Tag: Dejan Atanacković
Projekat koji ugrožava život
Gradonačelnik u ostavci i kandidat za nastavak naprednjačkog uništavanja i pljačkanja Beograda, Aleksandar Šapić, najavio je nedavno početak gradnje pešačko-biciklističkog mosta između Ade Ciganlije i Omladinskih brigada, za proleće sledeće godine. Na stranu sad Šapićeva predstojeća politička i pravna sudbina, ovim pismom želim da se obratim budućoj vlasti, prijateljima i bivšim kolegama iz Skupštine grada koji su sada u kampanji na raznim lokacijama u Beogradu i u direktnom razgovoru sa građanima. Peticiju protiv izgradnje spomenutog mosta potpisalo je 10.000 stanovnika Blokova 70 i 70a. Povodom toga, početkom godine organizatori peticije obratili su se pismom odborničkim grupama u Skupštini grada. Racionalno i detaljno obrazožili su svoje razloge. Napominjem da je reč o ljudima koji apsolutno podržavaju razvoj biciklistickog saobraćaja, pešačkih staza, koji se aktivno zalažu za biciklističku infrastrukturu, koji nude predloge i pozivaju na dijalog, ukratko, daleko od toga da je reč o protivljenju biciklističkom mostu kao takvom. Protive se nečemu drugom – nepromišljenom i indiferentnom odnosu vlasti koja je donela plan detaljne regulacije kojim se u potpunosti zanemaruju evidentni propusti i problemi koje će taj projekat mosta, na mestu na kom je planiran, doneti ljudima koji žive u tom kraju, dakle onima kojih se to najdirektnije tiče. A doneće povećanje automobilskog saobraćaja, gužvu, zagađenje, buku, jer sasvim je izvesno da će Omladiinskih brigada postati još jedan parking prostor za Adu Ciganliju, kao što uostalom i stoji u PDR-u. Samim planom gradskih vlasti predviđeno je da se na tom mestu masovno ostavljaju automobili, a što je, sa stanovišta stanovnika Blokova, potpuno suprotno smislu jednog biciklističkog mosta kojim bi trebalo da se utiče na smanjenje zagađenja, na zaštitu životne sredine, na zaštitu od buke i gužve. Predviđena je tim planom garaža koja bi trebalo da ima 140 mesta, ali prepoznatljivom promućurnošću odlazeće gradske vlasti, ona je planirana na površini gde već postoji prostor za parkiranje za oko 70 vozila, tako da će se tom garažom efektivno dobiti ne 140 već 70 mesta, što je svakako nedovoljno za potrebe koje bi nastale. Sem toga, prebrojte jednom kad budete dokoni 70, pa i 140 automobila na Adi, da biste videli koji je to procenat od ukupnog broja parkiranih vozila. Postoji takođe i bojazan – i na to je ukazivalo i udruženje Ministarstvo prostora – da li će se i na koji način sprečiti, da most koji je predviđen za bicikle i pešake ne bude zloupotrebljen za prevoz motornim vozilima. Konačno, tu je i onaj verovatno najveći problem, a to je opasnost od bilo kakve gradnje na tom području, jer to je područje odbrambenog nasipa, gde gradnja potencijalno ugrožava zaštitu od poplava, a znamo koliko su, brigom bivšeg predsednika opštine Novi Beograd, nasip i područje vodoizvorišta već uveliko devastirani divljom gradnjom. Stanari blokova takođe poručuju: dajte da se te 2,6 milijarde dinara, odobrene u budžetu za 2023. godnu, za jedan sezonski most – jer to je most koji bi se uglavnom koristio kada vremenske okolnosti to dozvoljavaju – upotrebe pametnije, da se, na primer, obnove i prošire kapaciteti obrazovnih institucija, škola i vrtića. Građani saopštavaju ono što su njihove realne potrebe, i traže javnu i stručnu raspravu. Traže da se otvori pitanje lokacije mosta, da se analizira šta je to što se dobija, šta se gubi, a šta je realno potrebno. Čemu uopšte služi jedan plan detaljne regulacije ako se njime ne ulazi u detalje životnih potreba, ako se njime ne identifikuje društveni i