Tag: Dejan Atanacković
Miketić i Atanacković: Hitna obustava rušenja nemačkog paviljona na Starom sajmištu i ostavka Olivere Vučković
Započelo je protivzakonito rušenje nemačkog paviljona, jedne od sačuvanih zgrada logora “Staro Sajmište”. Rušenje se obavlja bez identifikacije izvođača i table sa informacijom o gradilištu, a na licu mesta od radnika “Rade Končar”, narodni poslanik, dr Đorđe Miketić dobio je informaciju da se navodno radi o firmi MIS-gradnja po nalogu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Ovo varvarsko i protivzakonito rušenje memorijalnog centra Staro sajmište, mora se momentalno obustaviti, a zgrada nemačkog paviljona, kao i ostatak logora na Sajmištu moraju hitno biti stavljeni pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, istakao je narodni poslanik dr Đorđe Miketić. Jevrejska zajednica u Srbiji je ovo zvanično i tražila od Zavoda, ali do sada beogradski Zavod za zaštitu spomenika nije dao odgovor. Centar za istraživanje Holokausta i edukaciju je takođe pozvao na obustavu rušenja Nemačkog paviljona i zaštitu celokupnog istorijskog prostora logora na Sajmištu, kao i Savskog mosta. Takođe, u toku je rušenje centralne kule Sajmišta za izgradnju kopije sa “panoramskim liftom” bez ikakve javne rasprave o tome. Stoga, pozivamo na momentalni prekid ovog anticivilizacijskog čina rušenja, a Oliveru Vučković, vd direktorku Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, da smesta podnese ostavku zbog katastrofalnog učinka svoga rada na mestu rukovodioca najznačajnijom institucijom kulturne zaštite u prestonici. Odbornik skupštine grada, Dejan Atanacković ističe da tokom godina upravljanja Zavodom od strane Olivere Vučković, Beogradu je pričinjena neprocenjiva šteta u vidu rušenja ili trajnog oštećenja brojnih zdanja sa statusom spomenika kulture, kao i zdanja u periodu privemenog isteka zaštite. Beogradska tvrđava je pod stalnim napadom investitora bliskih vladajućem režimu. Trudom građana, civilnog sektora i uticajem panevropske organizacije Evropa Nostra, privremeno je zaustavljena gradnja “gondole” zbog koje je Beogradska tvrđava smeštena među sedam najugroženijih spomenika kulture na evropskom kontinentu. Posečena su stoletna stabla, izvršena u potpunosti nestručna i nezakonita rekonstrukcija Velikog stepeništa, pogled sa tvrđave opstruiran je gradnjom stambeno-poslovnog kompleksa K-distrikt na trajno uništenim arheološkim slojevima, a podignute zgrade dostižu visinu kojom je trajno narušena abijentalna celina najznačajnijeg beogradskog spomenika kulture. Kalemegdan i Beogradska tvrđava trenutno su pod pretnjom gradnje objekata u podnožju u blizini kule Nebojša, a u sklopu sportskog centra porodice Đoković, kao i linijskim parkom koji podrazumeva gradnju i u brojne neprihvatljive intervencije na zaštićenom području. U centru Beograda, na Kosančićevom vencu, Starom gradu, Vračaru, srušena su zdanja pod zaštitom ili zdanja koja su se našla u situaciji privremenog isteka zaštite te je time direktno omogućena “legalnost” njihovog rušenja – mehanizam koji je u sprezi sa driektorkom Zavoda iskorišćen za brojna rušenja u Beogradu. Zgrada glavne Železničke stanice, ruinirana je požarom i nemarom, zbog čega je protiv Olivere Vučković pokrenuta i krivična prijava. Takođe, iz javne imovine grada zdanja pod zaštitom prodavana su u bescenje, kao što je slučaj sa Geneks kulom, najavljeno je rušenje Starog savskog mosta, uprkos inicijativi da se ovaj most zaštiti kao kulturno dobro, odnosno uz odbijanje Zavoda da odgovori na ovaj zahtev. Zbog ovih i mnogih drugih razloga, a pre svega zbog svoga ušešća u zaštiti interesa našeg kulturno-istorijskog nasleđa, zarad podrške koruptivnim poslovima gradnje u sprezi vlasti i interesnih grupa okupljenih oko vlasti, Olivera Vučković saučesnik je organiozovanog nasilja nad Beogradom i odgovorna za veliku štetu u potpunoj suprotnosti sa funkcijom i institucijom koju predstavlja. Ovim putem Miketić i Atanacković pozivaju i sve zaposlene u Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda, stručnjake iz oblasti zaštite, da ustanu protiv ovakvog vođenja svoje ustanove i da podrže ovaj zahtev za ostavku, te da u slučaju da se Olivera Vučković o zahtev ogluši smesta stupe u štrajk. “Sačuvajte obraz, ne dozvolite sebi da učestvujete u organizovanom kriminalnom nasilju nad Beogradom. Ova vlast će pasti, a sa njom i celokupna mašinerija otetih javnih institucija stavljenih u fukciju koruptivnih poslova”. Pored zaposlenih u Zavodu, pozivaju i kolege iz odborničkih grupa u Skupštini grada Beograda, radi zajedničkog utvrđivanja narednih koraka u odbrani naše najvažnije institucije zaštite kultuno istorijskih spomenika, i odbrani Beograda.
