Author: zmadmin
Miketić: Nemačka se okrenula hidrogenu, a ne litijumu
Narodni poslanik Đorđe Miketić bio je u radnoj poseti nemačkom Bundestagu zajedno sa parlamentarcima Zapadnog Balkana, a prisustvovali su debati u parlamentu u kojoj je nemački kancelar Šolc odgovarao na pitanja poslanika. Glavna rasprava se vodila oko ambicioznog nemačkog plana ka zelenoj tranformaciji čitave nemačke industrije i već donete energetske strategije za budućnost. Pored planova za razvoj dobro poznatih obnovljivih izvora energije iz vetra, sunca i biomase, Nemačka se snažno okrenula ka hidrogenu. Pre godinu dana je usvojena Nacionalna strategija za hidrogen u kojoj se precizira da je zeleni hidrogen – energetski izvor budućnosti. „Hidrogen je felksibilan i lako prenosiv energent, predviđa se da će zameniti zemni gas, ugalj i naftu, jer kada se hidrogen proizvodi elektrolizom pomoću struje iz obnovljivih izvora tada je to zeleni hidrogen jer su njegova proizvodnja ali i potrošnja CO2 neutralni. Tako se energija sunca i vetra može prebaciti u hidrogen, koji se može prenositi i skladištiti i potom koristiti po potrebi“, kaže Miketić. Dodaje da se u Srbiji se kao energent budućnost i razvojna šansa predlaže litijum, ali „to je podvala“, jer je na svetskoj berzi litijumski index po vrednosti i performansama daleko ispod indeksa za hidrogen, tj hidrogenski osnov za električnu mobilnost, jer tehnologija na bazi hidrogena ima dosta veći potencijal u oblasti prevoza (električnih automobila, vozova, brodova) kao i energije za pogon čitavih industrijskih kompleksa. „U razgovoru sa poslanicima nemačkog Bundestaga, saznao sam da je u nemačkom gradu Bremerverde, još prošle godine instalirano 14 kompozicija vozova koje pokreće hidrogen i koji su zamenili dosadašnje dizel lokomotive. Hidrogen iz rezervoara se spaja sa kiseonikom iz koga se oslobađa energija za pogon, a iz voza samo izlazi čista vodena para u atmosferu kao i toplota koja se koristi za grejanje samog voza. Ovi vozovi ne ispuštaju niti jedan molekul CO2, ne zagađuju prirodu, naša pluća niti doprinose zagrevanju naše planete. Koliko Nemačka računa na hidrogen govori i tek usvojena Nacionalna stratgija za hidrogen, ogromni fondovi koji su opredeljeni za prebacivanje čitavih industrijskih blokova i izgradnju elektrana koje će raditi na hidrogen. Na svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kancelar Šolce je pola svog govora posvetio energetskoj budućnosti i daljem razvoju hidrogena. Šolc je u svom obraćanju, koje smo imali prilike da slušamo u samo sali nemačke skupštine, rekao da je pokrenuta transformacija čitave ekonomije, da je zbog energetske krize, Nemačka sopstveni razvoj održive energije podigla na najveći stupanj, a uz razvoj različitih mogućnosti energetske nezavisnoti, usmerila horizont ka hidrogenu“, kaže Miketić. Isitče i da je u Bundestagu dan posle posete naše delegacije, u poseti bio Engleski kralj Čarls III, koji je takođe govorio o hidrogenu i nezavisnoj energetskoj budućnosti i čestitao nemcima što će čitava hamburška luka uskoro biti energetski održiva na pogon iz hidrogena. „Stoga, razvoj hidrogena niije više vizija daleke budućnosti. Ovo se dešava danas. A zbog ruske invazije na Ukrajinu i mnogo brže nego što se očekivalo. Dugoročno planiranje i zelena energetska transformacija je nužnost za svaku zemlju, i ovako to rade pametna društva. Sa druge strane naš predsednik se žali da je najgluplji predsednik na svetu jer smo ga protestima naterali da, bar deklarativno, odustane od ekpsloatacije litijuma u Srbiji“, kaže Miketić. Rio Tinto i njihovi politički partneri u Srbiji žele da, kaže Miketić, u Srbiji iskopavaju litijum, što pre, samo da bi pokrili ovu među fazu postepenog prelaska sa litijumskih baterija na hidrogen. „Zato verujem da u sledeće 2-3 godine treba izdržati snažan napad svih multinacionalnih kompanija i njihovih mešetara iz naših institucija (i producenata TV serija) i da će nakon toga pritisak popustiti, jer