Vlast je konačno pokazala svoje pravo lice – uplašena, dezorijentisana i nesposobna da odgovori na najosnovnije zahteve struke i nauke. Profesori sa najprestižnijih fakulteta, ljudi koji su svojim znanjem i radom izgradili karijere vredne poštovanja, sada su na meti ovog režima jer su se drznuli da govore istinu. A istina je jedna: projekat “Jadar” je poguban po našu zemlju, njenu prirodu i našu budućnost. Vlast, u panici pred intelektualcima, naučnicima i profesorima ove zemlje, pribegava svojim omiljenim metodama – diskreditaciji i pretnjama. Zar je to jedino što im preostaje kada su suočeni sa profesorima koji imaju dovoljno hrabrosti i moralne snage da stanu protiv Rio Tinta? Ovi ljudi ne rade po diktatu, ne pripadaju partijskim strukturama koje vlast tako olako manipuliše. Oni nisu potkupljeni, niti uplašeni – oni deluju vođeni činjenicama, svojom stručnošću i odgovornošću prema društvu. A to je ono što režim ne može da kontroliše, i to ih plaši do srži. Nije slučajno što baš sada pokušavaju da uguše glas fakulteta, pokušavajući da ih uvuku u političko blato. Jer, svaka reč izgovorena protiv Rio Tinta razotkriva propuste vlasti – njeno slepo služenje korporativnim interesima, njen nemar prema građanima, i njenu duboku nesposobnost da upravlja ovom zemljom bez devastacije njenih prirodnih resursa. Vlast je svesna da su profesori ti koji predvode ovaj talas istine, i zato ih targetiraju. Ali ono što ne razumeju je da ovakvi napadi samo dodatno potvrđuju validnost naših stavova. Kada stručnjaci govore, a vlast se povlači u senke dezinformacija i ucena, jasno je ko ima pravo na svojoj strani. Profesori Bjelica , Vukosavić i Smiljanić ne govore iz političkih interesa, već iz moralnog imperativa – da spreče katastrofu koja se nadvila nad Srbijom u obliku litijumskih kopova. Njihov stav je stav razuma i odgovornosti, a reakcija vlasti – stav očaja. Jer, šta drugo možemo očekivati od režima koji nema odgovore na suštinska pitanja osim nasilnog gušenja svakog glasa koji se usudi da misli drugačije? Poručujemo vlastima: ne potcenjujte intelekt ovog naroda. Ne potcenjujte snagu nauke, znanja i slobodnog mišljenja. Svaki vaš potez protiv ovih hrabrih profesora samo će dodatno osnažiti našu borbu. Jer mi, kao i oni, znamo jednu stvar – Rio Tinto nema mesta u Srbiji, a vaša era ignorisanja struke i gaženja javnog interesa bliži se kraju. Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti. Nezamislivo je to za jednu zemlju, koja leži na izvorištima zdrave pijaće vode, vrhunskog kvaliteta. Problem sa vodom imaju stanovnici u: Gornjem Milanovcu, Sjenici, Čačku, Topoli, Mladenovcu, Beogradu, Smederevskoj Palanci, Nišu, Vladimircima, Novom Sadu…Problem sa vodom ima i naša poljoprivreda, zato što vlast gradi stadione umesto sistema za navodnjavanje. Mačva leži na ogromnom podzemnom jezeru pijaće vode, koji ima kapacitet 4,1 tona u sekundi. To je dovoljno da se vodom snabde dobar deo gradova koji se trenutno suočavaju sa nestašicom. Izgradnjom regionalnog vodovoda rešio bi se problem nedostatka vode, a ovaj resurs bi imao neograničeno trajanje, ukoliko bi se odgovorno odnosili prema njemu. I umesto da vlast gradi sisteme za vodosnabdevanje i navodnjavanje, oni besramno hapse građane koji se bore da spreče da Rio Tinto zatruje našu vodu. Litijum i rudarenje neće biti naša budućnost, jer građanima ove zemlje nije ništa važnije do njihovog zdravlja i opstanka. A da bi opstali potrebna je zdrava hrana i voda. Voda je naše bogatstvo, resurs bez kog nijedno živo biće ne može da opstane, ona je naš život i za taj život se vredi boriti i braniti ga od svakog ko bude pretio da ga ugrozi i zatruje!
