Tag: Poljoprivreda
Kalajdžić: Ministarstvo poljoprivrede da odgovori kada je poslednji put vršena kontrola u fabrici čipsa “Chips way d.o.o.” iz Čačka
“Tražimo odgovornost od Ministarstva poljoprivrede zbog prisustva, u nedozvoljenoj količini, kancerogenog akrilamida koji je pronađen u čipsu na granici sa Hrvatskom, prilikom njegovog izvoza.”, rekla je dr Jelena Kalajdžić, narodna poslanica stranke Zajedno. Poljoprivredne inspekcije su dužne da rade svoj posao, i ovakva greška je nedopustiva. Dužnost poljoprivredne inspekcije jeste da sprovodi mere i kontroliše poljoprivredne, ali isto tako i prehrambene proizvode, kako na domaćem tržištu, tako i proizvode koji su namenjeni za izvoz. Narodna poslanica Kalajdžić uputila je poslaničko pitanje i tražila da se dostave podaci kada je poslednji put i u kom vremenskom intervalu vršena inspekcijska kontrola u fabrici čipsa “Chipsy way doo”, kao i kojom metodologijom se vrši uzorkovanje čipseva u toj fabrici. Ona je naglasila da poljoprivredne inspekcije, koje su pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede ne rade dovoljno dobro svoj posao kada je bezbednost hrane u pitanju, i da moraju postojati jače redovne kontrole, kako do ovakvih stvari ne bi dolazilo. “Kao što smo do sada i navikli, tek kada nastane problem, vidi se neka trunka ozbiljnosti u radu resornog Ministarstva. Vanredna kontrola neće nadomestiti već učinjenu štetu, kao ni umanjiti brigu građana Republike Srbije kada je u pitanju bezbednost hrane u marketima i pijacama. Ovo nije prvi propust Ministarstva kada je bezbednost hrane u pitanju. Podsetiću vas da je pre određenog perioda zabeleženo trovanje pečurkama na pijaci u Šapcu, gde je jedina okrivljena za trovanje ljudi bila baka koja ih je prodavala, dok je odgovornost nadležnih inspekcija izostala.”, izjavila je Kalajdžić. Još skandaloznija je i izjava Bratislava Jugovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koji navodi da je izveštaj o koncentraciji akrilamida u čipsu sporan i sumnjiv, te da je to zavera protiv Srbije. “Iako skandalozno, ništa novo i iznenađujuće. Umesto da preuzmu odgovornost, da upute javno izvinjenje zbog ovog problema koji je nastao zbog neodgovornosti nadležnih organa, koji je inače stigao i do Evropske komisije, kuju se teorije zavere.Slična situacija je bila kada su proizvođači malina zbog niske otkupne cene organizovali protest i blokirali put, što su funkcioneri SNS-a prepoznali, ne kao nezadovoljstvo, već kao rušenje Vlade i predsednika Republike Srbije” navodi narodna poslanica.
Kalajdžić: Uništili su poljoprivredu u prethodnih 10 godina i sada svi iz svog džepa plaćamo njihov nemar!
