Milošević: Hoćemo pristojnim jezikom da razgovaramo

Protesti su nastali iz potreba normalnih ljudi da saberu bol i tugu na jednom mestu, da osetimo da nismo sami, da u tišini podelimo očaj. Naredni protesti su izazvani negiranjem odgovornosti za sve što se desilo i stvorili su bes i gnev prema odgovornima na vlasti koji su i doveli do ovakvih tragedija svojim delovanjem. Taj bes i želja za pravdom je prisutan kod  građana koji se iz subote u subotu okupljaju u Beogradu i koji neće odustati.

Nakon tragedija koje su nas zadesile u maju mesecu započeli su protesti na ulicama Srbije. Oni se nastavljaju, kao što vidimo i tokom leta.  Zašto protesti i zašto treba protestovati?

Nakon tragedija koje su nas zadesile u maju mesecu, svi smo osetili tugu i bol koji nismo mogli da smirimo u sebi. Osećaj da je Srbija, kao zemlja i mi kao društvo u njoj, došlo do toga da dete uzme pištolj i ubije svoje vršnjake ili da neko ide ulicom i puca na ljude je bilo poražavajuće za sve pristojne i misleće građane Srbije. Jasno je da smo posrnuli, da smo izgubili onaj osnovni osećaj koji država i institucije treba da pruže, a to je sigurnost.

Protesti su nastali iz potreba normalnih ljudi da saberu bol i tugu na jednom mestu, da osetimo da nismo sami, da u tišini podelimo očaj. Naredni protesti su izazvani negiranjem odgovornosti za sve što se desilo i stvorili su bes i gnev prema odgovornima na vlasti koji su i doveli do ovakvih tragedija svojim delovanjem. Taj bes i želja za pravdom je prisutan kod  građana koji se iz subote u subotu okupljaju u Beogradu i koji neće odustati. Po Srbiji, kao u našem Gornjem Milanovcu imamo proteste, građani su na ulici sa voljom da promene ovu stvarnost iz istih razloga.

Jedanaest godina je ova vlast u Srbiji. Za to vreme doveli su govor mržnje kao legitiman govor u medijima i institucijama, blaćenje svojih političkih protivnika lažima koje se mogu uporediti sa primitivnošću, misleći da će zauvek biti u poziciji da drže ovu zemlju zarobljenom. Zatrovali su medije rijaliti programima, na kojima su blud, razvrat, bahanije i nevaspitanje u svakom minutu, silnim analitičarima koji vređaju inteligenciju ovom narodu, kako bi oni imali svoj neograničeni prostor za širenje mržnje i laži.

I zbog svega ovoga nema povratka nazad. Neće se promeniti ništa, neće se situacija normalizovati, dok se zahtevi protesta ne ispune. I zato je potrebno protestovati.

Prisutni ste na porotestima kako u našem gradu, tako i u Beogradu. Koja je primarna poruka protesta?

Građani su na ulicama jer neće više da trpe ovu stvarnost koju je SNS stvorila u Srbiji. Zvona koja su nas probudila iz anesteziranosti silnim aferama koje je ova vlast pravila ( od helikoptera, Krušika, Jovanjice, stradanja Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu, rušenje Savamale, Cvijanova smrt, Oliver Ivanović, Veljko Belivuk i ekipa sa tribina….) su bila prejaka. I sada nema nazad. Ne možemo živeti u paralelnom univerzumu između režimskog informativnog programa i dnevnog života.

Hoćemo državu u kojoj mediji ne šire mržnju, nasilje i podelu, hoćemo da odgovorni za to širenje mržnje budu smenjeni i sankcionisani i da vlast odgovora, jer je dovela ovu zemlju do toga da se desila ovakva tragedija. To je najvažnija poruka građana koji su na protestu.

U kakvom okruženju nam odrastaju deca?

Ono što je evidentno je da smo postali duboko podeljeno društvo, gde su se određene vrednosti izgubile. Sve  je manje konteksta u kojem Srbiju možemo uporediti sa zemljama Evropske unije,tako da nam ostaje samo metafora da nam je sistem bušan poput švajcarskog sira. Bez uređenog sistema imamo privid normalnosti, a ta anomalija najviše utiče na najmlađe. U takvom okruženju kao rezultat imamo decu koja odrastaju uz pogrešne vrednosti, koje utiču na njihovo formiranje karaktera i svesti o sebi i društvu.

U našoj maloj sredini, kao što je Gornji Milanovac, reči predsednika opštine koje opisuju moje političko delovanje kao poziv da mladi uzmu pušku u ruke i ubiju predsednika Srbije, ili da želim da dođem na vlast vešanjem, ubistvima i nabijanjem na kolac, su reči koje pogađaju moju decu i koje i njih čine nebezbednim. A to tako izgovoreno služi ni za šta drugo nego da meni i mojima direktno ugrozi bezbednost. Na takvom primeru vidite da je mnogo toga otišlo u pogrešnom smeru, ali isto tako vidite i kuda nas vode ljudi na vlasti.

Koji su glavni problemi sa kojima se susrećemo na lokalu i kako Vam se, uopšte čini funkcionisanje lokalne vlasti minulih godina?

