema svemu što dolazi od Vučića – iz njegovih usta i njegovog penkala. I sama pripadam toj skupini jer smatram da se iza njegovih postupaka teško može nalaziti nešto dobro, progresivno, demokratsko i civilizacijsko. Proevropska opozicija ima zadatak da kreira nove politike za stare probleme, uprkos opravdanom ogorčenju zbog odsustva adekvatne reakcije EU na sve naprednjačke užase koje živimo. Da ponovim, kukanje nam ne može
Zelenović na konferenciji u Sarajevu: Imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju sto godina mira na Balkanu. Uvod u potpisivanje pomenute Deklaracije bila je Konferencija o sigurnosti i stabilnosti balkanskih zemalja na kojoj je priliku da se obrati predstavnicima zelenih stranaka Zapadnog Balkana i predstavnicima Evropske zelene partije imao i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. Zelenović je svoje izlaganje na Konferenciji započeo isticanjem poteškoća koje zemlje na Zapadnom Balkanu imaju kada je u pitanju punopravno članstvo u EU. „Osnovali smo ovu saradnju u regionu jer treba da delamo zajedno i na taj način pomognemo jedni drugima. Ima dosta zelenih, ali su oni jako mali i slabi, stoga možda možemo zajedno napraviti nešto, da zajedno radimo i da učimo jedni od drugih. Da stvorimo sigurnost, saradnju, međusobno razumevanje pa bismo onda zajedno mogli preći i u sledeću fazu“, rekao je Zelenović i dodao: „Mislim da je ovo dobar početak jer se dogodila ruska agresija na Ukrajinu i nakon toga se sve promenilo. Mislim da je sada momentum da iskoristimo šansu koju imamo jer se sa jedne strane dešava rat, a to se odražava i na zemlje Zapadnog Balkana kada je u pitanju bezbednost”. Istakao je da je zbog promenjene bezbednosne situacije sada pravi momentum da se uradi nešto zajedno i da se iskoristi šansa da ovaj region Zapadnog Balkana dobije punopravno članstvo u EU što je pre moguće. „Na razgovorima u Briselu, čuo sam da kada je u pitanju članstvo Srbije u EU biće nam potrebno 45 godina da tamo stignemo, za BiH u pitanju je period od 80 godina. Šta mi možemo da uradimo da promenimo ovu situaciju?“, rekao je Zelenović i dodao: „Hajde da imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU, da radimo zajedno i da dobijemo punopravno članstvo u EU. Bolje da to uradimo svi zajedno na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih“. „Naš predlog je Međunarodna konferencija uz prisustvo EU i zemalja Kvinte koje će biti garanti jasne perpektive evropskog puta za zemlje Zapadnog Balkana. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku“, rekao je Zelenović i dodao: „Možda izgradnjom mreže na regionalnom nivou dobijemo na važnosti i dobijemo mogućnost da nešto uradimo. Biti kukavica i populista u našim regionima je dugogodišnja dobro poznata tradicija i niko zaista do sada nije rešio nijedan problem. Šta mi kao društvo od 20 miliona stanovnika možemo da uradimo da unapredimo i poboljšamo naše živote, kako možemo pomoći jedni drugima i na kraju, kako možemo pomoći Evropi kada je u pitanju bezbednost“. Zelenović je istakao da je Crna Gora u NATO, Hrvatska je u NATO, Severna Makedonija je u NATO, Albanija je u NATO i da Srbija neće postati članica NATO jako dugo jer je gotovo 99% građana protiv NATO, ali da postoji mogućnost da se takvo stanje promeni zahvaljujući vojnoj saradnji Srbije sa Severnom Makedonijom i sa Crnom Gorom. “Srbija može postati bitan faktor u sistemu kolektivne bezbednosti na Zapadnom Balkanu, a da ne postane deo NATO. Tada bismo imali mir na Balkanu i mogli bismo da govorimo o međunarodnoj ekonomiji, putovanju, obrazovanju, razmeni kulture. Mi u ovoj grupi razumemo jedni druge, ali zašto i drugi ne bi razumeli jedni druge, možda bismo mi bili dobar primer za međusobno razumevanje“, istakao je Zelenović i zaključio: „Nama je potrebna nada, signal svima koji ne glasaju za Vučića da i dalje ima nade, da ćemo svi iz Srbje, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije dobiti perspektivu članstva u EU. Još uvek ima ljudi, u Srbiji čak milion njih koji su potpuno apolitični i koji su izgubili svaku nadu u politiku. U ovom momentumu sa takvom nadom možemo povratiti ljude i ponovo ih zainteresovati za učešće u politici. Ja verujem da bi se u tom slučaju za 6 meseci potpuno promenila situacija na čitavom Zapadnom Balkanu“.
