Tag: Poljoprivreda
Zajedno: Da li je ovo zakucavanje poslednjeg eksera u sanduk srpskoj poljoprivredi?
Već sada se vide posledice tvrdoglavosti i brzopletosti ministarstva poljoprivrede kada je u pitanju uvođenje sistema eAgrar. Na sve sugestije i primedbe kada je u pitanju eAgrar, predstavnici ministarstva reagovali kao da im je naređeno da se to po svaku cenu mora sprovesti u ovako kratkom roku, a braneći se time da su sugestije primedbe i komentari politički, populastički i da to nije zbog dobrobiti poljoprivrednika. Dr Jelena Kalajdžić, narodna poslanica stranke Zajedno upitala je da li su svesni predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do čega je dovela njihova ishitrenost i tvrdoglavost? “Poljoprivrednici u jeku posla imaju probleme sa eAgrarom, sa aktiviranjem poljoprivrednog gazdinstva i unošenjem parcela u sistem”, istakla je Kajaldžić i dodala: “Poljoprivrednici kasne sa radovima i umesto da su na njivama, čekaju u redovima i da bi obnovili status poljoprivrednog gazdinstva u eAgraru moraju odvojiti i po nekoliko dana što je za jednog poljoprivrednika u vreme sezone radova mnogo”. “Zaposleni u stručnim službama nemaju toliko kapaciteta, rade prekovremeno, vikendima, uzimaju godišnje odmore, bolovanja jer pritisak više ne mogu da izdrže”, kaže Kalajdžić i dodaje: “Nemaju ni kapacitet kad su prostorije u pitanju, pa kako nezvanično saznajemo i na terenu je loša slika jer se određena papirologija popunjava i po kafanama. Da li je ovo zakucavanje poslednjeg eksera u sanduk srpskoj poljoprivredi?”. Podsetimo, stranka Zajedno je rekla da je eAgrar dobra stvar, ali da je potrebno uvesti probni period od godinu dana kako bi ceo sistem profunkcionisao i kako bi se otklonile smetnje ukoliko postoje, a ispostavilo se da je predlog probnog perioda neophodan. Dr Jelena Kalajdžić je o svemu ovome govorila i na sednici Odbora za poljoprivredu, a poslala je i sugestije na nov predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a vezane su za eAgrar, međutim, svaki predlog je odbijen.
Mitrašinović: Muke sa eAgrarom, poljoprivrednici besni
Ovih dana suočeni smo sa nesnosnim gužvama na šalterima, jer je počelo ažuriranje podataka i obnova statusa poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, što je naredni korak za korišćenje sistema eAgrar. Poljoprivrednici su besni i nervozni, gužve su nesnosne, a da obnove status poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, kažu, u ovakvim uslovima moraju odvojiti čak i do tri radna dana, što je za jednog poljoprivrednika u vreme radova mnogo. Srđan Mitrašinović iz stranke Zajedno (Šabac) skrenuo je pažnju na ove probleme, kao i na to da Ministarstvo ima mnogo važnije stvari za koje mora da se pobrine. Ko je glavni krivac za trenutnu situaciju sa eAgrarom? Bez dileme krivicu snosi donosioc ovakve odluke. Pompezne najave, nerealni rokovi, potpuno nerealna procena realnog stanja na terenu i mogućnosti da se ovakav proces realizuje ekspresno. To je izazvalo velike gužve i stvorilo probleme. Najavljeno je da se uvodi eAgrar, pozvani ljudi da preuzmu svoje ID brojeve i izvrše instalaciju, a ukoliko im je potrebna pomoć da se obrate stručnim službama ili pozovu broj kol centra. Dogodilo se da je gotovo svima potrebna pomoć, stvorile su se gužve, server je često bagovao, ljudima u stručnim službama postala je radna čak i nedelja. Poljoprivrednici nisu u ataru, ne bave se