najpre bih hteo da odreagujem na Vašu konstataciju da je „Istorijski muzej Srbije prvi put od svog osnivanja, nakon 58 godina postojanja, dobio jedinstveni spomenik kulture za svoj novi stalni dom, dok ranije za ovakve odluke nije bilo političke volje.
Svakako ste u pravu u jednoj stvari: nije bilo volje, a posebno ne volje nas, građana Beograda, da nam istorijska i potrebna železnicka stanica, zarad kriminalnog širenja Beograda na vodi, bude oteta, lišena funkcije i pretvorena, ne u muzej – što je takođe stvar potpuno nezakonite samovolje – već u fasadu iza koje se kriju ruinirane prostorije, razvaljeni ulazi u zgradu, zidovi oprljeni vatrom i neobezbeđene rupe opasne po život.
Postavio bih Vam jedno pitanje: od kakvog je to šuta i smeća u protekle dve godine, kako kažete, čišćen spomenik kulture? Otkud uopšte šut i smeće u spomeniku kulture od velikog značaja? Ko je dozvolio da se spomenik kulture prepusti nemaru i upropašćavanju, da se u enterijeru taloži otpad, da se lome stakla, urušava tavanica, razvaljuju ulazi, i da se uopšte zgrada dovede u stanje evidentne ruiniranosti u kojem se sada nalazi?
Ne znam na koji period tačno mislite kada govorite o dve godine navedenih aktivnosti, ali ta tvrdnja je u potpunoj suprotnosti sa uvidom u stanje zgrade već duži niz meseci, o čemu smo vam ponudili i medijske izveštaje i lična svedočenja u krivičnoj prijavi koju smo protv Vas podneli.
Podsetiću Vas da aktuelnom stanju zgrade zelezničke stanice prethode meseci medijskog obaveštavanja javnosti o očajnom stanju u kojem se zgrada i njena neposredna okolina nalaze, o čemu sam se i lično uverio više puta tokom proteklih meseci, i o čemu sam vas obavestio dopisom od 11. novembra 2022.
To što je javnost videla, i što i danas može da vidi, nažalost ne svedoči o godinama „temeljne revitalizacije“, već o godinama temeljnog nemara i propadanja, uz povremena hitna raščiščavanja deponije kada vas na to natera pritisak javnosti, a koja se u kratkom roku iznova formira, kao što je bio slučaj krajem septembra prošle godine.
Iz sredstava koja spominjete, a koja je Ministarstvo kulture odredilo za uređenje novog muzejskog prostora, sasvim je očigledno, imajući u vidu ruiniranost zgrade, da će javnim novcem – novcem građana – najpre morati da bude pokrivena sanacija prouzrokovane štete, a za koju ste prema svojim nadležnostima direktno odgovorni.
Nije tu reč, gospođo Gojković, o nečijoj vikendici, pa da bude lična stvar vlasnika da li je polupao prozore, razvalio plafon ili izazvao požar i posle krpio štetu svojim parama. Čak i kada bi sutra bili definitvno uklonjeni svi tragove štete, to Vas ne može osloboditi odgovornosti što ste omogućili da šteta nad spomenikom kulture bude pričinjena.
Koristim ovu priliku i da Vas pozovem da iznesete u javnost informacije o projektu muzeja koji se finansira javnim novcem, a krije od javnosti. Uz jednaku samovolju s kakvom nam je oteta železnička stanica, a Savski trg pretvoren u besmislen prostor kojim dominira višemilionska pseudoistorijska kič-statua čija je cena protivzakonito proglašena državnom tajnom, u toku je priprema u potpunosti netransparentnog i duboko zabrinjavajućeg tretmana kulturne baštine. Gde je projekat muzejskog prostora za koji se građani zadužuju kreditom od 10 miliona evra? Gde je projekat čija je samo tehnička dokumentacija koštala 29 miliona dinara?
Na kraju, želim da Vas obavestim da će krivična prijava protiv Vas zbog osnova sumnje da ste svojim nečinjenjem, odnosno svesnim propuštanjem da zaštitite spomenik kulture Železničku stanicu, pričinili veću materijalnu štetu, biti aktuelna i nakon što budete smenjeni sa položaja na kom se nalazite i da od tužbe, koja je podneta u ime javnog interesa građana Beograda i Srbije, nećemo odustati. Naravno, svakom je jasno da ono na šta u ovom trenutku možete da se oslonite jeste disfunkcionalno i instrumentalizovano tužilaštvo, zarobljeno od strane režima čiji ste deo.
Ali i to će doći na svoje.
Srdačno,
Dejan Atanacković, odbornik Zajedno i pisac