Atanacković: Odonos prema kulturi i kulturnom nasleđu ova vlast tumači kao lično vlasništvo
Kandidat za gradonačelnika Beograda na predizborima, Dejan Atanacković i odbornik Zajedno u Skupštini grada, istakao je da je odnos prema kulturi, finansiranju, kulturnoj produkciji i manifestacijama rezultat jednog šireg i veoma doslednog odnosa prema gradu koji ova vlast tumači kao lično vlasništvo. Najnoviji primer samovolje je taj da su učinili da Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, sam ode sa čela Bitefa, čoveka koji je ovu manifestaciju doveo u rang vodećih pozorišnih manifestacija u Evropi. Način na koji je direktor tretiran i odluka da mu se mandat po isteku ne produži pokazatelj su metoda koji ova vlast koristi kako na stručne pojedince, tako i na kulturna dobra. Spomenicima kulture i kulturnim dobrima u Beogradu se planski ne obnavlja zaštita kako bi se na taj način stvorila lažna legalnost zarad interesa privilegovanih investitora koji koriste pomenuti vakuum da uruše, okupiraju ili sruše kulturno nasleđe Beograda. Ruše se zaštićene zgrade, ruši se stručnost, ruši se kultura, finansiraju se projekti organizacija koje su nedavno osnovane, a marginalizuju važne institucije i manifestacije. Na nezakonito okupiranoj teritoriji Beograda pod nazivmom „Beograd na vodi“ priprema se navodni projekat obnove spomenika kuluture tzv. „Ložionice“, a zapravo najveći deo tog novca troši se na izgradnju nove zgrade u vrednosti od 52 miliona evra. Ovim činom se još jednom pokazuje koliko je ova vlast, kako na nivou grada tako i na nivou republike, lišena svesti Evropskoj agendi za kulturu i kuluturno nasleđe koja je doneta 2018. godine, a koja se zasniva na razvoju grada kroz obnavljanje i korišćenje kulturnog nasleđa. Podsećamo, stranka Zajedno podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda Olivere Vučković, ministarke kulture Maje Gojković i drugih lica pri Zavodu i Ministarstvu, zbog sumnje da nisu zaštili spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu i time pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu.
Atanacković: Otkud smeće u staroj Železničkoj stanici? To je spomenik kulture od velikog značaja!
Gospođo Gojković, najpre bih hteo da odreagujem na Vašu konstataciju da je „Istorijski muzej Srbije prvi put od svog osnivanja, nakon 58 godina postojanja, dobio jedinstveni spomenik kulture za svoj novi stalni dom, dok ranije za ovakve odluke nije bilo političke volje. Svakako ste u pravu u jednoj stvari: nije bilo volje, a posebno ne volje nas, građana Beograda, da nam istorijska i potrebna železnicka stanica, zarad kriminalnog širenja Beograda na vodi, bude oteta, lišena funkcije i pretvorena, ne u muzej – što je takođe stvar potpuno nezakonite samovolje – već u fasadu iza koje se kriju ruinirane prostorije, razvaljeni ulazi u zgradu, zidovi oprljeni vatrom i neobezbeđene rupe opasne po život. Postavio bih Vam jedno pitanje: od kakvog je to šuta i smeća u protekle dve godine, kako kažete, čišćen spomenik kulture? Otkud uopšte šut i smeće u spomeniku kulture od velikog značaja? Ko je dozvolio da se spomenik kulture prepusti nemaru i upropašćavanju, da se u enterijeru taloži otpad, da se lome stakla, urušava tavanica, razvaljuju ulazi, i da se uopšte zgrada dovede u stanje evidentne ruiniranosti u kojem se sada nalazi? Ne znam na koji period tačno mislite kada govorite o dve godine navedenih aktivnosti, ali ta tvrdnja je u potpunoj suprotnosti sa uvidom u stanje zgrade već duži niz meseci, o čemu smo vam ponudili i medijske izveštaje i lična svedočenja u krivičnoj prijavi koju smo protv Vas podneli. Podsetiću Vas da aktuelnom stanju zgrade zelezničke stanice prethode meseci medijskog obaveštavanja javnosti o očajnom stanju u kojem se zgrada i njena neposredna okolina nalaze, o čemu sam se i lično uverio više puta tokom proteklih meseci, i o čemu sam vas obavestio dopisom od 11. novembra 2022. To što je javnost videla, i što i danas može da vidi, nažalost ne svedoči o godinama „temeljne revitalizacije“, već o godinama temeljnog nemara i propadanja, uz povremena hitna raščiščavanja deponije kada vas na to natera pritisak javnosti, a koja se u kratkom roku iznova formira, kao što je bio slučaj krajem septembra prošle godine. Iz sredstava koja spominjete, a koja je Ministarstvo kulture odredilo za uređenje novog muzejskog prostora, sasvim