Zelenović: Imamo predlog kako do 100 godina mira na Balkanu

Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović bio je gost emisije Most Radio Slobodna Evropa, zajedno sa kopredsednicom stranke Hoćemo iz BiH, Amnom Popovac. Povod je bio Deklaracija o zajedničkim ciljevima koju su nedavno u Sarajevu potpisale zelene stranke sa Zapadnog Balkana.

Omer Karabeg: Šta vas ujedinjuje? Do sada smo imali saradnju političkih partija između pojedinih država Zapadnog Balkana, ali to je uglavnom bilo na nacionalnoj osnovi. Vladajuće stranke iz Srbije i Hrvatske su sarađivale i sarađuju sa srpskim i hrvatskim stankama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore s ciljem da prošire svoj uticaj na susedne države, ali ne postoji primer sličan vašem da stranke iz šest država Zapadnog Balkana usvoje deklaraciju o zajedničkim ciljevima.

Nebojša Zelenović: Prvenstveno nas ujedinjuje želja za mirom. Nas zelene sa Zapadnog Balkana okupila je želja da više nikad na ovom prostoru ne bude ratnih sukoba i stradanja kakvih je bilo u prošlosti. Danas su svima puna usta mira, a istovremeno gledamo neverovatnu trku u naoružavanju. To vidimo u Srbiji, ali to se dešava svuda na Balkanu. Imam utisak da se svi, dok govore o miru, spremaju za sukob. Mi bismo želeli da to zaustavimo. Verujemo da smo potpisivanjem Deklaracije o zajedničkim ciljevima napravili nešto što može da bude primer svim političkim akterima koji iskreno žele mir i razvoj Zapadnog Balkana. Dogovorili smo se da nikada nećemo svoje kampanje zasnivati na mržnji nego na borbi za očuvanje životne sredine, obezbeđivanju ljudskih prava i direktne demokratije. Zamislite samo kako bi region Zapadnog Balkana mogao da izgleda kada bi se političke stranke takmičile u borbi za te vrednosti, a ne u tome ko je veći Srbin, Bošnjak, Hrvat, Albanac.

Južni vetar

Omer Karabeg: Kako se nacionalne stranke odnose prema pokretu zelenih?

Nebojša Zelenović: Predsednik Vučić i Srpska napredna stanka su se prvo pravili da mi ne postojimo. Pokušavali su da nas ignorišu sve dok se nije podigao veliki talas građanskog nezadovoljstva zbog projekta iskopavanja litijuma u Zapadnoj Srbiji.

Napravili smo zeleno-levu koaliciju koja je na prošlim izborima uspela da uđe u parlament Srbije i postane najveća opoziciona grupa u beogradskom parlamentu. Koliko god su se trudili da nas ignorišu – sada to više ne mogu. Sada se služe mnogo perfidnijim metodama.

Omer Karabeg: Koliko znam, nedavno je i Radio Televizija Srbije pokušala da vas diskredituje u svojoj vrlo gledanoj igranoj seriji “Južni vetar”. Tamo u jednoj epizodi dva američka biznismena govore o tome kako plaćaju aktivistima iz zelene stranke da se bore da zaustave kopanje litijuma u Srbiji. Jedan Amerikanac kaže: “Niko više ne radi besplatno. Čak ni borci za ekologiju”. Kada su ekološki aktivisti na to reagovali, autori serije su rekli da su to fiktivni likovi i da je reakcija zelenih neumesna jer je reč o umetnosti koja nema veze sa stvarnim životom.

Nebojša Zelenović: U toj gledanoj i popularnoj seriji ne samo aktivisti, nego i meštani, koji tamo žive i protive se kompaniji Rio Tinto koja namerava da kopa litijum, predstavljeni su kao manipulatori koji to rade za novac. Vlast koja u suštini plaća tu seriju preko Ministarstva kulture uspela je da to ubaci u scenario. Angažovana su i dva poznata američka glumca da igraju te biznismene. Potrošili su silni novac da bi svoju propagandu progurali kroz tu seriju.

Mini hidroelektrane

Omer Karabeg: Ekološki pokret u Srbiji se godinama borio protiv mini hidroelektrana i uspeo je da zaustavi mnoge projekte. Da li je izgradnja tih elektrana zabranjena u Srbiji s obzirom na to koliko uništavaju reke?

Nebojša Zelenović: Njihova izgradnja je zabranjena samo u određenim zaštićenim područjima, tako da ta borba i dalje traje. Ali nisu problem samo hidroelektrane. Duž celog toka Drine, jedne od najlepših naših reka koja povezuje tri države, možete videti bagere koji iskopavaju šljunak, narušavaju njen tok i okolnu prirodu. Da ne govorimo o gomilama otpada koje pluta Drinom. Dogovorili smo se s našim kolegama iz Bosne i Hercegovini i Crne Gore da organizujemo nekoliko zajedničkih akcija čišćenja reke.

Jezero ispod Mačve

Omer Karabeg: Građani Srbije su krajem 2021. godine masovnim protestima prinudili vlast da odustane od kopanja litijuma u Srbiji. Da li će se taj projekat vratiti jer predsednik Vučić stalno govori da je napravljena velika greška što se pod pritiskom protesta odustalo od kopanja litijuma?

