Naša zemlja ima dovoljno zdrave i čiste vode koju moramo sačuvati i iskoristiti za dobrobit celog društva

Povodom Svetskog dana voda ističemo da je podizanje standarda u očuvanju i unapređenju vodnih resursa jedan od glavnih prioriteta našeg društva i pozvala je sve društvene subjekte da se odlučnije uključe u borbu za čistu i zelenu Srbiju. “Naša zemlja i dalje ima dovoljno zdrave i čiste vode koju moramo sačuvati i iskoristiti za dobrobit celog društva. Ispod Mačve se nalazi velika rezerva čiste vode koja bi se uz pametno ulaganje mogla koristiti i za snabdevanje vojvođanskih gradova koji decenijama imaju problem sa pijaćom vodom. Vlast uporno radi sve suprotno, njihove štetne politike i pogrešni projekti vode ka daljem zagađenju i problemima koji dovode u pitanje ne samo očuvanje i razvoj životne sredine već i mogućnosti razvoja poljoprivrede i na kraju i mogućnost normalnog života ljudi u Srbiji”, istakao je kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. “Na Svetski dan voda je najvažnije da se setimo svih onih hrabrih ljudi koji svojim telima brane ono što znači život! Godinama seljaci i aktivisti iz cele Srbije noćima drže straže na svojim rekama i potocima kako ih ne bi proždrali alavi biznismeni iz preduzeća Aleksandra Vučića. Kako smo godinama branili reke Stare planine, a tamo ćemo tek pokazati šta sve možemo da uradimo, tako i danas ljudi danonoćno vode bitnu na Šodrošu, u Dadincima, na Pčinji i mnogim drugim delovima Srbije. Pričali smo i ranije – voda i njena dobrobit moraju postati ustavna kategorija kako su neke progresivne zemlje to već uradile. Do tada, ko god bude pokušao da otme naše reke neka zna da će morati prvo nas da ukloni!”, zaključio je kopredsednik stranke Zajedno, Aleksandar Jovanović Ćuta. Stranka Zajedno će nastaviti da podržava sve one koji se bore za očuvanje i unapređenje naših vodnih i drugih prirodnih resursa. Dok ćemo istovremeno iznositi i braniti predloge progresivnih politika koje vodu i druge prirodne resurse stavljaju na prvo mesto po značaju za razvoj naših zajednica.

Zelenović: Da institucije mogu slobodno da rade, Siniša Mali bi se našao pred sudom iz drugih razloga

Kako javljaju mediji Upravni sud je doneo presudu kojom se poništava odluka Senata Univerziteta u Beogradu o poništavanju diplome doktora nauka ministru finansija Siniši Malom. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović smatra da bi se Mali našao pred sudom iz drugih razloga da institucije mogu slobodno da rade svoj posao. „Ministar finansija jedne države svoj doktorat brani na sudu! Da ovo nije tužno bilo bi smešno, ali nažalost štetočinska vlast SNS-a nas je već navikla da ne očekujemo ništa ozbiljnije od njih“, rekao je Zelenović. On je dodao i da su svi oni koji su pošteno studirali svoje diplome branili pred kolegama i profesorima na fakultetima: „Ipak Siniša Mali je deo vlasti koja je odavno od građana otela sve institucije pa tako sada sud određuje rektoratu univerziteta koji je doktorat plagiran, a koji nije“. „Da institucije mogu slobodno da rade, Siniša Mali bi se našao pred sudom iz drugih razloga – odgovarao bi na pitanja o svim onim sumnjivim stanovima, o rušenju u Savamali ili o raznim sumnjivim i skupim kreditima i ugovorima i dogovorima koje sklapa u ime naše države“, izjavio je Zelenović.