je očigledno, imajući u vidu ruiniranost zgrade, da će javnim novcem – novcem građana – najpre morati da bude pokrivena sanacija prouzrokovane štete, a za koju ste prema svojim nadležnostima direktno odgovorni. Nije tu reč, gospođo Gojković, o nečijoj vikendici, pa da bude lična stvar vlasnika da li je polupao prozore, razvalio plafon ili izazvao požar i posle krpio štetu svojim parama. Čak i kada bi sutra bili definitvno uklonjeni svi tragove štete, to Vas ne može osloboditi odgovornosti što ste omogućili da šteta nad spomenikom kulture bude pričinjena. Koristim ovu priliku i da Vas pozovem da iznesete u javnost informacije o projektu muzeja koji se finansira javnim novcem, a krije od javnosti. Uz jednaku samovolju s kakvom nam je oteta železnička stanica, a Savski trg pretvoren u besmislen prostor kojim dominira višemilionska pseudoistorijska kič-statua čija je cena protivzakonito proglašena državnom tajnom, u toku je priprema u potpunosti netransparentnog i duboko zabrinjavajućeg tretmana kulturne baštine. Gde je projekat muzejskog prostora za koji se građani zadužuju kreditom od 10 miliona evra? Gde je projekat čija je samo tehnička dokumentacija koštala 29 miliona dinara? Na kraju, želim da Vas obavestim da će krivična prijava protiv Vas zbog osnova sumnje da ste svojim nečinjenjem, odnosno svesnim propuštanjem da zaštitite spomenik kulture Železničku stanicu, pričinili veću materijalnu štetu, biti aktuelna i nakon što budete smenjeni sa položaja na kom se nalazite i da od tužbe, koja je podneta u ime javnog interesa građana Beograda i Srbije, nećemo odustati. Naravno, svakom je jasno da ono na šta u ovom trenutku možete da se oslonite jeste disfunkcionalno i instrumentalizovano tužilaštvo, zarobljeno od strane režima čiji ste deo. Ali i to će doći na svoje. Srdačno, Dejan Atanacković, odbornik Zajedno i pisac
Stranka Zajedno podnela krivičnu prijavu: Nećemo dozvoliti varvarizaciju Beograda
Stranka Zajedno podnela je danas krivičnu prijavu protiv Olivere Vučković, direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, Maje Gojković, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke kulture, i drugih NN lica pri Zavodu i Ministarstvu kulture, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212, stav 3. i krivično delo Nesavestan rad u službi iz člana 361 Krivičnog zakonika Republike Srbije, tako što su svojim nečinjenjem, odnosno propuštanjem da zaštite spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu. Zgrada Železničke stanice, koja ima status spomenika kulture od velikog značaja, već je mesecima u stanju potpune zapuštenosti. U novembru mesecu u zgradi je izbio požar, unutar zgrade je nataloženo smeće, a iza zgrade je deponija građevinskog otpada Beograda na vodi. Javnost je putem medija i društvenih mreža već odavno upućena u užasne prizore nekadašnjih staničnih sala, urušene tavanice i zidova sa tragovima paljevine, i uopšte u stanje ozbiljnog propadanja zgrade. Neobezbeđeni pristup zgradi sa bočne strane je pritom, kao što smo nedavno dokumentovali video snimkom, potpuno dostupan prolaznicima i opasan po život. Nekadašnji natpis Istorijski muzej Srbije kojim su donedavno bili oblepljeni ulazi u zgradu sa zadnje strane, odnosno sa nekadašnjih perona, skinuti su ili su otpali, i jasno je da je najava korišćenja zgrade od strane te institucije najobičnija obmana javnosti. Dejan Atanacković, pisac i odbornik u Skupštini grada stranke Zajedno, obratio se 11. novembra, 2022. pisanim putem gradskom Zavodu za zaštitu spomenika, Ministarstvu kulture i Istorijskom muzeju Srbije, sa zahtevom da bude obavešten o uzrocima požara i stanja u kojem se zgrada nalazi. Jedini odgovor stigao je iz Zavoda za zaštitu spomenika u kojem je, uz nabrojane delatnosti, negirana odgovornost ove institucije. Posebnu čudnovatost tog odgovora predstavlja činjenica da su u njemu navedene zakonom propisane obaveze i delatnosti Zavoda, a potom negirana odgovornost za neispunjavanje obaveza i nevršenje tih istih delatnosti. Kako se navodi u prijavi, nadležne institucije oabveštene su o stanju u kojem se zgrada železničke stanice nalazi i o oopasnosti koja joj preti, iz čega jasno proizilazi umišljaj prijavljenih za krivična dela koja im se stavljaju na teret, odnosno obe institucije su bile svesne da će propuštanjem svojih zakonskih obaveza nastati šteta na spomeniku kulture.