Nebojša Zelenović: Ako postoji stvar koja je ujedinila građane u Srbiji, onda je to svest o strašnim posledicama koje bi jedan takav rudnik ostavio i na životnu sredinu i na život ljudi ne samo u dolini Jadra gde je planirano kopanje litijuma, nego i u celoj Zapadnoj Srbiji, a siguran sam i šire. Svi parametri kažu da je taj projekat loš, da je opasan po život i zdravlje ljudi. Ali predsednik Aleksandar Vučić je 2017. u Briselu dao političku podršku za taj projekat, a premijerka Ana Brnabić te godine potpisala sporazum kojim se direktno uključila u njegovu realizaciju. To znači da su oni lično preuzeli neke obaveze prema kompaniji Rio Tinto i prema tom projektu. Siguran sam da ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi bilo moguće da premijer ili predsednik podrži i gura projekt koji nije bezbedan za život i zdravlje ljudi. Ali, to se desilo u Srbiji i ljudi su izašli na ulice i protestvovali.

Uspeli smo da zaustavimo taj projekat, ali nismo uspeli da ga zabranimo zato što još uvek nije zakazana sednica Parlamenta na kojoj bi se građanska inicijativa za zabranu rudarenja litijuma i bora u Srbiji pretvorila u zakon. Vlast od toga beži što znači da želi da se taj projekt realizuje. Međutim, onog trenutka, kad se pojavi ta opasnost, ljudi će u najvećem mogućem broju ponovo izaći na ulice. Litijum može da se kopa par desetina godina, a kad se iskopa više ga nema. A ono što mi trajano imamo na tom području su čist vazduh i čista pijaća voda. To je potencijal za razvoj privrede, naročito turizma.

Ispod Mačve, koja je uz dolinu Jadra, nalazi se najveće podzemno jezero pijaće vode u Jugoistočnoj Evropi – dovoljno da napoji celu Vojvodinu, da snabde vodom 14 gradova veličine Zrenjanina koji već 20 godina nema pijaću vodu. Naš predlog je da se taj podzemni rezervoar pijaće vode koja je najvišeg kvaliteta, neki to nazivaju bebi kvalitet, stavi na raspolaganje svim građanima. Pa, zar to nije nešto za šta se vredi boriti? Jer bez te vode nema ni poljoprivrede, ni škola, ni bolnica, nema zdravog života. E, to mi branimo u ovom trenutku. Kada se borimo za takvu vrednost, baš nas briga šta misle Rio Tinto i Aleksandar Vučić i svi njima slični satrapi koji ovde rade samo za pare.

Koga štiti policija?

Omer Karabeg: U Srbiji se ljudi svaki čas okupljaju da bi se suprotstavili projektima koju ugrožavaju njihovu ulicu, njihov kvart, njihov grad. Znači postoji svest da se protestima i blokadama može nešto postići.

Nebojša Zelenović: Naravno. Ovih dana smo imali pet različitih protesta na kojima se okupilo dosta ljudi. Sve su to male borbe – za svoj nasip, svoju šumu, svoje naselje koje pokazuju da građani mogu odbraniti ono što im je vredno. Građani znaju da ih institucije neće zaštiti, pa se štite sami. U Srbiji policija radi ono što joj vlast kaže. Skoro je prebila aktiviste koji su branili Šodroš. To je šuma, koja je pluća Novog Sada, gde je došlo do seče drveća pod izgovorom izgradnje mosta. A iza tog mosta se krije izgradnja novog naselja gde će privatni investitori profitirati od prodaje stanova po najvišim mogućim cenama. Policija je, umesto da štiti pluća grada, štitila firmu Galens koja gradi te stanove, pa su naši aktivisti prebijani i pritvoreni.

Prvi korak

Omer Karabeg: Vi ste na skupu u Sarajevu obećali borbu za 100 godina mira na Zapadnom Balkanu. Čini mi se da je to prilično usamljen vapaj u ovoj napetoj situaciji punoj konflikata i mržnje.

Nebojša Zelenović: Skoro smo radili istraživanje javnog mnjenja, pa smo pitali građane šta misle o našoj regionalnoj saradnji i povezivanju. Znate šta kažu bukvalno svi, bez razlike? Kad ih pitate da li je moguće od Zapadnog Balkana napraviti prostor u kome se zajedno radi, školuje, putuje, posluje, obrazuje – kažu da to toliko dobro zvuči da liči na san. Veruju da to je odlično, ali da nije moguće. To ne znači da naša ideja neće uspeti. Naprotiv. Ja sam uveren da će uspeti. Ali neko mora da krene, mora da učini prvi korak. I. evo, mi smo taj prvi korak napravili.

Ljudi nas često pitaju – a kako ćete dalje. Mi smo dali jedan predlog kako da se garantuje trajni mir na Zapadnom Balkanu. Tražili smo da se održi međunarodna konferencija na kojoj bi učestvovale sve države Zapadnog Balkana plus Evropska unija i zemlje Kvinte koji bi bili garanti dogovora. Mir bi se garantovao tako što bi se uspostavio sistem kolektivne bezbednosti, a to znači da niko ne bude nikad ni od koga napadnut. Uspostavio bi se i jedinstveni ekonomski prostor – ekonomska zajednica Zapadnog Balkana. Evropska unija je nastala kroz Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Naši ugalj i čelik treba da budu zaštita životne sredine i ljudska prava. Ako se održi takva konferencija i napravi dogovor sa Zapadom, odnosno Evropskom unijom, da Zapadni Balkan bude prostor na kome se ne smeju menjati granice i ako zemlje, koje se nalaze na tom prostoru, dobiju perspektivu brzog članstva u Evropskoj uniji, onda Zapadni Balkan može postati mesto na kome se dobro živi. Zašto mi zeleni ne bismo bili ti koji će da propagiraju tu viziju? Ne vidim da bilo ko bilo šta predlaže. Ako smo mi mogli da se dogovorimo oko toga, zašto se ne bi dogovorili i konzervativci, i socijaldemokrate, i liberali. Hajde, da se svi dogovorimo. Onda će Zapadni Balkan biti prostor za dobar život svih 20 miliona ljudi koji na njemu žive.

Izvor: Radio Slobodna Evropa