Zelenović: Ovo nije Odbor za finansije, već odbor za zaduživanje

Na današnjoj sednici Odbora za finansije, kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović istakao je da neće podržati predloge za nova zaduženja Republike Srbije. Kako je u svom obraćanju na sednici Odbora obrazložio, zaduženje će biti 529 miliona evra i zatražio odgovor na pitanje kolika su zaduženja Republike Srbije nakon svake sednice Odbora. “Ovo je 17. sednica Odbora. Ja molim službu, ako je ikako moguće, da nam kaže koliko smo se posle svake sednice Odbora zadužili i da imamo uvid u to koliko smo se po sednici do sada zaduživali. Sednice služe tome da čujemo za šta ćemo novo da se zadužimo jer nam je Vlada po hitnom postupku poslala predlog, a mi isto tako, hitno, predlog moramo usvojiti”, rekao je Zelenović. Zelenović je dodao da se zadužujemo sa kreditom od 5,25% što ide u prilog činjenici da ni kredit nije zapravo povoljan. “Mi sad kupujemo i plaćamo ruski gas, a možda bi da smo imali drugačije odnose i postavljenu spoljnu politiku dobili i neki drugi gas po povoljnijoj ceni. Ta opcija uopšte nije razmatrana, ali se ovde prikaže da smo mi malo i za Evropu tako što uzimamo kredite od evropskih banaka. Kada država treba da kaže da je za EU onda evropski put izgleda tako što uzimamo skup kredit od Evropske banke”, istakao je Zelenović i dodao: “Sve ovo zavisi od toga kakvu vi poziciju zauzimate i u međuanrodnoj politici. Ovako u EU nećemo stići jer ćemo na tom putu verovatno bankrotirati”. Zelenović je u svom obraćanju na sednici Odbora za finansije istakao da nije jasno zašto Srbija uzima kredit od 40 miliona evra za razvoj infrastrukture u dualnom obrazovanju. “Šta tačno košta 40 miliona evra? Novac je namenjen za 12 regionalnih centara, a ne o 112 u kojima će verovatno ljudi bliski vladajućoj stranci da se zaposle, a da zatim oni objašnjavaju kako treba da izgleda dualno obrazovanje. Za dualno obrazovanje treba ugovor između firme i škole da deca idu na praksu i tamo nauče posao, a nakon završene prakse dobiju mogućnost da se u toj firmi i zaposle”, rekao je Zelenović i dodao: “Šta košta 176 miliona evra? Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava na razvijanju svesti, znači plaćate 176 miliona evra da se razvije svest u lokalnim samoupravama o tome da se dešavaju klimatske promene? Vidite koja je temperatura danas, a koja je bila u februaru i sad ćete da jačate svest za 176 miliona evra?”. “Treća stvar, projektno upravljanje i podizanje svesti. Mi treba nekoga da platimo da kaže da treba da se sadi više drveća, da treba da se pokupi smeće, da se urade prečićači otpadnih voda. Polovina lokalnih samoupravi u Srbiji i dalje ne iznosi smeće sa svoje teritorije. Koliko vlasti treba da se promeni da počne da se iznosi smeće? I za to treba da angažujemo Francusku razvojnu agenciju i da im platimo milion evra da oni nauče nas da iznosimo smeće?”, rekao je Zelenović i zaključio: “Kad imate pokupljeno smeće, prečišćenu vodu, infrastrukturu vodovodnu i kanalizacionu onda dobijete kompanije koje dolaze bez subvencija. Ovakav nesvestan sistem je mnogo skup, 176 miliona evra skup”.

Stranka Zajedno traži hitnu rekonstrukciju Spomenika palim borcima u Drugom svetskom ratu

Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata u selu Negrišori pre dva dana je srušen prilikom izgradnje deonice auto-puta kroz to selo, a ostaci spomenika su rasuti po putu. Stranka Zajedno zahteva da se ovaj simbol antifašističke borbe hitno rekonstruiše i vrati u prvobitno stanje jer je spomenik od istorijskog značaja za građane tog kraja i cele Srbije. „Zahtevamo da se spomenik što pre rekonstruiše i da se ustanovi ko je odgovoran za ovaj sramotan čin. Naša kulturna baština, a naročito ona koja govori o stradanju ljudi sa ovih prostora u antifašističkoj borbi za slobodu i bolje društvo zaslužuju mnogo veću pažnju celog društva. Spomenici kao što je spomenik palim borcima Drugog svetskog rata u selu Negrišori simbolišu vrednosti za koje se i danas borimo a takvi simboli ne smeju nestajati pred bilo kakvim radovima i osionim izvođačima“, rekla je kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković. Stojković se osvrnula i na zahtev ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića da se spomenik hitno rekonstruiše. „Nastavićemo da pratimo dalja dešavanja vezana za ovaj spomenik i njegovu hitnu rekonstrukciju pošto ne možemo verovati Goranu Vesiću tokom čijeg mandata se ovakav sramotan čin i dogodio. Sudeći po Vesićevoj karijeri na čelnim pozicijama u Beogradu poznatiji je po rušenju nego obnovi i unapređenju kulturne i prirodne baštine“, zaključuje Stojković.