setvom, ljudi u službama rade bez odmora, tehnika pravi probleme, sve to zajedno proizvodi lošu atmosferu i nove probleme. To je realna slika situacije. Prosek godina nosioca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je više od 62 godine, mnogi od tih ljudi ne koriste pametne telefone, ne koriste mejlove, prosto ljudi nisu imali potrebu za tim i nemaju potrebna znanja, a da bi ih stekli potrebno je vreme. Da li smatrate da će se sa korišćenjem eAgrara pomoći i olakšati poljoprivrednicima? Sam koncept e-Agrara je dobar i to nije upitno. Da poljoprivrednici imaju sve potrebno na jednom mestu, izbegnu šaltere, smanje papirologiju, objedinjavanje svih ustanova dobra je ideja. Problem je što je u svemu ovome što se proces sprovodi loše, ne uvažava se realno stanje na terenu. Nemamo potreban nivo tehničko-tehnološke pismenosti, nemamo potrebnu tehniku na gazdinstvima, kako bez toga možete dalje, prvo se to moralo rešiti. Šta će se dogoditi kada ljudima otvore mejlove, naloge i oni sutra budu morali sami da rade na svom nalogu? Veliki broj nosioca gazdinstva ne koriste smart uređaje, imate sela koja imaju probleme sa internetom, toliko je toga što predstavlja realne probleme da se ova ideja realizuje. To će proizvesti nove probleme, ljudi koji se ne snađu i u rokovima odrade potrebne radnje u aplikaciji verovatno neće ostvariti pravo na subvencije. Dakle, aplikacija je odlična ideja, ali pristup njenoj implementaciji mora da uzme u obzir realno stanje naših sela i prilagodi se tome, samo tada će biti od koristi, ovako bojim se samo će dodatno zakomplikovati život brojnim poljoprivrednicima. Šta je rešenje, ako ono uopšte postoji? Rešenje je u postepenom sistemu uvođenja ovog sistema. Odlično je to što je resorno ministarstvo priznalo da se 60% podataka bespotrebno predavalo po nekoliko puta, da nije bilo potrebno da se to sve predaje na četiri šaltera, shvatili su to posle deset godina i priznali. Da se ovo ne pretvori u sličan proces neophodno je ljude upoznati sa svim segmentima aplikacije i obučiti ih kako da je koriste. Stručno lice u svako selo, baš onako kako je nekada bilo. To bi sigurno pomoglo, mnogi poljoprivrednici osposobili bi se brzo da sami rade u aplikaciji, delu bi oni ispunili, rasteretilo bi to i rad stručnih službi. Šta je ono sa čim Ministarstvo trenutno treba da se pozabavi? Ministarstvo treba da radi svoj posao i stvori ambijent u kome naše selo može da bude konkurentno, da ljudi mogu od svog rada da žive. Neophodno je da se konačno sistemski reši pitanje problema sa kojim se suočavaju proizvođači mleka. Naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje gorivo u Evropi, a imaju najniže subvencije. Pariteti poljoprivrednih proizvoda i inputa za poljoprivrednu proizvodnju godinama unazad razlog su pražnjenja naših sela. To su samo neke od tema kojima ministarstvo treba da se bavi. Tužna i poražavajuća činjenica je da u Srbiji dva ministarstva i čak 35 različitih institucija vode brigu o selu, a da svako četvrto selo nestaje tačnije 1200 sela se gasi. U proteklih deset godina broj gazdinstva smanjio se za 10%, prosečna starost nosioca gazdinstva porasla je za dve godine, a tek svaki petnaesti nosilac je mlađi od četrdeset godina. Sve to je slika rada nadležnih i u isto vreme prostor na kome po hitno treba da počnu da rade. Izvor: Šabac Uživo
Kalajdžić: Koliko žitarica i po kojoj ceni je uvezeno u Srbiju?
Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić, prema Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije postavila je poslaničko pitanje ministru unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislavu Momiroviću o količini i ceni uvezenih žitarica u Srbiju. Narodna poslanica, dr Jelena Kalajdžić, zahteva od ministra Tomislava Momirovića da joj dostavi podatke o tome koliko je uvezeno žitarica u Srbiju i po kojoj ceni. Ovi podaci su traženi za svaku kulturu ponaosob kao i podaci o tome iz kojih je zemalja roba uvezena i to u dva perioda: u drugoj polovini prošle godine i od početka 2023. godine zaključno sa 27. martom. Ovi podaci su potrebni kako bi se dokazale ili opovrgle sumnje da je Srbija u prethodnom periodu uvezla veće količine pšenice uprkos velikim viškovima u domaćim silosima. Prema nezvaničnim podacima stranke Zajedno uvezena je pšenica iz Ukrajine po ceni od 22 dinara po kilogramu što je dovelo do još većeg pada cene domaće pšenice. „Sada, kada poljoprivrednici imaju veliki problem sa punim silosima, Ministarstvo im daje odgovor da je u Srbiji slobodno tržište i da oni na otkup i cenu ne mogu uticati“, izjavila je Kalajdžić kada je javnosti saopštila saznja o uvozu do kojih je došla. Za naše žitarice kupaca trenutno ni nema, ali po trenutnoj ceni ratari ni nemaju račun da je prodaju. „Ogroman problem je i finansiranje ovogodišnje setve kao i bojazan da će silosi ostati puni do nove žetve koja je za tri – četiri meseca“, istakla je Kalajdžić.
Kalajdžić: Dok su naši silosi puni, Srbija uvozi žitarice iz Ukrajine
Prema nezvaničnim podacima do kojih je stranka Zajedno došla, uprkos velikim viškovima pšenice, u prethodnih nekoliko dana Srbija je uvezla pšenicu iz Ukrajine po ceni od 22 dinara. Ovo je uticalo na na još veći pad cene naše pšenice, koja je juče iznosila 24 dinara po kilogramu. Narodna poslanica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić, kaže da se na pitanje ko je kriv za trenutno stanje u poljoprivredi svi sklanjaju u stranu, a odgovori koje poljoprivrednici dobijaju se svode na to da je u Srbiji slobodno tržište i da država ne može da utiče na cene. „Sa druge strane, država se često ipak umnogome umeša, i u momentu kada žitarice imaju dobru cenu na evropskom i svetskom tržištu, stavlja se zabrana na izvoz, i tako ograničavaju poljoprivrednike da ne mogu da prodaju svoj proizvod u momentu kada mogu ostvariti najveću dobit. Na apel poljoprivrednika da ne stavlja zabranu na izvoz i da i žitarica ima dovoljno i za domaće tržište i za izvoz, Vlada Republike Srbije nije reagovala“, rekla je Kalajdžić. Ona je dodala i da je posledica svega toga da smo proleće dočekali sa punim silosima, u kojim ima više od 1,5 miliona tona pšenice, što predstavlja polovinu prošlogodišnjeg roda. „Sada, kada poljoprivrednici imaju veliki problem sa punim silosima, Ministarstvo im daje odgovor da je u Srbiji slobodno tržište i da oni na otkup i cenu ne mogu uticati“, izjavila je Kalajdžić. Za naše žitarice kupaca trenutno ni nema, ali po trenutnoj ceni ratari ni nemaju račun da je prodaju. „Ogroman problem je i finansiranje ovogodišnje setve kao i bojazan da će silosi ostati puni do nove žetve koja je za tri – četiri meseca“, istakla je Kalajdžić. Stranka Zajedno dugo ukazuje na probleme u poljoprivredi koju svrstava u strateški važnu granu naše zemlje. Pomoć ratarima koja će se ogledati u subvencijijama po hektaru od 200 eura, regresu za đubrivo i semenski materijal, gorivu za poljopreivredne radove bez akcize i pdv-a, je neophodna.