javni interes? Služi korupciji, služi namirivanju ortaka, služi zadovoljavanju ličnih sujeta, služi da se na nekom drugom mestu, na nekoj teelevijizi daleko od stvarosti, stiču populistički poeni. Pritom, u skladu sa uobičajeno muljavim raspolaganjem javnim novcem, sada se, uz već odobrena sredstva u budžetu, podiže kredit kod Evropke banke za obnovu i razvoj u nesaopštenom iznosu za “projekat vrednosti 15-17 miliona evra”, i zapravo se tek sada raspisuje tender za tehničku dokumentaciju u iznosu od 1.1 milion evra za most za koji su u februaru ove godine već odobrena sredstva u iznosu od 22 miliona evra. Pozivam zato pretendente na buduću beogradsku vlast da izađu u susret zahtevima stanara blokova, pa i da već sada kampanja Srbije protiv nasilja uključi razgovor sa stanarima Blokova o toj temi, da se razmotri neka druga pogodnija lokacija za postavljanje biciklističkog mosta, ali naravno u dogovoru sa svima kojih se to direktno tiče. Trideset opozicionih glasova, nasuprot pedeset sedam iz vladajuće koalicije, usprotivilo se Planu detaljne regulacije kojim se predviđa izgradnja tog mosta. Odjek tih trideset glasova, a to je otprilike ono što se udružilo u koaliciju Srbija protiv nasilja, morao bi danas da se čuje. Jer moramo da postavimo jedan civilizacijski standard na koji će se svaka buduća vlast obavezati: ako je jedan projekat direktno ugrožavajuć za ljude koji žive u delu grada gde se projekat realizuje, onda je ugrožavajuć za sve. Ne može da bude dobar ni za koga. Neko će reci, pa koristan je za sve one koji će prelaziti taj most. Ali nije tako. Na takav se način samo legitimizuje invazivna intervencija, bilo kad i bilo gde, pod vašim prozorom, kroz vašu ulicu, u vašem parku, mimo javnog interesa, i tome se treba već danas suprotstaviti, kroz glasnu kampanju podrške svim građanima koji godinama brane svoj kraj i brinu o svom životnom okruženju. Dejan Atanacković
Atanacković: Lažni park, u lažnom gradu, za lažne ljude
U toku je priprema za seču i uništenje parka kod hotela Bristol, (parcela 473/1 KO Savski venac) parka koji postoji najmanje sto godina i jedan je od najstarijih beogradskih parkova, zaostavština trgovca i zadužbinara Luke Ćelovića, saopštio je danas gradski odbornik iz stranke Zajedno, pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković. Kako kaže Atanacković uništenje parka se planira zarad gradnje dvoetažne podzemne garaže, u sklopu širenja Beograda na vodi. „Urbanistički projekat se ovih dana priprema krišom, zajedno sa tehničkom dokumentacijom za građevinsku dozvolu, a po izradi, projekat će formalno biti sedam dana na javnoj prezentaciji otvorenoj za primedbe koje se uobičajeno odbijaju“, saopštio je Atanacković. On dodaje i da se u parku između ostalog, nalazi spomenik Krst kod Male pijace (ili Krst kod Malog pijaca), koji je na tom mestu postavljen 1907. godine i jedan je od prvih javnih spomenika u Beogradu. „Park kod Ekonomskog fakulteta takođe je predviđen za seču zbog izgradnje tunela, tako da taj čitav kraj, u nameri naprednjačkih mrzitelja svega zelenog, ostaje bez ijedne travke i stabla. Naravno, firma Beograd na vodi po običaju nudi ulickani rendering nekog besmislenog prostora sa četiri drveta i betonom okruženog zgradama među kojima šeta izmišljeni srećni narod. To bi, po njihovoj zamisli bio naslednik stogodišnjeg parka, lažni park, u lažnom gradu, za lažne ljude“, rekao je Atanacković. On smatra da je neophodna reakcija aktivista, političkih organizacija, građana, „izbori se bliže i ovo je dobar i važan momenat da se na svakom mestu koje je pod napadom okupatora ustane u odbranu grada“, poručuje Dejan Atanacković.
