Tag: Poljoprivreda
Novca za poljoprivredu „nema“ zato što je korupcija pojela sve ono što bi se moglo uložiti u razvoj našeg društva
Pružamo punu podršku poljoprivrednicima koji su danas krenuli u protest zbog loše situacije u poljoprivredi. Više puta su, u toku ove godine, ukazivali na lošu situaciju, na niske cene, na nestabilnost tržišta, kao i nemogućnost opstanka pod ovakvim uslovima. Iako se često polemiše po novinama da su predstavnici ministarstva otvoreni za dogovore i saradnju, ključni problemi u poljoprivredi nisu rešeni što je rezultiralo protestima na ulici. Ovom prilikom pozivamo resorno Ministarstvo da uradi kalkulaciju, i izračuna koliko poljoprivrednika košta 1 ha pešnice, koliko 1 hektar kukuruza, suncokreta, višnje, šljive, maline, kupine i dr, a koliko su ove godine, pa čak i u proteklih 5 godina, u proseku zaradili od istog tog hektara, pa će shvatiti da je nezadovoljstvo opravdano. Vlast može da razmisli i o tome zašto naši poljoprivredinici jedva preživljavaju dok građani u radnjama plaćaju preskupu hranu – ko je kriv za to što su otkupne cene sve niže, a prodajne sve više? Novca za poljoprivredu „nema“ zato što su korupcija i veze vlasti sa raznim „biznismenima“ pojele sve ono što bi se moglo uložiti u razvoj našeg društva. Sve plaćaju dva, tri ili četiri puta više – i puteve i stadione i trgove i sav taj novac odlazi u džepove pojedinaca bliskih vlastima umesto da se uloži u domaću proizvodnju hrane. Tako bismo i mogli da kontrolišemo cene hrane zbog kojih svi strepe. Jedna od glavnih tema kojima se stranka Zajedno bavi svakako jeste poljoprivreda, smatrajući da je Srbija zemlja poljoprivrede i zdrave hrane, a ne zemlja kablova. Zbog toga imamo jasan plan i predlog hitnih mera, subvencije od 300€ po ha, gorivo bez akciza i pdv-a ali i sistemskih mera kako bi sačuvali našu poljoprivredu od daljeg strmoglavog uništavanja. 17. decembra imamo priliku da smenimo ovu vlast svi zajedno i da od zemlje koja sad uvozi luk, krompir i pasulj postanemo sila u proizvodnji hrane čiji će građani imati zdravu i pristupačnu hranu i gde će poljoprivrednici moći da žive pristojno od svog rada.
Kalajdžić u Narodnoj skupštini: U poljoprivredi nije blagostanje, kako to predstavlja vlast!
Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kaladžić je tokom jučerašnjeg zasedanja Narodne skupštine iznela kritike prema vlasti koju smatra odgovornom za loše stanje u poljoprivredi Srbije. Kalajdžić je objasnila da nema blagostanja u poljoprivredi kako to tvrdi vlast već da veliki deo seljaka ne zna kako će preživeti zimu.