Poljoprivrednici ne veruju ministarki: Jelena Kaladžić objasnila stanje srpske poljoprivrede
,,Da su protesti poljoprivrednika, koji su održani u prošli petak, jedna vrsta predstave može da kaže samo neko ko se apsolutno ne razume u stanje poljoprivrede u Srbiji’’, izjavila je dr Jelena Kalajdžić, ispred stanke Zajedno, i dodala je da su protesti stočara ispred Ministarstva više nego opravdani. Kaladžić je rekla kako je neprimereno da ministarka poljoprivrede, koja je inače zadužena da bude na usluzi poljoprivrednicima i da im pomogne koliko god je to moguće, ide po emisijama i govori o tome da je protest ustvari neka vrsta predstave i pitala je da li ministarka zaista misli da su ljudi koji žive na jugu Srbije i kojima treba nekoliko sati da dođu do Nemanjine ulice u Beogradu, došli samo zarad predstave ispred Ministarstva? ,,Činjenica da je ovo ona izjavila, govori o tome da se ona apsolutno ne razume u poljoprivredu, kao i život i rad ljudi koji žive na selu i koji se bave poljoprivredom’’, dodala je narodna poslanica. ,,To što je primila 20 udruženja u Ministrastvo poljoprivrede i što ih je saslušala ne znači da su problemi rešeni. Problemi u poljoprivredi se sve više nagomilavaju, od stočarstva, ratarstva do drugih grana. Naravno, ministarka to ne zna, već čeka neko novo nezadovoljstvo, da primi opet neka udruženja koja će joj reći šta je zapravo problem u poljoprivredi, te će nekim brzim merama pokušati to sanirati’’, objasnila je dr Kalajdžić. Da li je dobro stanje u mlekarstvu ili ne, da li naši stočari koji se bave mlečnim govedarstvom preuveličavaju, govori činjenica da se broj muznih krava i junica u poslednjih nekoliko godina drastično smanjio, te je prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku svega 1,5 krava na 100 stanovnika u Republici Srbiji, dok je 4 krave na 100 stanovnika u Evropi, kako navodi Kalajdžić i dodaje da uprilog tome da jedno pričaju, a drugo rade govori i izjava predsednika Vučića koji je na posebnoj sednici u Narodnoj skupštini Srbije izjavio da je hrana strateški važna, da je ima sve manje i da će je biti sve manje, i da na tome treba da radimo. Ministarka Tanasković je takođe naglasila da je strateški cilj Srbije povećanje stočnog fonda i unapređenje stočarske proizvodnje kao i zaštita domaćih proizvoda. ,,Sve je to tačno, i to su neke floskule koje se često ponavljaju, ali se po tom pitanju trenutno ništa ne radi. Sa ministarkom koja je počela da uči o poljoprivredi tek od kad je postavljena na to mesto, i sa saradnicima od kojih većina nije iz oblasti poljoprivrede, teško da će se nešto i moći uraditi’’, izjavila je poslanica Zajedno. ,,Da bi se poljoprivreda u Srbiji značajno poboljšala potrebni su nam stručni ljudi koji će u dogovoru sa poljoprivrednim proizvođačima doneti neke značajne odluke, potrebne su dugoročne strategije kako bi nam se poljoprivreda postepeno osnaživala. Hrane, koja je proizvedena Srbiji, koja je poznata po svom kavlitetu na evropskom i svetskom tržištu, ima sve manje, i građani Srbije treba da znaju da će uskoro sve više piti i jesti namirnice iz uvoza’’, zaključila je Kalajdžić. Stranka Zajedno tražila je povećanje subvencija na 200 eura po hektaru, povećanje regresa za đubrivo, gorivo za poljoprivredne radove bez pdv-a i akcize, ulaganje u stočni fond. Dug vremenski period, stranka Zajedno tražila je javne rasprave na kojim bi se diskutovalo o problemima u poljoprivredi, međutim do sada niko nije imao sluha za to. Ono što su do sada čuli od bivšeg ministra Nedimovića, a sada i od Ministarke Tanasković, jeste da je novac ograničen i da državna kasa nije ćup bez dna. Ipak, stranka Zajedno smatra da ako ima za strane investitore, za nacionalne stadione, može se izdvojiti i za dodatnu pomoć našim poljoprivrednicima.