Atanacković: Ovo društvo vrlo dobro zna kako se pruža otpor okupatoru
Dobitnik NIN-ove nagrade, pisac, likovni umetnik i predavač, Dejan Atanacković održao je govor na poslednjem protestu „Srbija protiv nasilja“ u Gornjem Milanovcu. Atanacković, koji je i odbornik u Skupštini grada Beograda ispred stranke Zajedno rekao je okupljenim građanima da moraju da se bore za Milanovac i njegovo nasleđe koje je ugroženo bahatim ponašanjem vlasti kao što je ugrožen i Beograd. „Ne sme se zaboraviti nijedan slučaj nasilja. Pamtićemo, beležićemo, ne radi lične osvete, to nikad neće biti naša motivacija, već zato što je naša obaveza da se kriminal ne zanemari i ne zaboravi. Naša je obaveza da se kriminalcima sudi, da im se ne dozvoli da se sutra pritaje u nekoj novoj vlasti, u nekom novom javnom preduzeću, javnoj upravi“, rekao je Atanacković sa govornice. On se osvrnuo na situaciju u Beogradu i napade na kulturno i istorijsko nasleđe u glavnom gradu. „Beograd se pretvara u koruptivnu kaljugu kriminalne gradnje, u periferiju trećeg sveta, gde razna korumpirana bagra stiče privilegije i pravo da nam ruši nasleđe, zgrade s kraja 18. i početka 19. veka, da bi na njihovom mestu podizali besmislene soliterčine za pranje prljavog i kriminalnog novca. A pošto je Beograd vaš, koliko je i moj, treba da znate da je poslednjih dana uništeno najvažnije arheološko nalazište u ovom delu Evrope, Belo Brdo; vinčanska kultura, kojom se svi u Srbiji ponosimo“, izjavio je Atanacković, koji je dodao: „Zato vas molim da se borite za vaš i naš Milanovac, koji je oduvek gajio svoje nasleđe, da odbranite svoj Dom kulture, da odbranite vaše pozorište, jer dosta nam je tajkunskih hotela, tajkunskih kafana, dosta nam je predsednika opština koji mašu repom pred tajkunskim parama, – poručio je pisac Milanovčanima“. Atanacković je izneo i uverenje da građani Srbije ipak znaju kako da se izbore sa režimom. „Nećemo opstati ne samo zato što će nam pokrasti, zatrovati i porušiti sve što je deo našeg identiteta; ne zato što će nas nestajati po 15 hiljada godišnje, ne zato što će svako kome se ukaže prilika da se spakuje i ode iz ovog brloga to i uraditi; nego zato što će nam ubiti dostojanstvo. Zato što više sebe nećemo smeti da pogledamo u ogledalo, zato što ćemo biti saučesnici u svemu onome čemu nismo pružili otpor. Ali nemamo nikakvog razloga za to, ovo društvo vrlo dobro zna kako se pruža otpor okupatoru“, rekao je Atanacković. Beogradski odbornik je poručio da su svi državni resursi i sve institucije stavljene u službu organizovanog kriminala. Kao i da nema nijednog problema, nijednog slučaja kršenja zakona i nasilja nad kolektivom ili pojedincem koji se može rešavati kroz institucije države. „Tužilaštvo je na nepoznatoj adresi, policija progoni policajce koji rade svoj posao, zavod za spomenike ruši spomenike, komunalna preduzeća stvaraju divlje deponije. Imamo predsednicu Vlade koja ne zna kako se zove ako se prethodno ne konsultuje sa svojim šefom. A na čelu države je pojedinac sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, šef koji krije dokaze o ubistvima u kafiću Panda na Кosovu, na naplatnoj rampi kod Doljevca, koji ubicama Olivera Ivanovića pruža sigurnu kuću, čiji su pokrajinski ministri proglasili pilota heroja Omera Mehića alkoholičarem. On ne sme, osim u vidu fotomontaže, da ode u osnovnu školu i upiše se u knjigu žalosti, koji na dan masakra potpisuje zakon za otimanje javne imovine, koji ovih dana na ispovest zlostavljane žene odgovara da joj on nije kriv što se udala“, poručio je Atanacković građanima Gornjem Milanovca.
Atanacković: Ovo je vlast kriminalaca i okupatora
Vlast je u potpunosti ukinula razliku između države i organizovanog kriminala, sada imamo vlast kriminalaca, rekao je Dejan Atanacković, odbornik u Skupštini grada iz grupe „Za dobar grad – Moramo“, gostujući u podkastu „Šabac Reportera“. „Ključni problem u Beogradu je isti kao u celoj Srbiji, a to je kriminalna vlast. Imamo vlast koja je u potpunosti ukinula razliku između države i organizovanog kriminala. Ne možemo da govorimo o vlasti koja je povezana sa kriminalom, možemo da govorimo o vlasti kriminalaca“, objasnio je Atanacković i naglasio da je to ključni problem kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji. Kako je naveo, u pitanju je jedna interesna grupa u vidu nekakvog okupatora koji je procenio šta sve treba ukrasti i suršiti. „Kad vidite grad koji se pretvara u deponiju građevinskog otpada, istovremeno imate solitere koji kao čir rastu iz tkiva grada, a otpad se širi po perifriji Beograda, kad vidite istorijska zdanja koja se ruše uz blagoslov zavoda za zaštitu spomenika – onda vam je sve jasno“. Kada je u pitanju gradonačelnik Beograda, Atanacković je rekao da je to čovek koji javno opravdava korupciju. „Vidite gradonačlenika Beograda koji izdvaja milijarde u dinarima beogradskog budžeta za vaučere koji treba da budu podrška mladima – onda vidite da je reč o novcu koji se može potrošiti u firmama njegovih pajtaša. Na nedavni pokušaj podmićivanja kompanije koja se bavi naplatom autobuskih karata, imate izjavu tog čoveka koji tu kriminalnu aktivnost javno predstavlja kao korupciju u interesu građana.