Tag: EU
Podrška Evropskih zelenih listi “Srbija protiv nasilja”
Na današnjoj konferenciji za medije u Beogradu Rasmus Nordqvist, član Komiteta Evropske zelene partije i bivši poslanik u parlamentu Danske preneo je podršku evropksih zelenih partnerskim strankama u Srbiji – Zeleno-levom frontu i stranci Zajedno, kao i koaliciji „Srbija protiv nasilja“ za izbore 17. decembra. „Ovo su veoma važni izbori i to ne samo za Srbiju i Beograd, već za celu Evropu. U EU ćemo uskoro imati izbore za Evropski parlament, a zaključili smo da imamo i dosta zajedničkih problema i tema na kojima moramo da radimo. Zato su nam potrebni jaki zeleni glasovi i drago mi je da će se oni čuti i u većoj koaliciji koju podržavamo na ovim izborima“, rekao je Rasmus Nordqvist. Kopredsednica stranke Zajedno i kandidatkinja za narodnu poslanicu koalicije „Srbija protiv nasilja“ Biljana Stojković je rekla da je jako važno to što su Evropski zeleni osetili da se rađa nova snaga, ne samo u Srbiji nego na čitavom Balkanu. „Uverila sa se u više navrata da su Evropski zeleni jedina grupacija koja se potpuno eksplicitno zalaže za ulazak Srbije i Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju. U to zaista nemamo sumnje i to su naši partneri koji će nas na tom putu u potpunosti podržati“, rekla je Stojković. „Naš ulazak u EU podrazumevao bi poštovanje ekoloških standarda zaštite životne sredine što je još jedan motiv i za nas kao stranke zeleno leve opcije i za građane Srbije, da teže ka EU, jer ukoliko nismo tamo ovde se ne moraju poštovati zakoni koji se tiču visokih ekoloških standarda. Samo put u EU nam omogućava i obezbediće nam, da zaštita životne sredine bude adekvatna i po standardima koji inače postoje u Evropi“, kaže Stojković. „Sada smo u situaciji da nam se nasilno nameću raznorazne kompanije koje će kopati rudnike po našoj državi bez zakonskih ograničenja u pogledu toga kako ćemo štititi i našu životnu sredinu i zdravlje građana. I to je još jedan motiv koji je jako važan a koji treba naglasiti građanima Srbije da je ulazak u EU nešto što podrazumeva i poštovanje svih ekoloških standarda. To bi takođe trebao da bude motiv građanima da izađu na izbore 17. decembra i podrže listu Srbija protiv nasilja“, izjavila je Stojković ovim povodom. Na konferenciji za medije je pored Nordqvista i Stojković govorila i Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta i kandidatkinja za narodnu poslanicu.
Nikola Nešić je učestvovao na programu Young Political Leaders u Briselu zajedno sa poslanicima iz drugih zemalja Zapadnog Balkana
Narodni poslanik i odbornik u Skupštini grada Kragujevca iz stranke Zajedno Nikola Nešić boravio je u Briselu kao učesnik programa Young Political Leaders (YPL) na kome su učestvovali poslanici iz svih zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji Evropskog Parlamenta i ODIHR-a. Tim povodom Nešić je dao intervju za Danas koji prenosimo. Evropskoj uniji je u fokusu mir i vraćanje dijaloga Beograd – Priština, te će izvršiti dodatni pritisak da se situacija kod nas unormali. U EU, preovladava mišljenje da je i Kurti takođe jedan od glavnih krivaca za eskalaciju sukoba na Kosovu. Ali u Evropskoj uniji ne kriju da im je Aleksandar Vučić u ovom trenutku rešenje za stabilnost regiona jer, po njima, na opozicionoj strani Srbije ima toliko aktera da je nemoguće fokusirati se i prepoznati ko je relevantan a ko ne, kaže za Danas Nikola Nešić, narodni poslanik stranke Zajedno koji je trenutno u Briselu. „Važno je istaći da je Srbija bila nezaobilazna tema na svakoj sesiji i koliko je veliki fokus Evropska Unija stavila na nas kao ključnu zemlju za stabilnost u regionu. Sledeća godina biće izazovna za ceo svet i Evropu što će implicirati nove migracije stanovništva. Možda Srbija neće biti direktno pogođena novim izazovima ali svakako neće moći u potpunosti da izbegne te posledice“, kaže Nešić, koji je tokom svog boravka u Briselu razgovarao