Author: zmadmin
Predstavnici Zelene balkanske mreže gosti Danskog parlamenta – Srbija može mnogo pomoći EU, ukoliko EU sada pomogne Srbji
Predstavnici Zelene balkanske mreže su bili gosti Danskog parlamenta. Tema za razgovore sa predstavnicima Danskog parlamenta na sastanku Odbora za evropska pitanja, bila je proširenje EU i kako se države Zapadne Evrope prepoznaju u okviru EU. Ono što je Kristina Milošević, internacionalni sekretar Zajedno, naglasila je stav stranke Zajedno da Srbija može snažno da pomogne EU, ukoliko EU sada pomogne Srbiji. Neophodno je promeniti način rešavanja najvećih problema na Zapadnom Balkanu. Zajedno se zalaže da se sva otvorena pitanja rešavaju istovremeno, a cilj je da bude postignut dogovor izmedju svih regionalnih entiteta i EU. Zajedno veruje da je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u regionu način da svi zajedno udjemo u ubrzani proces pridruživanja EU. Pre toga je neophodno postići potpuno usaglašavanje odbrambene i bezbednosne politike svih regionalnih činilaca medjusobno i usaglašavanje izmedju EU i ovako usaglašene regionalne politike. Ono što je kao zaključak izašlo je da je jako bitno ispoštovati sva poglavlja koja su potrebna za prijem Srbije u EU, prvenstveno zbog toga što je potrebno da Srbija dobije okvire jedne evropske, demokratske zemlje, ali je svakako i jasno da se mora od strane EU naći rešenje za autokratski režim, koji ubrzano gura kako Srbiju, tako i sve zemlje Zapadnog Balkana od Evrope i evropskih vrednosti.
Šta se to dešava u Novom Sadu: Novi protiv naprednjačkog patriotizma
Naprednjački „patriotizam“ je loše izgrađeno Potemkinovo selo. I vrapcima na granama sve manje zelenog Novog Sada jasno je da je dogovor o podizanju spomenika „nevinim žrtvama 1944/45“, gde su se na spisku imena ljudi kojima se podiže spomenik našla i imena tolikih ubica i fašista, potekao iz ljubavi Vučića i Orbana. U pitanju je kompenzacija unutar paketa mnogih „bratskih“ usluga koje ova dvojica autokrata jedan drugome čine. Često postavljeno pitanje ovih dana glasi: “Šta se to dešava u Novom Sadu?!“ Odgovor uglavnom krene iznošenjem činjenica o gorkom koktelu gaženja Šodroša, planiranog Novog Sada na vodi i Generalnog urbanističkog plana u celini, štete nanete zgradi Banovine i drugih naprednjačkih izvedbi uvezanih pod ruku sa burazersko-investitorskim urbanizmom. Međutim, dok je ljudima delovanje prljavog kapitala koji uništava naš grad i poništava naša prava prilično jasna stavka, tu uglavnom usledi pojašnjenje postavljenog pitanja: “Kakav je to spomenik, da li je moguće da naprednjaci podižu spomenik ubicama toliko Novosađana?“, i dodaje se, s obzirom na svest o tome u kojoj je meri radikalsko-patriotski diskurs naprednjacima važan: “Da li je moguće da naprednjaci podižu spomenik ubicama tolikog broja Srba?“ Odgovor je: naravno da je moguće, jer je njihov “patriotizam“ loše izgrađeno Potemkinovo selo. I vrapcima na granama sve manje zelenog Novog Sada jasno je da je dogovor o podizanju spomenika “nevinim žrtvama 1944/45“, gde su se na spisku imena ljudi kojima se podiže spomenik našla i imena tolikih nalogodavaca i izvršilaca Novosadske racije – rečju ubica i fašista – potekao iz ljubavi (ne čak ni poluzagrljaja, već ozbiljnog političkog petinga) Vučića i Orbana. U pitanju je kompenzacija unutar paketa mnogih “bratskih“ usluga koje ova dvojica autokrata jedan drugome čine. I dok se pitamo gde su sad tolike velike patriote da kažu kako je pomenuti spomenik uvreda za žrtve i naciju, odgovor na pitanje “zašto i čemu spomenik?