Osnovni problemi u Gornjem Milanovcu su netransparentnost u radu lokalne samouprave, kao i zapošljavanje nestručnog kadra, kojima su preskočili čak i čuvene rođačke i kumovske vrednosti. Ostalo je samo da se radi sve u svrhu partije, a ne opštine. Ako ćemo pristojnim jezikom da razgovaramo. Ono što je prouzrokovalo taj problem jeste bahatost i osionost u razumevanju ili bolje reći nerazumevanju funkcija koje donosi vlast. Ne možete se prvo, otuđiti od naroda, a zatim i raditi kako vam se prohte. Novac kojim se raspolaže je novac svih građana ove opštine a samim tim je potrebno i ulagati i stvarati u skladu sa potrebama građana.

Recimo, pitanje koje mladi ljudi postavljaju  stalno je kako obogatiti kulturni život, a mi imamo paradoks da deo doma kulture postaje hotel. Umesto da se stvori centar za mlade, za razvoj kulture, dijaloga, podsticanje osamostaljivanja, usavršavanja, mi dobijamo privatni turistički aranžman. U zdravom sistemu, pojedinac radi za društvo, dok je kod nas opšte društveno dobro stavljeno u ruke pojedinca. To je u njihovom objašnjenju potreba za razvoj grada, ali nije u shvatanju građana.

Mi iz stranke Zajedno, stalno ukazujemo na nepravilnosti. Još u januaru smo tražili da i naša deca imaju pravo na besplatne udžbenike, vrtiće i pravo na vaučere. Ako se ljudi iz vlasti ne bore da sva deca u Srbiji imaju jednaka prava, mi moramo tražiti ta prava, ma koliko nas oni ignorisali.

Svi mi koji se bavimo politikom, u ovom slučaju opozicionim radom, smo tu da ukažemo na potrebe građana i ono što su njihova razmišljanja.

Kako komentarišete narativ predstavnika vlasti u javnom prostoru?

Već sam o tome mnogo puta govorila. Količina napada političkih neistomišljenika na ličnoj osnovi silnim lažima i glupostima, mogu reći, prevazilazi sve granice. I ja razumem da shvataju da je potrebno da ih vrh njihove stranke primeti na bilo koji način, ali mora se imati makar malo pristojnosti i vaspitanja u izjavama. Napadi na novinare, na organizacije koje se bore za određene ciljeve je takođe bahato, jer sve doživljavaju lično. Očigledno je da postoji nedoraslost u pristojnosti narativa, ali i zloupotreba  pozicije koju su nezasluženo zauzeli. Suludo je poistovetiti svog vođu sa državom i smatrati svaki napad na vođu, napadom na državu. Ono što je evidentno je da ovakvo ponašanje koje ima za cilj verbalno nasilje nosi određene pravne posledice.

Kako ste, kao građanka Gornjeg Milanovca, doživeli vest o spisku milanovačkih botova, odnosno o licima koja sa lažnih profila na internetu, na najogavniji način diskredituju naše građane?

Više puta sam bila meta dotičnih osoba, koje me uglavnom i poznaju. Čak smo jednom od botova pomogli u izdavanju knjige kada smo kao organizacija Mladi Milanovca krenuli u rad. Sramotno je šta su ljudi spremni da rade radi interesa. To je valjda ono osnovno što se uči u kući. Drži se svojih principa. Ovde nije stvar samo u nepostojanju principa, nego i osnovne kulture. Ali mi je iskreno veća fascinacija, to što su mislili da se nikada za njihov identitet neće saznati. Da su zaštićeni i da mogu da pišu strašne laži i gadosti o svojim sugrađanima. Negde će ih neko upitati kako ih nije sramota. Možda će ih i biti. Znam da sam mojoj deci morala da objašnjavama da nisam lopov, da ne želim nasilje, da ne napadam nikoga. Valjda će i oni svojoj deci objasniti da su lagali zbog zarade,da su pričali neistine zbog ugovora od 3 meseca ili druge lične koristi.

Pogrešna je teza da ćemo ih juriti po ulicama. Sami će oni dolaziti da potkazuju jedni druge u želji da sačuvaju nešto što su sramno stekli i da sačuvaju slobodu. A to znači da će jedni od važnih činilaca prilikom rušenja ove vlasti biti baš ti neki koji su  i učestvovali u vlasti.

Sramota se vraća u javni život. I zato su tu protesti.

Sutra (petak) će biti ponovo protesti u trgu. Da li ste zadovoljni dosadašnjim tokom protesta i šta možemo očekivati dalje?

Građani na protestima i u Gornjem Milanovcu i u ostalim gradovima Srbije pokazuju da neće više da sede u svojim kućama pognute glave i da čekaju da neko drugi sredi situaciju. Uzeli su stvar u svoje ruke i neće odustati. Naš posao, posao opozicije je da budemo uz građane i da svi zajedno učinimo Srbiju boljim mestom za život.

Proteste ne treba meriti po broju ljudi na njima, već po širini shvatanja i slobodi izražavanja.

Kristina Milošević, predsednica opštinskog odbora stranke Zajedno u Gornjem Milanovcu i internacionalni sekretar, intervju za Takovske novine.