kontakt@zajedno-moramo.rs

Gde je ministar rada?

Članovi stranke Zajedno i predstavnici Političke platforme Solidarnost su danas otišli do Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kako bi potražili ministra Nikolu Selakovića koji se mesecima ne oglašava iako radnici i radnice u Srbiji žive sve lošije, a mnogi i gube živote na radnim mestima.

„Gde je ministar rada?“, zapitao se Miloš Baković Jadžić, odbornik u Skupštini grada Beograda i portparol Političke platforme Solidarnost. „Njemu očigledno ne smeta to što je u Srbiji konstanta da stradaju ljudi na poslu“, dodao je Baković Jadžić.

On je primetio da je u ovakvoj Vučićevoj Srbiji sve privremeno i povremeno.

„Privremeni i povremeni su ugovori o radu putem kojih preževljava prevelik broj ljudi u Srbiji koji su bez sigurnosti, bez zdravstvenog osiguranja i prava na sindikalno organizovanje. Privremeni i povremeni su i ugovori o lizingu radnika kao i životi tih ljudi kojima se agencije za zapošljavanje dobacuju. Znamo svi da su privremeni i mnogi vd rukovodioci javnih preduzeća pa su takvi i mnogi ministri jer je uostalom i svaka vlada u Srbiji godinama u nazad privremena“, rekao je Baković Jadžić.

On veruje da su za Selakovića ljudi ipak čuli, međutim smatra i da bi se retko ko setio da je on ministar rada pošto „tog čoveka mesecima nema dok ljudi u Srbiji ginu na radnim mestima, a on ćuti“.

Predstavnici Solidarnosti su podsetili i na statistike koje kažu da u Srbiji prosečno jednom nedeljno neko izgubi život na radnom mestu kao i da su to samo oni slučajevi za koje znamo. Jedna od većih tragedija se desila pre tačno godinu dana kada je život izgubilo čak osam aleksinačkih rudara.

„Darko, Nenad, Radovan, Petar, Branku, Branislav, Bratislav, Bojan. To su imena osam rudara koji su pre godinu dana izgubili život u jami rudnika Soko iako su nedeljama pre toga upozoravali da uslovi nisu bezbedni međutim oni su ipak poslati u te jame“, podsetila je Melanija Lojpur, portparolka Solidarnosti.

Ona se osvrnula i na slučajeve radnika i radnica koji su prethodnih dana i nedelja ostali bez života na radnom mestu.

„Života, vozač GSP-a, kao i Dalibor koga je ubio viljuškar. Danka iz Leonija koja je preminula najverovatnije zbog povreda koje su nastale na radu, zatim mlada žena iz Aster tekstila kojoj je pozlilo na radu i koja je preminula nakon toga. Nedavno je i jedan dostavljač hrane u Beogradu poginuo na poslu“, rekal je Lojpur. Istakla je i da se vlast hvali time da smo jeftina radna snaga.

„Međutim mi smo postali i robovi, a na sve to institucije ćute. Zato smo došli ovde da podsetimo ministra Selakovića da radnici u Srbiji gube živote i da niko za to ne odgovara“, izjavila je Lojpur.

Portparolka Solidarnosti je podsetila i da je u periodu od 2011. do 2022, godine pokrenuto 239 krivičnih prijava protiv poslodavaca od kojih je polovina odmah odbačena, a samo mali deo je završen sa izricanjem zatvorske kazne.

„To pokazuje da su oni koji su u sprezi sa vlastima amnestirani od svake odgovornosti čime se urušava dostojanstvo radnika i građana“, zaključila je Lojpur.

Predstavnici Solidarnosti su pokušali da dođu do ministra i da mu predaju medijske izveštaje o pogibijama radnika o kojima se on ne oglašava. Ispostavilo se da ministra i dalje nema pa je u hodniku ministarstva sa njima razgovarao držvani sekretar koji se nije složio sa ocenama da ministarstvo rada i ministar ne rade svoj posao.

Pozivamo sve i na pomen poginulim rudarima i drugim radnicama i radnicima koji će biti organizovan u subotu, 1. aprila od 19h na Trgu republike u Beogradu.

Go To Top