sa sa Vladimirom Bilčikom i Matjažom Nemecom čiji je zadatak saradnja Evropskog parlamenta i Parlamenta Republike Srbije. I dok danas u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti imaju niz bilateralnih sastanaka sa visokim predstavnicima Evropske komisije, Nemačke, Francuske i Italije, a na marginama dvodnevnog samita Evropskog saveta, od Nešića (ne)zvanično saznajemo kako se u evropskim političkim i diplomatskim krugovima ocenjuje i trenutno sagledava situacija u Srbiji. „Moram da istaknem da su u EU svesni apsolutno svih problema sa kojima se građani Republike Srbije ali i naša opozicija suočava. U trenucima ratova Rusija-Ukrajina, Izrael-Palenstina, Azerbejdžan-Jermenija na Balkanu nije potreban novi sukob i zato se između demokratizacije društva bira stabilnost što implicira javne kritike kroz izveštaje ali ne i konkretne mere protiv Srbije“, tvrdi on. Aleksandra Moreti, poslanica Evropskog parlamenta, je po Nešiću, u ovim razgovorima bila daleko kritičnija ka Srbiji i žalila je „zašto ne iskoristimo priliku da se više približimo EU”. „Složili smo da vladajuća struktura ne prikazuje koliko Evropska unija pomaže Srbiji finansijski i kontrolisanjem medija se marginalizuje značaj EU u Srbiji. Zamolio sam da EU napravi prezentaciju jasnog puta Srbije ka Evropskoj uniji kako bi svaki građanin na jednostavan način znao dokle smo stigli u procesu integracija“, kaže on. Moreti je rekla da je Kurti, takođe, jedan od glavih krivaca za eskalaciju sukoba na Kosovu. Ali… „Vučić je u ovom trenutku lako rešenje za stabilnost regiona jer na opozicionoj strani Srbije ima toliko aktera da je nemoguće fokusirati se i prepoznati ko je relevantan a ko ne. Evropskoj Unijii je mir u fokusu i vraćanje dijaloga Beograd – Priština te će izvršiti dodatni pritisak da se situacija kod nas unormali“, raportira Nešić iz Brisela za Danas. Takođe u EU u Briselu su, kao on naglašava „svi su imali veliki osvrt na promenu medijskih zakona u Srbiji”. „Hana Kojaković iz Media Diversity Instituta je pokazala par primera iz Srbije kako su Kurir i Radio Televizija Vojvodine prenele lažne vesti ali da su upravo reakcijom evropskih institucija, takvi tekstovi su kasnije obrisani i uklonjeni“, posebno ističe Nešić. On ističe, kao jako važnu činjenicu da su svi mladi lideri regiona na skupu u Briselu pokazali veliku želju za saradnjom. „Nisu nam potrebni autokratski režimi kao garancije stabilnosti već novi ljudi koji su spremni da razgovaraju. Ponovio sam da je priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne države nemoguće i da je potrebno da se svi razumemo naše narode ali da možemo da se zajednički borimo na toliko tema koje muči ceo region“, smatra on. I Fabio Masimo Kastaldo takođe poslanik Evropskog parlamenta želi da uloži dodatne napore kako bi saradnja mladih parlamentaraca Zapadnog Balkana imala rezultat koji garantuje mir jer je upravo Evropska unija, pre svega, nastala na utemeljenju mira. „Da li sada postoji mogućnost rata unutar bilo koje dve zemlje unutar EU? A, da smo to pitanje postavili 40-ak godina ranije sigurno ne bismo dobili isti odgovor kao i danas“, podsetio je Kastaldo. Po njegovim rečima, posle četiri dana provedena u srcu Evropske unije Nešić kao glavni cilj EU ističe ponovo „smirivanje tenzija iznad svega”. „Postoji mogućnost smanjenja ekonomske pomoći EU Srbiji, kao što je to već urađeno Mađarskoj, zbog toga što mi „ne radimo posao kako treba” i „ne ispunjavamo ono što od nas traže”, ali u ovom trenutku je i to manje važno, ma koliko da je uticaj na demokratizaciju društva – jedan od ključnih interesa Evropske unije. Ovog momenta oni biraju, kao što je i Angela Merkel birala, njen model – stabilnost“. Njima to najvažnije zbog trenutne i buduće situacije, opominje on iz Brisela. Tu i takvu stabilnost u našoj Vladi, kao i svim ostalim u ovom regionu, bez tenzija i provokacija u narednom periodu, konkretno traže iz EU.
