Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić objavio je, da je Vlada Srbije potpisala ugovor za izgradnju dvocevnog tunela od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta u Beogradu dužine oko 2 km. Kako ističe Tim za saobraćaj stranke Zajedno, predvođen saobraćajnim inženjerom i međunarodnim ekspertom za saobraćaj čija se idejna rešenja primenjuju u Ljubljani, Slovenija, Dragomirom Lukićem, ugovor za izgradnju ovog dvocevnog tunela za motorna vozila potpisan je sa kineskom državnom kompanijom PowerChina, koja je posao izgradnje tog tunela dobila bez tendera, jer je Vlada Srbije prihvatila njihovu ponudu od 211,4 miliona evra; LOT 2, što je 52,85 mil. €/km tunelske cevi. U isto vreme u Sloveniji se gradi slovenački deo druge cevi tunela Karavanke u dužini od 3.446 m + 100 m galerije, a posao izgradnje je na tenderu za 120 miliona evra dobila turska kompanija Cengiz, što daje cenu od 34,82 mil. €/km tunelske cevi. Drugi primer je izgradnja druge cevi tunela Učka dužine 5,63 km koju za 200 miliona evra gradi konzorcijum Bouygues, gde je dogovorena cena 35,52 mil. €/km tunelske cevi. Dakle, više je nego očigledno, da je cena izgradnje km tunela od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana skoro za 50% veća nego cena izgradnje drugih cevi tunela Karavanke i Učka i to je posledica činjenice, da je posao izgradnje bez tendera poveren kineskoj državnoj kompaniji PowerChina. Inače, za one kojima nije poznato, sve kredite koje Srbija dobija od Kine realizuju se preko kineske državne EXIM banke, pa je Srbija u obavezi, da izgradnju infrastrukturnih objekata koji se finansiraju kineskim kreditima poveri kineskim državnim kompanijama i to bez tendera. Uz to Vlada Srbije je pre kratkog vremena potpisala u Kini ugovor o kupovini pet garnitura putničkih vozova iako je opšte poznato, da ti vozovi mogu da budu i ,,Made in Serbia”, dakle proizvedeni u Srbiji. Izgradnjom tunela se daje prioritet dumskom saobraćaju, što je u 21. veku protivno svim logikama razvoja grada i protivno je važećem planu generalne regulacije (PGR) šinskih sistema usvojenim 2021. godine. Takođe, nedopustivo je da se bez novog Generalnog urbanističkog plana Beograda planira infrastrukturni razvoj Beograda koji je suprotan održivom razvoju. Stoga, Zajedno Beograd predlaže hitno i maksimalno korišćenje postojećih šinskih sistema. Linije BG voza se moraju pustiti do Pančeva, Pazove, kao što je nekada BEO voz saobraćao, i utrostručiti broj polazaka do Lazarevca i Mladenovca. BG voz do Karaburme i Višnjice bi mogao funkcionisati već sledeće godine, jer su tuneli Karaburma već izgrađeni. Ove brze a jeftine mere bi smanjile gužve u beogradskom saobraćaju za 15% preko mostova, čak i pre izgradnje metroa.