Biljana Stojković na kongresu Zelene stranke Nemačke: Nužna je promena odnosa evropskih zvaničnika prema Srbiji

Kopredsedica stranke Zajedno, prof. Biljana Stojković, boravila je u Berlinu na kongresu Zelene stranke Nemačke. Stojković se obratila skupu kao gošća iz Srbije, države kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Stojković je pred delegatima i gostima na kogresu govorila o preprekama koje Srbija ima u procesu evropskih integracija. „Nužna je promena odnosa evropskih zvaničnika prema Srbiji“, istakla je Stojković. „Sa tehnokratskog pristupa proširenju EU potrebno je značajno veće zanimanje za unutrašnju politiku Srbije koja je tokom 10 godina vladavine Aleksandra Vučića dovedela do nestanka demokratskih praksi i institucija države“, rekla je Stojković. Ona je okupljene podsetila i na politički sistem hibridne demokratije, u kom je vlast u rukama jednog čoveka što prati i slabljenje institucija, pod političkom kontrolom vladajuće stranke i njenog predsednika. Dodatni problem su i centralizovani mediji koji su suočeni sa cenzurom i kontrolom iz vladajućeg centra moći, ali i promocija pro-ruskog sentimenta i anti-EU narativa što je doprinelo padu podrške evropskim integracijama među građanima Srbije na najniži nivo. Srbija je bila značajna tema na ovom skupu pa je tako na jednoj od radionica nekoliko desetina učesnika i učesnica davalo predloge za pojačano učešće evropske administracije u srpskoj javnosti i vraćanje poverenja građana u evropsku perspektivnu u Srbiji i čitavom regionu.

Zelenović nakon sastanka sa Eskobarom: Sporazum ne sme da nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je danas u Beogradu, dva dana pred sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Ohridu, održao sastanak sa predstavnicima opozicije. Sastanku je prisustvovao i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, koji je rekao da je to bio otvoren sastanak na temu evropskog predloga o definisanju odnosa Srbije i Kosova. „Eskobar je ponovio da sporazum Beograda i Prištine definiše normalizaciju odnosa, a ne priznanje, kao i da SAD podržavaju sporazum u potpunosti“, rekao je Zelenović. Američki izaslanik je rekao i da Zajednica srpskih opština mora biti formirana, kao i da region Zapadnog Balkana treba da ide brže ka EU. „Sporazum ne bi smeo da sa sobom nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu – jer nije“, istakao je Zelenović u današnjem razgovoru. On je podsetio i da stranka Zajedno još nije izašla sa konačnim stavom o Sporazumu, kao i da je predstavnik EU Miroslav Lajčak preneo snažno opredeljenje EU ka proširenju. „Ako je tako, u nekom od dokumenata treba da stoji datum za punopravno članstvo Srbije i Zapadnog Balkana u EU. Ovo je važno zato što bi to vratilo veliki optimizam građanima koji žele u EU, jer je to put ka normalnom i dobrom životu. Samo buđenje velike energije ovih građana može biti odlučujuća politička snaga za ujedinjenje proevropske opozicije i pobedu nad autokratijom.“, rekao je Zelenović.