Zelenović: Vučićev potpis na Deklaraciji iz Atine je glogov kolac lažima režima o tome da nas EU ne želi
Kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da obavesti građane šta je danas potpisao u Atini. Zelenović veruje da je Srbiji potreban jasan dogovor sa Zapadom. „Vučićev današnji potpis na Deklaraciji iz Atine je glogov kolac lažima režima o tome da nas EU ne želi. Evropa nas želi i to treba da zna svaki građanin Srbije“, rekao je Zelenović. On smatra da je Vučić danas, svojim potpisom, bezrezervno potvrdio da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. Kao i da je potpisao da podržava da međunarodno pravosuđe sudi Vladimiru Putinu za ratne zločine koji mu se stavljaju na teret. „Vučić mora da obavesti građane Srbije od čega se, tačno, sastoji mirovni plan predsenika Ukrajine Zelenskog, što je svojim potpsom, u ime Srbije, bezuslovno podržao“, izjavio je Zelenović. Stranka Zajedno ponavlja da je najbolji interes svake građanke i građanina naše zemlje da Srbija napravi čvrsto, strateško, odbrambeno i ekonomsko partnersto sa Zapadom. Zaležemo se za sazivanje međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, gde bi trebalo postići istovremen dogovor o svim velikim, spornim, političkim pitanjima u nasem regionu. To je put za stvaranje bezbednog, jedinstvenog ekonomskog prostora za dvadeset miliona ljudi. Tako ćemo svi zajedno, kao region, sebi širom otvoriti vreta punopravnom članstvu u EU i obezbediti mir i stabilnost za sve ljude koji ovde žive u 21. veku“, navodi Zelenović.
Zapadni balkan i EU- zajedničke vrednosti i proces proširenja
U sredu u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu je održana panel diskusija na temu „Zapadni Balkan i EU – zajedničke vrednosti i proces proširenja“ na kome je gost bila poslanica evropskog parlamenta Gvendolin Delbois-Corfield. Pored Gvendolin, na panel diskusiji su učestvovale Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, Jelena Jerinić, narodna poslanica u Zeleno-levom klubu, Ne davimo Beograd i Iva Marković, programska direktorka Organizacije za političku ekologiju Polekol i ko-osnivačica inicijative Pravo na vodu. Moderator je bila Kristina Milošević, internacionalni sekretar stranke Zajedno. Razgovor je išao u pravcu kako da se vrati poverenje u evropske vrednosti, a i kako da se Srbija vrati na evropski put. Zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa kompleksnom činjenicom, koja pokazuje veliku prisutnost nacionalističkih, desničarskih politika, čiji su predstavnici u vlasti, a u isto vreme ogroman odliv ljudi koji odlaze u zemlje Evrope. Dok predstavnici vlasti drže građane zemalja regiona u strahu od sukoba, od stalnog osećaja mogućnosti konflikta i tenzije koje samo njima omogućavaju ostanak na vlasti, naši građani odlaze u Evropu da žive. Nije samo potreba za zaradom presudna za odlazak iz zemlje, već osećaj postojanja vladavine prava i jednakosti, rodne ravnopravnosti, postojanje sistema države koji prepoznaje i ceni vrednosti građana. Evropska zelena partija se zalaže za poštovanje evropskih vrednosti, demokratiju, zaštitu životne sredine kao i vladavinu prava. Zbog toga i stranka Zajedno a i Zeleno levi front, Ne davimo Beograd žele da postanu deo Evropske porodice zelenih stranaka. Namera nam je da, zajedno sa građanima, stvorimo i u Srbiji vrednosti koje građani sada traže po drugim zemljama. Da bismo sve to imali, potrebno je da i u okviru naše zemlje ali i u samom regionu promovišemo vrednosti EU, kako mi političari, tako i civilno društvo. Gvendolin je član Delegacije EU pri Parlamentarnom odboru EU-Srbija za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC) i boravila je u Beogradu na 15. sastanku SAPC EU-Srbija. Činjenica da je Srbija sa ovakvom vlašću svakim danom sve udaljenija od pristupanja EU, govori o tome koliko ih prava građana i pristojan život u zemlji ne zanima. Gvendolin je optimistično primetila da je sada više nego ikada u Srbiji potrebno boriti se za slobode, za ravnopravnost, za prava i za demokratske tekovine. Sada je evidentnije nego ikada, dok imamo ljude na protestima, kojih je sve više, da mora doći do promene. I da te promene treba da idu u pravcu jačanja evropskih vrednosti. Jer kada se društvo na ovakav način pobuni, u ovom autokratskom režimu, znači da su istekle sve rezerve nade koje su do sada postojale i da se mora napraviti korenita promena, zajedno sa građanima. Te promene mogu doneti stranke koje zagovaraju evropski put i evropske vrednosti. Dok se u Srbiji ne uspostavi vladavina prava, demokratija koja je neophodna radi stvaranja pristojnog društva, dok ne bude slobode medija, govora i na kraju dok se ne skloni ovaj narativ pun mržnje i podele koji prouzrokuje nasilje, mi kao društvo nećemo moći da idemo napred. Tribina je završena sa puno optimizma da sada imamo mogućnost da zajedno, sa građanima, mi političari stvorimo od Srbije pristojno mesto za život i da od tog ne smemo odustati.