će potražnja za litijumom jenjavati“, kaže Miketić i dodaje: „Zato bi pametan predsdenik trebalo da uloži u inovativni naučno-tehnološki razvoj hidrogenskog potencijala, uloži u raznovrsne obnovljive izvore, u solare, vetroparkove, biomasu, zeleni hidrogen i geotermanlni potencijal kojim je Srbija bogata, ali ne preko kuma već transparentno, jer samo tako bi smanjio energetski i politički uticaj, tačnije ucene na našu zemlju. I naravno, snažno bi uložio u poljoprivredu, jer su cene hrane duplirane u podlednje dve godine. Hrana je resusrs budućnosti – a ne litijum, to je podvala koju svaki zemljoradnik u Srbiji zna. Bogata Srbija je ona sa nezavisnim energetskim izvorima, bogatim ljudima koji ulažu da im njive budu još uspešnije i bogatije plodovima, i koji sami ulažu u obnovljive izvore da bi posatali nezavisni, a ne ona Srbija koja uništava ono najvrednije što ima, raseljava stanovništvo zarad toksičnih jalovišta zarad profita koji odnose strane kompanije. Ovo drugo bi izabrao najgluplji predsednik na svetu“. Izvor: nova.rs
Zelenović: Sve je u našim rukama, ne u Vučićevim
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović je na sinoć održanoj tribini „Da li se Leskovac vidi iz Beograda“ u organizaciji Jugpressa istakao da proevropska opozicija može da ponudi sve ono što Vučić ne može – saradnju, dogovor, razumevanje, bolju ekonomiju, bezbednost i mir. Pored Zelenovića na tribini u Leskovcu su učestvovali i Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, predsednik pokreta Srbija centar – Srce Zdravko Ponoš i narodni poslanik iz Zeleno levog fronta Ne davimo Beograd Robert Kozma. Zelenović je na početku svog izlaganja govoreći o decentralizaciji kao uvodnoj temi, istakao da su lokalni referendumi jako interesantan koncept kojim je moguće građane povezati sa njihovim pravima i obavezama tj. obavezu plaćanja poreza na imovinu sa pravom da o odlučuju o ulaganju novca iz javnog budžeta. „Mi smo to u Šapcu sprovodili gotovo 6 godina i za taj period se utrostručila naplata poreza na imovinu pošto su građani mogli da odlučuju o tom novcu“, rekao je Zelenović. On je istakao da je to princip direktne demokratije i pokazatelj da postoje načini kako da se ljudi više uključe. Na taj način je, kako kaže Zelenović, moguće ohrabriti ljude. „Kada se vlast u Šapcu promenila na nezakonit način, prva stvar koju su naprednjaci uradili je da su ukinuli referendum i proglasili ga neustavnim“, rekao je Zelenović i dodao: „Možete li da zamislite kako bi izgledao Leskovac sa slobodnomislećim građanima koji počinju sami da odlučuju o svom novcu koji inače daju u gradski budžet. Svaka opština i svaki grad mogu u kratkom roku da procvetaju, a ljudi mogu postati samosvesni, odgovorni i da tako osvajaju slobodu“. Zelenović je istakao da je stranka Zajedno zahtevala razdvojene izbore. „Svi ljudi koji nikada neće glasati za Aleksandra Vučića su ljudi koji će uvek glasati za Evropsku uniju samo ako stvarno mogu da poveruju da ćemo mi kao država stići tamo. Kako stvari trenutno stoje, tamo nećemo stići nikad“, rekao je Zelenović i dodao: „Sve je u našim rukama, ne u Vučićevim. Mi kao proevropska opozicija možemo da ponudimo sve ono što on ne može, a to su saradnja, dogovor, razumevanje, ekonomiju, bezbednost i mir.“ Zelenović je na kraju svog izlaganja govorio o rešenjima koja je stranka Zajedno ponudila. „Mi smo u stranci Zajedno uveli jedan novi politički model koga će se stranka pridržavati za svake sledeće izbore, a to su predizbori“, rekao je Zelenović i dodao: „Moguće je organizovati jedan proces u kome građani iskreno kažu šta misle o svakome od nas. Kroz takav proces dobija se jedan odnos odgovornosti, osećaj veze sa biračima i pojedinca koji je izabrao nekoga da ga predstavlja“. Tribina je održana u restoranu „Čaršija“ u Leskovcu nakon što je direktorka Centra za stručno usavršavanje otkazala prethodno dogovorenu upotrebu prostora ove javne ustanove za tribinu.
Gde je ministar rada?