Stara zgrada železničke Ložionice novi „epicentar“ kreativnosti
Dragulji, krune, zaslužni domaći vanserijski kreativci, inovatori, naučnici, talenti, reči su kojima je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, promovisala novi projekat pod nazivom „Ložionica“, koji će, prema njenim najavama postati kreativno-inovativni multifunkcionalni centar, „jedinstven u ovom delu Evrope“. Jedinstven će, po svemu sudeći, svakako biti, samo je pitanje prema kojim kriterijumima. Pitanje je i da li će ovaj projekat opravdati nadanja i očekivanja koja je porukom u vremenskoj kapsuli namenila budućim generacijama poručujući im da nastave „iskru genijalne inovativnosti i stvaralaštva koje hiljadama godina dominiraju ovim prostorima“ i da je Ložionica bila i ostala „motor napretka i svetionik u budućnost“, navela je u poruci. Uprkos ovako ambiciozno postavljenim očekivanjima i obećanjima koja stižu sa vrha vlasti, o projektu, čiji je početak radova svečano obeležen 1. februara 2023. dok se završetak očekuje do proleća 2025. i u koji će Vlada Srbije uložiti ogromnih 52 miliona evra, se u javnosti mogu čuti različite kritike i oštri stavovi. O ovom projektu čiji je idejni tvorac „nacionalna“ platforma „Srbija Stvara“ o kojoj smo već pisali na Mašini, a iza koje stoji kreativni tim okupljen oko premijerkinog (nekadašnjeg) Saveta za kreativne industrije, njegovoj opravdanosti, povezanosti sa susednim projektom Beograd na vodi, ali i o društvenoj potrebi za tolikim finansijskim i infrastrukturnim ulaganjima u vreme ekonomske krize koja je u velikoj meri negativno uticala na uslove rada u sektoru kulture, naročito nezavisne kulturno-umetničke scene, razgovarali smo sa Marijanom Cvetković, osnivačicom Stanice Servisa za savremeni ples, kustoskinjom i predavačicom u oblasti kulturnih politika i Dejanom Atanackovićem, umetnikom, piscem i aktuelnim odbornikom stranke Zajedno u Skupštini Grada Beograda. O dometima takvih kulturnih politika govori i Dejan Atanacković, koji se u svom umetničkom i političkom radu bavi odnosom umetnosti, urbanih promena gradskih celina usled kapitalističke akumulacije, alternativnim obrazovanjem i ugroženim i marginalizovanim društvenim grupama. On smatra da ovde ne postoji „nešto što bi se moglo nazvati kulturnom politikom, a da se može posmatrati izvan koruptivnih okvira“: „To je smesa kriminalnog interesa, mediokritetskih, tendenciozno-revizionističkih ideja i beskrajno lošeg ukusa – preferiranje glomaznih, šljaštećih objekata, loših kopija, estetike karakteristične za banalni turizam i za milje organizovanog kriminala. Ono što građani svojim očima vide, i za šta nam zaista nije potrebno da nam Ana Brnabić prepričava svoje snove, jeste praksa podizanja Potemkinovih sela pod firmom ’kreativnih industrija’, na hektarima grada pretvorenim raznim ’leks specijalisima’ u eksteritorije, i miliona bespravno legalizovanih kvadrata za pranje prljavog novca,“ zaključio je. Ekstenzija Beograda na vodi Naprednjački režim istakao se, prema mišljenju Atanackovića, kao retko ko dosad na ovim prostorima, „praksom sistematskog uništavanja grada i sećanja, otimanjem javnog prostora i zloupotrebama novca građana“: „Beograd se divljački i osvetoljubivo ruši, rasprodaje privilegovanim kupcima, gradi se besomučno bez prateće i neophodne infrastrukture, potpuno suprotno svakoj evropskoj i uopšte savremenoj praksi korišćenja postojećih resursa, obnavljanja baštine, održavanja fizionomije grada. Beograd postaje neprepoznatljiv“, istakao je. Komentarišući pompezne najave o njihovim „snovima“ odgovorio je da su one zapravo „košmar ovog društva“: „Pritom to nisu nikakvi snovi, već lucidni kriminalni plan kojim se, gotovo neskriveno, već čitavu deceniju ukidaju institucije, procedure i pravna država“, zaključio je. Prema njegovom mišljenju, i sam projekat pomenute Ložionice u funkciji je basnoslovnog trošenja javnih para među prijateljima: „Najmanje sredstava tu ide na obnovu jednog zaštićenog objekta, već pre svega na novu zgradu što teško da ima veze sa bilo kakvom praksom obnavljanja nasleđa. Arhitektonska firma koja je radila projekat dobila je prvo mesto i na konkursu za uništenje zgrade čuvene kafane Manjež i podizanja umrtvljujuće bezličnog stambenog bloka u kojem će se prodavati luksuzni stanovi.