“ u krajnjoj liniji je isti kao u slučaju drugih problema Novog Sada – zbog profita i moći. Skretanje pažnje Nacionalizmi (i fašizmi) koji sarađuju kao mehanizam uvek u sebi sadrže skretanje pažnje i stvaranje/osnaženje nacionalnih sukoba, kako bi otpori hegemoniji prljavog kapitala za toliko bili slabiji. Što se više budemo gledali ispod oka, utoliko će manje solidarnosti i fokusa u borbi protiv te iste hegemonije biti. Podizanje pomenutog spornog spomenika u Novom Sadu, uprkos bezočnom naprednjačkom spinu, apsolutno ne doprinosi nikakvom pomirenju, već podsticanju sukoba i daljim zbijanjima u nacionalne segregate, unutar kojih oni koji te iste sukobe zakuvavaju igraju role velikih nacionalnih zaštitnika. Podizanje spomenika zločincima još jedan je u nizu činova kojima se opravdavaju veliki nacionalistički narativi i menja kultura sećanja, prikazujući ideološke očeve/uzore protagonista prvo kao žrtve, a potom i heroje, pale u odbrani naciona. Naravno, na drugoj strani te medalje je besomučna i neprekidna težnja da se uvek i u svakoj prilici politička levica, kao deo ideološko-političkog spektra koji jedini može ozbiljno uzdrmati dominaciju krupnog kapitala, sveukupno kompromituje i demonizuje. Zato su spisak imena, pored stvarno nevinih žrtava (kojih je svakako bilo i kojima treba odati svaku poštu i znak poštovanja) dopunjavali na svaki mogući način, ne samo imenima zločinaca, već su “šakom i kapom“ nabacivali razna imena, duplirajući i dodajući i provereno i neprovereno; samo kako bi došli do istog broja ljudi ubijenih u Novosadskoj raciji. Bacanje levice na smetlište Ovo sveukupno i opsceno lažiranje istine i izrugivanje ljudima mučki ubijenim od ruku fašista klasičan je primer sveprisutne tendencije da se levica u svakom njenom obliku, reformskom ili revolucionarnom, baci na smetlište – kao što smo odbacivanjem jugoslovenskog autoritarizma i njegovih grehova bacili niz vodu i snažno utemeljena radnička i socijalna prava, institucionalnu mrežu socijalne sigurnosti, jake lokalne samouprave, prakse solidarnosti, dobre međunacionalne odnose. Poravnat je teren za pljačku i eksploataciju, a celokupnoj, pa i demokratskoj, levici, nabačen teret tridesetogodišnjeg odgovaranja na najbestijalnije optužbe. Mi, demokratski levičari i antifašisti, imamo samo razloge za ponos. Mi se borimo protiv ideologija mržnje, ma sa koje strane one dolazile, i jednako su nam svete sve žrtve, nepraveći razliku od kojih je ruku to poteklo – srpskog, mađarskog, ili drugog fašiste. Kao što smo protiv svakog imena i dela zločinaca kojima žele da podignu spomenik, bili oni mađarske, srpske ili hrvatske nacionalnosti. Fašista i krivac je uvek pojedinac, nikada čitava nacija, nikad cela zajednica. Borimo se protiv širenja mržnje i veličanja zločinaca u čije će ime zabludeli mladić mrzeti druge zato što su drugačiji, a sve brojnije neofašističke horde zastrašivati i prebijati slobodne ljude ovog društva. U našem Novom Sadu nema mesta za Nađ Mikloša i Gorana Davidovića; naš grad je Novi Sad Vase Stajića i Pala Šotija, naša Srbija ona Dimitrija Tucovića. Brastvo (Veliko)Srpskog sveta i Velike Mađarske Sva krivica za planove poput podizanja spomenika fašistima pada na glavnog naprednjačkog pajaca i njegove dvorske lude, u užasnom mizanscenu u kom je smislena “bratska saradnja“ između (Veliko)Srpskog sveta i Velike Mađarske, koji jedan drugom zločince priznaju za heroje. U medijskom aranžmanu u kom se na svakih nekoliko meseci zvecka oružjem kako bismo prihvatili mir i stabilnost pod okriljem velikog nacionalnog ktitora. Krivica i sramota padaju i na obraz Miloša Vučevića, hladnog egzekutora Novog Sada, i njegovog nevidljivog naslednika, koji se nonšalantno podsmevaju stvarnim žrtvama, a od stranačkih kolega prikrivaju šta spomenik “nevinim žrtvama“, njihovih ruku delo, uistinu znači. Odričemo im pravo da se nazivaju patriotama, od prvog do poslednjeg slova. Patriota je čovek koji voli ljude svog društva, želi im prijateljske komšijske odnose i da mirno i dostojanstveno žive od svog rada. Odričemo im pravo, kako po slovu zakona tako i morala, da postave spomenik zločincima i fašistima, ma koje nacije oni bili. Upućujemo im poruku da će se svi normalni i moralni ljudi, sa svim našim različitostima, izboriti protiv njihovih podmetanja i nehumanosti. Izborićemo se protiv svih njihovih fašizama, nasilnika i pljački, jer dok je nacionalizam poslednje utočište za ološ, naše je utočište naša solidarnost i jedini istinski patriotizam, onaj koji voli čoveka – novi patriotizam. Autor je predsednik novosadskog odbora stranke Zajedno Radivoje Jovović, a tekst je objavljen na portalu nedeljnika Vreme.