Zelenović: Imamo predlog kako do 100 godina mira na Balkanu
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović bio je gost emisije Most Radio Slobodna Evropa, zajedno sa kopredsednicom stranke Hoćemo iz BiH, Amnom Popovac. Povod je bio Deklaracija o zajedničkim ciljevima koju su nedavno u Sarajevu potpisale zelene stranke sa Zapadnog Balkana. Omer Karabeg: Šta vas ujedinjuje? Do sada smo imali saradnju političkih partija između pojedinih država Zapadnog Balkana, ali to je uglavnom bilo na nacionalnoj osnovi. Vladajuće stranke iz Srbije i Hrvatske su sarađivale i sarađuju sa srpskim i hrvatskim stankama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore s ciljem da prošire svoj uticaj na susedne države, ali ne postoji primer sličan vašem da stranke iz šest država Zapadnog Balkana usvoje deklaraciju o zajedničkim ciljevima. Nebojša Zelenović: Prvenstveno nas ujedinjuje želja za mirom. Nas zelene sa Zapadnog Balkana okupila je želja da više nikad na ovom prostoru ne bude ratnih sukoba i stradanja kakvih je bilo u prošlosti. Danas su svima puna usta mira, a istovremeno gledamo neverovatnu trku u naoružavanju. To vidimo u Srbiji, ali to se dešava svuda na Balkanu. Imam utisak da se svi, dok govore o miru, spremaju za sukob. Mi bismo želeli da to zaustavimo. Verujemo da smo potpisivanjem Deklaracije o zajedničkim ciljevima napravili nešto što može da bude primer svim političkim akterima koji iskreno žele mir i razvoj Zapadnog Balkana. Dogovorili smo se da nikada nećemo svoje kampanje zasnivati na mržnji nego na borbi za očuvanje životne sredine, obezbeđivanju ljudskih prava i direktne demokratije. Zamislite samo kako bi region Zapadnog Balkana mogao da izgleda kada bi se političke stranke takmičile u borbi za te vrednosti, a ne u tome ko je veći Srbin, Bošnjak, Hrvat, Albanac. Južni vetar Omer Karabeg: Kako se nacionalne stranke odnose prema pokretu zelenih? Nebojša Zelenović: Predsednik Vučić i Srpska napredna stanka su se prvo pravili da mi ne postojimo. Pokušavali su da nas ignorišu sve dok se nije podigao veliki talas građanskog nezadovoljstva zbog projekta iskopavanja litijuma u Zapadnoj Srbiji. Napravili smo zeleno-levu koaliciju koja je na prošlim izborima uspela da uđe u parlament Srbije i postane najveća opoziciona grupa u beogradskom parlamentu. Koliko god su se trudili da nas ignorišu – sada to više ne mogu. Sada se služe mnogo perfidnijim metodama. Omer Karabeg: Koliko znam, nedavno je i Radio Televizija Srbije pokušala da vas diskredituje u svojoj vrlo gledanoj igranoj seriji “Južni vetar”. Tamo u jednoj epizodi dva američka biznismena govore o tome kako plaćaju aktivistima iz zelene stranke da se bore da zaustave kopanje litijuma u Srbiji. Jedan Amerikanac kaže: “Niko više ne radi besplatno. Čak ni borci za ekologiju”. Kada su ekološki aktivisti na to reagovali, autori serije su rekli da su to fiktivni likovi i da je reakcija zelenih neumesna jer je reč o umetnosti koja nema veze sa stvarnim životom. Nebojša Zelenović: U toj gledanoj i popularnoj seriji ne samo aktivisti, nego i meštani, koji tamo žive i protive se kompaniji Rio Tinto koja namerava da kopa litijum, predstavljeni su kao manipulatori koji to rade za novac. Vlast koja u suštini plaća tu seriju preko Ministarstva kulture uspela je da to ubaci u scenario. Angažovana su i dva poznata američka glumca da igraju te biznismene. Potrošili su silni novac da bi svoju propagandu progurali kroz tu seriju. Mini hidroelektrane Omer Karabeg: Ekološki pokret u Srbiji se godinama borio protiv mini hidroelektrana i uspeo je da zaustavi mnoge projekte. Da li je izgradnja tih