“ Odgovarajući na pitanje o vezi projekta Ložionice sa „nacionalnim“ projektom od najvišeg značaja, Beogradom na vodi, Marijana Cvetković je istakla da je Ložionica upravo još jedan element Beograda na vodi kao ekonomskog, političkog i kulturnog projekta nove koruptivne elite Srbije, „prostor koji se daje njihovim preduzetnicima da i dalje smišljaju isprazne spektakle poput vatrometa za sve moguće praznike, džinovskih displeja na kuli Beograda na vodi, kineske nove godine, koncerata za koje niko ne može da kupi kartu i sličnih, novoj eliti podobnih formi (ne)kulture“. Slično misli i Atanacković, koji smatra da je sam projekat Ložionice neodvojiv od konteksta „najvećeg koruptivnog projekta na tlu Evrope, Beograda na vodi, čijom su gradnjom, sem uništenja železničke stanice, onemogućeni mnogi za Beograd važni saobraćajni i infrastukturni projekti, kao što je izgradnja mosta ka Savskom amfiteatru, a presečena je i trasa interceptora, najvećeg prijemnika beogradskih otpadnih voda, uključujući kompletan Mokroluški sliv i desnu obalu Save sve do Sremčice, te je time, neshvatljivom neodgovornošću, uzrokovano višestruko teže i skuplje rešenje za odvod otpadnih voda ogromnog dela Beograda“. Šta društvo ima od toga? Zanimljivo je da premijerka Ana Brnabić i njen tim ovaj projekat promovišu na tri nivoa, kao atraktivnu turističku lokaciju („Ložionica će postati jedna od glavnih turističkih destinacija u Beogradu“), kao (ključni) državni objekat javne namene i kao industrijsko nasleđe. Prema njihovim zvaničnim najavama ovo je primer dobre prakse oživljavanja napuštenih objekata novim sadržajima i stavljanja u funkciju „samoodrživog centra kreativnosti i inovacija“ u Beogradu. Ložionica će odlukom Vlade RS, kao industrijsko nasleđe koje uživa status prethodne zaštite, biti sačuvana i u potpunosti renovirana. Dejan Atanacković na pitanje o opravdanosti ovakve inicijative koja dolazi sa državnog vrha, odgovara da je naravno dobro što će biti sačuvano jedno zdanje, ali da se kontekst tog „čuvanja“ ne može posmatrati „izvan konteksta otete teritorije na kojoj se ono nalazi, kao i permanentnog nasilja nad kulturnom baštinom“: „Videli smo na koji način ova vlast ’čuva’, na primer, zgradu Centralne železničke stanice, spomenik kulture, koju je najpre nasilno obesmislila ukidanjem njene funkcije, a potom je namenila fiktivnim i nepostojećim kulturnim sadržajima. Zgrada stanice već godinama propada u vandalizmu, taloženju smeća i požarima“, dodao je. Atanacković je istom prilikom pomenuo i Beogradsku tvrđavu, koja je, prema njegovom mišljenju, pod upornom opsadom. „U centru grada srušen je veliki broj karakterističnih arhitektonskih zdanja koja su rutinskim neobnavljanjem zaštite, u sprezi režima i korumpirane zaštitarske struke, završila pod naprednjačkim bagerima. Geneks kula, simbol modernog Beograda osamdesetih, je danas prodata u bescenje,“ zaključio je. Ipak, treba imati u vidu da kreativne industrije postaju glavno tržište rada za umetnike i druge
Atanacković pojasnio Šapiću situaciju ZOO vrta: Ovoj vlasti se suprotstavlja potpuno ili nikako
Gradonačelnik Beograda, onaj za kojeg nijedan građanin Beograda nije glasao, izrekao je, u skladu sa svojim sklonostima, još jednu banalnu laž koja samo još više naglašava “iskrenost” namere gradske vlasti kada je u pitanju najavljeno preseljenje zoološkog vrta. Naime, izjavio je da je zoo vrt neophodno izmestiti “kako bi Kalemegan dobio zaštitu UNESCO-a”. Na stranu terminološka zbrka, jer nije Kalemegdan kao park kandidat za listu svetske kulturne baštine, već Beogradska tvrđava, opšte je poznata stvar da je Beogradska tvrđava već godinama u samom vrhu najugroženijih spomenika Evrope i da to nema nikakve veze sa zoološkim vrtom, koji se ni u jednom izveštaju međunarodnih organizacija u tom smislu ne spominje, već sa decenijskim režimsko-investitorskim divljanjem na području spomenika kulture i u njegovom neposrednom okruženju. To što Šapić mora da smišlja lažne razloge, najočiglednije govori o potrebi da se prikriju stvarne namere vlasti kad je u pitanju područje koje zauzima beogradski zoo vrt, i koliko se ti planovi tiču dobrobiti životinja i brige za kulturno nasleđe. Zato je u trenutku kada se u javnosti javljaju mnoga suprotstavljena mišljenja o sudbini zoološkog vrta, jako potreban opštegrađanski konsenzus oko jedne osnovne stvari: ovoj kriminalnoj i okupatorskoj vlasti se ne sme verovati NIŠTA. Ne sme im se verovati kad kažu da će jedan kamen da prenesu sa tačke A na tačku B, a da usput nešto neće ukrasti i upropasttit, a kamoli jedan zoološki vrt. Sve što rade dokazano je motivisano najprljavijim namerama, otimačinom i krađom, obrazloženo lažima, a začinjeno lošim ukusom tipičnim za društveni milje organizovanog kriminala. To da je rasprava o budućnosti Beogradskog zoološkog vrta neophodna, potpuno je nesporno, i tiče se pre svega dobrobiti životinja, ali važno je da ova očevidno preuranjena priča, plasirana da bi se skrenula pažnja sa drugih aktuelnih stvari, ne dovodi do podela među pristalicama suštinski bliskih kulturnih i političkih načela. Jedino što još uvek slobodnom i slobodoumnom Beogradu – građanima, političkim organizacijama, aktivistima – u odnosu na ovu vlast preostaje jeste da se suprotstavimo svakoj njihovoj odluci. Ne jednoj “važnijoj” ili drugoj “manje važnoj”, već svakoj. Ovoj vlasti se suprotstavlja potpuno ili nikako. Svaki kompromis, svako “pa dobro, možda to i nije tako loše” ili “ima sada važnijih stvari” osigurava nastavak agonije i gura Beograd sve dublje u propast.