Članovi stranke Zajedno i predstavnici Političke platforme Solidarnost su danas otišli do Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kako bi potražili ministra Nikolu Selakovića koji se mesecima ne oglašava iako radnici i radnice u Srbiji žive sve lošije, a mnogi i gube živote na radnim mestima. „Gde je ministar rada?“, zapitao se Miloš Baković Jadžić, odbornik u Skupštini grada Beograda i portparol Političke platforme Solidarnost. „Njemu očigledno ne smeta to što je u Srbiji konstanta da stradaju ljudi na poslu“, dodao je Baković Jadžić. On je primetio da je u ovakvoj Vučićevoj Srbiji sve privremeno i povremeno. „Privremeni i povremeni su ugovori o radu putem kojih preževljava prevelik broj ljudi u Srbiji koji su bez sigurnosti, bez zdravstvenog osiguranja i prava na sindikalno organizovanje. Privremeni i povremeni su i ugovori o lizingu radnika kao i životi tih ljudi kojima se agencije za zapošljavanje dobacuju. Znamo svi da su privremeni i mnogi vd rukovodioci javnih preduzeća pa su takvi i mnogi ministri jer je uostalom i svaka vlada u Srbiji godinama u nazad privremena“, rekao je Baković Jadžić. On veruje da su za Selakovića ljudi ipak čuli, međutim smatra i da bi se retko ko setio da je on ministar rada pošto „tog čoveka mesecima nema dok ljudi u Srbiji ginu na radnim mestima, a on ćuti“. Predstavnici Solidarnosti su podsetili i na statistike koje kažu da u Srbiji prosečno jednom nedeljno neko izgubi život na radnom mestu kao i da su to samo oni slučajevi za koje znamo. Jedna od većih tragedija se desila pre tačno godinu dana kada je život izgubilo čak osam aleksinačkih rudara. „Darko, Nenad, Radovan, Petar, Branku, Branislav, Bratislav, Bojan. To su imena osam rudara koji su pre godinu dana izgubili život u jami rudnika Soko iako su nedeljama pre toga upozoravali da uslovi nisu bezbedni međutim oni su ipak poslati u te jame“, podsetila je Melanija Lojpur, portparolka Solidarnosti. Ona se osvrnula i na slučajeve radnika i radnica koji su prethodnih dana i nedelja ostali bez života na radnom mestu. „Života, vozač GSP-a, kao i Dalibor koga je ubio viljuškar. Danka iz Leonija koja je preminula najverovatnije zbog povreda koje su nastale na radu, zatim mlada žena iz Aster tekstila kojoj je pozlilo na radu i koja je preminula nakon toga. Nedavno je i jedan dostavljač hrane u Beogradu poginuo na poslu“, rekal je Lojpur. Istakla je i da se vlast hvali time da smo jeftina radna snaga. „Međutim mi smo postali i robovi, a na sve to institucije ćute. Zato smo došli ovde da podsetimo ministra Selakovića da radnici u Srbiji gube živote i da niko za to ne odgovara“, izjavila je Lojpur. Portparolka Solidarnosti je podsetila i da je u periodu od 2011. do 2022, godine pokrenuto 239 krivičnih prijava protiv poslodavaca od kojih je polovina odmah odbačena, a samo mali deo je završen sa izricanjem zatvorske kazne. „To pokazuje da su oni koji su u sprezi sa vlastima amnestirani od svake odgovornosti čime se urušava dostojanstvo radnika i građana“, zaključila je Lojpur. Predstavnici Solidarnosti su pokušali da dođu do ministra i da mu predaju medijske izveštaje o pogibijama radnika o kojima se on ne oglašava. Ispostavilo se da ministra i dalje nema pa je u hodniku ministarstva sa njima razgovarao držvani sekretar koji se nije složio sa ocenama da ministarstvo rada i ministar ne rade svoj posao. Pozivamo sve i na pomen poginulim rudarima i drugim radnicama i radnicima koji će biti organizovan u subotu, 1. aprila od 19h na Trgu republike u Beogradu.
Declaration on establishing Platform for cooperation between the Green political organizations of the Western Balkans
Taking into account of our common challenges regarding the climate crisis, environmental pollution and biodiversity destruction; Acknowledging the necessity for Green Just transition from fossil to renewable energy; Recognizing the corruption and organized crime, which like the pollution exceed the borders of our respected countries, as one of the biggest threats to democracy and the well-being of our citizens; Firmly committed to respecting and promoting human rights and fundamental freedoms as an essential element of every modern democracy and prosperous society; Acknowledging the need to maintain peace, stability, security and cooperation in the region; Highlighting the necessity for accelerated integration of the region into the EU, We the undersigned Green political organizations from the Western Balkan region hereto agree: To establish an operational and functional Platform for cooperation to communicate our individual and joint challenges concerning issues of the domestic and regional Western Balkan policies, as well as to cease the opportunity to accelerate the process of European integration of the region; To organise joint actions along with other activists aimed at protecting the environment, natural resources and human rights of all our citizens across the region to secure and safeguard clean air, water, and land; To educate our citizens and find solutions to reduce poverty and ensure decent life thorugh adequate wages and pension insurance; To help strengthen the model of local self-government to have more direct influence on the environment and the protection of basic human rights of its citizens; Undertake responsibility to further discuss models and structure of this platform that should be established in the following 6 (six) months and the process should result in formation of realistic, but ambitious goals for joint action, structure of this Green platform and written and adopted procedures which should define our further path towards greener, fairer and safer future for the region; To invite other Green participants from the neighboring countries of the region, who are willing to jointly discuss and seek the solutions for the issues of the mutual concern. Agreed and signed on 25th March by and between the Green political organizations of the Western Balkans.
Zajedno: Da li je ovo zakucavanje poslednjeg eksera u sanduk srpskoj poljoprivredi?