Jelena Kalajdžić: Pružamo punu podršku mlekarima
Dok ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković ide po emisijama, hvali se E- agrarom i priča o “manipulacijama” vezanim za dugovanja, danas je u Mrčajevcima održan protest stočara i po ko zna koji put, usled nezadovoljstva, prosipano je mleko. Stranka Zajedno je mnogo puta tražila bolje uslove za poljoprivrednike, tražila je skup poljoprivrednika u Skupštini, javna slušanja, predlagali smo konkretne mere za pomoć poljoprivrednicima, ali niko nije hteo da čuje. Neznanje će nam doći glave! Navikli smo da ministri poljoprivrede ne znaju ništa o poljoprivredi i da uče o toj grani tek kad postanu ministri, ali ogroman je problem što većina ljudi oko ministarke takođe ne znaju ništa!
Zajedno: Nastavlja se sistemsko uništavanje poljoprivrednika u Srbiji
U stranci Zajedno navedeno je da mera koja je doneta u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ukidanje carine i prelevmana za uvoz prasadi do 50 kg, nije adekvatna, ne nudi trajno rešenje i ne ide u korist srpskih poljoprivrednika. Naime, za trenutno loše stanje u poljoprivredi, naročito kada je u pitanju stočarstvo zaslužan je isključivo dosadašnji (ne)rad Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a sada je doneta ova mera kako bi se pomoglo klaničarima, a sve opet na propast srpskog domaćina, i na štetu države od milijardu dinara. Obnavljanje stočnog fonda u Republici Srbiji jeste neophodno, međutim na ovaj način se opet marginalizuje srpski poljoprivrednik, a u fokus se stavljaju veliki klaničari. Umesto ovakve vrste pomoći, srpskom poljoprivredniku, uzgajivaču svinja potrebno je pomoći na drugačiji način, odnosno kroz podsticaje, pri čemu bi se oni, na primer, povećali za priplodne krmače sa 15000 na 25000 dinara, a za svinje sa 1000 na 2000 dinara. Jedino bi na taj način država stavila do znanja da želi i hoće da pomogne srpskom poljoprivredniku. Republika Srbija treba da bude zemlja izvoza, jer ima potencijal i vredne ljude na selu. Međutim, postaje zemlja uvoza mesa, mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda. “Apsolutno nisam iznenađena ovom merom koja je doneta, jer već duži vremenski period pričam da su Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva potrebni stručni ljudi, koji imaju znanja, ali i kontakta sa srpskim poljoprivrednicima kako bi znali koji su problemi prisutni na terenu, i kako da ih na najbolji način reše” istakla je dr Jelena Kalajdžić. “Klaničarima je ovo odlična stvar. Međutim, naš poljoprivrednik neće moći biti konkurentan na tržištu, i ne može da parira tim cenama kada on prozvodi svoje prase. Neće više postojati uzgajivači priplodnih krmača, uništava se proizvodnja u Srbiji, prasad ćemo samo uvoziti. Vidim da je to mera za jednu godinu. U kojoj ozbiljnoj državi se prave jednogodišnji planovi za bilo šta, a ne za ovako ozbiljnu granu poljorpivrede? Srpski domaćin nije ključan Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sve ovo rezultiraće lošijom hranom koju će naši građani Srbije jesti”, dodala je. Već dugo ukazujemo na probleme, ali ih niko ne čuje, ili ne želi da ih čuje. Tražimo povećanje subvencija po hektaru, povećanje regresa za đubrivo, gorivo bez akcize i bez pdv-a. Pričali smo o problemima u mlekarstvu, došlo se do toga državljani Srbije piju poljsko mleko. Sistemski se uništava poljoprivreda u Srbiji!
