Category: Kopredsednici
Stojković: Da li je kontrola rada fakulteta uzrokovana nemogućnošću ministra Siniše Malog da dobije titulu doktora nauka?
Fakulteti Univerziteta u Beogradu izloženi su, jedan po jedan, vanrednim proverama finansijskog poslovanja. Pozdravljamo ažurnost Ministarstva finansija u kontrolisanju protoka i trošenja novca u javnim ustanovama. Ipak, moramo se zapitati da li je kontrola rada fakulteta uzrokovana ličnom agendom ministra Siniše Malog zbog nepristajanja UB da ovom kandidatu dodeli titulu doktora nauka za delo koje je dokazana intelektualna krađa i plagijat. Moramo podsetiti da niti jedan fakultet UB ne dobija od države pun iznos sredstava za materijalne troškove rada (često se dobija samo 30% sredstava) zbog čega su prinuđeni da razvijaju i komercijalnu delatnost. Bez sopstvenih prihoda, mnogi fakulteti ne bi bili u mogućnosti da plaćaju račune za vodu, struju, grejanje pa bi njihov osnovni rad bio u potpunosti nemoguć. Bez sopstvenih prihoda, nenastavno osoblje (službenici u administraciji, tetkice, portiri, bibliotekari) imali bi platu značajno manju od minimalne. Zakonom o visokom obrazovanju omogućeno je da fakulteti nadoknađuju nedostatke sredstava, a koji su i uzrokovani time što naprednjački režim nema interes da vodi računa o obrazovanju. Slična situacija je i na Univerzitetu u Novom Sadu kao i na Univerzitetu u Nišu. Ne sporimo mogućnost da se u okvirima organizacije rada na fakultetima dešavaju zloupotrebe finansija i zalažemo se za sankcionisanje osoba koje se nalaze u ovakvom prekršaju. Naglašavamo, međutim, da ogroman deo problema u radu državnih univerziteta, finansijskom opterećenju studenata i njihovih porodica, teškom položaju pre svega nenastavnog osoblja na fakultetima, kao i nemogućnosti unapređivanja nastave na fakultetima, potiče od nebrige države za svoje stanovništvo, razvoj društva i njegovu budućnost. Pritisak Siniše Malog na rad Univerziteta u Beogradu zasigurno će ugroziti rad brojnih fakulteta, a za neke može označiti i kraj postojanja. Imajući u vidu da pravosuđe u Srbiji nije slobodno i nezavisno od izvršne vlasti, tj. od samovolje Srpske napredne stranke, plašimo se da je budućnost visokog obrazovanja u Srbiji veoma ugrožena. Stranka Zajedno pružiće svu podršku nastavnicima, studentima i nenastavnom osoblju u borbi za opstanak. Obrazovanje, znanje i budućnost društva moraju biti iznad svakog pojedinca, uključujući i intelektualnog lopova.
Zelenović na sastanku proevropske opozicije sa potpredsednicom Bundestaga
Juče je u Beogradu u organizaciji Fridrih Ebert fondacije održan neformalni sastanak proevropske opozicije sa potpredsednicom Bundestaga Aydan Özoguz i savetnikom u procesu pregovora u okviru IPD Knutom Fleckensteinom kome je prisustvovao i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. Tema sastanka bili su rad i stanje parlamenta Republike Srbije. Sastanku su pored kopredsednika Zajedno, prisustvovali i poslanici Demokratske stranke, Ne davimo Beograd i PSG-a. Zelenović je istakao da je Narodna skupština otključana zgrada, ali zatvorena insistucija. “U Narodnoj skupštini Republike Srbije nema zasedanja, nema ni debate. Opozicioni narodni poslanici nemaju priliku da predlažu zakone niti da postavljaju pitanja aktuelnoj Vladi Republike Srbije”, rekao je Zelenović i zaključio: “Čemu služi Parlament kada ne radi – da bude fasada još jedne nefunkcionalne institucije”.