“ Atanacković smatra i da sadašnja vlast ne čuje građane zato što ih građani ne interesuju ukoliko nisu „plen“. „Vlast nema nikakvo interesovanje prema građanima, sem što ih vidi kao plen. Jasno se vidi da je vlast isključivo bavi okupacijom državnih institucija, javnih budžeta, presipanjem javnih budžeta u sopstvene džepove i u svemu tome su građani naprosto plen“, objasnio je i dodao da građanin koji predstavlja ono što građanin jeste – misleće, svesno biće, koje u sebi nosi građansku svest, je za njih nešto što je potpuno neprijateljsko. Atanackovć je dodao i da spada u one koji smatraju da se ovoj vlasti treba suprotstaviti potpuno, jer se od ove vlasti apsolutno ništa dobro ne može očekivati. Govoreći o stanju u srpskom društvu i protestima, naveo je da su građani svesni, makar oni koji imaju pristup slobodnim medijima i informacijama, šta nam dešava Kako je rekao, imamo situaciju da je na vlasti nešto što nije normalna politička opcija protiv koje se može boriti nekim uobičajneim političkim sredstvima. „Imamo duboko kriminalizovanu vlast i mi sa sa tom vlašću moramo boriti u sklopu alternativnih mogućnosti kao što je ulica i protesti koji se trenutno događaju“, dodao je. Smatra i da su građani ovde ponekad s pravom sumnjičvai prema politici, ali zahvaljujući protestima situacija se razjasnila po pitanju šta je sad opozicija: „Imamo jednu jasnu političku situaciju u pogledu onoga što najviše ljude zbunjuje i nema dileme – imamo stotine hiljade građana koji učestvuju na protestima i tu su političke opcije koje i na ulici i u parlamenu zastupaju dosledne stavove“. Kada su u pitanju duboke podele u društvu, Atanacković smatra da je upravo sada važno da se pojavi jedna jasna formulacija društva u kome želimo da živimo. „Važno je na koji način ćemo sve te podele pretvoriti u vrednost. Ova vlast se kao vampir hrani našim podelama, ali mi sada imamo mogućnst da sve naše razlike plasiramo kao jednu normalnu civilizovanu političku utakmicu u koju ćemo ući kad se rešimo ove pošasti“, naglašava. Dodao je i da sve što se sada dešava jedan važan put ka nečemu za šta više nećemo imati prilike, pa je važno ovaj put utemeljiti, jer je tragedija koja se dogodila u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar pokazala da smo društvo koje je na ivici ambisa i koje je jednom nogom u živom blatu. Atanackoviće je rekao da sve što se sada dešava jeste posledica neodlučnosti i lažnih pomirenja, kada nakon 5. oktobra nisu iščupani koreni društvu devedesetih. „Ne možete da se miririte sa nekim ko vam je uništio zemlju, ko vas je uveo u rat i posejao po celoj zemlji masovne gorbnice i počinio zločine koji su bacilli mrlju na ovo društvo“, istakao je. Govoreći o stanju u srpskom obrazovanju, Atanacković je naveo da je poražavajuće što mladima nakon fakulteta ne pada na pamet da se bave poslovima u prosveti i da se bave nastavom. „To je i logično kad vidite nakon ostavke ministra prosvete besmislen način izbora nove ministarke. Vidite i da državom vladaju naručioci lažnih diploma, vidite lažne dokore nauka, vidite silne plagijatore naučnih radova – čovek koji treba da se posveti obarzovanju ne može tu da pronađe uporište“, objasnio je Atanacković navodeći da se na taj način stvara društvo u kome ništa nije realno, u kome je svaka laž moguća i isplati se.
Atanacković: Ne može se više trpeti kriminalni gradonačelnik i njegovi lični obračuni sa kriminalnim suparnicima
Juče je jedan mladić stradao prilikom čišćenja potonulog splava Fristajler na Savi u Beogradu. Dejan Atanacković, član stranke Zajedno i odbornik u Skupštini grada Beograda grupe „Moramo – Za dobar grad“, zahteva da semomentalno utvrdi odgovornost za smrt čoveka počevši od odgovornosti gradonačelnika Aleksandra Šapića. „Od 1. janurara ove godine kada je splav Fristajler potonuo pod sumnjivim okolnostima, Aleksandar Šapić je, u maniru mafijaškog obračuna, javnosti slao poruke o splavu koji ne postoji. Pred potonulim splavom stajali su, iz nepoznatih razloga, batinaši pod kapuljačama, tipični za pratnju Aleksandra Šapića, koji su fizički napadali novinare i branili da se potonuli splav fotografiše, a sve pred indiferentnim pripadnicima policije“, saopštava Atanacković. On podseća da od tada splav stoji i raspada se u Savi, kao i da nijedna gradska služba nije angažovana da se splav ukloni, niti je olupina splava bila obezbeđena. „Sada je na splavu koji ne postoji poginuo čovek koji je na tom splavu boravio očigledno mimo svih bezbednosnih procedura. Bilo je samo pitanje kada će se neka nesreća dogoditi“, kaže Atanacković. „Zahtevamo da se momentalno utvrdi odgovornost za smrt čoveka koji je stradao na potonulom splavu, počevši od odgovornosti Aleksandra Šapića, kao i pojedinaca u nadležnim gradskim službama, koji su svesno mesecima dopuštali da sred grada stoji jedna otvorena zamka i pretnja po bezbednost i živote ljudi“, izjavio je Atanacković. „Ne može se više trpeti ovakva količina kriminalne neodgovornosti gradskih institucija raspadnutih koliko i olupina Fristajlera. Ne može se više trpeti kriminalni gradonačelnik i njegovi lični obračuni sa kriminalnim suparnicima. Ova vlast mora da ode“, zaključuje gradski odbornik iz stranke Zajedno.