„Za loše stanje u poljoprivredi odgovorno je isključivo Ministratsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, smatra dr Jelena Kalajdžić narodna poslanica iz stranke Zajedno. „Otkupna cena pšenice je 20 dinara, malina 200 dinara, najveći deo roda višnje je druga klasa te je cena iste 35 dinara. A jel ste bili skoro u prodavnici? Crni luk 150 dinara, krompir 100 dinara, sargarepa 200, meso više od 1000 dinara… Inflacija je preko 100% za namirnice koje se najčešće kupuju – a to su one prehrambene“, rekla je Kalajdžić. Ona podseća da je hrana jeftinija u Grčkoj, Nemačkoj ili Španiji nego u Srbiji! „Nedostatak prerađivačkih kapaciteta, nedostatak radne snage, nedostatak struke koja bi podpomogla da se reše nagomilani problemi, ostvarili veći prinosi i bolji kvalitet su razlog ovome, a predstavnici resornog Ministarstva kažu da je sve dobro i berićetno“, kaže Kalajdžić. Narodna poslanica iz stranke Zajedno kaže da je situacija poljoprivredi krajnje alarmantna. „Akontna cena pšenice za ovogodišnji rod iznosi svega 20 dinara, a prinosi su dosta niži u odnosu na prošlu godinu. Ako uzmemo primer Mačve, prosečan prinos po hektaru je 5 tone, a cena 20 dinara pri čemu je dohodak ukupno 100.000 dinara za jedan hektar. Međutim, za jedan hektar pšenice, kada se uključi đubrenje, sredstva za zaštitu bilja, semenska pšenica, vršaj, proizvođač treba da izdvoji oko 160.000 dinara, što znači da su naši poljoprivrednici u minusu čak 60.000 dinara. Ništa bolja situacija nije ni u Sremu, Banatu…“, rekla je Kalajdžić. „A kada poljoprivrednici zaduženi do guše, iz očaja, blokiraju puteve – ministartvo tvrdi da to nije zbog loše otkupne cene, već da se ruši predsednik države. Kakav predsednik države?! Dajte poljoprivrednicima subvencije od 300 evra, dajte dobru otkupnu cenu, dajte podršku stočarima, voćarima, povrtarima…“, dodala je narodna poslanica. Alarmantna situacija je i u malinarstvu „Da će do ovoga doći govorila sam i na skupštinskoj raspravi, već tada se nadzirao ovaj problem“, istakla je dr Jelena Kalajdžić poslanica stranke Zajedno. Ona smatra da je krajnje neozbiljno to što se tek sada raspravlja o ceni maline, i što se traži rešenje, dok se kao dobro ističu mere koje su zakasnele. „To što je resorno Ministarstvo poslalo zahtev Narodnoj banci koja je odbrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari platili ono što su ostali dužni, ne znači da su pomogli proizvođačima malina. To što su proizvođači malina dobili svoj pošteno zarađen novac za prošlogodišnji rod, nije za nikakvu pohvalu, jer su trebali da ga dobiju mnogo ranije“, kaže Kalajdžić. Ona podseća da ništa bolja situacija nije ni sa oblačinskom višnjom. Retko u kojim zasadima se mogla naći prva klasa, dok je cena za drugu klasa višnje iznosila 35 dinara. „Pored nedostatka prerađivačkih kapaciteta, zbog čega je vrlo često odlagan početak berbe, što je često rezultiralo gubitak kvaliteta plodova prisutan je i problem nedostatka struke na terenu, jer da postoji struka na terenu, bili bi veći prinosi, bolji kvalitet plodova, i samim tim veća zarada za naše poljoprivrednike“, rekla je Kalajdžić. Upravo zato što poljoprivrednici propadaju, cene poljoprivrednih proizvoda samo rastu, smatra narodna poslanica „Tako građani Srbije u prodavnicama plaćaju 150 dinara za 1 kg crnog luka, daju 200 dinara za šargarepu, preko 1000 dinara za 1 kg mesa… Uništili su poljoprivredu u prethodnih 10 godina i sada svi plaćamo. Bukvalno svi iz svog džepa plaćamo njihov nemar! Setite se ovoga kad odete na pijacu ili u prodavnicu“, zaključuje Kalajdžić. Zbog toga je potrebno što pre da resorno Ministarstvo poljoprivrede konačno prihvati odgovornost za postojeće probleme. Stranka Zajedno ima predlog hitnih mera, ali isto tako temeljno radi na rešavanju sistemskih problema u poljoprivredi, kao što je pravljenje jasne strategije za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji, rešavanje robnih rezervi, profesionalnih poljoprivrednika, izmena Zakona koji se tiču PIO fonda za poljoprivrednike.