Narodna bibiloteka Srbije na Kosančićevom vencu je porušena u aprilskom bobmardovanju Beograda 1941. godine od strane Hitlerove avijacije i do danas nije obnovljena, ali je očuvana jer je proglašena za spomenik kulture od izuzetnog značaja. Gradski odbor stranke Zajedno, upozorava da je predratna Narodna biblioteka sada pod novim napadom i to domaćih okupatora kojima od kulture i identiteta važnija vrednost parcele. Tik uz nekadašnju Narodnu bibiloteku, nalazila se najstarija kuća na Kosančićevom vencu koja je pre nekoliko meseci srušena (pod izgovorom sanacije i adaptacije). Međutim na terenu vidimo da nije u pitanju sanacija starog objekta, već izgradnja poptuno novog sumnjivog objekta, koji ugrožava čitav zid stare bibiloteke, tj. spomenika od kulturno-istorijskog značaja. Skupština grada Beograda je pre dve godine izmenila plan detaljne regulacije (PDR) za Kosnačićev venac, što je omogućilo nekontorlisanu gradnju visokih zgrada, hotela i spa-centara, diskoteka i noćnih klubova. „Po novom planu, olakšana je nadogradnja ili rušenje postojećih zaštićenih zgrada i kuća, pa čak i zidanje na arheološkim nalazištima, te je celokupna zaštićena kulturno-istorijska celina Кosančićevog venca ugrožena od strane divljeg investitorskog urbanizma. Protiv ovih izmena smo se svojevremeno bunilil i pisali primedbe“ – napominju iz gradskog odbora Zajedno. Pozivamo sve građane da potpišu peticiju: Potpišite peticiju ovde https://shorturl.at/suxDT. Moramo dati sve od sebe i naterati institucije da rade u interesu javnosti, u interesu naše kulture i identiteta, dok svojim tajnim dogovorima nisu uništili sve ono što reprezentuje naš Beograd i našu kulturu.
Gradonačelnik u ostavci i kandidat za nastavak naprednjačkog uništavanja i pljačkanja Beograda, Aleksandar Šapić, najavio je nedavno početak gradnje pešačko-biciklističkog mosta između Ade Ciganlije i Omladinskih brigada, za proleće sledeće godine. Na stranu sad Šapićeva predstojeća politička i pravna sudbina, ovim pismom želim da se obratim budućoj vlasti, prijateljima i bivšim kolegama iz Skupštine grada koji su sada u kampanji na raznim lokacijama u Beogradu i u direktnom razgovoru sa građanima. Peticiju protiv izgradnje spomenutog mosta potpisalo je 10.000 stanovnika Blokova 70 i 70a. Povodom toga, početkom godine organizatori peticije obratili su se pismom odborničkim grupama u Skupštini grada. Racionalno i detaljno obrazožili su svoje razloge. Napominjem da je reč o ljudima koji apsolutno podržavaju razvoj biciklistickog saobraćaja, pešačkih staza, koji se aktivno zalažu za biciklističku infrastrukturu, koji nude predloge i pozivaju na dijalog, ukratko, daleko od toga da je reč o protivljenju biciklističkom mostu kao takvom. Protive se nečemu drugom – nepromišljenom i indiferentnom odnosu vlasti koja je donela plan detaljne regulacije kojim se u potpunosti zanemaruju evidentni propusti i problemi koje će taj projekat mosta, na mestu na kom je planiran, doneti ljudima koji žive u tom kraju, dakle onima kojih se to najdirektnije tiče. A doneće povećanje automobilskog saobraćaja, gužvu, zagađenje, buku, jer sasvim je izvesno da će Omladiinskih brigada postati još jedan parking prostor za Adu Ciganliju, kao što uostalom i stoji u PDR-u. Samim planom gradskih vlasti predviđeno je da se na tom mestu masovno ostavljaju automobili, a što je, sa stanovišta stanovnika Blokova, potpuno suprotno smislu jednog biciklističkog mosta kojim bi trebalo da se utiče na smanjenje zagađenja, na zaštitu životne sredine, na zaštitu od buke i gužve. Predviđena je tim planom garaža koja bi trebalo da ima 140 mesta, ali prepoznatljivom promućurnošću odlazeće gradske vlasti, ona je planirana na površini gde već postoji prostor za parkiranje za oko 70 vozila, tako da će se tom garažom efektivno dobiti ne 140 već 70 mesta, što je svakako