Kleut: Članovi SNS-a nemaju ekskluzivno pravo da se bave poljoprivredom
Povodom napada u više pro režimskih medija i targetiranja kao „lažnog poljoprivrednika“, Dragan Kleut, poverenik stranke Zajedno za Zrenjanin kaže: „Poljoprivredom se bavim od rođenja a moja porodica generacijski više od 100 godina, i time se ponosim!“. „Potpuno je tačno da sam politički aktivan i da sam poverenik stranke Zajedno što nikad nisam ni krio od poljoprivrednika i javnosti. Ujedno sam i predsednik upravnog odbora Saveza udruženja poljoprivrednika Banata od njegovog osnivanja, tačnije od 2008 godine“, pojašnjava Kleut. Stranka Zajedno se zalaže za povećanje subvencija po hektaru u iznosu od 300 evra, regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, pravljenje relevantne berze i sprečavanje pljačke seljaka. „I to je ono za šta se zalažem i zbog čega učestvujem u politici“, rekao je Kleut. On dodaje da predsednik države i članovi SNS-a nikad nisu imali nameru da pomognu poljoprivrednike nego da ih unište i nikad ne bi doneli mere kojima se hvale da se poljoprivrednici nisu organizovali na teritoriji cele Srbije i blokirali puteve. Tek su tada pristali da prihvate neka rešenja koja su tražila udruženja poljoprivrednika. „I za to smo se borili. Imali smo batinaše u crnim majcama organizovane u Pančevu koji su bili spremni da tuku poljoprivrednike da bi prošao putujući cirkuski karavan SNS-a u vidu autobusa za miting koji se održao u centru ovog grada“, rekao je Kleut. On pojašnjava i da u Upravnom odboru Saveza udruženja poljoprivrednika Banata ima članova i simpatizera svih političkih stranaka i da to nije nikakav problem za demokratske političke opcije koje deluju u interesu poljoprivrede Srbije. U Savezu učestvuju i članovi vladajuće stranke koji se zajedno sa drugima bore za zajednički interes poljoprivrede. „Taj stepen demokratije i političke svesti u interesu građana i Republike će verovatno biti nedostižan ikada za SNS, pošto oni ne smeju ni mene da napadnu a da ne pomenu Aleksandra Vučića“, rekao je Kleut. „Eksluzivno pravo da se bave poljoprivredom nemaju samo članovi SNS-a niti samo oni imaju pravo da zastupaju građane Srbije. Problem sa političkim aktivizmom i borbom za bolji položaj poljoprivrednika imaju samo oni koji bi hteli da sprovode jednoumlje i diktaturu ne birajući stedstva da opstanu na vlasti“, zaključio je Kleut.
Kalajdžić: Pljačka poljoprivrednika i dalje u punom jeku, na red je došao suncokret
Nakon loše cene pšenice, jagode, višnje, maline, kupine i drugih poljoprivrednih proizvoda, ovih dana došao je na red i skuncokret, čija je otkupna cena po kilogramu 37,5 dinara. Narodna poslanica iz stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić, smatra da je problem ponovo napravilo Ministarstvo poljoprivrede i da bi nakon pada cene u otkupu morala da padne i maloprodajna cena suncokretovog ulja. „Iako su prethodne godine predstavnici vlasti euforično najavljivali rekordne površine pod suncokretom, ove godine je upravo te proizvodđače sačekalo razočarenje pošto će po hektaru biti i po nekoliko stotina evra na gubitku“, rekla je Kalajdžić. Narodna poslanica podseća da se u obzir moraju uzeti troškovi proizvodnje koji uključuju obradu zemljišta, odnosno gorivo, đubrivo, semenski materijal, sredstva za zaštitu bilja, žetvu, zakup zemljišta. Cena proizvodnje po hektaru je oko 1000 evra. Zbog loših vremenskih uslova, ove godine se niko ne može pohvaliti visokim prinosom, koji ne prelazi 2-2,5 tone po hektaru, te je u najboljem slučaju prihod po hektaru 800 eura. „Kao i do sad, očekuje se pravdanje resornog Ministarstva, da je to slobodno tržište i da ne može da se na to utiče. Međutim, glavni problem za ovakvo stanje je upravo država koja je prošle godine, ipak dobro uticala na to slobodno tržište te je zabranila izvoz suncokretovog ulja od marta do avgusta meseca što je dovelo do velikih zaliha, odnosno do snižene cene suncokreta ove godine. Nekada se čini da bi poljoprivreda mnogo bolje funkcionisala, kada ovakvo Ministarstvo poljoprivrede ne bi ni postojalo“, izjavila je Kalajdžić. Stranka Zajedno očekuje da će u narednom periodu bar doći do pojeftinjenja sincokretovog ulja. Ako imamo u vidu da je za 1 litar suncokretovig ulja, potrebno 2 do 2,2 kg suncokreta, cena 1 litre ulja od 169 dinara je potpuno neopravdana. Sta treba uraditi? Za početak uspostaviti sistem koji će funkcionisati, ne mogu se uvoditi zabrane izvoza određenog proizvoda bez prethodne detaljne analize. Sigurno postoje podaci o tome koliki je utrošak suncokretovog ulja građana u Republici Srbiji unazad nekoliko godina. Da se detaljno izanaliziralo ne bismo imali problem sa ovogodišnjim rodom suncokreta. „Problem je što niko ne odgovara za svoje greške i loše prognoze, već se samo „udara“ po džepu poljoprivrdnika a zatim i svih drugih građana“, zaključuje Kalajdžić.