Zelenović: Sve je u našim rukama, ne u Vučićevim
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je na sinoć održanoj tribini „Da li se Leskovac vidi iz Beograda“ u organizaciji Jugpressa istakao da proevropska opozicija može da ponudi sve ono što Vučić ne može – saradnju, dogovor, razumevanje, bolju ekonomiju, bezbednost i mir. Pored Zelenovića na tribini u Leskovcu su učestvovali i Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, predsednik pokreta Srbija centar – Srce Zdravko Ponoš i narodni poslanik iz Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Robert Kozma. Zelenović je na početku svog izlaganja govoreći o decentralizaciji kao uvodnoj temi, istakao da su lokalni referendumi jako interesantan koncept kojim je moguće građane povezati sa njihovim pravima i obavezama tj. obavezu plaćanja poreza na imovinu sa pravom da o odlučuju o ulaganju novca iz javnog budžeta. „Mi smo to u Šapcu sprovodili gotovo 6 godina i za taj period se utrostručila naplata poreza na imovinu pošto su građani mogli da odlučuju o tom novcu“, rekao je Zelenović. On je istakao da je to princip direktne demokratije i pokazatelj da postoje načini kako da se ljudi više uključe. Na taj način je, kako kaže Zelenović, moguće ohrabriti ljude. „Kada se vlast u Šapcu promenila na nezakonit način, prva stvar koju su naprednjaci uradili je da su ukinuli referendum i proglasili ga neustavnim“, rekao je Zelenović i dodao: „Možete li da zamislite kako bi izgledao Leskovac sa slobodnomislećim građanima koji počinju sami da odlučuju o svom novcu koji inače daju u gradski budžet. Svaka opština i svaki grad mogu u kratkom roku da procvetaju, a ljudi mogu postati samosvesni, odgovorni i da tako osvajaju slobodu“. Zelenović je istakao da je stranka Zajedno zahtevala razdvojene izbore. „Svi ljudi koji nikada neće glasati za Aleksandra Vučića su ljudi koji će uvek glasati za Evropsku uniju samo ako stvarno mogu da poveruju da ćemo mi kao država stići tamo. Kako stvari trenutno stoje, tamo nećemo stići nikad“, rekao je Zelenović i dodao: „Sve je u našim rukama, ne u Vučićevim. Mi kao proevropska opozicija možemo da ponudimo sve ono što on ne može, a to su saradnja, dogovor, razumevanje, ekonomiju, bezbednost i mir.“ Zelenović je na kraju svog izlaganja govorio o rešenjima koja je stranka Zajedno ponudila. „Mi smo u stranci Zajedno uveli jedan novi politički model koga će se stranka pridržavati za svake sledeće izbore, a to su predizbori“, rekao je Zelenović i dodao: „Moguće je organizovati jedan proces u kome građani iskreno kažu šta misle o svakome od nas. Kroz takav proces dobija se jedan odnos odgovornosti, osećaj veze sa biračima i pojedinca koji je izabrao nekoga da ga predstavlja“. Tribina je održana u restoranu „Čaršija“ u Leskovcu nakon što je direktorka Centra za stručno usavršavanje otkazala prethodno dogovorenu upotrebu prostora ove javne ustanove za tribinu.
Zelenović: Srbija i Balkan imaju samo jedan put – evropski
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović vratio se uoči ovog razovora iz Sarajeva, gde su zeleni Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju o miru. Ni manje ni više nego sto godina mira. No, pre tih nesumnjivo dobrih vesti o saradnji, rešavanje problema koje je najveća pretnja balkanskom miru i stabilnosti – odnosi Beograda i Prištine – nikako da se mrdne sa mrtve tačke iako se dogovori postižu pod četiri vrlo budna oka – uz posredovanje Evropske unije i učešće SAD. Što se videlo i u Briselu 27. februara i u Ohridu 19. marta, no uprkos obavezujućem Sporazumu o normalizaciji odnosa i Aneksu o primeni, dve strane nikako da se odvaže na realizaciju. I obema – a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti – obilato pomaže dobar deo opozicije protestima na kojima ih optužuju za izdaju i obmanu. Nebojša Zelenović, kao i većina njegove stranke i koalicije je, ako ne za otvoreno prihvatanje sporazuma, onda bar za njegovu primenu jer je to neminovnost. Tako bar ja čitam ono što govorite. Pri čemu niste baš jedinstveni jer kopredsednik Zajedno i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kaže