nedovoljno za potrebe koje bi nastale. Sem toga, prebrojte jednom kad budete dokoni 70, pa i 140 automobila na Adi, da biste videli koji je to procenat od ukupnog broja parkiranih vozila. Postoji takođe i bojazan – i na to je ukazivalo i udruženje Ministarstvo prostora – da li će se i na koji način sprečiti, da most koji je predviđen za bicikle i pešake ne bude zloupotrebljen za prevoz motornim vozilima. Konačno, tu je i onaj verovatno najveći problem, a to je opasnost od bilo kakve gradnje na tom području, jer to je područje odbrambenog nasipa, gde gradnja potencijalno ugrožava zaštitu od poplava, a znamo koliko su, brigom bivšeg predsednika opštine Novi Beograd, nasip i područje vodoizvorišta već uveliko devastirani divljom gradnjom. Stanari blokova takođe poručuju: dajte da se te 2,6 milijarde dinara, odobrene u budžetu za 2023. godnu, za jedan sezonski most – jer to je most koji bi se uglavnom koristio kada vremenske okolnosti to dozvoljavaju – upotrebe pametnije, da se, na primer, obnove i prošire kapaciteti obrazovnih institucija, škola i vrtića. Građani saopštavaju ono što su njihove realne potrebe, i traže javnu i stručnu raspravu. Traže da se otvori pitanje lokacije mosta, da se analizira šta je to što se dobija, šta se gubi, a šta je realno potrebno. Čemu uopšte služi jedan plan detaljne regulacije ako se njime ne ulazi u detalje životnih potreba, ako se njime ne identifikuje društveni i javni interes? Služi korupciji, služi namirivanju ortaka, služi zadovoljavanju ličnih sujeta, služi da se na nekom drugom mestu, na nekoj teelevijizi daleko od stvarosti, stiču populistički poeni. Pritom, u skladu sa uobičajeno muljavim raspolaganjem javnim novcem, sada se, uz već odobrena sredstva u budžetu, podiže kredit kod Evropke banke za obnovu i razvoj u nesaopštenom iznosu za “projekat vrednosti 15-17 miliona evra”, i zapravo se tek sada raspisuje tender za tehničku dokumentaciju u iznosu od 1.1 milion evra za most za koji su u februaru ove godine već odobrena sredstva u iznosu od 22 miliona evra. Pozivam zato pretendente na buduću beogradsku vlast da izađu u susret zahtevima stanara blokova, pa i da već sada kampanja Srbije protiv nasilja uključi razgovor sa stanarima Blokova o toj temi, da se razmotri neka druga pogodnija lokacija za postavljanje biciklističkog mosta, ali naravno u dogovoru sa svima kojih se to direktno tiče. Trideset opozicionih glasova, nasuprot pedeset sedam iz vladajuće koalicije, usprotivilo se Planu detaljne regulacije kojim se predviđa izgradnja tog mosta. Odjek tih trideset glasova, a to je otprilike ono što se udružilo u koaliciju Srbija protiv nasilja, morao bi danas da se čuje. Jer moramo da postavimo jedan civilizacijski standard na koji će se svaka buduća vlast obavezati: ako je jedan projekat direktno ugrožavajuć za ljude koji žive u delu grada gde se projekat realizuje, onda je ugrožavajuć za sve. Ne može da bude dobar ni za koga. Neko će reci, pa koristan je za sve one koji će prelaziti taj most. Ali nije tako. Na takav se način samo legitimizuje invazivna intervencija, bilo kad i bilo gde, pod vašim prozorom, kroz vašu ulicu, u vašem parku, mimo javnog interesa, i tome se treba već danas suprotstaviti, kroz glasnu kampanju podrške svim građanima koji godinama brane svoj kraj i brinu o svom životnom okruženju. Dejan Atanacković
Predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” predali su u Gradskoj izbornoj komisiji listu kandidata za učešće na izborima za odbornike i odbornice u Skupštini grada Beograda. Lista je predata uz potpise građana/ki koji je podržavaju. Nosilac liste je Dobrica Veselinović, dok je kandidat za gradonačelnika Vladimir Obradović. Lista „Srbija protiv nasilja – Dobrica Veselinović – Vladimir Obradović“ će se 17. decembra na glasačkim listićima nalaziti pod rednim brojem tri.