Kalajdžić: Politika zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača je dovela do katastrofalnog stanja u svinjarstvu
U periodu vladavine SNS-a, tačnije od 2014. do 2022. godine prema zvaničnim podacima, broj svinja u Srbiji je opao za 17,6%. Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kalajdžić smatra da je kritično stanje u svinjarstvu rezultat politike zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača. Količine svinjskog mesa koje preostaje u Srbiji nisu dovoljne da podmire domaću potrošnju, već smo postali zavisnici od uvoza. „Zbog loše agrarne politike, donošenja loših odluka i pravilnika, zbog zaštite tajkuna umesto poljoprivrednih proizvođača, Srbija iako ima veliki potencijal, veliki je uvoznik svinjskog mesa“, rekla je Kalajdžić. Ona dodaje da će se koliko je stanje u svinjarstvu kritično znati tek nakon popisa poljoprivrede koji će biti u ovoj godini, kada će se i utvrditi kako su loša politika i afrička kuga uticale na ovu granu. „Smatra se da srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika. Danska na jednog stanovnika ima šest svinja, a Srbija na tri stanovnika ima tek jednu svinju“, rekla je Kalajdžić. Narodna poslanica podseća da u Strategiji razvoja poljoprivrede koja važi od 2014 do 2024. godine piše da najveći broj poljoprivrednih gazdinstava koje se bave svinjarstvom ima od tri do devet grla svinja (39,8% gazdinstava), i da je njihovo učešće u ukupnom broju svinja 19,4%. Takođe, u istoj Strategiji navodi se da mali proizvođači predstavljaju prepreku razvoju i intenziviranju svinjarstva. „Strategija je iskorišćena kao osnov da se sve više novca slije prema velikim proizvođačima koji su koncetrisani na izvoz, dok oni koji imaju do 10 grla u tovu, kojih je u našoj državi najviše ne dobijaju subvencije. Ovo je opravdano Zakonom o podsticajima gde piše da pravo na podsticaje za tov svinja ostvaruju oni koji imaju najmanje 10 grla u tovu, međutim s obzirom na izuzetno lošu situaciju potrebno je i ovim ljudima obezbediti pomoć pošto i tu postoji, za naše uslove, znatna količina svinja koje završe na tržištu“, izjavila je Kalajdžić. Stranka Zajedno predlaže mere koje bi poboljšale situaciju u domaćem svinjarstvu. Potrebno je osnaživati sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave svinjarstvom, kroz razne podsticaje (direktne), ali isto tako i ulaganje u farme i opreme. Država mora da uspostavi veću kontrolu nad oligopolom koji drže nakupci i klaničari i cenama koje neverovatno osciliraju – od 250 dinara za kilogram u otkupu do 160 dinara za samo dve nedelje. Mali proizvođači su veoma bitni, te omogućiti da pravo na podsticaju po grlu imaju svi (a ne oni koji imaju više od 10 grla u tovu). Moramo obezbediti veterinare u svakom selu, a PDV je potrebno ukinuti na stočnu hranu.