Razgovor i posete Aleksandra Vučića Zapadnoj Srbiji, nisu ništa drugo nego „putujuće pozorište naprednjaka“ koje ima za cilj da predstavi predsednika kao žrtvu, čoveka koji radi sve u „korist“ ove zemlje. Međutim, realna slika je mnogo gora nego što se čini. Posle masovnih protesta po gradovima, ali i onog najvećeg u Beogradu, vlast je krenula na turneju, pozivajući svoje ljude na razgovor, uveravajući građane da neće biti kopanja sve dok se ne utvrdi da rudnik nije štetan, a sve to iz straha od nas, od građana ove zemlje. Ovaj „rijaliti šou“ koji je krenuo od Malog Zvornika, na čijem skupu su prisustvovali svi oni koji su podobni, oni koji su jako dobro poznati kao stalni statisti na predsednikovim skupovima, a sve sa ciljem da poprimi izgled fer uslova, nije ništa drugo nego predstava vlasti. Predstava sa veoma dobro poznatim glumcima, ali na veliku žalost, bez talenta i sa veoma lošim scenariom, nakon čije se izvedbe svima prevrće želudac. Kažu slušaće narod i nauku, zbog čega onda ignorišu našu struku, koja je jasno rekla da bi ovaj projekat štetno uticao na prirodu i život ljudi širom Zapadne Srbije? Ovo je zaključak ljudi od kredibiliteta i karijere koji su sopstvenim potpisom stali iza naučno utemeljenih tvrdnji koje su izneli. Iskustva širom sveta, iz područja u kojima je Rio Tinto radio, šalju nam istu poruku. Činjenica da nikada nisu rudarili u gusto naseljenim zonama dodatno je razlog da se kaže ne. Ozbiljnost situacije shvatili su građani od severa do juga, od zapada do istoka države, samo vlasti to ne shvataju i na katastrofu u najavi, oni odgovaraju rijalitijem koji organizuje Aleksandar Vučić. Vlasti nisu dorasle zadatku, potcenile su struku i narod, nazivajući nas sve zatucanima i bandom raspalom, rekli su time sve o sebi, a sve nas dodatno ujedinili i osnažili da nastavimo borbu i nikada i nikome ne dozvolimo da realizuje štetne projekte u našoj lepoj Srbiji. I Srbija možda nije „bogata litijumom na pet mesta“, kako kaže predsednik, ali jeste bogata prirodom, poljoprivredom i zdravom pijaćom vodom upravo na onom mestu gde je planiran rudnik, ali i hrabrim ljudima koji su spremni da odbrane tu lepotu od gramzive vlasti!
Stranka “Zajedno” najoštrije osuđuje presude kojima su na zatvorske kazne od 40 i 30 dana osuđeni aktivisti Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević, kao i sva hapšenja koja su usledila širom Srbije. Dok se kriminalci i batinaši, slobodno šetaju i prolaze nekažnjeno, vlast je uhapsila mirne građane koji su samo koristili svoje ustavom garantovano pravo da javno iskažu svoj stav o dešavanjima u Srbiji. Vi ste uhapsili decu ove zemlje, mladost i inteligenciju ove države, treba da vas bude sramota! Ovim potezom vlast je izazvala samo još veći gnev kod građana, koji će izaći u još većem broju na ulice, a tada nećete moći sve da nas pohapsite! Vlast, policija i institucije bi morale biti u službi njenih građana, a ne u službi jedne kriminalne i korumpirane partije i stranih kompanija koji zajedno gledaju samo svoj interes zbog koga hapse našu budućnost! Hapšenjem nas nećete uplašiti, mi nismo kukavice kao vi! Pokušavate da nam otmete vazduh, zemlju, vodu i slobodu, ali nećete uspeti, ovo je borba za opstanak! Sto hiljada ljudi na protestu jasno je reklo da neće biti kopanja, naš cilj je jasan, naša borba se nastavlja!