Majke preduzetnice ne smeju da biraju između deteta i posla
Narodni poslanik stranke Zajedno Nikola Nešić danas, na dan borbe protiv nasilja nad ženama, zvanično je predao predlog zakona o izmeni zakona o zdravstvenom osiguranju i time zvanično stavio ovaj zahtev u skupštinsku proceduru. Nakon sastanka i na poziv udruženja ,,Mame su zakon” koje im je iznelo niz problema sa kojima se majke preduzetnice susreću, poslanička grupa stranke Zajedno rešila je da podrži i promoviše sve predloge koje će unaprediti položaj grupe preduzetnica, koje se potencijalno mogu ostvariti kao majke, a kojih prema zvaničnim podacima ima i preko 40.000 u Srbiji. Ovaj vid saradnje daje dobar primer kako u praksi civilni sektor, političke stranke i narodni poslanici mogu biti poluga građana u menjanju zakona i prilagođavanju zakona društvenim potrebama. Ukoliko majka preduzetnica mora da ode na trudničko bolovanje, ona danas mora ili da firmu stavi u status mirovanja ili da plaća doprinose i za poslovođu. Sve to dok prima 50% primanja, na koje je do tada uplaćivala poreze na zaradu! Ovakva promena zakona, majke preduzetnice bi stavila u JEDNAК položaj sa ostalim pripadnicama istog pola sa standardnim ugovorom o radu i omogućila bi im da, ukoliko je potrebno, održavaju trudnoću i da imaju zagarantovana prava od 100% na zaradu! Jednaka prava tokom trudničkog bolovanja sprečavaju stavljanje katanca na vrata preduzeća koje vode majke preduzetnice. Moramo podržati nove mame preduzetnice, jer jednaka prava na trudničko bolovanje štiti našu decu! Ovakva izmena zakona je ulaganje u budućnost Srbije!
EU će pomoći Srbiji da bi Srbija pomogla sebi
Usvojena deklaracija u EP, iako nije obavezujuće, govori o opštoj klimi koja vlada u Strazburu, a to je da Srbija mora hitno pokazati da li vrednosno stoji na evropskom putu ili ne. Gotovo je sa politikom vrdanja, kako ju je Aleksandar Vučić sam definisao, sada je potreban jasan signal iz Srbije i odgovor na pitanje da li Srbija zaista želi postati deo zajednice evropskih porodica. Takođe, opozicija je od evroparlamentaraca dobila uveravanja i podršku da se proces EU integracija može ubrzati, i da će od sada bliže sarađivati sa opozicionim poslanicima iz Srbije radi unapređenja demokratije i oslobađanja institucija. Članica EP iz tabora zelenih, Gwendoline Delbos-Corfield je u sastanku sa Đorđem Miketićem naglasila da će od sada ta grupacija blisko sarađivati sa poslanicima zelenih u srpskom parlamentu, da će doći u srpski parlamnt i insistirati da se hitno otvori dijalog oko svih neuralgičnih tačkaka koje u ovom trenutku muče srpsko društvo i usporavaju razvoj demokratije. Miketić je izrazio zadovoljstvo da će konačno naši prijatelji iz evropskog parlamenta i evropske zelene partije doći u NSRS i da ćemo zajedno raditi da za početak Skupštinu Srbije otvorimo za građane, aktiviste i predstavnike svih ugroženih kategorija društva, a potom i ponudimo rešenja za goruća pitanja našeg društva. – Evropska unija želi da pomogne Srbiji i da ubrza proces pristupanja Srbije, ako to Srbija bude tražila. Ali sve je do nas. Oni žele našu zemlju kao punopravnu članicu, a ja sam ih pozvao da nam daju jasan tajmlajn koji bi vodio konačnom datumu priključenja – što bi bio signal našim građanima u Srbiji, da EU i dalje računa na nas, a po svevmu što smo ovde videli – oni zaista računaju na Srbiju u EU.