elektrana zabranjena u Srbiji s obzirom na to koliko uništavaju reke? Nebojša Zelenović: Njihova izgradnja je zabranjena samo u određenim zaštićenim područjima, tako da ta borba i dalje traje. Ali nisu problem samo hidroelektrane. Duž celog toka Drine, jedne od najlepših naših reka koja povezuje tri države, možete videti bagere koji iskopavaju šljunak, narušavaju njen tok i okolnu prirodu. Da ne govorimo o gomilama otpada koje pluta Drinom. Dogovorili smo se s našim kolegama iz Bosne i Hercegovini i Crne Gore da organizujemo nekoliko zajedničkih akcija čišćenja reke. Jezero ispod Mačve Omer Karabeg: Građani Srbije su krajem 2021. godine masovnim protestima prinudili vlast da odustane od kopanja litijuma u Srbiji. Da li će se taj projekat vratiti jer predsednik Vučić stalno govori da je napravljena velika greška što se pod pritiskom protesta odustalo od kopanja litijuma? Nebojša Zelenović: Ako postoji stvar koja je ujedinila građane u Srbiji, onda je to svest o strašnim posledicama koje bi jedan takav rudnik ostavio i na životnu sredinu i na život ljudi ne samo u dolini Jadra gde je planirano kopanje litijuma, nego i u celoj Zapadnoj Srbiji, a siguran sam i šire. Svi parametri kažu da je taj projekat loš, da je opasan po život i zdravlje ljudi. Ali predsednik Aleksandar Vučić je 2017. u Briselu dao političku podršku za taj projekat, a premijerka Ana Brnabić te godine potpisala sporazum kojim se direktno uključila u njegovu realizaciju. To znači da su oni lično preuzeli neke obaveze prema kompaniji Rio Tinto i prema tom projektu. Siguran sam da ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi bilo moguće da premijer ili predsednik podrži i gura projekt koji nije bezbedan za život i zdravlje ljudi. Ali, to se desilo u Srbiji i ljudi su izašli na ulice i protestvovali. Uspeli smo da zaustavimo taj projekat, ali nismo uspeli da ga zabranimo zato što još uvek nije zakazana sednica Parlamenta na kojoj bi se građanska inicijativa za zabranu rudarenja litijuma i bora u Srbiji pretvorila u zakon. Vlast od toga beži što znači da želi da se taj projekt realizuje. Međutim, onog trenutka, kad se pojavi ta opasnost, ljudi će u najvećem mogućem broju ponovo izaći na ulice. Litijum može da se kopa par desetina godina, a kad se iskopa više ga nema. A ono što mi trajano imamo na tom području su čist vazduh i čista pijaća voda. To je potencijal za razvoj privrede, naročito turizma. Ispod Mačve, koja je uz dolinu Jadra, nalazi se najveće podzemno jezero pijaće vode u Jugoistočnoj Evropi – dovoljno da napoji celu Vojvodinu, da snabde vodom 14 gradova veličine Zrenjanina koji već 20 godina nema pijaću vodu. Naš predlog je
Zelenović na sastanku proevropske opozicije sa potpredsednicom Bundestaga
Juče je u Beogradu u organizaciji Fridrih Ebert fondacije održan neformalni sastanak proevropske opozicije sa potpredsednicom Bundestaga Aydan Özoguz i savetnikom u procesu pregovora u okviru IPD Knutom Fleckensteinom kome je prisustvovao i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. Tema sastanka bili su rad i stanje parlamenta Republike Srbije. Sastanku su pored kopredsednika Zajedno, prisustvovali i poslanici Demokratske stranke, Ne davimo Beograd i PSG-a. Zelenović je istakao da je Narodna skupština otključana zgrada, ali zatvorena insistucija. “U Narodnoj skupštini Republike Srbije nema zasedanja, nema ni debate. Opozicioni narodni poslanici nemaju priliku da predlažu zakone niti da postavljaju pitanja aktuelnoj Vladi Republike Srbije”, rekao je Zelenović i zaključio: “Čemu služi Parlament kada ne radi – da bude fasada još jedne nefunkcionalne institucije”.