Sinoćni protest je pokazao da se građani Srbije ne mogu uplašiti ni ucenama, ni lažnim pretnjama. Sinoć su na ulice izašli slobodni građani koji ne žele Rio Tinto u Srbiji i protiv su uzurpatora vlasti koji želi da uništi sopstveni narod. Taj narod je pokazao da je spreman da se bori za svoju zemlju, za čist vazduh, zdravu vodu i svoju slobodu, da se bori za svoj opstanak. Nazivajući okupljenje građane „raspalom bandom“, samo zato što žele da žive u zdravoj životnoj sredini, što žele da im se deca rađaju i žive u ovoj zemlji, pretiti im prijavama, zastrašivanjima pokazuju svu nemoć ove nakaradne vlasti, njihovu uznemirenost, ali i da su se uplašili naroda. Svesni su da sat otkucava poslednje trenutke njihove tiranije nad sopstvenim narodom. Ne postoji nijedan argument da se ne usvoji zakon protiv iskopavanja litijuma, ali je ovoj vlasti važniji njihov partijski i lični interes od njenih građana. Srbija nije rudarska kolonija, svaki građanin ima pravo, po Ustavu, na zdravu životnu sredinu, svako je dužan da je čuva i poštuje. Isuviše dugo smo lagani, ne možemo podneti više nijednu laž. Nismo dužni više da trpimo vlast kojoj je jedini cilj uništavanje ove naše zemlje. Sada je potrebno da svi budemo složni i zajedno, da čuvamo snagu, jer osolobođenje je blizu. Ovoj će tiraniji nesposobnih, korumpiranih ljudi doći kraj, ovi protesti pokazuju da je osvešćenje Srbije krenulo i da se neće zaustaviti. Uzmimo slobodu u svoje ruke, ova zemlja nema nikog osim nas, mi se pitamo!
“Građani ove zemlje čekaju da se Patrijarh i sam vrh Srpske pravoslavne crkve oglasi po pitanju kopanja litijuma u Srbiji. Crkva ima tu obavezu, da se oglašava povodom svakog pitanja od moralnog i egzistencijalnog značaja za državu i njen narod, a pitanje otvaranja rudnika je upravo to. Ovo je pitanje opstanka ljudi u zapadnoj Srbiji, a crkva mora da ima svoj stav jesu li uz narod ili ne”, izjavio je kopredsednik stranke Nebojša Zelenović. Zelenović ističe da ovde nema neutralnog stave i da bi trebalo svaka javna ličnost da kaže da li je za kopanje litijuma ili ne, da li je uz svoj narod ili uz one koji bi želeli da ga potpuno unište. “Narod je doveden do ruba propasti, odakle nema kud, zbog toga je važno da znamo šta misli svaki član Srpske akademije nauka i umetnosti, svaki vladika, sveštenik i Patrijarh. Veoma je važno da znamo šta o tome misle i predsednici suda, rektori i dekani, kao i direktori škola i bolnica. Mi, poreski obveznici, imamo pravo da znamo šta o litijumu misle učesnici u javnom životu”. On dodaje da je ovo “borba protiv ideje i projekta koji ugrožavaju život” i da je vreme da svako zauzme stav po pitanju toga, a ne da budu “ponizni podanici i sluge onih koji od ove zemlje žele da naprave jalovište”. “Narod je protiv toga da Rio Tinto zauvek devastira plodnu zemlju i oranice i trajno zagadi čiste vode u Srbiji, a to su pokazali na održanim protestima. Naša država je u teškoj situaciji u borbi protiv trovanja životne sredine, ali i golog opstanka. Zbog toga je važno da se svako od javnih ličnosti izjasni, jer ćemo jedino tako uspeti da se odbranimo od ovog državnog terora koji vlada u Srbiji”, izjavio je Zelenović.