rezolutno ne. Pa da raščlanimo, kakav će biti stav i kako ćete do njega doći? Kao stranka još se odlukom nismo odredili prema Sporazumu, a činjenica je da ćemo morati jer verujem da će se jedan takav papir naći u parlamentu. Mi smo intenzivno razgovarali i razgovaramo i unutar stranke i sa građanima kakav bi stav trebalo zauzeti, a vidite i sami po reakcijama gospodina Jovanovića, takvu odluku nije lako doneti. I kao stranka i kao koalicija koja je izašla na izbore imali smo tri ključne tačke koje su nas određivale, mada nije lako ići na izbore kad nije važno ono što predlažete i nameravate da uradite s tom politikom nego da se takmičite u tome ko će više da podrži Rusiju u njenoj agresiji prema Ukrajini. Podsećam da smo bili jedina politička snaga koja je tada rekla da treba uvesti sankcije, i dalje se za to zaležemo. Ovo što sada imamo sa dijalogom o normalizaciji odnosa je opis događaja koji su prethodili, ali mi ne vidimo da je to zaista normalizacija. Bar kako se stvari odvijaju, do nje neće skoro doći. Mi smo i u razgovorima u parlamentu i s međunarodnim predstavnicima i političkim partnerima komunicirali dve važne stvari; prva je položaj srpske nacionalne manjine na Kosovu, kako se reflektuje, ko garantuje i šta mi očekujemo. O tome ste govorili i u predizbornoj kampanji. Tako je. Mi tražimo najviši stepen autonomije za Zajednicu srpskih opština. Kao neko ko je glasao za Briselski sporazum, tada sam verovao da je to bio glas za evropski put Srbije, a ispostavilo se da od toga nije bilo ništa, naprotiv, samo smo nazadovali. Sada se pred nas stavlja novi dokument koji bi trebalo da učvrsti naš evropski put, a to nigde ne piše. Što je inače ta druga naša ključna tačka; tražimo da u ovom ili nekom pratećem dokumentu bude tačka koja će čvrsto garantovati evropski put Srbije, i to oročen. I što se nas tiče ne samo za Srbiju i Kosovo već za čitav Zapadni Balkan. Kako mislite da ubedite javnost u ispravnost tih zahteva, ako unutar stranke niste postigli jedinstvo? Mi smo u stranci saglasni, nedavno smo imali i izjašnjavanje o tome da li smo svi za evropski put Srbije i Srbiju u EU, i jesmo svi. I sada želimo da to piše i u ovom dokumentu, jasno, precizno i oročeno. Siguran sam da nema prepreka da to piše, a sa druge strane, time bi Evropska unija dala značajan signal ne samo političkim snagama i akterima u Srbiji nego i javnosti, koja je u suštini proevropska iako je sada rezignirana. To će biti i snažan pritisak na ovu vlast koja sve radi na nedemokratski, neevropski način. Mi verujemo da je moguće unaprediti postojeće dokumente i zbog toga još nismo doneli odluku. A šta ako Kosovo zauzvrat bude tražilo da u tački 4 bude njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama? Ja mislim, kao što je u nekim diskusijama i rečeno, da je Kosovo od ovog dokumenta dobilo sve što je očekivalo; Kosovo je nezadovoljno obavezom o ZSO, zato Briselski sporazum, u kojem je to nedvosmisleno, nije primenjen. A nije primenjen jer ni ova ni vlast u Prištini ne žele evropski put; da žele, pridržavale bi se dogovora, ZSO bi već bila realizovana, a možda bismo i bili u EU. U pravu ste da je 2013, u vreme Briselskog sporazuma, bilo više volje za dijalogom, a i više za članstvom u EU. Pa ipak, ništa od realizacije iako bi ZSO odavno bila entitet. Bila bi, ali sećate se da se posle upalo u besmislenu raspravu o menjanju granica, sa snažnom voljom i željom predsednika Srbije da se odvoji deo teritorije Kosova… Čak i razmeni? I razmeni, ali pošto to ne može da se desi bez sukoba, EU nije dozvolila i potrošeno je deset godina. I sad se slično ponavlja posle Ohrida. Ja sam pitao predsednika koji se žali da Srbija nije dobila ništa: „A šta ste tražili, gospodine Vučiću?“ Nije odgovorio, a bojim se da ništa nije ni tražio, a svakako nije tražio punopravno članstvo Srbije u EU. A proevropska opozicija, s manjim ili većim rezervama, to traži. Blok desnih stranaka to ne traži, a čini se da na otporu sporazumu jačaju, bar su se akciono udružili. Koliko to škodi proevropskoj Srbiji, a koliko pogoduje Vučiću? Desničarske stranke su zauzele jasnu poziciju i nisu je promenile, ovako postavljena situacija njima je najviše od koristi, pa su ojačale. I niko ne treba da se čudi protestima, oni su ljudi dobili tačku vezivanja, a tu im je tačku dala vlast i sva odgovornost je na njoj. Ja razumem da je Vučić shvatio i da mu ne preti opasnost od desnih stranaka nego od proevropske opozicije. Za nekoliko dana će godinu dana od izbora na kojim ste postali parlamentarna grupacija. Možete li da nam sumirate tu godinu, mimo ovog o Kosovu? Mogu u više slika, ali mi nemamo izvršnu vlast,