Već sada se vide posledice tvrdoglavosti i brzopletosti ministarstva poljoprivrede kada je u pitanju uvođenje sistema eAgrar. Na sve sugestije i primedbe kada je u pitanju eAgrar, predstavnici ministarstva reagovali kao da im je naređeno da se to po svaku cenu mora sprovesti u ovako kratkom roku, a braneći se time da su sugestije primedbe i komentari politički, populastički i da to nije zbog dobrobiti poljoprivrednika. Dr Jelena Kalajdžić, narodna poslanica stranke Zajedno upitala je da li su svesni predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do čega je dovela njihova ishitrenost i tvrdoglavost? “Poljoprivrednici u jeku posla imaju probleme sa eAgrarom, sa aktiviranjem poljoprivrednog gazdinstva i unošenjem parcela u sistem”, istakla je Kajaldžić i dodala: “Poljoprivrednici kasne sa radovima i umesto da su na njivama, čekaju u redovima i da bi obnovili status poljoprivrednog gazdinstva u eAgraru moraju odvojiti i po nekoliko dana što je za jednog poljoprivrednika u vreme sezone radova mnogo”. “Zaposleni u stručnim službama nemaju toliko kapaciteta, rade prekovremeno, vikendima, uzimaju godišnje odmore, bolovanja jer pritisak više ne mogu da izdrže”, kaže Kalajdžić i dodaje: “Nemaju ni kapacitet kad su prostorije u pitanju, pa kako nezvanično saznajemo i na terenu je loša slika jer se određena papirologija popunjava i po kafanama. Da li je ovo zakucavanje poslednjeg eksera u sanduk srpskoj poljoprivredi?”. Podsetimo, stranka Zajedno je rekla da je eAgrar dobra stvar, ali da je potrebno uvesti probni period od godinu dana kako bi ceo sistem profunkcionisao i kako bi se otklonile smetnje ukoliko postoje, a ispostavilo se da je predlog probnog perioda neophodan. Dr Jelena Kalajdžić je o svemu ovome govorila i na sednici Odbora za poljoprivredu, a poslala je i sugestije na nov predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a vezane su za eAgrar, međutim, svaki predlog je odbijen.
Zelenović: Srbija i Balkan imaju samo jedan put – evropski
Kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović vratio se uoči ovog razovora iz Sarajeva, gde su zeleni Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju o miru. Ni manje ni više nego sto godina mira. No, pre tih nesumnjivo dobrih vesti o saradnji, rešavanje problema koje je najveća pretnja balkanskom miru i stabilnosti – odnosi Beograda i Prištine – nikako da se mrdne sa mrtve tačke iako se dogovori postižu pod četiri vrlo budna oka – uz posredovanje Evropske unije i učešće SAD. Što se videlo i u Briselu 27. februara i u Ohridu 19. marta, no uprkos obavezujućem Sporazumu o normalizaciji odnosa i Aneksu o primeni, dve strane nikako da se odvaže na realizaciju. I obema – a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti – obilato pomaže dobar deo opozicije protestima na kojima ih optužuju za izdaju i obmanu. Nebojša Zelenović, kao i većina njegove stranke i koalicije je, ako ne za otvoreno prihvatanje sporazuma, onda bar za njegovu primenu jer je to neminovnost. Tako bar ja čitam ono što govorite. Pri čemu niste baš jedinstveni jer kopredsednik Zajedno i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kaže rezolutno ne. Pa da raščlanimo, kakav će biti stav i kako ćete do njega doći? Kao stranka još se odlukom nismo odredili prema Sporazumu, a činjenica je da ćemo morati jer verujem da će se jedan takav papir naći u parlamentu. Mi smo intenzivno razgovarali i razgovaramo i unutar stranke i sa građanima kakav bi stav trebalo zauzeti, a vidite i sami po reakcijama gospodina Jovanovića, takvu odluku nije lako doneti. I kao stranka i kao koalicija koja je izašla na izbore imali smo tri ključne tačke koje su nas određivale, mada nije lako ići na izbore kad nije važno ono što predlažete i nameravate da uradite s tom politikom nego da se takmičite u tome ko će više da podrži Rusiju u njenoj agresiji prema Ukrajini. Podsećam da smo bili jedina politička snaga koja je tada rekla da treba uvesti sankcije, i dalje se za to zaležemo. Ovo što sada imamo sa dijalogom o normalizaciji odnosa je opis događaja koji su prethodili, ali mi ne vidimo da je to zaista normalizacija. Bar kako se stvari odvijaju, do nje neće skoro doći. Mi smo i u razgovorima u parlamentu i s međunarodnim predstavnicima i političkim partnerima komunicirali dve važne stvari; prva je položaj srpske nacionalne manjine na Kosovu, kako se reflektuje, ko garantuje i šta mi očekujemo. O tome ste govorili i u predizbornoj kampanji. Tako je. Mi tražimo najviši stepen autonomije za Zajednicu srpskih opština. Kao neko ko je glasao za Briselski sporazum, tada sam verovao da je to bio glas za evropski put Srbije, a ispostavilo se da od toga nije bilo ništa, naprotiv, samo smo nazadovali. Sada se pred nas stavlja novi dokument koji bi trebalo da učvrsti naš evropski put, a to nigde ne piše. Što je inače ta druga