Zelenović o sastanku sa Lajčakom: Tražimo da EU predloži datume kojim bi nam pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta

Šest predstavnika opozicije, među kojima je i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, prisustvovalo je sastanku sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Prema njihovim rečima, Lajčak ih je informisao o dosadašnjem toku pregovora Beograda i Prištine, kao i o narednim koracima. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je gostujući u emisiji Novi dan na N1, istakao da je razgovor vođen na inicijativu Lajčaka i njegovih saradnika. Na pitanje da li je Lajčak objasnio ono što je predsednik prihvatio i na šta se obavezao, kopredsednik stranke Zajedno ističe da ono što je on razumeo je da stvar sa samim dokumentom i njegovim prećutnim prihvatanjem nije dovoljna. “Mislim da se u Ohridu neće stavljati nikakav potpis, već da će se u Ohridu definisati mapa puta, a da će finalizacija biti u nekom sledećem trenutku. Kako sam razumeo Lajčaka, ali i Hila ranije, na kraju neće biti dovoljno samo prećutno usaglašavanje, insistiraće se na formalizaciji, a to znači potpisivanje”, rekao je Zelenović. “Rekao sam Lajčaku da je nama ovaj sporazum vlast predstavila kao evropski ultimatum. Da nam je predsednik u Parlamentu objašnjavao kako je to ultimatum i kako mi sve gubimo, da ništa nećemo dobiti, da smo pod velikim pritiskom, da ćemo ostati bez svega i tako dalje. To je narativ koji se ovde sluša a u takvom kontekstu teško da neko može da razvije pozitivno osećanje prema Evropskoj uniji”, rekao je Zelenović. Zelenović dodaje da su čuli u kom pravcu ide ceo proces i istakao je koji su zahtevi stranke Zajedno. “Tražimo da Evropska unija predloži konkretne datume koji bi građanima Srbije i regiona pokazali stvarnu perspektivu evropskog puta”, rekao je Zelenović i dodao da je opozicija tražila odgovor na to da li će se stvarno govoriti o miru na Zapadnom Balkanu. “Za građane koji žele u EU jako je važno da čuju od EU da ona nije zaboravila na milion građana Srbije koji žele normalizaciju odnosa, slobodne medije, vladavinu prava, dobre odnose sa susedima. Za njih je jako važno da čuju kada će Srbija u EU i koji su zahtevi neophodni da se ispune da bi se stiglo u EU. Za građane Srbije je važno da vide da postoji nekakava izvesnost. Građani sada vide da se nešto dogovara sa Vučićem i da je to u interesu Vučića, a ne građana”, istakao je Zelenović. “Ono što nam je Lajčak rekao je da zbog rata u Ukrajini i svega što se tamo dešava, politički momentum je nadvladao tehnokratski u EU te su se i pozicije u pogledu članstva i ubrzanja članstva promenile za Srbiju i druge zemalje na Zapadnom Balkanu, ali smo mi kao opozicija tražili nekakav dokument koji potvrđuje te tvrdnje”, zaključio je Zelenović. Celo gostovanje u emisji Novi dan pogledajte u nastavku:  

Zelenović na tribini “Martovska raskršća” u Kragujevcu: Srbija ste svi vi i svi mi koji mislimo drugačije

Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je pored drugih opozicionih lidera Demokratske stranke Zorana Lutovca, pokreta Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Đorđa Pavićevića govorio na tribini “Martovska raskršća” u Kragujevcu koju je organizovala medijska kuća Glas Šumadije i istakao da veruje da i u drugim gradovima postoje hrabri mediji ili kuće koje bi volele da se o svemu razgovara i da probiju medijsku blokadu na lokalu. Tribina je simbolično održana u martu, mesecu u kome su se dogodili brojni dramatični momenti u Srbiji, te su predstavnici ove četiri stranke razgovarali o aktuelnim pitanjima kao što je sporazum, status Kosova, politika vladajuće stranke. Nebojša Zelenović je istakao da nikada od 2002. godine nismo bili dalje od Evropske unije nego što smo danas i da za to postoji jedan jedini krivac, a to je Vučić i ova vlast. “Srbija ste svi vi i svi mi koji mislimo drugačije. Mislim da je ovaj format i način na koji mi večeras pričamo značajna stvar. Kada se čulo da vi, Glas Šumadije, organizujete ovaj događaj, pojavilo se interesovanje kod ljudi u Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, pošto se o ovome nigde ne razgovara. Nema toga u parlamentu, nema na televiziji”, istakao je Zelenović i zaključio: “Mi se već dosta dugo, kao politički akteri, bavimo time šta će da uradi Vučić. Šta nas briga šta će da uradi Vučić. On će uraditi sve ono što inače radi 10 godina i otežava nam život i pravi sebi prostor da može da radi stvari koje inače radi, uspešno u svoju korist i dosta neuspešno za državu”.