Stojković: Političko povezivanje Balkana započelo je potpisivanjem Deklaracije o miru u Sarajevu
Politička situacija u vezi sa Kosovom i EU-SAD sporazumom zaslužuje detaljnu analizu iz koje se mogu izvući dedukcije i nekakvi pravci delovanja opozicije. U ovom slučaju mislim isključivo na proevropske elemente budući da od desničarskih stranaka, po mom mišljenju, ne možemo očekivati bilo šta konstruktivno. Desničari plutaju na talasu emocije „žrtve“ koja se ovde gaji decenijama, a Vučićev režim je doveo do savršenstva, istakla je kopredsednia stranke Zajedno Biljana Stojković u intervjuu za časopis NIN. Žrtve smo stranih sila, žrtve smo istorije koja ne prepoznaje našu veličinu i važnost, žrtve smo kvazi-komunizma od pre pola veka, žrtve smo Miloševića, žrtve smo “žutih”, žrtve smo NATO-a, žrtve smo Evropljana, žrtve smo svetskog poretka, žrtve smo … mi smo jadne žrtve. Kolektivno smo, kroz naučenu bespomoćnost, počeli da uživamo u brlogu žrtve i ne želimo da izađemo iz te apsurdne zone komfora. Lakše je valjati se u brlogu čopora i samosažaljenjem abolirati sebe od krivice zbog toga što ne činimo ništa da sebi pomognemo. U čoporu jeste toplo, ali smrdi. I smrdi sve više! Vučić najbolje vlada u tom smrdljivom beznađu i brižljivo ga neguje. Činjenice o unutrašnjoj politici i odnosima sa međunarodnom zajednicom: Čitavu stvar Vučić je, za unutrašnju upotrebu, postavio majstorski dihotomno. Ako podržite potpisivanje, javnost će vas označiti kao Vučićevog saradnika, dok ćete značkom anti-EU snage biti obeleženi ukoliko se opirete nečemu čiju genezu uopšte ne poznajete – kako su se odvijali dijalozi i dogovori; šta je bila uloga jedinog pregovarača u naše ime; šta je pregovarač sve potpisao i na šta se obavezao; šta je pregovarač tražio za Srbiju i ljude na Kosovu tokom deset godina svog soliranja; šta se otvara na daljem putu dijaloga kada se potpiše sporazum? Sporazum EU i SAD jeste forma međunarodnog ultimatuma i posledica je čitave decenije tapkanja u mestu i šibicarske nacionalističke politike Vučića i njegovih kosovskih partnera. Dokument neće značajno promeniti odvijanje “pregovora” i šansu za dostizanje održivog rešenja. Odugovlačenje i vrdanje se svakako može očekivati. U tom smislu, prihvatanje ili neprihvatanje sporazuma ima malu realnu vrednost za kosovski proces, ali potencijalno veliku za usmerenje Srbije ka EU. Decenijsko pumpanje mrziteljskim emocijama prema susedima i EU, dovelo je do situacije koja će, ukoliko proevropska opozicija sporazum podrži, neminovno okrenuti politički kurs u Srbiji ka bujanju desnice i dodatnom udaljavanju od civilizacijskih vrednosti. To smatram najvećom opasnošću za budućnost. Međunarodna zajednica čitavu deceniju neguje Vučićevu vlast u nadi da će on ispuniti svoje obećanje. Njihov interes u rešavanju “kosovskog pitanja” je jednodimenzionalan i ne obuhvata probleme urušavanja građanske države i demokratije, koje Vučić sprovodi – vrlo temeljno. Za njih je Kosovo problem, a ne rebus. Četiri navedene činjenice teško su savladiva zagonetka za bilo koju proevropsku snagu koja želi Srbiju sa razvijenim demokratskim i evropskim vrednostima. Činjenice o kosovskoj realnosti: Srbija je izgubila elemente svoje državnosti na Kosovu. Zamajavanje građana pomoću istorijske metafizike ni najmanje ne doprinosi rešavanju problema. Kako se to desilo ili ko je za to kriv jesu pitanja za ozbiljne politikologe i istoričare, ali to ne menja činjenicu da je stanje stvari takvo. Albansko društvo i srpska