naša ključna tačka; tražimo da u ovom ili nekom pratećem dokumentu bude tačka koja će čvrsto garantovati evropski put Srbije, i to oročen. I što se nas tiče ne samo za Srbiju i Kosovo već za čitav Zapadni Balkan. Kako mislite da ubedite javnost u ispravnost tih zahteva, ako unutar stranke niste postigli jedinstvo? Mi smo u stranci saglasni, nedavno smo imali i izjašnjavanje o tome da li smo svi za evropski put Srbije i Srbiju u EU, i jesmo svi. I sada želimo da to piše i u ovom dokumentu, jasno, precizno i oročeno. Siguran sam da nema prepreka da to piše, a sa druge strane, time bi Evropska unija dala značajan signal ne samo političkim snagama i akterima u Srbiji nego i javnosti, koja je u suštini proevropska iako je sada rezignirana. To će biti i snažan pritisak na ovu vlast koja sve radi na nedemokratski, neevropski način. Mi verujemo da je moguće unaprediti postojeće dokumente i zbog toga još nismo doneli odluku. A šta ako Kosovo zauzvrat bude tražilo da u tački 4 bude njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama? Ja mislim, kao što je u nekim diskusijama i rečeno, da je Kosovo od ovog dokumenta dobilo sve što je očekivalo; Kosovo je nezadovoljno obavezom o ZSO, zato Briselski sporazum, u kojem je to nedvosmisleno, nije primenjen. A nije primenjen jer ni ova ni vlast u Prištini ne žele evropski put; da žele, pridržavale bi se dogovora, ZSO bi već bila realizovana, a možda bismo i bili u EU. U pravu ste da je 2013, u vreme Briselskog sporazuma, bilo više volje za dijalogom, a i više za članstvom u EU. Pa ipak, ništa od realizacije iako bi ZSO odavno bila entitet. Bila bi, ali sećate se da se posle upalo u besmislenu raspravu o menjanju granica, sa snažnom voljom i željom predsednika Srbije da se odvoji deo teritorije Kosova… Čak i razmeni? I razmeni, ali pošto to ne može da se desi bez sukoba, EU nije dozvolila i potrošeno je deset godina. I sad se slično ponavlja posle Ohrida. Ja sam pitao predsednika koji se žali da Srbija nije dobila ništa: „A šta ste tražili, gospodine Vučiću?“ Nije odgovorio, a bojim se da ništa nije ni tražio, a svakako nije tražio punopravno članstvo Srbije u EU. A proevropska opozicija, s manjim ili većim rezervama, to traži. Blok desnih stranaka to ne traži, a čini se da na otporu sporazumu jačaju, bar su se akciono udružili. Koliko to škodi proevropskoj Srbiji, a koliko pogoduje Vučiću? Desničarske stranke su zauzele jasnu poziciju i nisu je promenile, ovako postavljena situacija njima je najviše od koristi, pa su ojačale. I niko ne treba da se čudi protestima, oni su ljudi dobili tačku vezivanja, a tu im je tačku dala vlast i sva odgovornost je na njoj. Ja razumem da je Vučić shvatio i da mu ne preti opasnost od desnih stranaka nego od proevropske opozicije. Za nekoliko dana će godinu dana od izbora na kojim ste postali parlamentarna grupacija. Možete li da nam sumirate tu godinu, mimo ovog o Kosovu? Mogu u više slika, ali mi nemamo izvršnu vlast,
Tribinu opozicionih poslanika u Leskovcu nije moguće organizovati u javnim gradskim prostorima
Direktorka Centra za stručno usavršavanje u Leskovcu Anđela Kostić Minić je kasno sinoć otkazala prethodno dogovorenu upotrebu prostora za tribinu „Da li se Leskovac vidi iz Beograda?“ na kojoj će govoriti opozicioni poslanici. Jugpress kao organizator tribine je obavestio javnost da će razgovor ipak biti održan u petak od 19 časova u restoranu „Čaršija“ u ulici Bore Stankovića 37. Iako je organizator tribine prethodno dogovorio korišćenje prostora ove javne ustanove, direktorka koja dolazi iz redova SNS-a je ipak naknadno odlučila da povuče gostoprimstvo i tako pokaže da u Leskovcu u prostorima u javnom vlasništvu nema mesta za glasove i mišljenja onih građana koji ne veruju samo vladajućoj većini. Narodni poslanik stranke Zajedno iz Leskovca, Nebojša Cakić kaže da je ovo još jedan dokaz koliko je teško baviti se opozicionim radom u unutrašnjosti Srbije. „Moram da priznam da do sada nije bilo problema pri organizovanju opozicionih skupova i da je ovo po prvi put da se na ovakav način pokušava sprečavanje opozicionog delovanja. Umesto da svima nama u gradu Leskovcu bude čast i zadovoljstovo da ugostimo tri predsednika Poslaničkih grupa u Skupštini Srbije i čoveka koji je bio drugi na poslednji predsedničkim izborima, i iskoristimo njihovo prisustvo da ih upoznamo sa problemima najnerazvijenijeg grad u Srbiji, lokalna vlast čini sve što može da spreči održavanje tribine“, rekao je Cakić. Na tribini „Da li se Leskovac vidi iz Beograda?“, koja će ipak biti održana u petak u restoranu „Čaršija“, govoriće Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, Robert Kozma iz Ne davimo Beograd / Zeleno – levi front i Zdravko Ponoš, predsednik poreta SRCE. „Očigledan je veliki strah vladajuće oligarhije od istine koja će se ipak čuti u Leskovcu“, zaključuje Cakić.