Zelenović: Vučić se krije iza naroda koji obmanjuje decenijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio pokretanje Narodnog pokreta za zaštitu države što je u javnosti već ocenjeno kao pokušaj skretanja pažnje sa aktuelne debate o rešenju odnosa Srbije i Kosova. Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, veruje da je ovo samo još jedan od pokušaja Vučića da pobegne od odgovornosti. „Vučić ponovo pokušava da se sakrije iza naroda koji obmanjuje tri decenije, a aktivno unazađuje duže od deset godina“, rekao je Zelenović i dodao: „On tokom aktuelnog mandata predsednika Srbije pravi pokret za spas države – od koga je spašava, od sebe samog?! Vučić treba da prihvati odgovornost i jasno kaže javnosti šta je njegova politika prema Kosovu, šta je i sa kim dogovorio i šta to znači za građane Srbije i naše ljude na Kosovu, a ne da celu državu ponovo gura u žečiju rupu iz koje nema izlaza“. Zelenović je podsetio i da je u više navrata iznosio predloge o daljim koracima za rešavanje odnosa Srbije i Kosova. „Mi verujemo da Srbija mora raditi na pronalaženju dogovora koji je najpovoljniji za obe strane. U više navrata smo izneli naš plan – tražimo formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najbolje evropske prakse, da KiM ne može da se ujedini sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO-a, demilitarizaciju Kosova, zaštitu naših crkava i kulturno-istorijskih spomenika i punu pravnu zaštitu javne i privatne imovine naših građana“, ističe Zelenović. “Kada bude obilazio jug Srbije, neka objasni tim ljudima zašto ih je godinama prodavao kao jeftinu radnu snagu kompanijama koje su ih besumično izrabljivale sve dok su dobijale ogromne subvencije iz javnih budžetaa – od takvih Vučićevih politika moramo da branimo našu državu i njene ljude”, zaključuje kopredsednik stranke Zajedno.  