Beogradski odbor stranke Zajedno je 31. oktobra organizovao akciju u okviru koje su aktivisti stranke, predvođeni Đorđem Miketićem uklonili zaštitnu ogradu na nelegalnim radovima na Kalemegdanu, na mestu gde je trebalo da nikne ugostiteljski objekat pored najavljene gondole. „Uklanjanjem zaštitnih ograda sa nelegalnih radova na Kalemegdanu, simbolično smo započeli proces oslobađanja Beograda, koji će se u potpunosti završiti nakon narednih izbora“, izjavio je Miketić, narodni poslanik i predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno, nakon akcije na Beogradskoj tvrđavi. Ruglo koje je stajalo nakon propalog plana sa gondolom otišao je u zaborav. Bitku za Beograd planiramo da dobijemo 17. decembra jer nema više zamajavanja sa uništiteljima Beograda. Zajedno radimo da povratimo sjaj gradu kog volimo!
U Beogradu, 7. novembra 2023. godine, narodni poslanik stranke Zajedno, Đorđe Miketić odjavio je sa svoje adrese nepoznatu osobu. Miketiću je stigla pošta u ime nepoznate osobe koja je, prema evidenciji, bila prijavljena kao stanar na njegovoj adresi iako takvu osobu ne poznaje. Iz tog razloga odlučio je da se pozabavi ovom situacijom i da obezbedi svoju adresu od daljih nepravilnosti. Važeća procedura za odjavljivanje „slepih stanara“ je veoma komplikovana ali postoji i kraći put. Standardna procedura je da vlasnik nekretnine prvo treba da poseti Upravu za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, koja se nalazi na adresi u Ljermontovoj (sa privremenim sedištem u Omladinskih brigada 1). Tamo, uz dokaz o vlasništvu nad nekretninom, podnosi zahtev za informacije o spisku stanara prijavljenih na toj adresi. Međutim, tek nakon što se uplati odgovarajuća naknada i prođe mesec dana čekanja, vlasnik stana ima mogućnost da odjavi „slepe stanare“ sa njegove adrese prebivališta što će biti kasno za predstojeće najavljene izbore 17. decembra. Lakši i brži put je da vlasnik stana u lokalnoj policijskoj upravi podnese zahtev za odjavom svih prijavljenih lica sa svoje adrese, osim onih koji su tu zaista i prijavljeni. Tako će skratiti proceduru za mesece dana i onemogućiti da ti “slepi stanari” učestvuju na izborima na toj adresi. Takođe je neophodno da vlasnik ponese dokaz o vlasništvu nad nekretninom kao i uplati 330 dinara na ime republičke takse i ponese odštampanu ličnu kartu.
Član stranke Zajedno prof. dr Milan Bjelica je jedan od delegata na Svetskom forumu za demokratiju koji se ovih dana održava u Strazburu. Tema ovogodišnjeg događaja je “Demokratija = mir?”. Na otvaranju skupa naglašeno je da je put do demokratije i mira – učešće na izborima. Stranka Zajedno će sa svojim partnerima 17. decembra u Srbiji pobediti nakon čega možemo ponovo izgraditi demokratsko društvo.