zajednica na Kosovu udaljeni su više nego ikada, što je naravno posledica podgrevanja svih tenzija i strahova, sa svih strana. Kosovske vlasti premalo su učinile da zaštite manjine na svojoj teritoriji i istinski ih integrišu u društvo. Kosovsko društvo obeleženo je kontinuitetom previranja i nasilja između Albanaca i Srba, pri čemu se pozicije moći menjaju. Svetli periodi kakve-takve albanske emancipacije na Kosovu prekinuti su još referendumom iz 1989, ali i 1990. godine kada su građanska prava ukinuta kosovskim Albancima brisanjem iz biračkog spiska 1.4 miliona ljudi po odluci Skupštine Republike Srbije. Epilog urušavanja prava i posledičnog jačanja nasilja i netrpeljivosti videli smo u krvavom ratu i proglašenju nezavisnosti Kosova. Sada je situacija obrnuta. Izgleda da je Kurti preuzeo u potpunosti Milošević/Vučić retoriku, samo u obrnutom smeru. A morao bi biti pametniji, upravo zbog sopstvenih iskustava. Srbija bi takođe morala učiti na svojim ogromnim greškama iz prošlosti. Zamrznuti konflikt je neodrživ i toj činjenici neće pomoći zapomaganje i valjanje u slatkoj emociji žrtve. Zamrznuti konflikt jednak je gubitku Kosova, tj. manjinskog srpskog naroda, kulturne baštine i vlasništva nad imovinom. Pre deset godina na Kosovu i Metohiji živelo je više od 120 000 ljudi srpske nacionalnosti. Danas ih je oko 80 000, uz veliki znak pitanja koliko njih zaista živi tamo. Svaki treći među njima sebe ne vidi na Kosovu u narednih pet godina. Citiraću mog kolegu Stefana Surlića – zamrznuti konflikt ne znači zamrznuto vreme. Masovni egzodus veoma brzo će učiniti besmislenim svaki razgovor o autonomiji bilo kog regiona Kosova budući da tamo neće biti nikoga kome bi autonomija nešto realno značila. Ljudi ne odlaze sa Kosova iz besa ili inata, već zato što im tamo nije dobro. Ne ostaje im se tamo i zbog siledžijstva političko-mafijaške klike zvane Srpska lista (tj. kosovskog SNS-a) koja dodatno urušava svaku normalnost života. Među brojnim drugim činjenicama koje nas moraju suočiti sa realnošću jeste i kriminalno-mafijaška struktura, bliska SNS-u, koja savršeno bratski funkcioniše sa sličnima sebi na albanskoj strani i uživa u mutnim vodama zamrznutog konflikta. Dodaćemo i ulogu SPC koja nam nije jasna, ali liči na još jednu interesnu stranu u celom rebusu, bez preterane brige za svoju „pastvu“. Trajni mir na Balkanu: Šta sve možemo zaključiti i predložiti kada racionalno sagledamo činjenice? Politika se može voditi na dva načina – 1) racionalno ili 2) “iz stomaka”, kako ja volim da nazivam populističku politiku koja uspešno pliva na talasu emocija samosažaljenja i istovremenog samoveličanja. Preferiram prvu opciju jer samo racio može izroditi rešenja, a u stomak se samo može pucati. Najveći broj opozicionara opredelio se, potpuno očekivano, za otpor prema svemu što dolazi od Vučića – iz njegovih usta i njegovog penkala. I sama pripadam toj skupini jer smatram da se iza njegovih postupaka teško može nalaziti nešto dobro, progresivno, demokratsko i civilizacijsko. Proevropska opozicija ima zadatak da kreira nove politike za stare probleme, uprkos opravdanom ogorčenju zbog odsustva adekvatne reakcije EU na sve naprednjačke užase koje živimo. Da ponovim, kukanje nam ne može
Zelenović na konferenciji u Sarajevu: Imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju sto godina mira na Balkanu. Uvod u potpisivanje pomenute Deklaracije bila je Konferencija o sigurnosti i stabilnosti balkanskih zemalja na kojoj je priliku da se obrati predstavnicima zelenih stranaka Zapadnog Balkana i predstavnicima Evropske zelene partije imao i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. Zelenović je svoje izlaganje na Konferenciji započeo isticanjem poteškoća koje zemlje na Zapadnom Balkanu imaju kada je u pitanju punopravno članstvo u EU. „Osnovali smo ovu saradnju u regionu jer treba da delamo zajedno i na taj način pomognemo jedni drugima. Ima dosta zelenih, ali su oni jako mali i slabi, stoga možda možemo zajedno napraviti nešto, da zajedno radimo i da učimo jedni od drugih. Da stvorimo sigurnost, saradnju, međusobno