“Srbiji je potreban strateški dogovor sa Zapadom, NEUTRALNA POZICIJA JE NEODRŽIVA”: Zelenović o sankcijama Rusiji, Kosovu i početku skupštinskih zasedanja

Želim da u Skupštini raspravimo kakvu poziciju će imati Srbija sa ovakvom politikom, ako Ukrajina dobije ovaj rat, a to će se vrlo verovatno desiti, ako vlada Rusije ne upotrebi nuklearno oružje – kaže Nebojša Zelenović, šef poslaničke grupe Zajedno-Moramo u Skupštini Srbije. U intervjuu za “Blic” Zelenović je govorio o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, mogućem strateškom dogovoru sa Zapadom, Otvorenom Balkanu, ali i kako bi problem Kosova mogao biti rešen. Kako vam izgleda početak skupštinskih zasedanja? – Nije realno da vlast dobrovoljno, bez borbe, odluči da parlament izgleda bolje nego do sada. Stranka Zajedno ima jasan plan svoga rada u Skupštini. Predložili smo novu poljoprivrednu politiku. Nedopustivo je da hrana bude ovoliko skupa, kada možemo da ishranimo deset puta više ljudi nego što u Srbiji danas živi. Tražimo subvencije od 200 evra po hektaru, gorivo bez akcize i PDV, đubrivo uz podršku od 200 evra po hektaru i premiju za mleko od 15 dinara po litru u svakom kvartalu. Ciljevi ove politike su da poljoprivrednici postanu imućni ljudi, da mnogo povećamo izvoz, a da hrana u Srbiji bude jeftina. Predložićemo politiku energetske efikasnosti – da svaka kuća i stan u Srbiji budu termoizolovani, da troše manje, a vrede više, a da vlasnik kuće počne da plaća investiciju tek kada vidi efekte uštede; da se postave solarni paneli na svaki od dva miliona krovova u Srbiji i time smanji proizvodnja struje iz uglja, a samim tim i zagađenje za pola. Dakle, cilj su dramatične uštede energije na grejanju i osvetljenju, povećanje vrednosti kuća i stanova i podsticaj da svaka porodica postane proizvođač struje. To će stvoriti veliki privredni rast u narednih 10 godina na čistoj zelenoj politici i otvoriti novih 30 hiljada zelenih radnih mesta. Predložićemo zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora. Ćuta je postao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Borićemo se za očuvanje zdravog života u svakom mestu u Srbiji gde postoji zagađenje. Sada je bitka za planinu Staricu. Vlast hapsi ljude, ali ne može niko da zaustavi pravedan bunt. Jeste li spremni da podržite neki predlog vladajućih stranaka ukoliko procenite da je dobar za građane? – Projekat Otvoreni Balkan podržavam od samog početka. Izvanredno je da Srbija, Albanija i Severna Maskedonija ukidaju granice za protok ljudi, robe i kapitala. Sa druge strane, ovako se u celini smanjuje rizik od sukoba na celom zapadnom Balkanu. Bez obzira na različite kritike Otvorenog Balkana, nikoga iz EU nisam čuo da ima nešto protiv ovoga. S druge strane tražićemo da se do tančina ispita poslovanje EPS-a. Ova vlast je preuzela odgovornost za ovu kompaniju pre deset godina, kada je EPS bila na jednakom funkcionalnom nivou kao nemački energetski sistem. Danas, posle menadžmenta koji je predvodio Grčić, slušamo kako budžet, po rečima ministara, svaki dan krvari zbog novca koji dajemo za uvoz električne energije. Pa, ko je kriv za ovaj sunovrat? Tražili ste od predsednika Skupštine da sazove vanrednu sednicu o situaciji nakon sporazuma koji su potpisali Nikola Selaković i Sergej Lavrov. Da li vam je lakše kada ste videli da je u tom sporazumu zapravo samo raspored međusobnih poseta zvaničnika dve zemlje? – Dan uoči sastanka Selakovića i Lavrova vlada Rusije je objavila da će baciti nuklearnu bombu ukoliko Ukrajina nastavi da oslobađa okupirane teritorije. Ta objava je bio trenutak kada više nije moguće pronaći bilo kakvo opravdanje da se ne uvedu sankcije. Mi smo se suočili sa činjenicom da jedna vlada preti svakom živom čoveku na planeti Zemlji, a prethodno je okupirala deo teritorije svoga suseda. Kada se ispostavilo da Ukrajinci dobijaju velike bitke i da mogu da pobede, onda je zaprećeno armagedonom. I onda Nikola Selaković potpiše sporazum o planu sastanaka, u naredne dve godine, sa ministrom spoljnih poslova takve vlade. Da, veoma sam uznemiren zato što je ministar moje države upravo napravio plan saradnje sa nekim ko nema problem da baci atomsku bombu, kada dobije batine od protivnika koga je napao i okupirao. Kažete da ste za uvođenje sankcija Rusiji. Zašto mislite da je neutralna pozicija neodrživa? – Srbiji je potreban strateški dogovor sa Zapadom. Neophodna nam je vizija zapadnog Balkana kao prostora mira, stabilnosti i velikog ekonomskog napretka. Ako uđemo u veliku diplomatsku ofanzivu to je ostvarivo. Agresija vlade Rusije na Ukrajinu spustila je gvozdenu zavesu na Evropu. Srbija je okružena NATO. Mogućnost geostrateškog izbora uvek teoretski postoji, ali praktično, u našem slučaju, ne postoji prostor za to. Vrednosno, mi se nećkamo između sveta slobode, koji ima svoje velike mane i nedostatke i sveta autokratije i tiranije. Napasti vojskom članicu UN, okupirati deo njene teritorije, zvanično izreći kako ukrajinski narod ustvari ne postoji i onda zapretiti uništenjem sveta jer vam je vojska lošija nego što ste mislili, oduzima svaki argument bilo kome ko se ne uključi u sprečavanje takve opasnosti. Želim da u Skupštini raspravimo pitanje-kakvu poziciju će imati Srbija, sa ovakvom politikom, ako Ukrajina dobije ovaj rat, a to će se vrlo verovatno desiti, ako vlada Rusije ne upotrebi nuklearno oružje. I, na kraju krajeva, nameravaju li vlasti Srbije da uvedu sankcije, ako atomska bomba bude bačena? Ako bude vremena i smisla za takvu odluku. Da li strahujete od eventualnog odgovora Rusije ukoliko se odlučimo za sankcije? – A čega da se bojimo? Da će baciti atomsku bombu i na nas. Treba da vidimo šta su velike dobiti dogovora sa Zapadom. Potpuno sam uveren da možemo doći do toga da potpuno uklonimo opasnost bilo kakvog vojnog sukoba na zapadnom Balkanu. Zatim, potpuno uklanjanje granica za bilo kakvu ekonomsku aktivnost i stvaranje male EU na ovom prostoru, na putu do potpune evropske integracije. Zato je Otvoreni Balkan dobar. Ovako bi se otvorio prostor da ceo region uđe u veliku zelenu, tehnološku revoluciju. EU i Amerika će potrošiti više hiljada milijardi evra i dolara da bi bila stvorena ekonomija koja ima značajan rast, a sprečava globalno zagrevanje. Uključenje u ovaj proces je pitanje da li će deca i unuci više od dvadeset miliona ljudi na ovom prostoru živeti u blagostanju, ili će se svi odavde iseliti. Da li je ovakav razvoj moguć u strateškoj