OSTAJEMO BEZ HRANE! SRBIJI JE HITNO POTREBNA NOVA AGRARNA POLITIKA
Srbija je ostala bez mleka, a polako ostaje i bez hrane. Na ovo smo, zajedno sa poljoprivrednicima, neprestano upozoravali prethodnih godinu dana, ali niko iz naprednjačke vlasti nije želeo da čuje. Srbija ima potencijal da postane sila u proizvodnji hrane, umesto toga, naši proizvođači dovedeni su na rub egzistencije, a država im duguje oko 300 miliona evra za prethodnu i tekuću godinu! Hitne mere koje predlaže naša poslanička grupa Moramo-Zajedno i koje su poslali na usvajanje tehničkoj vladi su sledeće: Subvencije od 200 evra po hektaru; Obezbeđivanje goriva za poljoprivrednike bez akcize i PDV-a; Podrška od 200 evra po hektaru za đubrivo; Premija mleka od 15 dinara po litru u svim kvartalima; Isplata svih zaostalih premija, subvencija i kovid naknada poljoprivrednicima do 31.10.2022. U budžetu Republike Srbije ima novca za sprovođenje ovih hitnih mera, zato apelujemo na predstavnike vlasti da odrede prioritete – ako mogu da izdvajaju za Premijer ligu i nove stadione, moraju da izdvoje za poljoprivrednike i hranu za građane Srbije! Sprovođenje ovog hitnog paketa mera, postavilo bi temelje za uvođenje nove agrarne politike, koja bi spasila naša sela, poljoprivredne proizvođače i građane kojima preti nestašica hrane.
ZAJEDNO: HITAN PAKET MERA KOJI ĆE SPREČITI SUNOVRAT POLJOPRIVREDE
Stranka Zajedno pokrenuće inicijativu u Narodnoj skupštini Republike Srbije za hitno donošenje paketa mera koje će sprečiti dalji sunovrat poljoprivrede u Srbiji i time omogućiti da sledeće godine građani Srbije imaju šta da jedu. S obzirom da naše afirmativne predloge za rešavanje nagomilanih problema u poljoprivredi vlast ignoriše, odlučili smo da pokrenemo inicijativu u Narodnoj skupštini Republike Srbije za hitno donošenje mera kako bi se pomoglo poljoprivrednicima kojima je pomoć u ovom trenutku neophodna. Nakon stalnog kontakta sa poljoprivrednika širom Srbije i obilaska naših proizvođača, uverni smo u skorašnji propast poljorpivrede, ako se nešto hitno ne promeni. Ljudi su ogorčeni jer su pretrpeli nezapamćene gubitke ove godine. Na lošu situaciju uticalo je enormno poskupljenje goriva i đubriva, ekstremni klimatski uslovi i kontrolisane a niske otkupne cene većine poljoprivrednih proizvoda. Situacija u stočarstvu je toliko loša da da se rasprodaju krave zbog niske otkupne cene mleka i visoke cene stočne hrane. Proljoprivrednici, međutim ističu da ih je više od svega nabrojanog pogodila nebriga vlasti. Doc. dr Jelena Kalajdžic, narodna poslanica iz stranke Zajedno i članica odbora za poljoprivredu, inače docentkinja na poljoprivrednom fakultetu, izjavila je da se moraju napraviti hitne mere i hitan zaokret u agrarnoj politici ili će Srbija će ostati bez stoke i bez hrane u narednom periodu. Agrarni budžet u Republici Srbiji je manji od 5% od ukupnog budžeta, dok je u drugim zemljama višestruko veći. Mudre države u Evropskoj uniji su prepoznale veliku potrebu za hranom, te za poljoprivredu izdvajaju oko 35% od ukupnog budžeta. Ovo su naši konkretni zahtevi hitnih mera: subvencija po hektaru od 200 evra, gorivo za poljoprivrednike bez akcize, povećanje regresa za djubrivo po hektaru, popust za kupovinu semena za predstojeću setvu, kao i hitnu pomoć stočarstvu, i momentalna isplata svih dugovanja prema poljoprivrednim proizvodjačima iz prethodnog perioda. Promene u poljoprivredi koje treba da se sprovedu, moraju biti sistemske, a potrebno je uraditi i ozbiljnu strategiju njenog razvoja. Međutim, zbog alarmantne situacije u kojoj su se naši poljoprivredni porizvođači našli, neophodno je hitno doneti paket mera kako bi se situacija u poljoprivredi malo stabilizovala i kako bi poljoprivrednici na jesen imali sredstava za narednu poljoprivrednu godinu. U Republici Srbiji, poljoprivreda je stub privrede, a poljoprivredni proizvođači već godinama čuvaju socijalni mir. Ukoliko država nema sredstava u agrarnom budžetu da se sprovedu ove mere, tražićemo da se odreknu nekih drugih, rasipničkih investicija, kao što je to na primer izgradnja stadiona širom Srbije i drugih megalomanskih projekata.