Mitrašinović: Muke sa eAgrarom, poljoprivrednici besni
Ovih dana suočeni smo sa nesnosnim gužvama na šalterima, jer je počelo ažuriranje podataka i obnova statusa poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, što je naredni korak za korišćenje sistema eAgrar. Poljoprivrednici su besni i nervozni, gužve su nesnosne, a da obnove status poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, kažu, u ovakvim uslovima moraju odvojiti čak i do tri radna dana, što je za jednog poljoprivrednika u vreme radova mnogo. Srđan Mitrašinović iz stranke Zajedno (Šabac) skrenuo je pažnju na ove probleme, kao i na to da Ministarstvo ima mnogo važnije stvari za koje mora da se pobrine. Ko je glavni krivac za trenutnu situaciju sa eAgrarom? Bez dileme krivicu snosi donosioc ovakve odluke. Pompezne najave, nerealni rokovi, potpuno nerealna procena realnog stanja na terenu i mogućnosti da se ovakav proces realizuje ekspresno. To je izazvalo velike gužve i stvorilo probleme. Najavljeno je da se uvodi eAgrar, pozvani ljudi da preuzmu svoje ID brojeve i izvrše instalaciju, a ukoliko im je potrebna pomoć da se obrate stručnim službama ili pozovu broj kol centra. Dogodilo se da je gotovo svima potrebna pomoć, stvorile su se gužve, server je često bagovao, ljudima u stručnim službama postala je radna čak i nedelja. Poljoprivrednici nisu u ataru, ne bave se setvom, ljudi u službama rade bez odmora, tehnika pravi probleme, sve to zajedno proizvodi lošu atmosferu i nove probleme. To je realna slika situacije. Prosek godina nosioca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je više od 62 godine, mnogi od tih ljudi ne koriste pametne telefone, ne koriste mejlove, prosto ljudi nisu imali potrebu za tim i nemaju potrebna znanja, a da bi ih stekli potrebno je vreme. Da li smatrate da će se sa korišćenjem eAgrara pomoći i olakšati poljoprivrednicima? Sam koncept e-Agrara je dobar i to nije upitno. Da poljoprivrednici imaju sve potrebno na jednom mestu, izbegnu šaltere, smanje papirologiju, objedinjavanje svih ustanova dobra je ideja. Problem je što je u svemu ovome što se proces sprovodi loše, ne uvažava se realno stanje na terenu. Nemamo potreban nivo tehničko-tehnološke pismenosti, nemamo potrebnu tehniku na gazdinstvima, kako bez toga možete dalje, prvo se to moralo rešiti. Šta će se dogoditi kada ljudima otvore mejlove, naloge i oni sutra budu morali sami da rade na svom nalogu? Veliki broj nosioca gazdinstva ne koriste smart uređaje, imate sela koja imaju probleme sa internetom, toliko je toga što predstavlja realne probleme da se ova ideja realizuje. To će proizvesti nove probleme, ljudi koji se ne snađu i u rokovima odrade potrebne radnje u aplikaciji verovatno neće ostvariti pravo na subvencije. Dakle, aplikacija je odlična ideja, ali pristup njenoj implementaciji mora da uzme u obzir realno stanje naših sela i prilagodi se tome, samo tada će biti od koristi, ovako bojim se samo će dodatno zakomplikovati život brojnim poljoprivrednicima. Šta je rešenje, ako ono uopšte postoji? Rešenje je u postepenom sistemu uvođenja ovog sistema. Odlično je to što je resorno ministarstvo priznalo da se 60% podataka bespotrebno predavalo po nekoliko puta, da nije bilo potrebno da se to sve predaje na četiri šaltera, shvatili su to posle deset godina i priznali. Da se ovo ne pretvori u sličan proces neophodno je ljude upoznati sa svim segmentima aplikacije i obučiti ih kako da je koriste. Stručno lice u svako selo, baš onako kako je nekada bilo. To bi sigurno pomoglo, mnogi poljoprivrednici osposobili bi se brzo da sami rade u aplikaciji, delu bi oni ispunili, rasteretilo bi to i rad stručnih službi. Šta je ono sa čim Ministarstvo trenutno treba da se pozabavi? Ministarstvo treba da radi svoj posao i stvori ambijent u kome naše selo može da bude konkurentno, da ljudi mogu od svog rada da žive. Neophodno je da se konačno sistemski reši pitanje problema sa kojim se suočavaju proizvođači mleka. Naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje gorivo u Evropi, a imaju najniže subvencije. Pariteti poljoprivrednih proizvoda i inputa za poljoprivrednu proizvodnju godinama unazad razlog su pražnjenja naših sela. To su samo neke od tema kojima ministarstvo treba da se bavi. Tužna i poražavajuća činjenica je da u Srbiji dva ministarstva i čak 35 različitih institucija vode brigu o selu, a da svako četvrto selo nestaje tačnije 1200 sela se gasi. U proteklih deset godina broj gazdinstva smanjio se za 10%, prosečna starost nosioca gazdinstva porasla je za dve godine, a tek svaki petnaesti nosilac je mlađi od četrdeset godina. Sve to je slika rada nadležnih i u isto vreme prostor na kome po hitno treba da počnu da rade. Izvor: Šabac Uživo