Zelenović na tribni opozicije u Pančevu: Mi treba da tražimo punopravno članstvo u EU
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je pored drugih opozicionih lidera Demokratske stranke Zorana Lutovca, pokreta Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Radomira Lazovića govorio na tribini “Da li je moguće biti za Evropu, a protiv Vučića” koja je organizovana u Pančevu. “Ljudi ne veruju da ćemo mi ikada stići u EU, da je to prosto nemoguće. Da je nemoguće da mi ovakvi kakvi smo, sa ovako katastrofalnom vlašću ikada tamo dođemo. Tu činjenicu nama ova vlast svakoga dana potvrđuje i ubeđuje nas u tu nemoguću misiju, a sad mi treba to nekako da okrenemo. Mislim da će se ta stvar mnogo lakše uraditi ako proevropske snage počnu da se pojavljuju i pričaju o tome u bilo kakvim formatima, ali je važno da šalju i snažne poruke EU”, istakao je Zelenović i dodao: “Mislim da je jako važno da dobijemo evropsku perspektivu, perspektivu članstva, ali je važno i da damo ključnu ponudu kao najveća država u prostoru Zapadnog Balkana, sa najvećim brojem građana. Da damo mi našu viziju mira. Kako Srbija vidi mir na Zapadnom Balkanu da bi onda ta vizija postala interesantna i drugima koji i te kako žele ovde mir zato što tamo negde besni jedan veliki rat. Mi predlažemo Međunarodnu konferenciju na kojoj će biti svi sa Zapadnog Balkana i na kojoj će se razgovarati o svim otvorenim pitanjima”. Zelenović je istakao da su sve četiri političke organizacije koje su bile na tribini u Pančevu za uvođenje sankcija Rusiji. “Ne možete da napadnete jednu nezavisnu državu čiji je narod na referendumu glasao da hoće da ima svoju državu. Ako to neko u Evropi treba najbolje da razume, to smo onda mi. Naše pozicije u razgovorima o bilo čemu, pa i o Kosovu, bi se značajno promenile da smo država koja je uvela sankcije Rusiji”, rekao je Zelenović i dodao: “Naš je interes da se integrišemo u EU, naš je interes da što pre dođemo tamo, da što pre dođemo do svih ovih standarda o kojima su pričale moje kolege i da postanemo deo jednog normalno sveta”. “Mi svi treba da tražimo punopravno članstvo u EU i za Srbiju i za ceo region Zapadnog Balkana što pre”, zaključio je Zelenović.
Biljana Stojković na kongresu Zelene stranke Nemačke: Nužna je promena odnosa evropskih zvaničnika prema Srbiji
Kopredsedica stranke Zajedno, prof. Biljana Stojković, boravila je u Berlinu na kongresu Zelene stranke Nemačke. Stojković se obratila skupu kao gošća iz Srbije, države kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Stojković je pred delegatima i gostima na kogresu govorila o preprekama koje Srbija ima u procesu evropskih integracija. „Nužna je promena odnosa evropskih zvaničnika prema Srbiji“, istakla je Stojković. „Sa tehnokratskog pristupa proširenju EU potrebno je značajno veće zanimanje za unutrašnju politiku Srbije koja je tokom 10 godina vladavine Aleksandra Vučića dovedela do nestanka demokratskih praksi i institucija države“, rekla je Stojković. Ona je okupljene podsetila i na politički sistem hibridne demokratije, u kom je vlast u rukama jednog čoveka što prati i slabljenje institucija, pod političkom kontrolom vladajuće stranke i njenog predsednika. Dodatni problem su i centralizovani mediji koji su suočeni sa cenzurom i kontrolom iz vladajućeg centra moći, ali i promocija pro-ruskog sentimenta i anti-EU narativa što je doprinelo padu podrške evropskim integracijama među građanima Srbije na najniži nivo. Srbija je bila značajna tema na ovom skupu pa je tako na jednoj od radionica nekoliko desetina učesnika i učesnica davalo predloge za pojačano učešće evropske administracije u srpskoj javnosti i vraćanje poverenja građana u evropsku perspektivnu u Srbiji i čitavom regionu.