Dejan Atanacković za Novi magazin: Evropa je naša prirodna sredina
Vlast treba da sprovodi ono što se struka i građani dogovore u što neposrednijem dijalogu, kaže za Novi magazin pisac, vizualni umetnik i gradski odbornik Dejan Atanacković, jedan od kandidata na predizborima stranke Zajedno za gradonačelnika Beograda Uoči intervjua s piscem, vizuelnim umetnikom i predavačem na više univerziteta u Italiji, a u poslednje vreme sve zapaženijim političarom i gradskim odbornikom stranke Zajedno Dejanom Atanackovićem, u Zaječaru na pruzi prema Prahovu prevrnule su se dve cisterne sa fosfornom kiselinom. Bio je to povod da umesto o predizborima za gradonačelnika Beograda, na kojima je Atanacković bio prvi kandidat, razgovor počnemo od teme koja je u fokusu ove političke grupacije, učestalih akcidenata i zaštite životne sredine. Četvrti ili peti akcident za manje od mesec dana, prevrtanje vozila sa opasnim materijama, najčešće na prugama koje, kaže se, posle Tita niko nije radio, sem ovog parčeta do Novog Sada i malo prema Baru. U našoj istoriji teško je naći vlast koja se toliko može poistovetiti sa ekološkom katastrofom kao ova. Ova vlast predstavlja ekološku katastrofu, a ovo što se sada dešava je samo početak i ukoliko dozvolimo da nastave da vladaju na način na koji to rade, imaćemo sve goru situaciju, sve veća zagađenja. U krajnjoj liniji, možemo sve to da izmerimo i imamo jasan uvid u to; govorimo o neodgovornosti i potpunom nepostojanju regulative, pravila, što izaziva da se takve stvari događaju. Pri tome vidimo da vlasti ni na koji način nije stalo do poštovanja zakona i pravila, sem onoga što predstavlja visok lični profit, a interes, pa i bezbednost građana ne spadaju u taj domen. Bitno je da svako ko će jednog dana smeniti ovu vlast ima u vidu zapuštenost društva s kojom moramo da se suočimo, a tiče se i infrastrukture, vladavine prava i niza stvari koje se dešavaju decenijama, a ništa se ne rešava, kao što je odnos prema kulturnoj baštini i identitetu. Suočavamo se sa situacijom da su neki objekti koje ovi ludaci hoće da ruše nama veoma važni, a nezaštićeni su, tako da se mi kao društvo pre svega moramo suočiti sa opštom zapuštenošću. Drugi aspekt je da niko ne odgovara, niko nije kriv, kao ni za nesreću u rudniku Soko, kada je poginulo osam ljudi. To je princip koji vlada na svim nivoima, to je uostalom princip koji je uspostavio sam predsednik Republike, koji prikriva dokaze o ubistvima i nesrećama, koji će jednog dana, kao i svi učesnici kriminalnih i prestupnih radnji, morati da odgovara pred pravosuđem kad ono bude ponovo uspostavljeno. Idemo na temu koja je i povod za razgovor – predizbori u Zajedno. Dosad je predstavljeno šest kandidata. Recept je uzet iz Budimpešte, šta je vas navelo na taj korak i šta je suština predizbora? Nas interesuje neposredna demokratija i ovo je mogućnost da se nivo odlučivanja što više približi građanima, uvodimo praksu direktne demokratije, gde se građani i pre izbora pitaju za koga mogu da glasaju; ne da se stranka pojavi sa već definisanim rešenjima već da se građani uključe u sam izbor stranačkih kandidata. Ja se nadam da će se predizborima priključiti i još neko od vrednosno i politički srodne opozicije. Suština predizbora je da se stvore mogućnosti za prijateljsku utakmicu čiji će cilj biti formiranje jakog tima za smenu režima. Taj tim može biti sačinjen od pristalica jedne stranke ili šireg fonta, ja sam za širenje tog fronta stranaka bliske orijentacije. Beograd je trećina Srbije, administrativni i kulturni centar, mediji… malo je drugačiji od ostatka Srbije. Šta vidite kao prioritete? Vidite, ja mislim da sve što predstavlja probleme u Beogradu jesu problemi i na nivou cele Srbije i imaju identičan koren. Ono što je u samom Beogradu potrebno menjati, a u jednom trenutku biće potrebno i u celoj Srbiji, pre svega su stvari koje se tiču vladavine prava, uvođenje stručnosti u institucije i vraćanje stručnosti u upravljanje gradom, približavanje upravljanja gradom građanima. Ono kako ja vidim vlast jeste da sprovodi ono što se struka i građani dogovore u direktnom, najširem mogućem dijalogu. Jedna od stvari koja mi se čini važnom jeste saradnja sa aktivističkim organizacijama koje su u Beogradu brojne i vrlo upućene u konkretne probleme koje se tiču lokalnih zajednica, pokrivaju čitav dijapazon problema i često nude rešenja koja ćemo mi kao neka buduća vlast svakako morati da uzmemo u obzir i s tim ljudima radimo na donošenju odluka. Šta je u vašem pretpredizbornom programu najvažnije i šta najviše zamerate aktuelnoj vlasti? Mogu da kažem lični stav, a verujem da se kao