Dok veče nad Kragujevcom bude osvetljeno vatrometom koji se priprema već dva dana kao nešto što će obeležiti početak ponovnog rada Stelantisa, mi ćemo i dalje pored tih senzacionalnih praskova na nebu praćenih vizuelnim efektima, doživljavavati one manje bučne i manje senzacionalne praskove i udrace na našim automobilima dok vozimo ulicama Kragujvca. Nisu li se ta sredstva mogla upotrebiti za nešto drugo, kao na primer izgradnju novih autobuskih stajališta, zamenu starih polomljenih žandinjera, postavljanje novih lampiona uliče rasvete koji su otkinuti usled saobraćajnih nesreća ili pak se kod nas mora od svakog događaja praviti vašar za široke narodne mase i svoja uloga u svakom događaju prikazala kroz prizmu uveličavajućeg stakla. Cena nove pande za naše tržište je siguran sam visoka čak i sa ovom subvencijom od 7000 evra o kojoj zvaničnici pričaju a sa kojom će iznositi oko 18000 evra po vozilu no nadamo se da neće biti isto tako visoka tamo negde za čije tržište su je i namenili. Podsetićamo, subvencije Republike Srbije prema Stelantis-u iznose 48 miliona evra što nije malo pa i zbog tih sredstava se nadamo da će ovaj model zaživeti.
„Ovo je trenutak kada treba svi da se skupimo, da pojačamo svoje snage, jer drugačije neće moći. Želimo da podignemo ono što se zove ’Snaga borbe’. Snagu, upornost, želju da dođemo do normalne Srbije, normalne države, jer ovo što živimo nije normalno. Moramo da razmišljamo i o tome šta će biti i nakon što ovog uništitelja Srbije skinemo sa vlasti“, istakla je Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno na tribini koja je sinoć održana u Boru. Predstavnici stranke Zajedno nastavili su sa održavanjem tribina, nakon Kragujevca i Zemuna, posetili su Bor, gde su pričali sa građanima o načinima za savladavanje “mafijaškog režima”, o izborima i izbornoj krađi, kao i o aktuelnim izazovima koji su proistekli upravo iz izborne krađe, a koje “lažna vlast” stavlja pred građane Srbije svakog dana. „Verovao sam, a verujem i danas, da ne postoji važniji posao, nakon 17. decembra, nego da, kao stranke sa svim svojim kapacitetima, uđemo u jedan organizovan proces, koji bi kroz par meseci doveo do toga da mi pronađemo sve do jednog fantomskog birača, koga je vlast ubacila na nezakonit način u birački i spisak i tako, po procenama Crte i drugih eksperata, obezbedila sebi više od pola miliona glasova na parlamentarnim izborima. Siguran sam da bismo za takvu aktivnost dobili podršku međunarodne zajednice – OEBS i ODIHR, koji su verodostojnost biračkog spiska apostrofirali kao jedan od ključnih problema u izbornom procesu. Dobili smo ranije i podršku Evropskog parlamenta, izašla je i rezolucija, imali smo sve u svojim rukama i umesto da tu stvar okončamo i dovedemo do kraja, neke naše kolege su odlučile da ipak izađu u taj izborni CIRKUS 2. juna i onda se desio debakl“, rekao je Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno. On je dodao još da opozicione političke opcije, u suštini, više „ne postoje“, nakon drugog juna, te da građane više ne interesuje šta oni sada rade, jer nisu uspele da promene vlast. “U nas su građani ulagali deset ili dvanaest godina, na kraju su najviše uložili u poslednjem izbornom ciklusu, očekujući da se mi izborimo i pobedimo“, rekao je on i naveo da se stekao utisak kao da opozicija ne želi da pobedi, a da je pobeda, zapravo, „nadohvat ruke“. „Ako bismo ušli u organizovanu aktivnost pretraživanja biračkog spiska u celoj Srbiji, za par meseci, a najdalje do kraja godine, prikupili bismo dokaze o svim nepostojećim biračima u svih 145 lokalnih