Ovim Zakonom predviđeno je uvođenje eAgrara, pri čemu pravo na podsticaje neće imati poljoprivredna gazdinstva koja ne pređu na ovu platformu. Stranka Zajedno je saglasna da je uvođenje eAgrara dobra stvar i da je potrebno u budućnosti modernizovati i olakšati našim poljoprivrednicima da dodju na brži način do subvencija, ali da je veoma kratak period za ovako veliki poduhvat.
Brojni poljoprivrednici žive u veoma nerazvijenijim područjima, nemaju internet ili su to stariji ljudi koji trenutno nemaju mogućnosti da se prijave na eAgrar. Usvajanjem ovog Prodloga zakona, poljoprivredno gazdinstvo koje se ne prijavi na eAgrar neće imati pravo na subvencije i podsticaje. Zbog toga je dr Jelena Kalajdžić sugerisala da je potrebno uvesti prelazni period od godinu dana, kako bi svi mogli da pređu na eAgrar i da se otklone problemi koji se sreću na terenu, a povezani su sa ovom platformom.
Naravno, ta sugestija nije prihvaćena, a kao posledica toga su redovi poljoprivrednika ispred stručnih službi, kašnjenje njihovih radova u polju.
“Nismo prva država koja radi na uvođenju e Agrara, ali svakako smo država koja ima najkraći rok za prelazak na isti. Volela bih da mi neko objasni zbog čega se toliko žuri sa sprovođenjem eAgrara, pa čak i ako se vidi da proces uvođenja ne ide tako jednostavno kao što se na početku mislilo da će ići. Trenutno imamo zamenu teza i umesto da su poljorpivrednici u fokusu, a da je eAgrar nešto što će im pomoći i olakšati, u ovom momentu je najbitniji eAgrar, dok su poljoprivrednici u drugom planu”, istakla je Kalajdžić.
Pored sugestija upućenih za eAgrar, uputili smo i sugestiju da se u ovom predlogu Zakona izostave podsticaji koji su vezani za nepoljoprivredne aktivnosti kao što su stari zanati ili ruralni turizam. Stranka Zajedno smatra da su to veoma bitne stvari za razvoj sela, ali isto tako da postoji i Ministarstvo za brigu o selu koje bi bilo kompetentnije da se bavi ovakvim stvarima. Još jedan od predloga koje je stranka Zajedno iznela jeste taj da se u nov predlog Zakona navedu i obaveze Ministarstva, a ne samo obaveze korisnika, odnosno da se tačno precizira za koliko dana najkasnije poljoprivrednici mogu očekivati sredstva za subvencije, odnosno podsticaje na koja su ostvarili pravo, kako bi mogli da planiraju sledeće korake u njihovom radu.
Dr Jelena Kalajdžić predložila je da se izbriše stav koji određuje da pravo na premiju za mleko imaju samo oni koji imaju preko 3000 litara kravljeg mleka po kvartalu ili 1500 litara mleka u nerazvijenim područjima, što je prihvaćeno. Takođe, upućene su i brojne sugestije vezane za povećanje podsticaja po hektaru, po grlu stoke, povećanje premije za mleko, što takođe nije usvojeno. Stranka Zajedno smatra da ovakav Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nije dobar, da je potrebno da uraditi nov Zakon koji će biti dosta složeniji i detaljniji nego što je ovaj. Naša poljoprivreda trenutno je bazirana na Uredbama što zasigurno nije dobro ukoliko težimo snažnoj i razvijenoj poljoprivredi.
“Srpska poljoprivreda je godinama unazad u stanju hronične iscrpljenosti, i kao takva je nepovoljna za moderan agrarni, ruralni i ukupni društveni razvoj kao i za sve oštriju konkurenciju na tržištu. Zbog toga su potrebne sistemske promene koje su moguće jedino uz pomoć države koja bi se ogledala u velikom ulaganju u srpski agrar u narednim godinama. Poljoprivreda je veoma važna grana privrede, a hrana je sve skuplja i ima je manje”, zaključuje Kalajdžić.