Kalajdžić: Svinjetina će uskoro biti luksuz i u Sremu i Mačvi
Sve se više priča o porastu cena mesa, naročito svinjetine, za šta Ministarstvo poljoprivrede odgovornost prebacuje na afričku kugu koja je odnela veliki broj svinja u našoj zemlji. Narodna poslanica iz stranke Zajedno Jelena Kalajdžić smatra da je upravo Ministarstvo odgovorno za visoke cene svinjetine i loše stanje u domaćem svinjarstvu. „U svim prodavnicama i mesarama građani Srbije danas treba da izdvoje više od 1000 dinara za 1 kg svinjetine. Ovo meso će uskoro biti luksuz i za građane Srbije sa prosečnom platom, za one koji primaju manje od toga, ono je odavno poslastica za praznike. Ako se ovako nastavi svinjetina će uskoro biti luksuz i u krajevima poznatim po odgoju svinja kao što su Srem i Mačva pošto su mere države loše i za svinjare kao što su loše i za kupce“, rekla je Kalajdžić. Ona kaže i da je neverovatna činjenica da je Srbija uvezla svinjetine za 60 miliona evra. „To je poražavajuće, za jednu poljoprivrednu zemlju kakva je Srbija. Koliko agrarna politika jedne zemlje treba da bude loša, da bi nam svinjarstvo bilo na ovom nivou“, dodaje Kalajdžić. Narodna poslanica ističe i da Ministratsvo poljoprivrede nema nikakvo pravo da krivicu za poskupljenje svinjetine i uvoz mesa svaljuje na afričku kugu. „Ekonomski togar ni ranijih godina nije mogao baš da se pohvali da mu je svinjarstvo svetla tačka u poljoprivredi. Tako je od 2012. godine pa do 2022. godine zabeležen intenzivan pad u broju svinja u Republici Srbiji, pri čemu je broj svinja smanjen za oko 8%, a nakon afričke kuge taj procenat je i uvećan“, rekla je Kalajdžić. Stranka zajedno smatra da je za lošu situaciju u svinjarstvu, ali i u čitavoj poljoprivredi, isključivo krivo resorno ministarstvo koje je donosilo pogrešne odluke i pravilnike i sprovodilo pogrešne konkurse više od deset godina unazad. „Koliko sada svinja ima ekonomski tigar to trenutno niko ne zna. Pre svega nekoliko dana uverili smo se da resorno ministarstvo ne zna ni koliko se hektara poljoprivrednog zemljišta obrađuje, pa tako isto ne znamo ni koliko imamo krava, ni svinja. Ono što se jedino zna jeste da je cena svinjetine u prodavnicama porasla, i da se očekuje dalji rast“, zaključuje Kalajdžić.
Mitrašinović: Budžet za poljoprivredu mora biti proporcionalan udelu poljoprivrede u BDP-u Srbije
Domaća poljoprivreda je suočena sa sve većim problemima, a seljaci jedva sastavljaju kraj s krajem. Stranka Zajedno smatra da poljoprivreda mora postati grana privrede od strateškog značaja za Srbiju. Budžet za poljoprivredu za narednu godinu mora biti proporcionalan BDP-u koji se ostvari od poljoprivrede u tekućoj ili prošloj godini. Ukoliko poljoprivreda učestvuje sa 7% u BDP-u, budžet za sledeću godinu za poljoprivredu bi trebao da bude isto toliko procenata u republičkom budžetu. Sada je budžet za poljoprivredu oko 5% ukupnog budžeta dok EU izdvaja čak 36% ukupnog budžeta za poljoprivredu – ukoliko želimo rezultate i dovoljno hrane treba da tome težimo. „Takav budžet bi mogao da obezbedi opstanak našim poljoprivrednicima i očuvanje sela. Ulaganja u razvoj poljoprivrede bi se svakako isplatila i državi kroz povećanje prometa poljoprivrednim proizvodnima, zapošljavanjem dodatne radne snage i plaćanjem poreza“, pojašnjava Srđan Mitrašinović, predsednik Izvršnog odbora stranke Zajedno. On podseća da porška domaćoj proizvodnji hrane donosi korist celom društvu. „Podrška domaćoj poljoprivredi ne bi značila samo seljacima već svim ljudima koji svakodnevno kupuju namirnice u prodavnicama. Ulaganje u domaću proizvodnju, uz kontrolu uvoza i izvoza može dovesti do veće kontrolne nad cenama hrane koja mora svima biti dostupna, što sada nije“, rekao je Mitrašinović. Stranka Zajedno predlaže i da se podigne iznos subvencija koje dobijaju poljoprivrednici: 200 evra po hektaru za biljnu proizvodnju; 250 evra za voćarstvo i povrtarstvo, za đubrivo i semenski material 200 evra, gorivo za poljoprivredne radove bez akcize i pdv-a (oko 100 dinara po litri), svako selo mora imati dostupnog agronoma i veterinara, a premija za mleko treba da iznosi 15 dinara po litru. „Verujem da su ovo nužne izmene kako bi i domaći proizvođači i potrošači bili u boljoj poziciji“, zaključuje Mitrašinović.
Mitrašinović: Vlada pušta poljoprivrednike da nestanu!