Goran Bogdan: Krajnje je vreme da se nešto pokrene
Glumac Goran Bogdan je podržao potpisivanje Deklaracije zelenih stranaka Zapadnog Balkana kojom su se zelene stranke iz regiona obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Jedan od najpopularnijih glumaca u regionu Goran Bogdan je podržao potpisivanje Deklaracije zelenih stranaka Zapadnog Balkana koja je usvojena i objavljena tokom vikenda prilikom sastanka održanog u Sarajevu. Bogdan je na ovom skupu bio kao ambasador „Rezolucije zemlja“, velikog hrvatskog ekološkog pokreta koji okuplja veliki broj udruženja i aktivista. Bogdan je ovom prilikom rekao da je „Krajnje vreme da se nešto pokrene“. „Da se ujedinimo i da svi skupa stanemo u odbranu onoga što je najbitnije a to je očuvanje naše životne sredine. Jasno je gde ovaj svet ide: ako znamo da je litra benzina 1,3 eura, a litra vode 1,8 eura – nemamo o čemu pričati“. „Moramo se ujediniti“, poručio je Goran Bogdan. Potpisnici Deklaracije, Zelene stranke Zpadnog Balkana su: Albanian Green Party (Albanija), ORAH (Hrvatska), Zajedno (Srbija), URA (Crna Gora), DOM (Sjeverna Makedonija), HOĆEMO (Bosna i Hercegovina).
Zelenović nakon potpisivanja Deklaracije: Vidite da je moguće dogovoriti se
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Potpisivanjem Deklaracije potpisnici su dali obećanje da će zajedno raditi na održavanju 100 godina mira na Balkanu. Kopredsednici stranke Zajedno Nebojša Zelenović i Biljana Stojković su nakon potpisivanja neklaracije poručili da je ovo istorijski momenat i da Deklaracija predstavlja novu zelenu snagu Balkana. “Ona pokazuje ono što mnogi na ovim prostorima misle da je jedan san koji se ne može ostvariti. Kada pitate ljude da li je moguć dobar i kvalitetan život na Zapadnom Balkanu u zajedničkoj regiji, svi kažu da to jako dobro zvuči, ali da je to nemoguće ostvariti. Mi želimo dokazati da je to moguće”, poručio je Zelenović. On je naglasio da svi ljudi koji su se okupili iz raznih zelenih stranaka veruju u evropsku zajedničku budućnost ovog regiona. Iako su ljudi izgubili nadu da ćemo mi ikada tamo stići, potpisnici deklaracije veruju da je taj put moguć ako krenemo zajedno. “Vidite da je moguće dogovoriti se. Ako smo se mi zeleni dogovorili, što se ne bi socijaldemokrate dogovorili, što se ne bi konzervativci dogovorili, što se ne bi svi drugi dogovorili? Na kraju imamo zajednički interes, a to je kvalitetan život svih građana kojih ovde ima 20 miliona. Ja ne znam ko može imati veću obavezu prema njima od političara. Sve dok ovde ljudi koji se bave politikom budu dobijali glasove na mržnji, a ne na stvarnim rešenjima, do tada ćemo živeti ovako kako živimo. Mi zeleni smo protiv naoružavanja, protiv rata, mi smo za mir. I ponavljam, ako smo se mi uspeli dogovoriti, mogu i drugi. Mesec dana da ih zaključaju i nek ne izlaze dok se ne dogovore”, poručio je. Kopredsedsnica stranke Zajedno, Biljana Stojković istakla je da je ovo nova zelena snaga Balkana. “Mi smo nova zelena snaga Balkana. Dosta je mržnje koja nas prati decenijama unazad. Potpisivanjem ove Deklaracije pokrećemo jedan novi put i novu politiku, a to je mir, splidarnost, razumevanje i suživot. To su stvari koje treba da nas povezuju i na taj način ćemo na Balkanu napraviti jednu sinergiju gde ćemo zajedno da reformišemo naše društvo i da idemo u budućnost na značajno novi način. Do sada su bile politike podela, sada mi pokrećemo politiku ujedinjavanja svih društava koja ovde žive već vekovima. Želimo da pokrenemo novu politiku i danas okrećemo novi list”, zaključila je Stojković.