Kalajdžić: Ne bi me čudilo da opet usledi krčenje zasada crvenog zlata
Narodna poslanica i članica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić je na Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine govorila o aktuelnim problemima malinara. Kalajdžić smatra da za probleme malinara postoji rešenje, samo je pitanje da li postoji i politička volja za to. „Od niske cene ka još nižoj… Od 200 dinara, na 180, pa čak i na 150 dinara na pojedinim otkupnim mestima, uz sve oštrije uslove po pitanju pakovanja i kvaliteta plodova. Zaista je neverovatno da je ministarka poljoprivrede izjavila kako je država za malinare već uradila puno stvari da bi zbog toga trebali da budu zadovoljni“, rekla je Kalajdžić Ona kaže da dok malinari čekaju da se neko smiluje i dok čekaju na dogovore na vidiku imamo još jedan knjiški primer uništavanja dela naše poljoprivrede. „Ne bi me čudilo da opet usledi krčenje zasada crvenog zlata, predstavnici Ministarstva bi se verovatno i tada pitali zašto se krči i šta je problem da se malo malinari strpe. Verovatno bi i za to nezadovoljstvo proizvođača rekli da je usključivo političke prirode“, rekla je Kalajdžić. „Kako bi zaista pomogla našim malinarima, država treba da radi na otvaranju novih tržišta što bi pospešilo i proizvodnju. Osim toga država ne sme da dozvoljava tolike oscilacije u ceni maline iz godine u godinu, jer to proizvođačima donosi nestabilnost“, smatra Kalajdžić. Ona kaže i da bi Srbija morala da zaštiti svoj brend: „Srpska malina se mora zaštiti jer je prepoznatljiva u svetu po kvalitetu“. „Nedavno sam postavila poslaničko pitanje o tome da je država uvezla malinu prošle godine iz Bosne i Hercegovine, Poljske i Češke što je uticalo na poremećaj tržišta i narušavanje kvaliteta naše maline – još uvek čekam odgovor“, podseća Kalajdžić. Ministastvo poljoprivrede mora da počne da se sistemski bavi rešavanjem problema koji su godinama unazad prisutni. „Za sve postoji rešenje, pa i za probleme u poljoprivredi, pitanje je da li ova vlast ima političku volju da rešava te probleme“, zaključuje Kalajdžić
Stojković: Poljoprivrednici na traktorima i na putevima pokazuju nam šta znači biti slobodan građanin
Ako je bilo koje osvešćeno biće u ovoj zemlji imalo sumnje u način vladanja Aleksandra Vučića i njegove kriminalne ekipe, sinoć i danas jasno su nam demonstrirane naprednjačke metode. Poljoprivrednici su danas izašli na ulice i blokirali mnoge saobraćajnice u Srbiji nezadovoljni katastrofalnom situacijom u poljoprivredi. Zahtevi poljoprivrednika su legitimni ukoliko ova država stvarno želi da ulaže u poljoprivredne proizvođače. Međutim da ovoj vlasti na čelu sa predsednikom SNS-a Aleksandrom Vučićem ne odgovaraju i protesti poljoprivrednika i da su na sve načine pokušali da zastraše ljude koji su odlučili da svoja prava ostvare na ulici, pokazuje događaj koji se desio veče uoči najavljenih protesta. Dolazak dvadeset batinaša u selo Gospođinci bilo je jasna pretnja poljoprivrednicima da se neposlušnost prema predsedniku SNS-a neće tolerisati. Sinoć je solidarnost među njima bila zadivljujuća, podrška Bati i njegovoj ugroženoj porodici neupitna. Danas su poljoprivrednici na traktorima, na putevima i pokazuju nam šta znači biti slobodan građanin koji traži svoja prava – prava na slobodu i egzistenciju. Policijsko legitimisanje i zastrašivanje svuda po Srbiji neće ih sprečiti u borbi. Dogorelo je. Velika podrška hrabri ljudi!