Nikola Nešić: Priča iz Skupštine
Narodni poslanik Zajedno (Moramo) iz Kragujevca, Nikola Nešić, prvi put je predstavnik naroda u Skupštini Srbije. Za Glas Šumadije prenosi svoje utiske o atomsferi u republičkom parlamentu: Narodna skupština Republike Srbije danas je svakako bolja od one prethodne jer se opozicija vratila u tu „pozornicu“ gde se uglavnom čuju vređanja, omalovažavanje opozicije i nepoštovanje najvišeg zakonodavnog tela ove zemlje. Iz ličnog ugla, žao mi je što je tako jer sam očekivao daleko veću ozbiljnost, ali svakako moj stav je da se nikad ne odustaje i da moraš da pobediš na gostujućem terenu gde sudija, u ovoj metafori predsednik Skupštine, nije naklonjen. Na tom terenu je jako teško ostati smiren, dostojanstven i držati jasan fokus. Kada opozicija pomene loše rezultate, čak i negativno se osvrne na SNS, vladajuća struktura uglavnom ne reaguje, ali ako neko pomisli da spomene Vučića pa i u mikro negativnom smislu, dobiće direktne lične uvrede, iznošenje ličnih podataka, što je zabranjeno,kako bi se obezvredila bilo kakva diskusija. Deo opozicije koja ne pominje Vučića, dobila je nagradu da se ne spominje više ni njihov lider pa je tako Šolak ostao „usamljeni tajkun“ kao jedini problem sadašnjoj vlasti. Druga slaba tačka zove se Belivuk, na koju ima reakcije u svakom pominjanju ili čak naslućivanju dela ove kriminalne grupe a svu negativnost i odgovornost prebacuju opoziciji. Mnogo reči, minuta, vremena bez ikakvog pokrića, dokaza. Kada kažem opozicija ovde ne mislim previše na Dveri, Zavetnike, Novi DSS i POKS koji nažalost nisu spremni na bilo kakve kompromise sa ostatkom opozicije pa čak ni oko osnovnih pitanja kao što su prava žena u parlamentu koju već dokazano ugrožena. U tom spektru opozicije ukoliko ne govore predsednici parlamentarnih grupa, jedva da se poneki poslanik i javi za reč. Podeliću zanimljivost iz Skupštine Beograda, gde nisu podržali inicijativu za smenu gradonačelnika koji je nelegalno ozakonio svoju kuću. Izdvojiću, ipak, Dveri koji povremeno, pokažu spremnost za dogovor oko najosnovnijih prava koju su nam kao poslanicima ugrožena. Želim da u ovog tekstu istaknem posebno Orlića, u ovom sazivu, najjaču figuru u SNS-u koji je više puta pokazao da zna i perfektno da vodi sednicu i da daje pravo na repliku, ali nažalost ti trenuci su zaista retki. Realnost je da se maksimalno koristi pravilnik kako bi se sednice ubrzale, a opoziciji onemugućila i priprema ni rasprava, kada se pak omogući, prava na repliku gotovo da nema. Ako se nekim slučajem dogodi da dobijete dva minuta, vaš „flaster“ iz vlasti će dobiti 15 minuta da vam odgovori. Koliko jednom poslaniku treba vremena da kvalitetno spremi netranspatertan dokument od 1500 strana, da li je moguće to uraditi za 48 ili 96 sati? Žao mi je i što postoje poslanici čiji je zadatak da viču, sede u prvim ili najdalje drugim redovima, to mi je poraz dostojanstva, tu mislim na Atlagića, Rističevića, mladog Đorđa Todorovića i na našu sugrađanku Natašu Jovanović. Tu nema konstruktivnosti, dijaloga, ono zbog čeka smo mi u stvari u parlamentu. Oni su konstantni u vikanju i unižavanju doma Narodne Skupštine, a tu su i ostali poslanici vladajuće strukture koji vređaju, ali oni se menjaju. Postoje poslanici koji rade puno na terenu i mogli bi puno toga da kažu, ali oni ni minut nisu rekli poput bivšeg gradonačelnika Zorana Radojičića, Sanje Lakić,… Ostale stranke iz vladajuće strukture, postoje koliko da pokažu da su živi, jedan poslanik po diskusiji, ali i to je obaveza koju ispunjavaju onako kako to Orlić zahteva. Stranka „Zajedno“ kojoj pripradam, bori se maksimalno svim instrumentima koji su nam na raspolaganju, trudimo se da pokažemo jednu normalnu ali i hrabru Srbiju. Na naša pitanja i napade ne odgovoraju već pričaju šta su rešili