Zelene stranke Balkana udružene u izgradnji 100 godina mira na Balkanu
Istorijski sastanak zelenih stranaka Balkana u Sarajevu. Vođeni idejom o stabilnosti i sigurnosti kao preduslovima za ekonomski razvoj, borbu protiv korupcije i vladavinu prava zelene političke stranke Zapadnog Balkana su potpisale Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Potpisivanjem Deklaracije potpisnici daju obećanje da će zajedno raditi na održavanju 100 godina mira na Balkanu, da bi budućim generacijama omogućili ostanak na ovim prostorima, bez stalno prisutnog osećaja nesigurnosti života i rada u regiji. “Očuvanje mira je preduslov za sve druge ciljeve koje zemlje načeg regiona treba sebi da postave. Zato danas u Sarajevu potpisujemo ovu deklaraciju mira. Mislimo da ceo region treba zajedno sa se pridruži EU. Da dvadeset miliona ljudi može slobodno da se kreće, školuje i posluje bez ograničenja. I da se oko toga dogovorimo međusobno i sa EU. Evo, mi Zeleni smo se dogovorili. Znači, moguće je!” rekao je Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno. Smatramo da će taj put, uz jasnu, nedvosmislenu i vremenski oročenu perspektivu punopravnog članstva u EU vratiti građanima nadu da je dobar život na ovim našim prostorima moguć. “Vreme je da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke. Narodi Balkana su zaslužili da žive i rade u miru i uživaju u prirodnim bogatstvima svoje regije. Dogovorili smo se da ćemo raditi na održavanju mira i stabilnosti i zato danas izlazimo sa “obećanjem za 100 godina mira na Zapadnom Balkanu”. Takođe smo identifikovali izvore korupcije i zato ćemo se zalagati da se korupcija onemogući u njenim temeljima. Dosta je eksploatacije prirodnih resursa, zloupotrebe javnih preduzeća i lošeg raspolaganjem budžetskim sredstvima.” naglasila je Amna Popovac, kopredsednica stranke Hoćemo. Maja Moračanin, predsednica DOM, Severna Makedonija kaže: “Naše reke i vazduh koji dišemo ne poznaju granice. Takođe, ekološki kriminal ne poznaje granice. Uvek i za zagađenja i uništavanja prirode stoje koruptivne radnje. Zagađenje vazduha na Balkanu, regionalni je problem i samo regionalnim pristupom ga možemo i rešiti. Zato je važno da udružimo snage u zaštiti životne sredine, a time i osnovnih ljudskih prava.” Za Zelene stranke posebno je značajan rad kroz društveni aktivizam. Zato ćemo danas posetiti Višegrad da skrenemo pažnju na važnost rešavanja problema nagomilanog otpada koji reka Drina donosi iz tri države u Višegrad u Bosnu i Hercegovinu. Tamo ćemo dati podršku aktivistima na Drini kako bi smo što pre rešili ovaj problem. Potpisnici Deklaracije, Zelene stranke Zpadnog Balkana: Albanian Green Party (Albanija), ORAH (Hrvatska), Zajedno (Srbija), URA (Crna Gora), DOM (Sjeverna Makedonija), HOĆEMO (Bosna i Hercegovina).
Zelenović nakon sastanka sa Eskobarom: Sporazum ne sme da nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je danas u Beogradu, dva dana pred sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Ohridu, održao sastanak sa predstavnicima opozicije. Sastanku je prisustvovao i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, koji je rekao da je to bio otvoren sastanak na temu evropskog predloga o definisanju odnosa Srbije i Kosova. „Eskobar je ponovio da sporazum Beograda i Prištine definiše normalizaciju odnosa, a ne priznanje, kao i da SAD podržavaju sporazum u potpunosti“, rekao je Zelenović. Američki izaslanik je rekao i da Zajednica srpskih opština mora biti formirana, kao i da region Zapadnog Balkana treba da ide brže ka EU. „Sporazum ne bi smeo da sa sobom nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu – jer nije“, istakao je Zelenović u današnjem razgovoru. On je podsetio i da stranka Zajedno još nije izašla sa konačnim stavom o Sporazumu, kao i da je predstavnik EU Miroslav Lajčak preneo snažno opredeljenje EU ka proširenju. „Ako je tako, u nekom od dokumenata treba da stoji datum za punopravno članstvo Srbije i Zapadnog Balkana u EU. Ovo je važno zato što bi to vratilo veliki optimizam građanima koji žele u EU, jer je to put ka normalnom i dobrom životu. Samo buđenje velike energije ovih građana može biti odlučujuća politička snaga za ujedinjenje proevropske opozicije i pobedu nad autokratijom.“, rekao je Zelenović.