razumevanje pa bismo onda zajedno mogli preći i u sledeću fazu“, rekao je Zelenović i dodao: „Mislim da je ovo dobar početak jer se dogodila ruska agresija na Ukrajinu i nakon toga se sve promenilo. Mislim da je sada momentum da iskoristimo šansu koju imamo jer se sa jedne strane dešava rat, a to se odražava i na zemlje Zapadnog Balkana kada je u pitanju bezbednost”. Istakao je da je zbog promenjene bezbednosne situacije sada pravi momentum da se uradi nešto zajedno i da se iskoristi šansa da ovaj region Zapadnog Balkana dobije punopravno članstvo u EU što je pre moguće. „Na razgovorima u Briselu, čuo sam da kada je u pitanju članstvo Srbije u EU biće nam potrebno 45 godina da tamo stignemo, za BiH u pitanju je period od 80 godina. Šta mi možemo da uradimo da promenimo ovu situaciju?“, rekao je Zelenović i dodao: „Hajde da imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU, da radimo zajedno i da dobijemo punopravno članstvo u EU. Bolje da to uradimo svi zajedno na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih“. „Naš predlog je Međunarodna konferencija uz prisustvo EU i zemalja Kvinte koje će biti garanti jasne perpektive evropskog puta za zemlje Zapadnog Balkana. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku“, rekao je Zelenović i dodao: „Možda izgradnjom mreže na regionalnom nivou dobijemo na važnosti i dobijemo mogućnost da nešto uradimo. Biti kukavica i populista u našim regionima je dugogodišnja dobro poznata tradicija i niko zaista do sada nije rešio nijedan problem. Šta mi kao društvo od 20 miliona stanovnika možemo da uradimo da unapredimo i poboljšamo naše živote, kako možemo pomoći jedni drugima i na kraju, kako možemo pomoći Evropi kada je u pitanju bezbednost“. Zelenović je istakao da je Crna Gora u NATO, Hrvatska je u NATO, Severna Makedonija je u NATO, Albanija je u NATO i da Srbija neće postati članica NATO jako dugo jer je gotovo 99% građana protiv NATO, ali da postoji mogućnost da se takvo stanje promeni zahvaljujući vojnoj saradnji Srbije sa Severnom Makedonijom i sa Crnom Gorom. “Srbija može postati bitan faktor u sistemu kolektivne bezbednosti na Zapadnom Balkanu, a da ne postane deo NATO. Tada bismo imali mir na Balkanu i mogli bismo da govorimo o međunarodnoj ekonomiji, putovanju, obrazovanju, razmeni kulture. Mi u ovoj grupi razumemo jedni druge, ali zašto i drugi ne bi razumeli jedni druge, možda bismo mi bili dobar primer za međusobno razumevanje“, istakao je Zelenović i zaključio: „Nama je potrebna nada, signal svima koji ne glasaju za Vučića da i dalje ima nade, da ćemo svi iz Srbje, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije dobiti perspektivu članstva u EU. Još uvek ima ljudi, u Srbiji čak milion njih koji su potpuno apolitični i koji su izgubili svaku nadu u politiku. U ovom momentumu sa takvom nadom možemo povratiti ljude i ponovo ih zainteresovati za učešće u politici. Ja verujem da bi se u tom slučaju za 6 meseci potpuno promenila situacija na čitavom Zapadnom Balkanu“.
Podneta krivična prijava protiv direktora beogradskog vodovoda zbog bušenja Savskog nasipa
Kopredsednici stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, Biljana Stojković kao i narodni poslanik dr Đorđe Miketić podneli su krivičnu prijavu u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu protiv izvođača radova na Savskom nasipu. Prijava je podneta protiv v.d. direktora Radomira Vujadina u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Beograd (Vračar) zbog bušenja nasipa što ugrožava bezbednost svih Novobeograđana. “Oni znaju da krše zakon i svakako će zbog toga morati da odgovaraju. Oni imenom i prezimenom, kao i svi ljudi koji su učestvovali u tom postupku, a ne samo političke figure Šapić, Čučković i Stojčić”, rekao je Miketić i dodao: “To je ključ da svi oni koji svojim imenom i prezimenom potpisuju neke naloge koji su krivična dela zbog toga konačno odgovaraju”. Prethodnih dana, članovi stranke Zajedno su sa građanima na Savskom nasipu pokazali odlučnost u borbi da se sačuvaju nasip i bezbednost svih građana koji tamo žive.