samouprava i imali sve pozrebne dokaze u svojim rukama da Vučića sateramo u ćošak. Od toga niko ne može da se odbrani, pa ni on. Kada se birački spisak očisti, a pitanje odgovornosti za nezapamćenu izbornu krađu stavi na sto, nećemo imati problem da se ide na izbore bilo kada i bilo gde. Sad ne može da se glasa nigde“, naveo je on, a kao primer dao je situaciju u Nišu gde je opozicija pobedila, ali da se nije dogodilo ništa jer naprednjaci imaju moć da „našteluju taj spisak i u njega uvek i iznova ubacuju nove, nepostojeće birače, ili dopisuju glasove, onoliko koliko im je u tom trenutku potrebno, tako da njihovi protivnici nikada neće imati dovoljno za pobedu“. Na tribini su istakli da znaju da je teško praviti dogovore sa drugim strankama, ali da niko u opoziciji više nema „pravo da se ne dogovori“, jer građani to očekuju. Međutim, kako su rekli, dogovor nije dovoljan, već mora da bude utemeljen na dobroj politici, kao i na poverenju građana u političare. „Bitno je da političari svojim primerom pokažu da su potpuno i neupitno za to da ovaj režim ode. Ne može se očekivati od običnih građana da oni učine nešto, za šta nije spreman neko ko je lider neke stranke. Pokažite svojim primerom da ne pristajete na sve ovo. Hrabrost tih političara i poverenje u građane, da će videvši vaš primer, krenuti za vama“, istakla je Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno. Naveli su da oni nemaju problem sa građanima, jer građani žele promene, ali da je sad potrebno da se svi oni fokusiraju na to kako da do tih promena dođe. „Mi verujemo da je moguće napraviti širok politički savez, da se okupimo svi i da ljudi iz Proglasa povedu tu borbu. Tim ljudima se veruje, to su dokazani intelektualci, borci, istaknuti pojedinci. Ako u to uđemo, zajedno, u dobrom dogovoru sa Proglasom i strankama i sa svima koji žele tu promenu, Vučić kraj tog proces neće smeti da sačeka u Srbiji, pobeći će!- kazao je Zelenović na kraju
Nehumani uslovi u porodilištima gde, na temperaturama iznad 40 stepeni, borave porodilje, novorođenčad i medicinsko osoblje jasan su pokazatelj nemara ove vlasti. U porodilištima širom Srbije, kada temperature obaraju sve rekorde, klima uređaji su pokvareni, neservisirani ili ne postoje. Briga o zdravlju, a posebno o majkama i bebama, zamaskirana je objektima koji služe za slikanje, a ne za lečenje građana. Zanemarivanje najugroženijih je postala osobina naprednjačke vlasti i još jednom se dokazalo da je čitav sistem u dubokoj krizi. Zamajavati narod izgradnjom preskupih stadiona i ulaganjem u basnoslovno skupi EXPO i tobož leteće automobile, dok se bebama bore za život u rernama od porodilišta je kriminal bez premca! Vlast je poslala jasnu poruku – Nije nas briga, a ko želi da ima decu i porodicu neka skupi novac i ode u privatno porodilište. Lečiće se i živeti samo oni koji imaju mnogo para. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, po kojima je broj novorođenčadi od 60.813 najniži od Drugog svetskog rata, svedoče o strašnom stanju u kome se nalazimo, a potresna svedočenja trudnica i porodilja dodatno pojašnjavaju poražavajuću statistiku. Nesposobna i korumpirana vlast, vezala je državu u čvor i onemogućila je da pruža građanima i osnovne usluge, a jedna od njih je, da možete bar da se porodite na pristojan način i ne strahujete da li će vam beba preživeti toplotni udar. Na nama je da ne dozvolimo kriminalcima da nam unište živote, na nama je da se izborimo za normalan život, na nama je da pokažemo snagu i sučimo se sa svojim problemima. Stranka Zajedno veruje i zna da Srbija to može!