Susret zelenih stranaka Zapadnog Balkana u Beogradu
U Beogradu je održan sastanak zelenih stranaka Zapadnog Balkana kojem su prisustvovali i predstavnici stranke Zajedno. Sastanak je imao karakter strateškog planiranja dalje saradnje zelenih stranaka u regionu sa posebnim osvrtom na predstojeću konferenciju koja će biti organizovana u Sarajevu. Sastanku u Beogradu su prisustvovali predstavnici stranke Hoćemo iz BiH i DOM iz Makedonije, kao i predstavnici stranke Zajedno. Značajan ishod ovog susreta je dogovorena deklaracija koja će biti potpisana na konferenciji u Sarajevu koja će biti održana od 24. do 26. marta. U toj deklaraciji zelene partije Zapadnog Balkana će izneti svoje stavove o pitanjima sigurnosti, mira i stabilnosti u regionu, ideje vezane za ekonomsko i energetsko regionalno povezivanje kao i vladavinu prava. Kristina Milošević iz stranke Zajedno koja je i koordinatorka Balkanske mreže zelenih smatra da je vreme da se promeni pristup rešavanju izazova sa kojima se suočava Srbija, ali i sve zemlje u regionu. „Imamo iste probleme, koji utiču na razvoj kako naših zemalja tako i čitavog regiona. Zbog toga smo se povezali sa zelenim strankama zemalja Zapadnog Balkana kako bismo našli zajednička rešenja za probleme koje nas muče“, izjavila je Milošević. „Ono što nam predstoji je okupljanje u Sarajevu gde ćemo doneti odluke o tome kako zajednički ponuditi rešenja građanima regiona. Zelene stranke treba da budu generatori mira, kao i stvaranja zdravog i pristojnog života građanima. Evropski put je put kojim svi želimo da težimo i jedna od tačaka koje nas ujedinjuju. U okviru priprema događaja u Sarajevu sastali smo se u Beogradu kako bismo dogovorili detalje, i možemo reći da je sastanak bio uspešan. Teme i politike koje će biti predstavljene u Sarajevu biće osnova za dalju saradnju, koja već sada možemo reći ima veliki potencijal“, rekla je Milošević nakon sastanka održanog u Beogradu.
Zelenović: Kako do sporazuma dobrog za Srbiju, a ne samo za Vučića
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je juče gostujući u emisiji Fokus istakao da Srbija treba da se bori za sporazum koji našim državljanjima na Kosovu i Metohiji garantuje potpunu bezbednost i perspektivu dobrog života, regionu trajni mir i stabilnost, a Srbiji siguran i dogledan ulazak u EU. Zelenović je govorio o predlogu koji je ranije predstavio javnosti, a odnosi se na stav stranke Zajedno. “Mi smatramo da se problemi ne mogu rešavati na parče, da se ovo što traje decenijama bez ikakvog izgleda da će se rešiti na dobar način i u najboljem interesu građana Srbije zbog čega imamo stav da pored rešavanja odnosa Beograda i Prištine, neophodno je stvari sagledavati i u jednom širem kontekstu na Zapadnom Balkanu”, istakao je Zelenović. Kako je rekao, u obzir su uzeta dva ključna principa; prvi je da nema promene granica na Zapadnom Balkanu (ili administrativnih linija u zavisnosti od toga kako ih ko naziva), a drugi je jasan i nedvosmislne stav EU da ona želi da vidi Zapadni Balkan u EU. “Tek nakon što se ispune ta dva ključna principa, mi možemo stupiti u razgovore sa svojim komšijama, zemljama Kvinte i sa EU oko toga kako da rešimo sva otvorena pitanja. Format u kom mi smatramo da bi problemi mogli da se reše jeste Međunarodna konferencija na kojoj bi se sva ta pitanja stavila na sto, a zatim iskreno i otvoreno razgovaralo o njima”, rekao je Zelenović i dodao: “Ne mora niko da bude gubitnik, naprotiv, mogu svi biti dobitnici ako gledamo šta su interesi svih nas i kako se ovaj region Zapadnog Balkana normalizuje, u njemu uspostavlja trajni mir i stabilnost, formira jedan zajednički sistem kolektivne bezbednosti i na kraju, jedinstveno ekonomsko tržište sa umreženim organizacijama što bi nas sve zajedno odvelo u EU”. Kada je u pitanju rešenje Kosova i Metohije, kako ističe Zelenović, u Parlamentu su dobijena dva vrlo loša odgovora za Srbiju, a to su da Srbija sve gubi i da ništa