Stranka Zajedno, Demokratska stranka i pokret SRCE: Problemi poljoprivrednika su problemi svih nas
Stranka Zajedno, Demokratska stranka i pokret SRCE pružaju punu podršku poljoprivrednicima koji su danas izašli na ulice. Zahtevi koje su uputili su sasvim legitimni, ukoliko država želi da sačuva poljoprivredu. Vapaj poljoprivrednika traje već duži vremenski period, pri čemu je naročito izražen u poslednjih godinu dana, međutim i dalje nedovoljno glasan za čelnike države. Glavni problem i okidač za pokretanje blokada i protesta poljoprivrednika su loši uslovi u poljoprivredi, koji su kulminirali prošle godine. Ljudi koji se njome bave nemaju više račun da obrađuju zemlju, hrane stoku i ne mogu da žive od poljoprivrede. Subvencije od 6.000 dinara, skupo gorivo i inputi, nestabilno tržište, neizvesnost cena žitarica, mleka, mesa i voća naveli su poljoprivrednike na proteste. Trenutna vlast nema osećaj za razvoj poljoprivrede i prema koracima koje trenutno preduzimaju, tj. ne preduzimaju vidi se njihova apsolutna nezainteresovanost za poljoprivrednike, nezainteresovanost za milion i po ljudi u Srbiji! Ova vlast je ugrozila egzistenciju poljoprivrednika i njihovih porodica, ali i prehrambenu sigurnost cele zemlje. SNS je Srbiju sveo na zemlju koja mora da uvozi osnovne prehrambene namirnice da bi prehranila svoje stanovništvo. Subvencije po hektaru, regresi za đubrivo, gorivo bez akcize i pdv-a nisu bacanje novca, to je ulaganje u poljoprivredu i mnogostruko bi nam se vratilo. Kako je i u slučaju poljoprivrednika, izlazak na ulicu jedini vid borbe koji im je preostao, pozivamo ih da zajedničkim snagama na protestu u petak pokažemo da zajedno možemo stvoriti sigurno društvo u kom niko neće da strahuje za svoj život i egzistenciju. Ni učenik, ni roditelj, ni nastavnik, ni poljoprivrednik.
Kalajdžić: I u slučaju poljoprivrednika, ulica je jedino rešenje
Protesti poljoprivrednika nas apsolutno nisu začudili, jer država već dugo ignoriše probleme poljoprivrednika, te je i ovde ulica izgleda jedino rešenje. Poljoprivrednici i sela dovedeni su na rub propasti. Iako već neki vremenski period čujemo kako pojedina udruženja idu na pregovore u Vladu, pa u Predsedništvo, te se organizuju i javna slušanja, izgleda da vapaj za opstankom poljoprivrednika, čelnicima države još uvek nije dovoljno glasan. Zahtevi koje su uputili poljoprivrednici su veoma realni, ako država želi da sačuva poljoprivredu. Mi smo država koja je šampion u propadanju stočarstva, i uopšte poljoprivrede. Niske subvencije, skupo gorivo, đubrivo i drugi inputi, a pri tome neizvesnost cena žitarica. Nemar nadređenih za ovu problematiku razlog su za sutrašnje proteste. Poljoprivrednici više nemaju od čega da žive. O subvencijama, gorivu i drugim problemima, stranka Zajedno priča jako dugo i predlaže hitne mere koje bi iole stabilizovale trenutno stanje u poljoprivredi, a to su 300 eura po hektaru, gorivo bez PDV-a i akciza, regres za đubrivo i agronom u svakom selu. Međutim, očigledno je da država ne želi da razvija poljoprivredu, već umesto da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i proizvode hranu, poljoprivrednici treba da motaju kablove. Stranka Zajedno smatra da Srbija treba da bude poljoprivredna zemlja, a da je poljoprivreda strateški važna grana, i da treba u poljoprivredu ulagati. Davanje subvencija poljoprivrednicima nije bacanje para, već je to ulaganje i kroz poljoprivredu će se to višestruko vratiti. Kad govorimo o protestima, veoma je važno da u petak svi dođu i da sve naše pojedinačne borbe stopimo u jednu – koja će nas dovesti do konačnog cilja, a to je sigurno društvo u kom niko neće da strahuje za svoj život i egzistenciju. Ni učenik, ni roditelj, ni nastavnik, ni poljoprivrednik.