kandidati svi nalazimo na tim pozicijama; uvek je ključna politika za nešto, ne protiv nečega, ali ispred nas se isprečilo toliko problema da prvo moramo da se posvetimo zaustavljanju štetnih projekata koji su u toku. Pre svega mislim na planiranu gradnju na Makiškom polju, na vodoizvorištu, i kad pričam prijateljima u Italiji, oni ne mogu da veruju na kom se nivou ludila to dešava. Govorimo o gradu od četiri miliona kvadrata koji se planira na mestu odakle se Beograd napaja pijaćom vodom. Metro je tu sada manje važan problem jer za tri godine nisu uspeli ni da nacrtaju linije, a kamoli da počnu radove, što je na neki način dobro iako su potrošili 3,5 miliona evra. Jedna od prvih stvari mora da bude zatvaranje javnih preduzeća koja ne samo da proizvode gubitke nego i štetu, pa da se samim tim postavi i pitanje odgovornosti za to što je nekom pala suluda ideja da potpisuje ugovore za gradnju metroa na jednom takvom mestu. Dakle, pod hitno vodoizvorište vratiti pod nivo zaštite koju je imalo, a možda je i proširiti. Tu je, zatim, pitanje Beograda na vodi, koji predstavlja jedan suštinski kancer čije se metastaze šire po celom Beogradu i šire, treba otvoriti tajne ugovore, naplatiti dug koji Beograd na vodi ima prema gradu, više od sto miliona evra, i to samo jedan dug ortačkih firmi. U ovom budžetu imamo zaduženje više od 25 miliona evra za razne infrastrukturne projekte, a ne naplaćujemo dugove kojima bismo mogli da obnovimo vozni park Gradskog saobraćajnog preduzeća, na primer. Jedna od najvažnijih stvari kojima
Otvoreno pismo Dejana Atanackovića Novaku Đokoviću
Poštovani gospodine Đokoviću, javnost je već godinama upućena i sa nevericom prati planove Vaše porodične firme o gradnji objekata, poslovnih, stambenih i komercijalnih, u podnožju Kalemegdana, na području koje čini celinu sa kulturnim dobrom najvišeg značaja, Beogradskom tvrđavom, spomenikom kulture jednako važnim po stepenu zaštite koliko, recimo, manastir Studenica. Potrebno je znati, a pretpostavljam da to ne moram da posebno naglašavam, da je jedan spomenik kulture definisan ne samo materijalom od kojeg je sazdan, već i svojim prirodnim okruženjem, vizurama od i ka spomeniku, a Vas kao Beograđanina siguran sam da ne treba podsećati od kakvog je značaja za identitet, kulturu i sećanje grada pogled sa Kalemegdana prema rekama i koliko je svaki stanovnik ovog grada na taj pogled ponosan. Republički Zavod za zaštitu spomenika jasno se i nedvosmisleno, vođen najosnovnijim pravilima i principima, usprotivio planu detaljne regulacije kojim se mimo procedura dozvoljava gradnja na tom pordručju. Kao što sigurno znate, oko Kalemegdana se već godinama vode borbe građana protiv štetnih odluka gradskih vlasti, borbe za javni interes i kulturni identitet, nekad uspešne, nekad neuspešne, kako bi se najvažniji spomenik kulture Beograda sačuvao. Uspeli smo da se odbranimo, za sada, od besmislene i sulude “gondole”, između ostalog i velikim zalaganjem panevropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa Evropa Nostra. Nismo uspeli da se odbranimo od gradnje K-distrikta čime je potpuno i definitivno uništen čitav jedan segment tvrđave, arheološki slojevi, pa i deo pogleda sa tvrđave prema rekama. Vaš advokat obratio se javnosti, tačnije istraživačima BIRN-a, naglašavajući da će gradnja spomenutih objekata od strane Vaše firme biti u skladu sa svim zakonima i propisima, ali morali bi i Vi i Vaš advokat da znate da je sam postupak davanja saglasnosti za gradnju u podnožju Kalemegdana jedan od tipičnih primera legalizovanog bezakonja, tačnije da je deo sistema korupcije kojim se menja namena čitavih delova grada, kvartova, zaštićenih celina, zelenih površina, itd. Tajnim ili naprosto nezakonitim ugovorima, hiljade hektara teritorije Beograda otimaju se od građana i pretvaraju u eksteritorijalne posede privatnih kompanija. Već čitavu deceniju vlast koja u kontinuitetu drži Beograd u šaci ostavlja za sobom devastiran grad, upropašćenu infrastrukturu, zagađenje koje nikada u istoriji Beograda nije zabeleženo, a uz to i takav broj srušenih zdanja od arhitektonskog značaja koji se može jedino uporediti sa bombardovanjem tokom Drugog svetskog rata. Jeste, svakako će mnogi primetiti, verovatno i Vi, da Vam se ovde obraćam ne samo kao građanin Beograda, već i kao neko ko vrlo decidirano zastupa politiku koja se snažno suprotstavlja ovom režimu i jasno je da ne krijem ovde ni na koji način svoju izrazitu političku, kulturnu, moralnu, ljudsku odbojnost prema ovoj vlasti. Ali verujem da postoje stvari koje se naprosto snagom argumenata izdižu daleko iznad svake političke, stranačke, pa