Stanje u poljoprivredi je alarmantno za šta je vlast direktno odgovorna smatra Srđan Mitrašinović predsednik Izvršnog odbora stranke Zajedno. „Ovo je možda i prva godina od kada se vodi evidencija o dohodcima u poljoprivredi da ne postoji ni jedan segment iste koji se može označiti kao profitabilan. Upravo je to razlog zašto mladi ljudi napuštaju vekovna ognjišta, a u selima ostaju stari ljudi sa mehanizacijom koja je tek nešto malo mlađa od njih samih. Ove ljude koji proizvode hranu u svetu nazivaju hraniteljima, kod nas te ljude Vlada pušta da nestanu“, rekao je Mitrašinović. Oko 30.000 ubijenih svinja rezultat je lošeg rada ministarstva veruje Mitrašinović koji podseća da je afrička kuga napravila problem na istoku države 2021. godine, zaraženih tovljenika bilo je prošle godine, a ove godine problem je eskalirao do mere da je za više od 1200 porodica koje se prehranjuju od uzgoja svinja ugrožena dalja proizvodnja, a time i dovedena u pitanje egzistencija. „Gde su dezo barijere, ko kontroliše transportere, pse lutalice i sve druge prenosioce, šta su konkretno preduzete preventivne mere da do ovoga ne dođe? Ko je napravio propust i ko će da odgovara? Odgovornost je ovde važno utvditi, proizvođači su ostali bez proizvodnje i time izvora iz kojeg prehranjuju porodicu, a svi mi dovedeni u opasnost da ne bude dovoljno svinjskog mesa, čija cena već sada beleži skok u mesarama“, rekao je Mitrašinović. Ovaj trenutno najvidljiviji problem, samo je kap u moru problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju. „U tekućoj godini nastavljen je dugogodišnji niz rasta inputa – semena, mineralnođubrivo, hemija, gorivo, koncentrovana hrana, vezivo, maziva – sve ono što čini strukturu troškova poljoprivredne proizvodnje skuplje je u odnosu na proteklu sezonu“, kaže Mitrašinović. I tu nije kraj muka poljoprivrednika pošto je uporedo sa tim rastom, na drugoj strani došlo do pada cene gotovih poljoprivrednih proizvoda. „Tako je prenica uzeta po ceni koja je ispod ekonomske opravdanosti i ne mogu poljoprivrednici da još uvek naplate predati rod. Višnja je u mnogim voćnacima ostala nebrana, cena je bila toliko niska da se berba nije isplatila. Malina je bila na granici rentabilnosti, dok će kupina po ceni od 70din/kg ostati u kupinjacima, neće puno bolje po ovoj ceni biti ni sa šljivom. Najavljene cene kukuruza i suncokreta daju opravdan razlog za strepnju da se ni tu neće pokriti troškovi proizvodnje. Mlekari su prosipali mleko, blokirali puteve zbog niske otkupne cene mleka, to su oni ljudi koje su Vlada i predsednik prevarili da će povećati subvencije sa 9000 na 18000 dinara po hektaru i sve je ostalo na obećanju“, navodi Mitrašinović. Poljoprivrednik je zanimanje koje zbog ne brige države nestaje, a sa njim i zdrava hrana! To je problem svih nas, zato zahtevamo hinte mere pomoći i jasan dugoročni plan oporavka srpskog sela! Kako bi se ovi problemi rešili stranka Zajedno predlaže urgentnu isplatu subvencija, ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednike, budžetsku liniju za obnovu stočnog fonda i subvencije za mineralno đubrivo i hemiju.