Kalajdžić: Stranka Zajedno traži 300€ po hektaru za poljoprivrednike
Skupština Srbije danas je započela drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja na kojoj prisustvuju i ministri Vlade Srbije. Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić govorila je o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju istakavši da na osnovu narativa vladajuće stranke stiče se utisak da u poljiprivredi teče “med i mleko”, a situacija je zapravo alarmantna. Stočarstvo se gasi a mlekarstvo ne postoji. Na samom početku dr Jelena Kalajdžić upitala je da li država uopšte želi da se ozbiljno bavi razvojem poljoprivrede i ruralnim razvojem u Srbiji? “Smatram da u poljoprivredi najveći problem nisu eAgrar i krava dojilja, već da u poljoprivredi ima daleko većih problema o kojima treba da se diskutuje”, rekla je Kalajdžić i navela neke od ključnih problema. “Ne treba da se dele kuće, već da se obezbede uslovi na selima da ljudi dođu i da žele da žive u tim kućama koje su im dodeljene. Treba obezbediti uslove ljudima da žele da se vrate na selo. Ispada da Ministarstvo daje pare al narod neće da ih uzme. Ne ide to tako.” Kada je u pitanju poljoprivreda, Kalajdžić je objasnila da tu situacija nije ništa bolja nego kad su u pitanju sela i da mere koje Ministarstvo sada usvaja kasno stižu. “Mi smo insistirali na javnom slušanju još prošle godine kada su usledili problemi kada su mlekari prosipali svoje mleko. Slušanje koje je održano tek prošle nedelje, trajalo je 6 sati i nijedan pozitivan komentar nije bio kada je u pitanju poljoprivreda”, rekla je Kalajdžić i ukazala na starosnu strukturu poljoprivrednika Srbije gde je prosek 63 godine. “Iz ovih podataka nameće se zaključak da se nama poljoprivreda gasi jer nema ko više da sprovodi mere koje se donose”, zaključuje Kalajdžić. “Što se mleka tiče, naši domaći proizvođaći prosipaju mleko. U septembru, oktobru smo uvezli duplo više mleka nego što smo prethodnih meseci, a prelevmani su došli tek u februaru. Šest meseci je trebalo da prođe da ustanovimo da imamo problem sa mlekom”, kaže Kalajdžić i dodaje: “Uvozimo crni luk koji je čak 190 dinara. Uvozimo beli luk, uvozimo pasulj, uvozimo krompir, uvozimo ćurke iz Danske, mleko iz Poljske. Je l’ Srbija spala na to da uvozi hranu? Srbija koja je bila izvoznik hrane, koja ima ogroman potencijal da izvozi hranu?” “Stranka Zajedno zahteva veće podsticaje po hektaru za poljoprivrednike jer smatramo da podsticaji mogu biti 200 ili 300 evra po hektaru i gorivo bez akciza i pdv-a, odmah.” zaključila je Kalajdžić. Video:
Kalajdžić: Srpska poljoprivreda je godinama unazad u stanju hronične iscrpljenosti
Javno slušanje Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na temu “Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju zakazano je za četvrtak 07. aprila 2023. godine u Narodnoj skupštini sa početkom u 11.00 časova. Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ima niz problematičnih stavki na koje je dr Jelena Kalajdžić ukazala nadležnom Ministarstvu u periodu kada su trajale konsultacije. Ovim Zakonom predviđeno je uvođenje eAgrara, pri čemu pravo na podsticaje neće imati poljoprivredna gazdinstva koja ne pređu na ovu platformu. Stranka Zajedno je saglasna da je uvođenje eAgrara dobra stvar i da je potrebno u budućnosti modernizovati i olakšati našim poljoprivrednicima da dodju na brži način do subvencija, ali da je veoma kratak period za ovako veliki poduhvat. Brojni poljoprivrednici žive u veoma nerazvijenijim područjima, nemaju internet ili su to stariji ljudi koji trenutno nemaju mogućnosti da se prijave na eAgrar. Usvajanjem ovog Prodloga zakona, poljoprivredno gazdinstvo koje se ne prijavi na eAgrar neće imati pravo na subvencije i podsticaje. Zbog toga je dr Jelena Kalajdžić sugerisala da je potrebno uvesti prelazni period od godinu dana, kako bi svi mogli da pređu na eAgrar i da se otklone problemi koji se sreću na terenu, a povezani su sa ovom platformom. Naravno, ta sugestija nije prihvaćena, a kao posledica toga su redovi poljoprivrednika ispred stručnih službi, kašnjenje njihovih radova u polju. “Nismo prva država koja radi na uvođenju e Agrara, ali svakako smo država koja ima najkraći rok za prelazak na isti. Volela bih da mi neko objasni zbog čega se toliko žuri sa sprovođenjem eAgrara, pa čak i ako se vidi da proces uvođenja ne ide tako jednostavno kao što se na početku mislilo da će ići. Trenutno imamo zamenu teza i umesto da su poljorpivrednici u fokusu, a da je eAgrar nešto što će im pomoći i olakšati, u ovom momentu je najbitniji eAgrar, dok su poljoprivrednici u drugom planu”, istakla je Kalajdžić. Pored sugestija upućenih za eAgrar, uputili smo i sugestiju da se u ovom predlogu Zakona izostave podsticaji koji su vezani za nepoljoprivredne aktivnosti kao što su stari zanati ili ruralni turizam. Stranka Zajedno smatra da su to veoma bitne stvari za razvoj sela, ali isto tako da postoji i Ministarstvo za brigu o selu koje bi bilo kompetentnije da se bavi ovakvim stvarima. Još jedan od predloga koje je stranka Zajedno iznela jeste taj da se u nov predlog Zakona navedu i obaveze Ministarstva, a ne samo obaveze korisnika, odnosno da se tačno precizira za koliko dana najkasnije poljoprivrednici mogu očekivati sredstva za subvencije, odnosno podsticaje na koja su ostvarili pravo, kako bi mogli da planiraju sledeće korake u njihovom radu. Dr Jelena Kalajdžić predložila je da se izbriše stav koji određuje da pravo na premiju za mleko imaju samo oni koji imaju preko 3000 litara kravljeg mleka po kvartalu ili 1500 litara mleka u nerazvijenim područjima, što je prihvaćeno. Takođe, upućene su i brojne sugestije vezane za povećanje podsticaja po hektaru, po grlu stoke, povećanje premije za mleko, što takođe nije usvojeno. Stranka Zajedno smatra da ovakav Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nije dobar, da je potrebno da uraditi nov Zakon koji će biti dosta složeniji i detaljniji nego što je ovaj. Naša poljoprivreda trenutno je bazirana na Uredbama što zasigurno nije dobro ukoliko težimo snažnoj i razvijenoj poljoprivredi. “Srpska poljoprivreda je godinama unazad u stanju hronične iscrpljenosti, i kao takva je nepovoljna za moderan agrarni, ruralni i ukupni društveni razvoj kao i za sve oštriju konkurenciju na tržištu. Zbog toga su potrebne sistemske promene koje su moguće jedino uz pomoć države koja bi se ogledala u velikom ulaganju u srpski agrar u narednim godinama. Poljoprivreda je veoma važna grana privrede, a hrana je sve skuplja i ima je manje”, zaključuje Kalajdžić.