Zelenović nakon potpisivanja Deklaracije: Vidite da je moguće dogovoriti se
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Potpisivanjem Deklaracije potpisnici su dali obećanje da će zajedno raditi na održavanju 100 godina mira na Balkanu. Kopredsednici stranke Zajedno Nebojša Zelenović i Biljana Stojković su nakon potpisivanja neklaracije poručili da je ovo istorijski momenat i da Deklaracija predstavlja novu zelenu snagu Balkana. “Ona pokazuje ono što mnogi na ovim prostorima misle da je jedan san koji se ne može ostvariti. Kada pitate ljude da li je moguć dobar i kvalitetan život na Zapadnom Balkanu u zajedničkoj regiji, svi kažu da to jako dobro zvuči, ali da je to nemoguće ostvariti. Mi želimo dokazati da je to moguće”, poručio je Zelenović. On je naglasio da svi ljudi koji su se okupili iz raznih zelenih stranaka veruju u evropsku zajedničku budućnost ovog regiona. Iako su ljudi izgubili nadu da ćemo mi ikada tamo stići, potpisnici deklaracije veruju da je taj put moguć ako krenemo zajedno. “Vidite da je moguće dogovoriti se. Ako smo se mi zeleni dogovorili, što se ne bi socijaldemokrate dogovorili, što se ne bi konzervativci dogovorili, što se ne bi svi drugi dogovorili? Na kraju imamo zajednički interes, a to je kvalitetan život svih građana kojih ovde ima 20 miliona. Ja ne znam ko može imati veću obavezu prema njima od političara. Sve dok ovde ljudi koji se bave politikom budu dobijali glasove na mržnji, a ne na stvarnim rešenjima, do tada ćemo živeti ovako kako živimo. Mi zeleni smo protiv naoružavanja, protiv rata, mi smo za mir. I ponavljam, ako smo se mi uspeli dogovoriti, mogu i drugi. Mesec dana da ih zaključaju i nek ne izlaze dok se ne dogovore”, poručio je. Kopredsedsnica stranke Zajedno, Biljana Stojković istakla je da je ovo nova zelena snaga Balkana. “Mi smo nova zelena snaga Balkana. Dosta je mržnje koja nas prati decenijama unazad. Potpisivanjem ove Deklaracije pokrećemo jedan novi put i novu politiku, a to je mir, splidarnost, razumevanje i suživot. To su stvari koje treba da nas povezuju i na taj način ćemo na Balkanu napraviti jednu sinergiju gde ćemo zajedno da reformišemo naše društvo i da idemo u budućnost na značajno novi način. Do sada su bile politike podela, sada mi pokrećemo politiku ujedinjavanja svih društava koja ovde žive već vekovima. Želimo da pokrenemo novu politiku i danas okrećemo novi list”, zaključila je Stojković.
Stojković u „Utisku nedelje“: Srbija je potpuno privatizovana „Milenijum država“
O protestima na Savskom nasipu u Beogradu i novosadskom Šodrošu, ali i o Kosovu, pozorištu “Boško Buha” i o tome šta je zajedničko za sve ove teme u “Utisku nedelje” na TV Nova govorila je koopredsednica stranke Zajedno profesorka Biljana Stojković. Biljana Stojković je ocenila u večerašnjoj emisiji da je Srbija država koja je „potpuno privatizovana, samo što to građanima nije rečeno“. „Ja sam nazvala našu zemlju ‘Milenijum država’ i to jednom prilikom na Šodrošu kada su počele prve bitke sa policijom. Tamo smo mogli da vidimo od minerskog tima Milenijum tima do Milenijum ambulante. Mi znamo šta je sve ta kompanija kupila – od instituta, mi smo zaista jedne država potpuno privatizovana, samo što to nama još nije rečeno… Na Šodrošu je taj neki Galens, ali ja oznake te firme tamo nisam videla osim Milenijuma, a znamo ko stoji iza ‘Milenijum tima’“, rekla je Stojković u „Utisku nedelje“. Ona je istakla da je sada pitanje na koji način da podignu svest kod ljudi i stvore „neku nadu“ za borbu. „Nipodaštavanje i način na koji se Aleksandar Vučić obraća, došlo je do zasićenja i kod ljudi koji to slušaju. On je obrnuo igricu, sada se i njemu više ne veruje“, ocenila je Stojković. Njena ocena je i da je društvo u Srbiji „rasparčano“ i dodala da ovde „više ne postoji ni osećaj za istinu, ni za moral“. Istakla je i da je „najveći greh ove vlasti“ to što je urađeno