U toku je priprema za seču i uništenje parka kod hotela Bristol, (parcela 473/1 KO Savski venac) parka koji postoji najmanje sto godina i jedan je od najstarijih beogradskih parkova, zaostavština trgovca i zadužbinara Luke Ćelovića, saopštio je danas gradski odbornik iz stranke Zajedno, pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković. Kako kaže Atanacković uništenje parka se planira zarad gradnje dvoetažne podzemne garaže, u sklopu širenja Beograda na vodi. „Urbanistički projekat se ovih dana priprema krišom, zajedno sa tehničkom dokumentacijom za građevinsku dozvolu, a po izradi, projekat će formalno biti sedam dana na javnoj prezentaciji otvorenoj za primedbe koje se uobičajeno odbijaju“, saopštio je Atanacković. On dodaje i da se u parku između ostalog, nalazi spomenik Krst kod Male pijace (ili Krst kod Malog pijaca), koji je na tom mestu postavljen 1907. godine i jedan je od prvih javnih spomenika u Beogradu. „Park kod Ekonomskog fakulteta takođe je predviđen za seču zbog izgradnje tunela, tako da taj čitav kraj, u nameri naprednjačkih mrzitelja svega zelenog, ostaje bez ijedne travke i stabla. Naravno, firma Beograd na vodi po običaju nudi ulickani rendering nekog besmislenog prostora sa četiri drveta i betonom okruženog zgradama među kojima šeta izmišljeni srećni narod. To bi, po njihovoj zamisli bio naslednik stogodišnjeg parka, lažni park, u lažnom gradu, za lažne ljude“, rekao je Atanacković. On smatra da je neophodna reakcija aktivista, političkih organizacija, građana, „izbori se bliže i ovo je dobar i važan momenat da se na svakom mestu koje je pod napadom okupatora ustane u odbranu grada“, poručuje Dejan Atanacković.
„Uklanjanjem zaštitnih ograda sa nelegalnih radova na Kalemegdanu, simbolično smo započeli proces oslobađanja Beograda, koji će se u potpunosti završiti nakon narednih izbora“, izjavio je Đorđe Miketić, narodni poslanik i predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno, nakon akcije na Beogradskoj tvrđavi. Aktivisti stranke, predvođeni Miketićem uklonili su zaštitnu ogradu na nelegalnim radovima na Kalemegdanu, na mestu gde je trebalo da nikne kafić pored najavljene gondole. „Na ovom mestu je počinjen zločin nad Beogradom i nad njegovim simbolom, Kalemegdanskom tvrđavom. Posečena stabla, omiljena disciplina SNS vlasti u Beogradu, narušavanje izgleda Kalemegdana i novi, bespotreban, projekat, za novu pljačku u gradu. Danas je to srušeno, a definitivno će biti prekinuto 17. decembra nakon izbora koji nam slede“, poručio je Miketić. Miketić je pozvao građane da izađu na izbore i svojim izborom smene ovu štetočinsku vlast. „Kao što smo mi danas ovde snagom naših mišića i jedinstva uklonili ovu ogradu, pozivam vas da i vi 17. decembra snagom vaše volje za zelenim i uređenim Beogradom, uzmete olovke u ruke, izadjete na birališta i oslobodite Beograd“, zaključio je Miketić i najavio da će u narednom periodu stranka Zajedno ponovo ukazati na sve zločine koje je ovaj režim načinio nad Beogradom, kako ne bi bili zaboravljeni i podsetili građane šta treba da bude njihov izbor 17. decembra.
Poslanička grupa stranke Zajedno u Narodnoj skupštini je zvanično sotavila pitanje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću o broju građana koji su u poslednje vreme prijavili prebivalište ili boravište u Beogradu. U zvaničnom dopisu koji potpisuje šef poslaničke grupe i kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović od ministra Gašića se traže podaci o broju građana koji su prijavili prebivalište ili boravište na teritoriji Grada Beograda i to u periodima od: 1. februar – 31. mart 2022. godine; 1. septembar – 31. oktobar 2022. godine; 1. septembar – 27. oktobar 2023. godine. U zahtevu se posebno traže podaci za opštine i naselja: Čukaricu, Novi Beograd, Palilulu, Rakovicu, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdaru, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac,Surčin, Barajevo, Grocku, Sopot,Beli potok, Vrčin, Mirijevo, Batajnicu, Barič, Borču, Resnik, Ralju, Železnik i Sremčicu. Kao i da se posebno dostave informacije o broju lica čije je prethodno prebivalište/boravište bilo na teritoriji Grada Niša i Grada Novog Sada.