Zelenović o sastanku sa Lajčakom: Tražimo da EU predloži datume kojim bi nam pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta
Šest predstavnika opozicije, među kojima je i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, prisustvovalo je sastanku sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Prema njihovim rečima, Lajčak ih je informisao o dosadašnjem toku pregovora Beograda i Prištine, kao i o narednim koracima. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je gostujući u emisiji Novi dan na N1, istakao da je razgovor vođen na inicijativu Lajčaka i njegovih saradnika. Na pitanje da li je Lajčak objasnio ono što je predsednik prihvatio i na šta se obavezao, kopredsednik stranke Zajedno ističe da ono što je on razumeo je da stvar sa samim dokumentom i njegovim prećutnim prihvatanjem nije dovoljna. “Mislim da se u Ohridu neće stavljati nikakav potpis, već da će se u Ohridu definisati mapa puta, a da će finalizacija biti u nekom sledećem trenutku. Kako sam razumeo Lajčaka, ali i Hila ranije, na kraju neće biti dovoljno samo prećutno usaglašavanje, insistiraće se na formalizaciji, a to znači potpisivanje”, rekao je Zelenović. “Rekao sam Lajčaku da je nama ovaj sporazum vlast predstavila kao evropski ultimatum. Da nam je predsednik u Parlamentu objašnjavao kako je to ultimatum i kako mi sve gubimo, da ništa nećemo dobiti, da smo pod velikim pritiskom, da ćemo ostati bez svega i tako dalje. To je narativ koji se ovde sluša a u takvom kontekstu teško da neko može da razvije pozitivno osećanje prema Evropskoj uniji”, rekao je Zelenović. Zelenović dodaje da su čuli u kom pravcu ide ceo proces i istakao je koji su zahtevi stranke Zajedno. “Tražimo da Evropska unija predloži konkretne datume koji bi građanima Srbije i regiona pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta”, rekao je Zelenović i dodao da je opozicija tražila odgovor na to da li će se stvarno govoriti o miru na Zapadnom Balkanu. “Za građane koji žele u EU jako je važno da čuju od EU da ona nije zaboravila na milion građana Srbije koji žele normalizaciju odnosa, slobodne medije, vladavinu prava, dobre odnose sa susedima. Za njih je jako važno da čuju kada će Srbija u EU i koji su zahtevi neophodni da se ispune da bi se stiglo u EU. Za građane Srbije je važno da vide da postoji nekakava izvesnost. Građani sada vide da se nešto dogovara sa Vučićem i da je to u interesu Vučića, a ne građana”, istakao je Zelenović. “Ono što nam je Lajčak rekao je da zbog rata u Ukrajini i svega što se tamo dešava, politički momentum je nadvladao tehnokratski u EU te su se i pozicije u pogledu članstva i ubrzanja članstva promenile za Srbiju i druge zemalje na Zapadnom Balkanu, ali smo mi kao opozicija tražili nekakav dokument koji potvrđuje te tvrdnje”, zaključio je Zelenović. Celo gostovanje u emisji Novi dan pogledajte u nastavku:
Zelenović: Kako do sporazuma dobrog za Srbiju, a ne samo za Vučića
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je juče gostujući u emisiji Fokus istakao da Srbija treba da se bori za sporazum koji našim državljanjima na Kosovu i Metohiji garantuje potpunu bezbednost i perspektivu dobrog života, regionu trajni mir i stabilnost, a Srbiji siguran i dogledan ulazak u EU. Zelenović je govorio o predlogu koji je ranije predstavio javnosti, a odnosi se na stav stranke Zajedno. “Mi smatramo da se problemi ne mogu rešavati na parče, da se ovo što traje decenijama bez ikakvog izgleda da će se rešiti na dobar način i u najboljem interesu građana Srbije zbog čega imamo stav da pored rešavanja odnosa Beograda i Prištine, neophodno je stvari sagledavati i u jednom širem kontekstu na Zapadnom Balkanu”, istakao je Zelenović. Kako je rekao, u obzir su uzeta dva ključna principa; prvi je da nema promene granica na Zapadnom Balkanu (ili administrativnih linija u zavisnosti od toga kako ih ko naziva), a drugi je jasan i nedvosmislne stav EU da ona želi da vidi Zapadni Balkan u EU. “Tek nakon što se ispune ta dva ključna principa, mi možemo stupiti u razgovore sa svojim komšijama, zemljama Kvinte i sa EU oko toga kako da rešimo sva otvorena pitanja. Format u kom mi smatramo da bi problemi mogli da se reše jeste Međunarodna konferencija na kojoj bi se sva ta pitanja stavila na sto, a zatim iskreno i otvoreno razgovaralo o njima”, rekao je Zelenović i dodao: “Ne mora niko da bude gubitnik, naprotiv, mogu svi biti dobitnici