Grad Šabac se godinama, kao i svi gradovi u Srbiji, gušio u sopstvenom smeću. Mesto na kojem smo mi Šapčani odlagali otpad pune 23 godine je zapravo bio šumarak uz obalu reke Save, udaljen od centra grada svega nekoliko stotina metara. Neprijatni mirisi, sa deponije, isparenja, dim, plamen i gasovi su bili i naša svakodnevnica. Brdo smeća, površine 20 hektara, u sred stambenog naselja, bilo je ružna slika grada na koju su se svi već bili navikli, ne verujući da se to ikada može promeniti. Ipak, ugledajući se, kao i uvek u svojoj istoriji na moderna iskustva iz evropskih gradova, Šabac je, zajedno sa komšijskom Sremskom Mitrovicom, ušao u projekat zbrinjavanja komunalnog otpada na način kako se to radi u uređenom svetu. Zahvaljujući dogovoru ova dva grada, uz podršku Evropske unije u iznosu od 8 miliona evra, regionalni projekat za sanitarno odlaganje čvrstog otpada omogućio je funkcionisanje jedne od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini i Mačvanskom okrugu. Godišnje, na ovu deponiju odloži se, uz poštovanje svih ekoloških standarda, više od 80.000 tona otpada, a sada se tu odlaže i smeće iz Bogatića, Rume i Šida. Preduslov naših partnera iz EU za otvaranje deponije po najvišim standardima je bio i da grad Šabac prihvati obavezu da sakupi smeće sa čitave svoje teritorije. Podsetiću da i danas više od polovine domaćinstava u Srbiji nije obuhvaćeno sistemom organizovanog odnošenja smeća, a te 2014.godine mi smo bili pioniri. Šabac ima 50 sela, iz kojih se nikad nije odvozio otpad, a završavao je po pravilu u seoskim kanalima, rečicama i potocima. Suočivši se sa velikim poplavama te godine, doneli smo odluku da se jednom za svagda izborimo sa smećem i našim lošim navikama koje su nastale iz nesposobnosti da uvedemo i držimo red. Uložili smo milion evra i očistili 100 km zapušenih vodotokova. Od 2015.godine Šabac više nema problema sa otpadom. Smeće se sakuplja na uređen način, jednom sedmično, prema rasporedu odnošenja iz svake kuće u selu i gradu na jednak način. I sa planine Cer, iz 40km udaljenog sela Bukor, kao i iz Gospodar Jevremove ulice u centru grada, smeće se odnosi uredno i svi plaćaju istu cenu, koja je i dalje najjeftinija u državi. Moguće je imati najbolju uslugu po najnižoj ceni, što je godinama bila lokalna politika grada Šapca, sve do 2020.godine kada je SNS pokrao izbore i oteo Šapčanima slobodu. Srećom sistem je tako dobro postavljen da još uvek ne mogu da naprave preveliku štetu. Gledamo kako se ovih dana guše u najotrovnijem dimu sa deponija Čačani, Užičani, Mladenovčani, Beočinci, a u pitanju je jednostavan tehnički posao da sakupiš i odložiš sopstveno smeće. Nije nuklearna fizika. Sada je i očigledno je da sns lokalni moćnici nisu sposobni ni zainteresovani za bilo šta osim krađe. Godine propadanja pod Naprednom strankom koštaju građane Srbije novca i zdravlja. A urušen administrativni kapacitet gradova i opština iz kojih se izbrisalo institucionalno sećanje kako javni poslovi treba da se obavljaju garantuje da će u sledećim godinama životne prilike biti još gore. Na nama je da ne dozvolimo kriminalcima da nam unište živote, na nama je da sačuvamo normalnost, na nama je da pokažemo snagu da se izborimo sa svojim problemima. Znam da možemo.