Atanacković: Zbog rušenja u Savamali treba podneti prijavu i tražiti ostavku Vučića
Odbornik stranke Zajedno u Skupštini Beograda Dejan Atanacković izjavio je danas da nakon priznanja predsednika Srbije da je lično naredio rušenje u Savamali, sve političke organizacije u Srbiji koje se bore za promenu sistema treba da podnesu krivične prijave i zahtevaju privođenje Aleksandra Vučića kao mogućeg počinioca teškog krivičnog dela. On je naveo da je tokom rušenja u Savamali pre sedam godina pravna država bespovratno zgažena, praktično je izveden državni udar, Beograd otet od građana, a jedan čovek umro od maltretiranja maskiranih batinaša, te bi sada jedino logično bilo podneti prijave uz zahtev za momentalnu ostavku predsednika države sa svih političkih i javnih funkcija. „Sve dok se ostavka i privođenje Aleksandra Vučića ne dogodi, te sprovede postupak za detaljno utvrđivanje okolnosti rušenja u Savamali, i svih sa time povezanim bespravnim radnjama, pritisak političkih organizacija i javnosti od danas pa nadalje ne bi smeo da prestane“, rekao je odbornik stranke Zajedno. On je istakao da bi takav pritisak na predsednika bio stvar odgovornosti društva i poštovanja zakona, a ne procene da li je nešto u datim okolnostima izvodljivo ili nije, i ocenio da su Vučićeve današnje izjave priznanje krivičnog dela, a istovremeno i pokušaj banalizacije i bacanja prašine u oči javnosti. „Ne bi me iznenadilo da se sutra pohvali da je lično naredio ubistvo Olivera Ivanovića, da je lično naredio da helikopter menja odredište, da je lično uništio dokaze o ubistvu Stanike Gligorijević, da je lično naredio da se smakne Vladimir Cvijan“ rekao je Atanacković. On je ocenio da je normalizacija kriminala u Srbiji svakodnevna stvar, ali da ako nakon Vučićevih izjava ne bude adekvatne i masovne reakcije, naprosto više neće biti kraja pa ni odgovora na njegova pitanja „pa šta“ i „šta mi možete“. Izvor: Danas
Atanacković: Predizborna rapsodija
Još od kad je uredio da se famozni vaučeri, za koje je iz gradske kase ispumpano oko 20 miliona evra javnog novca, troše u firmama sportske opreme njegovih pajtosa, o Aleksandru Šapiću naprosto je besmisleno protraćiti ijednu reč koja se najdirektnije ne tiče utvrđivanja mogućih tokova organizovanog kriminala. Naravno, gradonačelnik je sasvim u pravu kada ponavlja: ako sam nešto ukrao, eno ga tužilaštvo. Jer tužilaštvo tome i služi, ne da ga goni zato što čačka uvo dok razgovara s novinarima, i što svojim gestovima, izjavama i telohraniteljima u crnim trenerkama odaje utisak pripadnika kriminalnog miljea, već zato što se za Šapića vezuju milionski koruptivni ugovori i nameštene javne nabavke, narušavanje bezbednosti i dovođenje u neposrednu opasnost hiljada ljudi, opasne rasističke uvrede na račun pripadnika manjinskih zajednica, osnivanje besmislenih javnih preduzeća za koja ne postoji nijedan dokaz da služe bilo čemu sem da dodatno izmuzu javni novac, nezakonito prikrivanje lične imovine, bespravna legalizacija sopstvene nezakonito nadograđene kuće, podstrekivanje nasilja i angažovanje privatnih batinaških hordi koje na ulicama prete građanima i novinarima.. Spisak daleko od toga da je konačan, a ne može se izbeći dojam da se u Šapićevom prizivanju tužilaštva nazire i prizvuk slutnje zglajznulog moćnika. Od ratnih pohoda države devedesetih i njihovih stravičnih posledica, mnogi voljni i nevoljni kompromisi koji danas uobličavaju našu svakodnevnicu dele zajedničko poreklo. Tako se i etički kompromisi koji se prihvataju ne bi li se, recimo, sačuvalo radno mesto, ili obezbedio ekonomski prosperitet, teško mogu odvojiti od raznih sistemskih prećutkivanja i guranja pod tepih, na kojima su sazdane mnoge političke, pa i životne strategije. Aktuelna vladavina kriminala zasnovana je na dugogodišnjem taloženju laži i njihovom prihvatanju, na većinskom saglasju sa glupošću i nasiljem, i iznad svega na prihvatanju normalnosti korupcije. Nedavno je to