ako gledamo šta su interesi svih nas i kako se ovaj region Zapadnog Balkana normalizuje, u njemu uspostavlja trajni mir i stabilnost, formira jedan zajednički sistem kolektivne bezbednosti i na kraju, jedinstveno ekonomsko tržište sa umreženim organizacijama što bi nas sve zajedno odvelo u EU”. Kada je u pitanju rešenje Kosova i Metohije, kako ističe Zelenović, u Parlamentu su dobijena dva vrlo loša odgovora za Srbiju, a to su da Srbija sve gubi i da ništa ne dobija, čime se nametnulo pitanje šta je zapravo traženo za Srbiju. “Mi iz stranke zajedno imamo predlog koji se sastoji od pet zahteva. Prvi je formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najmodernije autonomije koje postoje u evropskoj praksi, drugi je nemogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO, treći je demilitarizacija Kosova, četvrti je zaštita naših crkava, manastira kao i najširi mogući koncept njihove autonomije i peti je puna pravna zaštita javne i privatne imovine svih Srba na KiM. To je jedan koncept o kom mi mislimo da treba da se razgovara, a vreme prolazi i ne radi za nas”, istakao je Zelenović. Kada je reč o demilitarizaciji Kosova, kopredsednik stranke Zajedno istakao je da je glavni cilj ovakve politike uspostavljanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu. “Na principima Međunarodne konferencije, sa zahtevima koji su vezani za Kosovo i dobijanjem datuma za punopravno članstvo u EU, zapravo bi se stekli uslovi da se promeni pozicija Srbije po pitanju integracije Kosova u međunarodne organizacije što samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog da kada se ta pozicija menja, da se onda nešto traži zauzvrat. To što se traži zauzvrat, nije ništa što inače ne mislimo da je dobro za sve, a to je da je u ovakvim okolnostima dosta teško zamisliti kako će da izgleda Kosovo sa nekoliko helikoptera ili dvadesetak tenkova ili nekim avionom. Postavlja se pitanje kakva je tu bezbednost za naše građane, naročito za one koji su zaboravljeni, a žive južno od Ibra”, objasnio je Zelenović i dodao: “Mi bismo ovim zahtevom produžili mandat mirovnih snaga koje se trenutno nalaze na KiM i jedan dodatni rok da budu tamo i održavaju bezbednost na način na koji su to radili do sada. Sa druge strane, mi bismo na taj način mogli da uđemo u sistem kolektivne bezbednosti u kojoj bi bili zagarantovani, ne samo mir i stabilnost na Kosovu, već na celom Balkanu. Važno je o ovom problemu razgovarati, kako sa ljudima koji žive na Kosovu, tako i sa zemljama Kvinte, kao i sa EU”. Zelenović je zaključio da je veliki problem što mi spoljnu politiku nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednostom politikom EU, a koja se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, jer da jesmo, kako veruje, naša pozicija u ovim razgovorima bila daleko bolja. Kada je reč o sporazumu između Beograda i Prištine, ističe da je glavni problem što još uvek nije poznato šta tamo zapravo piše i šta Srbiji taj sporazum zapravo donosi jer ako će taj sporazum zaista da garantuje bezbednost i dobar život svih naših građana na KiM, da obezbedi mir na Balkanu i ako će Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan, dobiti datum kada će konačno postati punopravne članice EU, onda bi svi zajedno mogli naći način da taj sporazum zapravo i prihvate. “Verujem da je moguće praviti dogovore, ali samo kada imate zajednički cilj da zaista uspostavite mir, a ne trku u naoružanju koja se sada dešava, jer to ne bi bila trka u naoružanju sa Hrvatskom, Kosovom, već sa NATO. Mi verujemo da je moguće praviti dobre dogovore, razumeti drugu stranu. Važno je da Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, pokaže stratešku inicijativu da ona prva želi dogovore i da kroz tu stratešku inicijativu učini (teritorijalno) manjim državama prihvatljive ponude”, rekao je Zelenović i zaključio: “Mi imamo dve prepreke na našem putu ka uspostavljanju dobrog života ovde. Prvi je što postoji snažno osećanje u EU da oni nisu za proširenje. Stoga mi zajedno moramo da uradimo nešto da bismo to preovlađujuće osećanje promenili. Bolje da to uradimo svi na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih. Drugi veliki problem je što je 95% Srbije protiv članstva u NATO, a mi smo ponudili rešenje kako do trajnog mira na Balkanu i ulaska u EU, a da ne uđemo u NATO“. Video gostovanja:
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