Stojković: Političko povezivanje Balkana započelo je potpisivanjem Deklaracije o miru u Sarajevu
Politička situacija u vezi sa Kosovom i EU-SAD sporazumom zaslužuje detaljnu analizu iz koje se mogu izvući dedukcije i nekakvi pravci delovanja opozicije. U ovom slučaju mislim isključivo na proevropske elemente budući da od desničarskih stranaka, po mom mišljenju, ne možemo očekivati bilo šta konstruktivno. Desničari plutaju na talasu emocije „žrtve“ koja se ovde gaji decenijama, a Vučićev režim je doveo do savršenstva, istakla je kopredsednia stranke Zajedno Biljana Stojković u intervjuu za časopis NIN. Žrtve smo stranih sila, žrtve smo istorije koja ne prepoznaje našu veličinu i važnost, žrtve smo kvazi-komunizma od pre pola veka, žrtve smo Miloševića, žrtve smo “žutih”, žrtve smo NATO-a, žrtve smo Evropljana, žrtve smo svetskog poretka, žrtve smo … mi smo jadne žrtve. Kolektivno smo, kroz naučenu bespomoćnost, počeli da uživamo u brlogu žrtve i ne želimo da izađemo iz te apsurdne zone komfora. Lakše je valjati se u brlogu čopora i samosažaljenjem abolirati sebe od krivice zbog toga što ne činimo ništa da sebi pomognemo. U čoporu jeste toplo, ali smrdi. I smrdi sve više! Vučić najbolje vlada u tom smrdljivom beznađu i brižljivo ga neguje. Činjenice o unutrašnjoj politici i odnosima sa međunarodnom zajednicom: Čitavu stvar Vučić je, za unutrašnju upotrebu, postavio majstorski dihotomno. Ako podržite potpisivanje, javnost će vas označiti kao Vučićevog saradnika, dok ćete značkom anti-EU snage biti obeleženi ukoliko se opirete nečemu čiju genezu uopšte ne poznajete – kako su se odvijali dijalozi i dogovori; šta je bila uloga jedinog pregovarača u naše ime; šta je pregovarač sve potpisao i na šta se obavezao; šta je pregovarač tražio za Srbiju i ljude na Kosovu tokom deset godina svog soliranja; šta se otvara na daljem putu dijaloga kada se potpiše sporazum? Sporazum EU i SAD jeste forma međunarodnog ultimatuma i posledica je čitave decenije tapkanja u mestu i šibicarske nacionalističke politike Vučića i njegovih kosovskih partnera. Dokument neće značajno promeniti odvijanje “pregovora” i šansu za dostizanje održivog rešenja. Odugovlačenje i vrdanje se svakako može očekivati. U tom smislu, prihvatanje ili neprihvatanje sporazuma ima malu realnu vrednost za kosovski proces, ali potencijalno veliku za usmerenje Srbije ka EU. Decenijsko pumpanje mrziteljskim emocijama prema susedima i EU, dovelo je do situacije koja će, ukoliko proevropska opozicija sporazum podrži, neminovno okrenuti politički kurs u Srbiji ka bujanju desnice i dodatnom udaljavanju od civilizacijskih vrednosti. To smatram najvećom opasnošću za budućnost. Međunarodna zajednica čitavu deceniju neguje Vučićevu vlast u nadi da će on ispuniti svoje obećanje. Njihov interes u rešavanju “kosovskog pitanja” je jednodimenzionalan i ne obuhvata probleme urušavanja građanske države i demokratije, koje Vučić sprovodi – vrlo temeljno. Za njih je Kosovo problem, a ne rebus. Četiri navedene činjenice teško su savladiva zagonetka za bilo koju proevropsku snagu koja želi Srbiju sa razvijenim demokratskim i evropskim vrednostima. Činjenice o kosovskoj realnosti: Srbija je izgubila elemente svoje državnosti na Kosovu. Zamajavanje građana pomoću istorijske metafizike ni najmanje ne doprinosi rešavanju problema. Kako se to desilo ili ko je za to kriv jesu pitanja za ozbiljne politikologe i istoričare, ali to ne menja činjenicu da je stanje stvari takvo. Albansko društvo i srpska zajednica na Kosovu udaljeni su više nego ikada, što je naravno posledica podgrevanja svih tenzija i strahova, sa svih strana. Kosovske vlasti premalo su učinile da zaštite manjine na svojoj teritoriji i istinski ih integrišu u društvo. Kosovsko društvo obeleženo je kontinuitetom previranja i nasilja između Albanaca i Srba, pri čemu se pozicije moći menjaju. Svetli periodi kakve-takve albanske emancipacije na Kosovu prekinuti su još referendumom iz 1989, ali i 1990. godine kada su građanska