Predlažemo HITNO donošenje jakog agrarnog plana
Nemar, bezobzirnost i neznanje zaposlenih u Ministartsvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rezultirali su nezadovoljstvom poljoprivrednih proizvođača koji su prethodnih nekoliko dana na ulicama širom Republike Srbije zbog lošeg stanja u poljoprivredi i zabrinutosti za njihovu egzistenciju. Od početka godine upozoravali smo na to i predlagali rešenja, ali naprednjačku vlast nije briga za ljude koji hrane naše građane. U strategijama i programima (Nacionalni program za ruralni razvoj je potpisala lično premijerka) jasno piše da je trend rasta srednje temperature u Srbiji tri puta veći od trenda rasta srednje globalne temperature, ukazujući na to da je Srbija pogođenija klimatskim promenama od većine zemalja. Do danas se nije pristupilo rešavanju tog problema. U prethodnih 10 godina, zabeleženo je pet sušnih godina, pri čemu je 2018. godina bila najtoplija od kad se vrše merenja, a procenjene štete usled ovakvih ekstremnih uslova iznosile su i do 130 miliona evra. Uprkos svim podacima, naš neuki ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, umesto uvođenja mera, u vidu osmišljvanja strategija za navodnjavanje poljoprivrednih parcela, ipak se odlučio za gledanje u nebo i angažovanje dodola, a sve to uz prethodno odobravanje predsedništva. Prema Republičkom zavodu za statistiku u Republici Srbiji se navodnjava svega oko 2% korišćenih poljoprivrednih površina. Broj poljoprivrednih gazdinstava opada, subvencije po hektaru najniže u Evropi, u više od 80% slučajeva mehanizacija starija od 30 godina, a poljoprivrednici svake godine bacaju svoje proizvode jer su otkupne cene sramotne! Krajnje je vreme da se razvoju poljoprivrede pristupi ozbiljno. Srbija ima priliku da postane sila u proizvodnji hrane, a naši poljoprivrednici da žive dobro od svog poštenog i teškog rada. Za početak, kao prvu pomoć poljoprivrednicima obezbediti 200 evra po hektaru, gorivo bez akcize, đubriva i sredstva za zaštitu bilja u pola cene. Struja i VODA moraju biti sprovedeni do svakog atara i gazdinstva. Veterinar i agronom moraju biti dostupni u svakom selu, kako bi poljoprivrednici uz njihovu pomoć i savete višestruko uvećali svoju proizvodnju i prinose. Što pre je potrebno, potpuno promeniti agrarnu politiku u Republici Srbiji, angažovati ljude od struke, nauke, organe i organizacije koji će zajedno u dogovoru sa poljoprivrednim proizvođačima naći adekvatna rešenja za nagomilane probleme. Ukoliko se svemu ovome ne pistupi krajnje ozbiljno, trenutna nemarnost, neznanje, inflacija, poskupljenje energenata i nespremnost na ekstremne klimatske uslove, će dovesti do propasti poljoprivrede u Republici Srbiji. Dok se stranim investitorima daju “masne” subvencije, naši poljoprivrednici, ljudi koji nas hrane, su dobili odgovor od vrha države da “državna kasa nije ćup bez dna”. Narodna poslanica dr Jelena Kalajdžić doktor biotehničkih nauka
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