dovelo dotle da se jedna naizgled neverovatna, kriminogena izjava gradonačelnikova o “korupciji u javnom interesu” učini sasvim prirodnom i logičnom. I mada nam nije bilo neophodno tako eksplicitno pojašnjenje stvarnosti, mislim da kao društvo dugujemo izvesnu zahvalnost Aleksandru Šapiću na ovom retko preciznom opisu stanja stvari. Negde na kraju ovakvih priča, laž se uvek ispostavi kao jedina prihvatljiva istina. Šta je potrebno, recimo, da bi se, bez ikakvog opravdanja i protivno interesu grada i građana, srušila jedna karakteristična beogradska zgrada s početka XX ili s kraja XIX veka? Nije dovoljna samo sprega korumpirane vlasti i bahatih investitora. Nije dovoljna pohlepa alavih individua iz vlasti ili bliskih vlastima kojima je do Beograda stalo kao do lanjskog snega. Potrebno je da u potpuno očiglednoj koruptivnoj radnji svesno učestvuje niz visoko obrazovanih, uglednih arhitekata, inženjera, projektnih studija. Potrebna je saglasnost stručnjaka iz institucija kao što je Zavod za zaštitu spomenika, koji će prećutati rušenje gotovo polovine Vračara i biti saučesnici koruptivnih radnji čiji je ishod, samo u poslednjih nekoliko godina, veća devastacija Beograda od nemačkog i savezničkog bombardovanja zajedno. Potrebni su mnogi stručnjaci spremni da pogaze osnovne postulate svojih profesija, koji će tražiti i naći u sebi korisno opravdanje za učešće u otimanju i rasparčavanju Beograda. Možda taj arhitekta, taj inženjer, taj stručnjak za kulturno nasleđe, neće direktno kršiti zakon, ali će nesumnjivo biti svedok manje-više kompletne kriminalne svinjarije koja zahteva niz pripremnih radnji – nameštanje tendera, zakulisne izmene PDR-a, ukidanje i neobnavljanje prethodne zaštite objekta – uporedo s kojima će biti pripreman luksuzni arhitektonski projekat za pranje para, naručen od strane investitora, direktnog učesnika u koruptivnom poslu. Potrebno je, dakle, učešće urbanih, savremenih, profesionalnih, ambicioznih, često vrlo mladih građana Beograda, sa biografijama koje navode mnoge međunarodne saradnje, čije nasmejane slike krase lepo dizajnirane sajtove arhitektonskih studija, i čiji su projekti, često i znatno pre no što se izvrši kriminalno rušenje nekog od znamenja arhitekture Beograda, reklamirani na blistavim stranicama raznih lifestyle časopisa. Da li se danas u svetlu, recimo, budućih izbora, može – tačnije, mora li se – postaviti pitanje podrške zaposlenima u javnim preduzećima i institucijama, koji zbog održavanja radnog mesta i izdržavanja porodica nemaju drugi izbor sem tišine? Uzima li neko u obzir sve te hiljade svedoka koruptivnih poslova, razmišlja li o njihovom političkom značaju i težini, o potencijalu njihovog oslobađanja? Poziva li ih da podignu svoj glas? Večito se u Srbiji traga za jednim liderom, jednom strankom, jednim savezom. Kao da postoji problem, pa i otpor, da se stane iza jedne ideje, jasno formulisane, koja se nameće kao vrednosni okvir i nesporni javni interes koji svako sa elementarnom političkom kulturom ne može da ne uvaži, te da ostvarivanju te ideje doprinese sopstvenim, autentičnim pregalništvom. Politika ideja, a ne politika liderstva, danas je nasušna potreba ovog moralno i kulturno razvaljenog društva. Kada je Beograd u pitanju, ideja iza koje bi danas komotno mogao – tačnije, morao – da stane najširi opozicioni blok, uz elementarno usaglašene vrednosne principe savremenog, slobodnog sveta, zaista ne zahteva preterani intelektualni napor. Naprosto, neophodno je srušiti kriminalnu vlast: osloboditi institucije od očigledne korupcije, obustaviti očigledno kriminalom motivisano rušenje i otimanje Beograda, zaustaviti očiglednu pljačku javnog novca. Međutim, već je i takva, svakom razumljiva, platforma za spas razvaljenog grada kompromitovana u samom startu, i to naizgled suicidalnim prihvatanjem objedinjenih izbora na svim nivoima, a nasuprot potpuno razumnom zahtevu za njihovo razdvajanje, zahtevu koji tako