ne dobija, čime se nametnulo pitanje šta je zapravo traženo za Srbiju. “Mi iz stranke zajedno imamo predlog koji se sastoji od pet zahteva. Prvi je formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najmodernije autonomije koje postoje u evropskoj praksi, drugi je nemogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO, treći je demilitarizacija Kosova, četvrti je zaštita naših crkava, manastira kao i najširi mogući koncept njihove autonomije i peti je puna pravna zaštita javne i privatne imovine svih Srba na KiM. To je jedan koncept o kom mi mislimo da treba da se razgovara, a vreme prolazi i ne radi za nas”, istakao je Zelenović. Kada je reč o demilitarizaciji Kosova, kopredsednik stranke Zajedno istakao je da je glavni cilj ovakve politike uspostavljanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu. “Na principima Međunarodne konferencije, sa zahtevima koji su vezani za Kosovo i dobijanjem datuma za punopravno članstvo u EU, zapravo bi se stekli uslovi da se promeni pozicija Srbije po pitanju integracije Kosova u međunarodne organizacije što samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog da kada se ta pozicija menja, da se onda nešto traži zauzvrat. To što se traži zauzvrat, nije ništa što inače ne mislimo da je dobro za sve, a to je da je u ovakvim okolnostima dosta teško zamisliti kako će da izgleda Kosovo sa nekoliko helikoptera ili dvadesetak tenkova ili nekim avionom. Postavlja se pitanje kakva je tu bezbednost za naše građane, naročito za one koji su zaboravljeni, a žive južno od Ibra”, objasnio je Zelenović i dodao: “Mi bismo ovim zahtevom produžili mandat mirovnih snaga koje se trenutno nalaze na KiM i jedan dodatni rok da budu tamo i održavaju bezbednost na način na koji su to radili do sada. Sa druge strane, mi bismo na taj način mogli da uđemo u sistem kolektivne bezbednosti u kojoj bi bili zagarantovani, ne samo mir i stabilnost na Kosovu, već na celom Balkanu. Važno je o ovom problemu razgovarati, kako sa ljudima koji žive na Kosovu, tako i sa zemljama Kvinte, kao i sa EU”. Zelenović je zaključio da je veliki problem što mi spoljnu politiku nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednostom politikom EU, a koja se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, jer da jesmo, kako veruje, naša pozicija u ovim razgovorima bila daleko bolja. Kada je reč o sporazumu između Beograda i Prištine, ističe da je glavni problem što još uvek nije poznato šta tamo zapravo piše i šta Srbiji taj sporazum zapravo donosi jer ako će taj sporazum zaista da garantuje bezbednost i dobar život svih naših građana na KiM, da obezbedi mir na Balkanu i ako će Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan, dobiti datum kada će konačno postati punopravne članice EU, onda bi svi zajedno mogli naći način da taj sporazum zapravo i prihvate. “Verujem da je moguće praviti dogovore, ali samo kada imate zajednički cilj da zaista uspostavite mir, a ne trku u naoružanju koja se sada dešava, jer to ne bi bila trka u naoružanju sa Hrvatskom, Kosovom, već sa NATO. Mi verujemo da je moguće praviti dobre dogovore, razumeti drugu stranu. Važno je da Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, pokaže stratešku inicijativu da ona prva želi dogovore i da kroz tu stratešku inicijativu učini (teritorijalno) manjim državama prihvatljive ponude”, rekao je Zelenović i zaključio: “Mi imamo dve prepreke na našem putu ka uspostavljanju dobrog života ovde. Prvi je što postoji snažno osećanje u EU da oni nisu za proširenje. Stoga mi zajedno moramo da uradimo nešto da bismo to preovlađujuće osećanje promenili. Bolje da to uradimo svi na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih. Drugi veliki problem je što je 95% Srbije protiv članstva u NATO, a mi smo ponudili rešenje kako do trajnog mira na Balkanu i ulaska u EU, a da ne uđemo u NATO“. Video gostovanja:
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