Zelenović: Kako do sporazuma dobrog za Srbiju, a ne samo za Vučića

Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je juče gostujući u emisiji Fokus istakao da Srbija treba da se bori za sporazum koji našim državljanjima na Kosovu i Metohiji garantuje potpunu bezbednost i perspektivu dobrog života, regionu trajni mir i stabilnost, a Srbiji siguran i dogledan ulazak u EU. Zelenović je govorio o predlogu koji je ranije predstavio javnosti, a odnosi se na stav stranke Zajedno. “Mi smatramo da se problemi ne mogu rešavati na parče, da se ovo što traje decenijama bez ikakvog izgleda da će se rešiti na dobar način i u najboljem interesu građana Srbije zbog čega imamo stav da pored rešavanja odnosa Beograda i Prištine, neophodno je stvari sagledavati i u jednom širem kontekstu na Zapadnom Balkanu”, istakao je Zelenović. Kako je rekao, u obzir su uzeta dva ključna principa; prvi je da nema promene granica na Zapadnom Balkanu (ili administrativnih linija u zavisnosti od toga kako ih ko naziva), a drugi je jasan i nedvosmislne stav EU da ona želi da vidi Zapadni Balkan u EU. “Tek nakon što se ispune ta dva ključna principa, mi možemo stupiti u razgovore sa svojim komšijama, zemljama Kvinte i sa EU oko toga kako da rešimo sva otvorena pitanja. Format u kom mi smatramo da bi problemi mogli da se reše jeste Međunarodna konferencija na kojoj bi se sva ta pitanja stavila na sto, a zatim iskreno i otvoreno razgovaralo o njima”, rekao je Zelenović i dodao: “Ne mora niko da bude gubitnik, naprotiv, mogu svi biti dobitnici ako gledamo šta su interesi svih nas i kako se ovaj region Zapadnog Balkana normalizuje, u njemu uspostavlja trajni mir i stabilnost, formira jedan zajednički sistem kolektivne bezbednosti i na kraju, jedinstveno ekonomsko tržište sa umreženim organizacijama što bi nas sve zajedno odvelo u EU”. Kada je u pitanju rešenje Kosova i Metohije, kako ističe Zelenović, u Parlamentu su dobijena dva vrlo loša odgovora za Srbiju, a to su da Srbija sve gubi i da ništa ne dobija, čime se nametnulo pitanje šta je zapravo traženo za Srbiju. “Mi iz stranke zajedno imamo predlog koji se sastoji od pet zahteva. Prvi je formiranje Zajednice srpskih opština po ugledu na najmodernije autonomije koje postoje u evropskoj praksi, drugi je nemogućnost ujedinjenja Kosova sa Albanijom bez saglasnosti Srbije i ZSO, treći je demilitarizacija Kosova, četvrti je zaštita naših crkava, manastira kao i najširi mogući koncept njihove autonomije i peti je puna pravna zaštita javne i privatne imovine svih Srba na KiM. To je jedan koncept o kom mi mislimo da treba da se razgovara, a vreme prolazi i ne radi za nas”, istakao je Zelenović. Kada je reč o demilitarizaciji Kosova, kopredsednik stranke Zajedno istakao je da je glavni cilj ovakve politike uspostavljanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu. “Na principima Međunarodne konferencije, sa zahtevima koji su vezani za Kosovo i dobijanjem datuma za punopravno članstvo u EU, zapravo bi se stekli uslovi da se promeni pozicija Srbije po pitanju integracije Kosova u međunarodne organizacije što samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog da kada se ta pozicija menja, da se onda nešto traži zauzvrat. To što se traži zauzvrat, nije ništa što inače ne mislimo da je dobro za sve, a to je da je u ovakvim okolnostima dosta teško zamisliti kako će da izgleda Kosovo sa nekoliko helikoptera ili dvadesetak tenkova ili nekim avionom. Postavlja se pitanje kakva je tu bezbednost za naše građane, naročito za one koji su zaboravljeni, a žive južno od Ibra”, objasnio je Zelenović i dodao: “Mi bismo ovim zahtevom produžili mandat mirovnih snaga koje se trenutno nalaze na KiM i jedan dodatni rok da budu tamo i održavaju bezbednost na način na koji su to radili do sada. Sa druge strane, mi bismo na taj način mogli da uđemo u sistem kolektivne bezbednosti u kojoj bi bili zagarantovani, ne samo mir i stabilnost na Kosovu, već na celom Balkanu. Važno je o ovom problemu razgovarati, kako sa ljudima koji žive na Kosovu, tako i sa zemljama Kvinte, kao i sa EU”. Zelenović je zaključio da je veliki problem što mi spoljnu politiku nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednostom politikom EU, a koja se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, jer da jesmo, kako veruje, naša pozicija u ovim razgovorima bila daleko bolja. Kada je reč o sporazumu između Beograda i Prištine, ističe da je glavni problem što još uvek nije poznato šta tamo zapravo piše i šta Srbiji taj sporazum zapravo donosi jer ako će taj sporazum zaista da garantuje bezbednost i dobar život svih naših građana na KiM, da obezbedi mir na Balkanu i ako će Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan, dobiti datum kada će konačno postati punopravne članice EU, onda bi svi zajedno mogli naći način da taj sporazum zapravo i prihvate. “Verujem da je moguće praviti dogovore, ali samo kada imate zajednički cilj da zaista uspostavite mir, a ne trku u naoružanju koja se sada dešava, jer to ne bi bila trka u naoružanju sa Hrvatskom, Kosovom, već sa NATO. Mi verujemo da je moguće praviti dobre dogovore, razumeti drugu stranu. Važno je da Srbija, kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, pokaže stratešku inicijativu da ona prva želi dogovore i da kroz tu stratešku inicijativu učini (teritorijalno) manjim državama prihvatljive ponude”, rekao je Zelenović i zaključio: “Mi imamo dve prepreke na našem putu ka uspostavljanju dobrog života ovde. Prvi je što postoji snažno osećanje u EU da oni nisu za proširenje. Stoga mi zajedno moramo da uradimo nešto da bismo to preovlađujuće osećanje promenili. Bolje da to uradimo svi na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih. Drugi veliki problem je što je 95% Srbije protiv članstva u NATO, a mi smo ponudili rešenje kako do trajnog mira na Balkanu i ulaska u EU, a da ne uđemo u NATO“. Video gostovanja:

Go To Top
Skip to content