pre naše diskusije. Zamislite, onemogućena nam je specijalna sednica za poljoprivredu, ali svakako dovešćemo ljude iz Evropskog parlamenta i tada nećemo morati da čekamo „dobru volju“ i specijalno tumačenje poslovnika od Orlića. Da bi Srbija napredovala, njoj je potrebno 250 poslanika koje je narod izabrao direktno, možda to ima svojih mana, ali važan je dijalog, diskusija i najvažnije spremnost da se narod čuje preko poslanika. Bune se kada se blokiraju ulice ali to je nažalost jedini način da „čuju“ narod. Svakako živim u nadi da može doći bolje vreme, vreme gde ćemo diskutovati na svaku temu i zajedno pronalaziti najbolja rešenja za zemlju Srbiju, to je zemlja svih nas, onih koji su nam je ostavili i onih kojima je ostavljamo. Tekst je objavljen na portalu Glas Šumadije
Saradnja sa radnicima i sindikatima je naš prioritet
Danas je održan forum sindikata i političkih partija „Dijalogom do saradnje“ u organizaciji Olof Palme internacionalnog centra i Centra modernih veština. Forumu su prisustvovali članovi stranke „Zajedno“ i organizacije „Skupština slobodne Srbije“ Biljana Stojković i Rade Panić i članovi organizacije “Solidarnost ” Miloš Baković Jadžić i Marko Miletić. Na sastanku se razgovaralo o saradnji političkih partija i sindikata, problemima sindikata i radnika u aktuelnom društvenom kontesktu i idejama za njihovo rešavanje. Kao stranka sa levim politikama, podržaćemo na svaki način opravdane zahteve sindikata i radnika. Socijalni bunt će se desiti jer ovakva država, država pod kontrolom Aleksandra Vučuća i Srpske napredne stranke srlja ka provaliji i sopstvenom nestanku.
INTERVJU – Nebojša Zelenović za Danas: Odmetanje od Zapada gura Srbiju u novi krug pakla
„Danas Srbija pokušava da vodi politiku kao da rat u Ukrajini nije izbio. Svet se promenio 24. februara i na Evropu je pala gvozdena zavesa. Ako ne donesemo odluku da podržavamo herojsku borbu Ukrajinskog naroda za slobodu i da sankcijama osuđujemo vladu koja preti nuklearnom katastrofom celom čovečanstvu, gurnućemo Srbiju u novi krug političkog pakla čije su posledice nesagledive“, kaže za Danas Nebojša Zelenović, poslanik koalicije Zajedno Moramo. On tako odgovara na pitanje kakav generalni utisak donosi sa samita Parlamentarne skupštine NATO, kojoj je prisustvovao kao član Delegacije Narodne skupštine, dodajući da vreme ne radi za Srbiju, i da su „nekoliko poslednjih izveštaja EK, EP i sada PS NATO upozoravajući“. *Kako je izgledalo zasedanje Komiteta za ekonomiju I bezbednost Parlamentarne skupštine NATO u Madridu? – Zasedanje Komiteta za ekonomiju i bezbednost održano je 19. novembra i na njemu je nacrt izveštaja o Zapadnom Balkanu predstavio Mihal Ščerba, izvestilac iz Poljske. Taj dokument je usvojen i u njegovom zaključku se ističe da EU treba da bude glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu. Zatim da događaji, koji su se odigrali na ovim prostorima devedesetih godina, zajedno sa trenutnim dešavanjima u Ukrajini, treba sve strane da podsete na to koliki su ulozi tu u pitanju.Takođe, u izveštaju se posredno govori i o aktuelnoj srpskoj vlasti. To je prikaz regionalnih politicara koji krse demokratska pravila, igraju na rusku kartu I u Putinovoj Rusiji vide podršku svojoj politici. To je, kako piše u izveštaju, mešavinama ultranacionalizma i autoritarizma. Ta vrsta politike vodi zarobljavanju države. Međutim, takva vlast gubi tlo pod nogama kada Rusija postane odmetnik od međunarodnog pravnog poretka. Sve to se upravo desilo kada je počela agresija na Ukrajnu. *Šta je ko u našoj delegaciji zastupao? – Parlamentarnu skupštinu NATO čini skup narodnih poslanika iz celog sveta koji dolaze iz zemalja NATO članica, ali i onih koji imaju određni vid saradnje, kao što ima Srbija, kao učesnica programa ,,Partnerstvao za mir’’. S obzirom