Kalajdžić: Država žmuri na postojanje problema na trzištu na kojem se prodaju zabranjeni pesticidi
Informacija o zaustavljanju transporta breskvi iz Srbije u zemlju članicu EU zbog pronalaska ostataka pesticida hlorpirifos koji nije dozvoljen za upotrebu u voću je krajnje zabrinjavajuća, smatra narodna poslanica Jelena Kalajdžić iz stranke Zajedno. Hlorpirifos je u Evropskoj Uniji zabranjen od početka 2020. godine, a u našoj zemlji je zabranjen od prošle godine. Međutim, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preparati koji sadrže aktivnu materiju hlorpirifos dostupni su na terenu za gajenje šećerne repe, čime se uglavnom bave velike korporacije. „Postavlja se pitanje da li je fitosanitarna inspekcija vršila adekvatan nadzor tokom celog procesa, odnosno od same prpizvodnje, transporta ovog preparata na bazi ove aktivne materije, pa sve do njegove primene na parcelama šećerne repe? Na kraju Ministarstvo poljoprivrede mora da da odgovor i na pitanje kako je ova aktivna materija dospela do proizvođača voća, što nije smelo da se dogodi“, rekla je Kalajdžić. Ona ukazuje da aktuelni primer sa breskvama pokazuje da je ova materija još uvek dostupna na tržištu i da je voćari koriste. „I opet su to pitanja za nadležne institucije koje su sigurno svesne postojanja problema na tržištu kada su u pitanju zabranjeni preparati, ali da fitosanitarne inspekcije od tog problema skreću pogled“, smatra Kalajdžić. Ona je naglasila i da do ovoga nije smelo da dođe, ukoliko je već odobren ovaj pesticid samo u usevima šećerne repe bilo je neophodno sprovesti jače fitosanitarne kontrole. „Ova situacija sa breskvama svakako nije ništa novo već rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva, odnosno ljudi koji su se našli na rukovodećim mestima sticajem okolnosti. Kontrola situacije na terenu i rukovođenje ozbiljnim stvarima im ide tako dobro da su nam afere kao ova postale sve učestalije“, izjavila je Kalajdžić. Ona kaže da se ovde postavlja i retoričko pitanje da li će se desiti presedan pa će neki od odgovornih preuzeti odgovornost, makar minimalnu, barem onu moralnu za ovaj skandal kojim se urušava ugled srpske poljoprivrede, a naročito njene veoma perspektivne grane, voćarstva? „Ovakvi problemi su samo rezultat višegodišnjeg urušavanja celokupnog sistema u našoj državi. Ostaje nam da se svi zapitamo šta je sledeće posle loše i teške proizvodne godine, vremenskih nepogoda sa ogromnim štetama, kao i ovakvih stvari koje nam donose bruku i sramotu a mogle su biti sprečene“, zaključuje Kalajdžić.
Kalajdžić: Sistemski uništavaju poljoprivredu da bi postali zemlja kablova
Nad poljoprivrednicima se vrši sistemska pljačka, a sve pod velom slobodnog tržišta. Tako je ove godine rod, nezavisno da li je pšenica, jagoda, malina, višnja, kupina, od poljoprivrednika otkupljen skoro za džabe. Ako uzmemo tržišnu cenu kupine, koja je u intervalu od 80 do 100 dinara po kilogramu u zavisnosti od područja, cenu berača, kao i troškove proizvodnje, ove godine je sigurno da proizvođači neće imati za svoju egzistenciju, a nepojmljivo je misliti o tome da će imati novca da ulože u zasade u narednoj sezoni. I dok je loša cena žitarica, voća, dok hara afrička kuga svinja i vrši se eutanazija istih, dok nam vraćaju čips sa granice zbog nedozvoljene količine akrilamida, dok nam vraćaju breskve sa granice zbog visoke koncentracije insekticida u plodovima i neusaglašenosti o dozvoljenim preparatima između Srbije i Evropske unije, dok se ne radi ništa kada je bezbednost hrane u pitanju, država se hvali satelitskim snimcima koji pokazuju da je neki proizvođač prijavio više hektara nego što poseduje kako bi ostvario veći prihod od subvencija po hektaru. Narodna poslanica stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić naglasila je dve ključne stvari kada je ova problematika u pitanju: “Prvo, nadležno Ministarstvo treba da isplati subvencije po hektaru jer pošteni poljoprivrednici na njih već dugo čekaju. Drugo, to što je sprovedena kontrola i što je otkriveno da je neko prijavio veće površine pod biljnom proizvodnjom nego što zapravo ima, to nije nikakva vest i nije za hvaljenje. Redovne kontrole treba da se sprovode svake godine, neposredno pre dodele subvencija. Da li resorno Ministarstvo želi da kaže da kontrole do sada nisu postojale, pa su tako subvencije po hektaru dodeljivane “na lepe oči, šakom i kapom”? Ovo zaista sad budi još dublju sumnju u dosadašnji rad Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.” U godini kada ne postoji proizvođač koji je prihodovao od svog rada, bez obzira da li je ratar, voćar ili povrtar, ne ostaje ništa drugo nego da zaključimo da se radi na sistemskom uništavanju poljoprivrede, na uništavanju sela, gde je cilj države da postanemo zemlja klešta, kablova i šrafcigera.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