i bilo kakve lične motivisanosti, a koje se nesumnjivo moraju sagledati u svetlu jedine stvari koja nas se svih zajedno jednako tiče – javnog interesa. Javni interes jednog grada i njegovih građana jeste da gradom upravljaju zakon, stručnost i dobre namere. Verujem da Vama kao sportisti, pa i sportisti posvećenom humanitarnom radu, niko ne mora da drži moralne pridike, niti mi je to namera, jer su u samoj suštini sporta, a posebno kada su vrhunski sportisti u pitanju, sadržane mnoge životne vrednosti – poštovanja pravila igre, fer pleja, pa i jednog svojevrsnog viteštva koje mnogi građani Srbije s Vama poistovećuju. Ali nažalost, mi ovde u Beogradu imamo i takav primer da će jedan, nekada vrhunski sportista, sada čelnik grada, ostati zapamćen ne kao šampion u svom sportu već kao šampion divlje gradnje, šampion nezakonitih legalizacija i zloupotrebe javnog novca. Iskreno sam uveren da to neće i ne može da bude slučaj sa Vama i zato Vas molim da u interesu Beograda, naše istorije, kulture, u interesu naših lepih, iako prekomerno zagađenih reka, poslušate zaključke struke posvećene zaštiti, kao i molbe građana, te da doprinesete da se sačuva naše zajedničko kulturno nasleđe, pa i da se zauzmete za njegovo dodatno stručno valorizovanje, odlukom o odustajanju od projekta gradnje za koji Vam je vlast zaobilaznim i nezakonitim putem dala dozvolu. Jedan Novak Đoković nema nijedan razlog da prihvata nameštene mečeve. Usprotivite se tome. Srdačno, Dejan Atanacković
Novogodišnji presek prvih srpskih predizbora
Svega pet dana nakon početka prvih srpskih predizbora, 21. decembra javnosti se predstavio prvi kandidat – profesor u Firenci i pisac Dejan Atanacković. Reč je o kandidatu koji je već odbornik stranke Zajedno i koalicije Moramo u Skupštini grada Beograda. Kadrove, dakle, već imamo i svi drugi koji budu učetvovali na predizborima, saglasni su da stanu na listu za sledeće izbore – te samim tim postaju naši akdrovi izabrani od građana. Članovi Zajedno, koji su već na funkcijama, ne libe se provere uverljivosti svojih programa pred biračima, baš na predizborima. Svi znamo ko su kadrovi SNS-a i akda bi oni jednom prošli proces predizbora, ne bi kamen na kamenu ostao od SNS-a. S obzirom da uspešni predizbori predstavljaju ulazak građana, u punoj snazi, u politiku i kraj partokratije, 27. decembra medijima i javnosti predstavio se i prvi nestranački kandidat prof. dr Milan Bjelica sa beogradskog ETF-a. Profesor Bjelica se zalaže za koncept pametnog rada, domaćinsko korišćenje raspoloživih resursa, održivi razvoj i zelenu agendu, kao i potpunu transparentnost u radu beogradskih institucija. Procesu se priključio Biro za društvena istraživanja (BIRODI) na čelu sa Zoranom Gavrilovićem i njihova uloga će biti nadzor, odnosno nadgledanje čitavog procesa u cilju njegovog unapređenja. Takođe, celim predizbornim procesom rukovodi Centralna predizborna komisija na čelu sa istaknutom pravnicom prof. Vesnom Rakić Vodinelić, kao nestračkom ličnošću. Verujemo da otvorena utakmica različitih političkih ideja i dugo očekivanih novih lica može ići samo na korist naše prestonice, a sutradan i čitave Srbije.
Dejan Atanacković – prvi kandidat na prvim predizborima
Danas je u prostorijama stranke Zajedno predstavljen prvi kandidat na prvim predizborima u srpskoj političkoj istoriji. Prvi kandidat jeste Dejan Atanacković, pisac, vizuelni umetnik i odbornik u Skupštini Grada Beograda. Obraćajući se medijima Atanacković je rekao da je razlog njegove kandidature samo jedan, a to je da Beograf koji znamo i u kojem smo odrasli nestaje pred našim očima. ,,Ovoj vlasti moguće je suprotstaviti se samo velikim i masovnim angažovanjem gradjana. Učešćem na predizborima želim da to angažovanje podržim i istaknem”, rekao je Atanacković. Dodao je i da ne doživljava ove predizbore jao stvar jedne stranke, već kao instrument za što šire uključivanje gradjana u aktivno donošenje odluka o budućnosti grada. ,,Kandidujem se, dakle, da bih dao svoju podršku ovom procesu i da bih pozvao druge da se kandiduju, da bih sugrađanima poslao poruku da ovi izbori neće imati gubitnike i pobednike, već da ovde i sada radimo na stvaranju jednog tima za odbranu Beograda”, naveo je Dejan Atanacković. Dodao je i da je Beograd ugrožen i napadnut sa svih strana, da se otimaju kulturna dobra, parkovi, vodoizvoriste, napadnut je Kalemegdan, Kosutnjak, Stari savski most, sprema se napad na Sajam i da se bespravno otimaju ogromni javni prostori i sećanja na kojima niču privatni gradovi. Pozvao je sve da učestvuju na predizborima.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