društvu. „Mi više nemamo građane, mi nemamo duštvo… Politika u ovoj državi je nestala“, ocenila je ona. „70 posto ljudi u Srbiji misli da u Srbiji više ne postoji moral, integritet i istina“, rekla je Stojković navodeći podatke jednog istraživanja. „Ako su do te mere uspeli da ovo društvo razbiju u sitne deliće, onda je teško očekivati da ljudi mogu da razumeju da je nešto javni interes“, istakla je Stojković. Govoreći o protestima građana na Savskom nasipu, ona je podsetila da u Krivičnom zakon stoji da je bušenje nasipa i brana krivično delo. „Ništa tu nije po zakonu i mi moramo da pronađemo način da ljude nekako okupimo i najveći trik je kako uvezati sve te proteste u jednu veliku grupaciju, potrebna nam je ta sinergija i upravo je to najteži posao zato što je društvo ‘rastočeno’“, rekla je koopredsednica stranke Zajedno. Biljana Stojković je navela i da misli da protesti i blokade zbog Rio Tinta ponovo mogu da se ponove. „On (Vučić) je onako odustao od Rio Tinta i ljudi sada ne znaju da li je odustao ili ne. Zato on ne sme da izvuče tih 38.000 potpisa (narodne inicijative da se zabrani iskopavanje i istraživanje litijuma i bora) jer to može ponovo da pokrene celu priču“, ocenila je Stojković. O slučaju pozorišta „Boško Buha“, Stojković je navela da postoji opasnost da bi taj slučaj mogao da bude sličan Rio Tintu. „Ja se uvek razbesnim kada neko svoj problem rešava tako što ode kod Vučića. On nije adresa i on nema zakonska ovlašćenja da to radi. To jeste jedan manir koji je Vučić uspeo da usadi ljudima da ne možeš da rešiš problem bez Andrićevog venca“, rekla je ona. Izvor: Nova.rs/ Foto: Nova
Zelenović na tribni opozicije u Pančevu: Mi treba da tražimo punopravno članstvo u EU
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je pored drugih opozicionih lidera Demokratske stranke Zorana Lutovca, pokreta Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Radomira Lazovića govorio na tribini “Da li je moguće biti za Evropu, a protiv Vučića” koja je organizovana u Pančevu. “Ljudi ne veruju da ćemo mi ikada stići u EU, da je to prosto nemoguće. Da je nemoguće da mi ovakvi kakvi smo, sa ovako katastrofalnom vlašću ikada tamo dođemo. Tu činjenicu nama ova vlast svakoga dana potvrđuje i ubeđuje nas u tu nemoguću misiju, a sad mi treba to nekako da okrenemo. Mislim da će se ta stvar mnogo lakše uraditi ako proevropske snage počnu da se pojavljuju i pričaju o tome u bilo kakvim formatima, ali je važno da šalju i snažne poruke EU”, istakao je Zelenović i dodao: “Mislim da je jako važno da dobijemo evropsku perspektivu, perspektivu članstva, ali je važno i da damo ključnu ponudu kao najveća država u prostoru Zapadnog Balkana, sa najvećim brojem građana. Da damo mi našu viziju mira. Kako Srbija vidi mir na Zapadnom Balkanu da bi onda ta vizija postala interesantna i drugima koji i te kako žele ovde mir zato što tamo negde besni jedan veliki rat. Mi predlažemo Međunarodnu konferenciju na kojoj će biti svi sa Zapadnog Balkana i na kojoj će se razgovarati o svim otvorenim pitanjima”. Zelenović je istakao da su sve četiri političke organizacije koje su bile na tribini u Pančevu za uvođenje sankcija Rusiji. “Ne možete da napadnete jednu nezavisnu državu čiji je narod na referendumu glasao da hoće da ima svoju državu. Ako to neko u Evropi treba najbolje da razume, to smo onda mi. Naše pozicije u razgovorima o bilo čemu, pa i o Kosovu, bi se značajno promenile da smo država koja je uvela sankcije Rusiji”, rekao je Zelenović i dodao: “Naš je interes da se integrišemo u EU, naš je interes da što pre dođemo tamo, da što pre dođemo do svih ovih standarda o kojima su pričale moje kolege i da postanemo deo jednog normalno sveta”. “Mi svi treba da tražimo punopravno članstvo u EU i za Srbiju i za ceo region Zapadnog Balkana što pre”, zaključio je Zelenović.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
