Osuđujemo svaki nacionalizam koji uvek i neminovno dovodi do velikih humanitarnih katastrofa. Devedesete godine su mračno doba u koje se nikada i nipošto ne smemo vratiti, doba velike saradnje između nosilaca mržnje, kada su nam barjaktari hrvatskog, srpskog i drugih nacionalizama bacili u oči velike priče o nacionalnoj superiornosti, žrtvovavši živote desetina hiljada ljudi, pripadnika kako svojih tako i drugih nacija – i sve zarad političkih pozicija i ličnog bogaćenja. Ovo nam se nikada ne sme ponoviti.
Moramo osvestiti, svako društvo za sebe, i činjenicu odgovornosti pred sobom i svojim komšijama, gde pozivamo svaku od strana da sagledaju krivicu svojih državnih struktura pred pravima i slobodama čoveka. Samo suočavanjem sa prošlošću i osudom njenih zločina ćemo uspostaviti prave politike pomirenja. Samo istinom i iskrenim izvinjenjem ćemo izaći iz vrtloga mržnje u koji nas nehumane političke elite tako lako iznova i iznova vraćaju.
Važno je da ruka bude pružena. A, što se nas tiče, najveće poštovanje onom društvu, onoj državi, koja smogne snage da to prva uradi. Iskreno i otvoreno, bez političkih kalkulacija. To smo dužni da učinimo pred svim žrtvama, to smo dužni pred svim našim ljudima.