nesumnjivo jača položaj opozicije, pre svega u Beogradu, da se njegovo (samo)ignorisanje jedino može smatrati namernim izazivanjem suprotnog učinka. Reklo bi se da je jedan od problema, kad je u pitanju ma kakva saglasnost o najavljenim izborima, već odavno nametnuti utisak da izbori suštinski sve vreme ishode ne iz legitimnih zahteva opozicionih stranaka, ne iz nasušne potrebe da se izbori dogode, već iz nekakvog javnosti nepoznatog dogovora, odnosno kao pristanak na nešto što, sasvim logično, opoziciji, posebno građanski i evropski orijentisanoj opoziciji, naprosto ne može da ide u prilog. Nikakav, bilo čiji ekskluzivni dogovor, pogotovo sa Aleksandrom Vučićem, naprosto ne sme da bude osnov za održavanje izbora, jer se već time garantuje da takvi izbori neće doneti ništa dobro. Opozicija bi zato, u što širem uzajamnom razumevanju, zajedno sa građanima, sa aktivističkim organizacijama, morala da insistira na tome da nijedan tajni dogovor ne bude osnov za predstojeće izbore, da izbori moraju da se dogode ne
Zajedno: Nije bitno da li je Aca Bosanac ili Mohikanac – bitno je što je kriminalac i što redom kupuje simbole Beograda
Nakon osvajanje Geneks kule, koju je kupila firma Aleksandra Kajmakovića, poznatog pod nadimkom Aca Bosanac, sada je na redu pozorište za decu „Boško Buha“ na Trgu Republike. Poslanici i gradski odbornici stranke Zajedno pružaju podršku zaposlenima u pozorištu „Boško Buha“ koji su juče protestovali zbog proterivanja iz njihovog prostora. Grad je bez ikakvog znanja promenio vlasničku strukturu prostora koje već 50 godina uspešno i na radost mnogih generacija koristi poznato dečje pozorište „Boško Buha“. „I to nije nikakva greška u katastru, već grad Beograd protivzakonito i ispod radara rasprodaje sve najvrednije što ima, jer kriminalce ne zanima kultura, ne zanima ih pozorište, već samo cena kvadrata i profit“, rekao je Đorđe Miketić, narodni poslanik stranke Zajedno. Iz Zajedno podsećaju da Kajmaković, poznatiji kao Aca Bosanac u Skadarliji drži restorane „Tri šešira“, „Dva goluba“ i „Zlatni bokal“. Vlasnik je restorana „Temperament“ koji se nalazi u Beton hali, potom noćnog kluba „La Fayette“ u Karađorđevoj ulici, kluba „Casina“ na Terazijama. On takođe, u svom vlasništvu poseduje i hotel „Casina“, zatim klub „Teatro“ u Sarajevskoj, te splav „Port“ kod Ušća. Vlasnik je i „Caffe Theatre“ poznatiji pod nazivom „Kod konja“, potom kafića „Boutique“ i ekskluzivnih apartmana pod istim imenom. Od skora je isti čovek vlasnik i Geneks kule koju je kupio na licitaciji. „Naprednjačkim proizvođačima istorijskih falsifikata, kič-fasaderima i neimarima šupljih trgova palo je na pamet da pozorište Boško Buha presele na opustošeni Savski trg, u zgradu pošte nad kojom se, kao i nad Železničkom stanicom, priprema najnoviji čin nasilja i pranja para: prišivanje krivotvorene fasade s početka XX veka na postojeću zgradu iz pedesetih godina“, izjavio je Dejan Atanacković, odbornik u Skupštini grada Beograda iz koalicije Moramo / Zajedno. On je dodao da je već to dovoljan razlog, mada svakako ne i jedini, da Beograd koji drži do sebe ne dozvoli ovom prostačkom okupatoru da se istorijsko beogradsko pozorište premešta u još jednu režimsku arhitektonsko-istorijsku laž i projekat za pranje para. U stranci Zajedno veruju da protest kolektiva „Boška Buhe“ daje primer kako se kaže NE! Ne – uništavanju, raseljavanju, rasprodaji, banalizaciji Beograda! Ne – režimskom kriminalu! „Iseljenje pozorišta nećemo dozvoliti, i pružamo punu podršku glumcima i zaposlenima. Takođe, tražićemo da Sekretarijat za imovinske i pravne poslove hitno ispravi grešku zbog koje je ovaj prostor dopao u ruke Kajmakoviću, u suprotnom pokrenućemo krivične prijave protiv odgovornih lica u institucijama grada Beograda“, dodao je Miketić. Beograd neće mirno gledati kako nestaju simboli grada, jer nije bitno da li je Aca bosanac ili mohikanac, važno je to što je kriminalac, a to je nedopustivo.