prava ukinuta kosovskim Albancima brisanjem iz biračkog spiska 1.4 miliona ljudi po odluci Skupštine Republike Srbije. Epilog urušavanja prava i posledičnog jačanja nasilja i netrpeljivosti videli smo u krvavom ratu i proglašenju nezavisnosti Kosova. Sada je situacija obrnuta. Izgleda da je Kurti preuzeo u potpunosti Milošević/Vučić retoriku, samo u obrnutom smeru. A morao bi biti pametniji, upravo zbog sopstvenih iskustava. Srbija bi takođe morala učiti na svojim ogromnim greškama iz prošlosti. Zamrznuti konflikt je neodrživ i toj činjenici neće pomoći zapomaganje i valjanje u slatkoj emociji žrtve. Zamrznuti konflikt jednak je gubitku Kosova, tj. manjinskog srpskog naroda, kulturne baštine i vlasništva nad imovinom. Pre deset godina na Kosovu i Metohiji živelo je više od 120 000 ljudi srpske nacionalnosti. Danas ih je oko 80 000, uz veliki znak pitanja koliko njih zaista živi tamo. Svaki treći među njima sebe ne vidi na Kosovu u narednih pet godina. Citiraću mog kolegu Stefana Surlića – zamrznuti konflikt ne znači zamrznuto vreme. Masovni egzodus veoma brzo će učiniti besmislenim svaki razgovor o autonomiji bilo kog regiona Kosova budući da tamo neće biti nikoga kome bi autonomija nešto realno značila. Ljudi ne odlaze sa Kosova iz besa ili inata, već zato što im tamo nije dobro. Ne ostaje im se tamo i zbog siledžijstva političko-mafijaške klike zvane Srpska lista (tj. kosovskog SNS-a) koja dodatno urušava svaku normalnost života. Među brojnim drugim činjenicama koje nas moraju suočiti sa realnošću jeste i kriminalno-mafijaška struktura, bliska SNS-u, koja savršeno bratski funkcioniše sa sličnima sebi na albanskoj strani i uživa u mutnim vodama zamrznutog konflikta. Dodaćemo i ulogu SPC koja nam nije jasna, ali liči na još jednu interesnu stranu u celom rebusu, bez preterane brige za svoju „pastvu“. Trajni mir na Balkanu: Šta sve možemo zaključiti i predložiti kada racionalno sagledamo činjenice? Politika se može voditi na dva načina – 1) racionalno ili 2) “iz stomaka”, kako ja volim da nazivam populističku politiku koja uspešno pliva na talasu emocija samosažaljenja i istovremenog samoveličanja. Preferiram prvu opciju jer samo racio može izroditi rešenja, a u stomak se samo može pucati. Najveći broj opozicionara opredelio se, potpuno očekivano, za otpor prema svemu što dolazi od Vučića – iz njegovih usta i njegovog penkala. I sama pripadam toj skupini jer smatram da se iza njegovih postupaka teško može nalaziti nešto dobro, progresivno, demokratsko i civilizacijsko. Proevropska opozicija ima zadatak da kreira nove politike za stare probleme, uprkos opravdanom ogorčenju zbog odsustva adekvatne reakcije EU na sve naprednjačke užase koje živimo. Da ponovim, kukanje nam ne može
Kalajdžić: Koliko žitarica i po kojoj ceni je uvezeno u Srbiju?
Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić, prema Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije postavila je poslaničko pitanje ministru unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislavu Momiroviću o količini i ceni uvezenih žitarica u Srbiju. Narodna poslanica, dr Jelena Kalajdžić, zahteva od ministra Tomislava Momirovića da joj dostavi podatke o tome koliko je uvezeno žitarica u Srbiju i po kojoj ceni. Ovi podaci su traženi za svaku kulturu ponaosob kao i podaci o tome iz kojih je zemalja roba uvezena i to u dva perioda: u drugoj polovini prošle godine i od početka 2023. godine zaključno sa 27. martom. Ovi podaci su potrebni kako bi se dokazale ili opovrgle sumnje da je Srbija u prethodnom periodu uvezla veće količine pšenice uprkos velikim viškovima u domaćim silosima. Prema nezvaničnim podacima stranke Zajedno uvezena je pšenica iz Ukrajine po ceni od 22 dinara po kilogramu što je dovelo do još većeg pada cene domaće pšenice. „Sada, kada poljoprivrednici imaju veliki problem sa punim silosima, Ministarstvo im daje odgovor da je u Srbiji slobodno tržište i da oni na otkup i cenu ne mogu uticati“, izjavila je Kalajdžić kada je javnosti saopštila saznja o uvozu do kojih je došla. Za naše žitarice kupaca trenutno ni nema, ali po trenutnoj ceni ratari ni nemaju račun da je prodaju. „Ogroman problem je i finansiranje ovogodišnje setve kao i bojazan da će silosi ostati puni do nove žetve koja je za tri – četiri meseca“, istakla je Kalajdžić.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