Zajedno: Tražićemo izmenu Pravilnika o dodeli podsticaja u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla
Stranka Zajedno će poslati dopis Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u kojem će tražiti da se izmeni Pravilnik o dodeli podsticaja u stočarstvu za kvalitetena priplodna grla tako da svi imaju pravo na podsticaje. Prema Pravilniuku o dodeli podsticaja u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla stoji da pravo na ovu vrstu podsticaja imaju ona gazdinstva koja imaju tri ili više kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, a najviše do 300. Kako nezvanično saznaje stranka Zajedno, predstavnici Ministarstva rekli su da u budućnosti nažalost neće biti rentabilna poljoprivredna gazdinstva koja imaju jednocifren broj krava. Podsećamo da prema Republičkom zavodu za statistiku, od ukupnog broja gazdinstava koji imaju priplodne mlečne krave, čak 59% ovih gazdinstava imaju jednu, ili dve, na koje, zbog ovog Pravilnika ne mogu da ostvare pravo na podsticaje po grlu. „Ono što Ministarstvo ne zna ili ne želi da prihvati jeste da više od 65% od ukupnog broja grla su krave koje se nalaze u stadu do 9 krava, koje će biti rasprodate ukoliko se zaista zauzme ovakav stav. Sa druge strane, čak 96% ukupnih poljoprivrednih gazdinstava koji se bave mlečnim govedarstvom ima do 9 muznih krava, što predstavlja veliki broj ljudi koji će svoja poljoprivredna gazdinstva ugasiti, i koji neće imati više ovakav izvor prihoda bilo da je to osnovni ili dopunski prihod“, rekla je dr Jelena Kalajdžić narodna poslanica iz stranke Zajedno. Ona smatra da je krajnji momenat da se ozbiljno pristupi rešavanju ovog problema tako što će se omogućiti podsticaji nevezano za broj grla, čime će se pomoći poljoprivrednicima i obezbediti cena mleka od koje bi stočari imali račun da ostave krave, a ne da ih rasprodaju kao što je to trenutno slučaj. „Ako želimo da nam opstanu stočarstvo i poljoprivreda i da imamo našu hranu, moraće bolje odluke da se donose“, izjavila je Kalajdžić. Stranka Zajedno će nastaviti da podržava zahteve poljoprivrednika i da predlaže rešenja koja će poboljšati stanje u srpskom agraru.
Ministar trgovine Tomislav Momirović ne zna koliko je uvezeno mleka i mlečnih proizvoda
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović je odgovorio na poslaničko pitanje dr Jelene Kalajdžić iz stranke Zajedno. Momirović kaže da Ministarstvo koje vodi nije nadležno po pitanju uvoza mleka i mlečnih proizvoda i količine istih u prethodnom periodu o čemu se interesovala Kaladjžić. Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić je postavila poslaničko pitanje o količini uvezenog mleka, mleka u prahu i određenih vrsti sireva u Srbiju tokom 2022. godine i od početka 2023. godine zaključno sa 16. martom, ministru unutrašnje i spoljne trgovine Tomislavu Momiroviću. U odgovoru koji je Kalajdžić dobila stoji da „Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, u okviru svog delokruga rada, ne raspolaže podacima zahtevanim u postavljenom poslaničkom pitanju“. Traženi podaci bi mogli da pokažu da li je i u kojoj meri uvođenje prelevmana zakasnelo i kakve je sve negativne efekte, spora i neadekvatna reakcija vlasti imala na domaću proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Pošto nije imao odgovor Momirović je ovo pitanje prosledio dalje – Ministarstvu finansija – upravi carina i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U delokrugu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine je između ostalog i „funkcionisanje tržišta; strategija i politika razvoja trgovine; unutrašnja trgovina; promet robe i usluga; praćenje ukupnih trgovinskih tokova i predlaganje odgovarajućih mera; predlaganje sistemskih rešenja i propisa u oblasti posebnih dažbina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