Atanacković: Zašto je Šapićevo obezbeđenje sačinjeno od kriminalaca i plaćenika
Odbornik stranke Zajedno u Skupštini grada Beograda, Dejan Atanacković, upitao je danas gradonačelnika Aleksandra Šapića ko mu je obezbeđenje, ocenjujući da je “sačinjeno od kriminalaca i plaćenika”. Zahtevamo od Aleksandra Šapića da smesta javno saopšti ko su batinaši koji mu se, sada već redovno, stavljaju na raspolaganje. Odakle novac za “obezbeđenje” gradonačelnika sačinjeno od kriminalaca i plaćenika? Da li građani Beograda plaćaju angažovanje batinaša da “brane” i sprovode u delo interese kriminalnih krugova oko Aleksandra Šapića? Da li gradonačelnik šalje poruku građanima Beograda da u slučaju protivljenja odlukama vlasti mogu da računaju na napade i pretnje maskiranih batinaša? Koja je veza Nenada Milanovića, Šapićevog šefa kabineta, sa kriminalnim krugovima? S kojim pravom Aleksandar Šapić skrnavi mesto gradonačelnika Beograda okružujući se kriminalnim bandama i ukidajućic nadležnosti policije? Zahtevamo odgovore.
Poslanici i odbornici opozicionih stranaka traže zaustavljanje kreditiranja rušenja Starog savskog mosta u Beogradu
Odbornik u Skupštini grada Beograda iz koalicije Moramo / Zajedno Dejan Atanacković i Tamara Tripić iz Mreže za demokratski dijalog, su u ime odbornika koalicije Moramo, Ujedinjeni i Narodne stranke, kao i narodnih poslanika koji su podržali apel za odbranu Starog savskog mosta potpisali i uputili apel francuskoj ambasadi i banci Paribas da zaustave kreditiranje rušenja ovog beogradskog mosta. Dejan Atanacković iz stranke Zajedno koji je inicijator ovog kolektivnog obraćanja objašnjava da je namera da se ukaže da je davanje kredita ovoj vlasti za tu svrhu, stvar koja baca ljagu korupcije i bahatosti na svakog učesnika u takvom poslu. „Obratili smo se francuskoj banci Paribas s namerom da ukažemo na to da je najavljeno rušenje Starog savskog mosta, za koji je ova banka odobrila kredit Vladi Srbije, u suprotnosti sa interesom građana Beograda. Reč o mostu koji je simbol antifašističke borbe i građanskog otpora, koji se prostorno i vremenski nadovezuje na Staro sajmište kao mesto Holokausta, da se rušenjem mosta stvaraju ogromni problemi za ionako tešku saobraćajnu situaciju u Beogradu, te da su čitav postupak i priprema projekta rušenja starog i gradnje novog mosta u potpunosti netransparentni, sa elementima osnovane sumnje u duboko koruptivan posao“, rekao je Atanacković. Isto pismo je prosleđeno i francuskoj ambasadi u Beogradu, sa očekivanjem da Francuska, s kojom delimo jednak odnos prema antifašističkoj borbi, doprinosi kulturi antifašizma, a ne da učestvuje u rušenju obeležja antifašističke borbe. „Podsetili smo i da je Srbija, kao i Francuska, potpisnik evropske Faro konvencije, i da je u obavezi da je primenjuje, a koja se odnosi na neophodne i održive evropske politike zaštite kulturnog nasleđa“, izjavio je Atanacković. On podseća da je pre nekoliko dana započeto rušenje nemačkog paviljona na Starom sajmištu, te da je u skladu sa tim i pismo ažurirano upravo tom informacijom. Time je ukazano na apsolutnu urgentnost zahteva za podršku u očuvanju kulturne baštine, posebno one koja se tiče mesta sećanja, „još jednog pojma koji je više nego jasan našim evropskim i francuskim sagovornicima“. Stranka Zajedno će nastaviti da sarađuje sa političkim organizacijama i udruženjima građana koji se protive ovom vandalskom i besmislenom rušenju koje nema nijedan drugi cilj sem zadovoljenja privatnih interesa koruptivnih krugova okupljenih oko naprednjačke vlasti. Pokrenućemo i podržaćemo borbu za odbranu našeg mosta i pozvaćemo građane na masovnu pobunu u slučaju pokušaja vlasti da otpočne njegovo rušenje.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