da Srbija nije član, nemamo pravo glasa i imamo status pridruženog člana. Narodni poslanik Vladimir Đukanović stavio je primedbe na ovaj izvestaj i sve to je odbijeno na glasanju. *Šta su rekli predstavnici Kosova? – Oni su oponirali Đukanoviću, iznosili svoje argumente i bili su saglasni sa izveštajem. Smatraju za sebe da su lideri u demokratiji i da vode borbu protiv kriminala i korupcije, kao i da su spremni za evropske integracije. Prošlo je bez rasprave. Čak i kad u Prištini prave ogromne greške, kao sto se dešava ovih dana, nema istinskog rešenja ni jednog otvorenog pitanja dok ceo region ne pronađe zajedničko i održivo, odbrambeno-bezbednosno rešenje. Tvrdim da pitanje KiM može da bude rešeno samo ako to predstavlja deo velikog dogovora svih nas na Zapadnom Balkanu sa Amerikom i EU. Treba da pronađemo rešenje za KiM u nakraćem roku. Uveren sam da bismo tako zaštitili vitalne interese države, kao i interese svakog našeg građanina na KiM. *Šta su rekli predstavnici regiona? – Regionalni predstavnici kao i članovi komiteta iz drugih zemalja su saglasni sa izveštajem, koji je i usvojen i naći će se na dnevnom redu prve sledeće Parlamentarne skupštine NATO. A šta se u regionu dešava? Dodik posetio Putina. Amerika i Ujedinjeno Kraljevstvo mu uveli sankcije. Za to vreme, Kremlj nastavlja da utiče u Bosni i Hercegovini, antidemokrate se uzdaju u Vladimira Putina, a Evropska unija je povećala broj vojnika. Pored toga, Srbija kupuje oružje od Rusije, a zabrinutost svih za bezbednost raste. To što jedini nismo uveli sankcije Rusiji, odnosno to što nismo usaglasili našu spoljnu politiku sa evropskom je veliki problem. Potrebna nam je pomoć da se odvojimo od Rusije „Moj generalni utisak je da je proces integracija usporen, da je korupcija najizraženija uz emigraciju mladih, a tranpsarentnost ispod svakog EU nivoa. Nezaposlenost mladih je problematična, prava žena su ugrožena. Sivo i crno tržište sa organizovanim kriminalom su zabrinjavajući, Uz sve to, Rusija vrši uticaj aktivno podrzavajuci nacionaisticku politiku i koristi energiju kao model za ucenjivanje. A nama su ključni obnovljivi izvori energije i smanjivanje upotrebe uglja. Što se Kine tiče, ona utiče investicijama industriju, rudarstvo i infrastrukturu i to sve pod velom tajni. Evropska unija je zanemarila integracije Zapadnog Balkana, a treba pojačati aktivnost i otvoriti širom vrata za ceo region. Potrebna nam je međunarodna pomoć za energetsku tranziciju, kao i pomoć da se odvojimo od Rusije. Kada je pao Berlinski zid, Srbija je vodila politiku kao da se to nije desilo. Cela Evropa je krenula na jednu stranu, a naša zemlja na drugu. Nastupila je katastrofa devedesetih godina. Sva velika politička pitanja kojima se danas bavimo su deo te nesreće u koju smo ušli“, kaže Zelenović. Intervju sa narodnim poslanikom i kopredsednikom stranke Zajedno Nebojšom Zelenovićem objavljen je na sajtu Danasa 23. novembra 2022. godine.
Srpska vlast se našla u NATO izveštaju
Na 68. zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, u Madridu, učestvuje i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik, kao deo zvanične delegacije Parlamenta Republike Srbije i jedini je predstavnik iz redova opozicije. Zelenović iz zaključka izveštaja o Zapadnom Balkanu, koji je usvojio Komitet za ekonomiju i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO, ističe da EU treba biti glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu. ,,Ono što se desilo ovom regionu devedesetih godina i šta se sada dešava u Ukrajini trebalo bi da podseti sve igrače na uloge koji ovde postoje’’, piše u zaključku izveštaja Parlamentarne skupštine NATO. Zelenović u izveštaju prepoznaje i opis aktuelne srpske vlasti.Ističe se da se rizik od dalje polarizacije u nestabilnom regionu Zapadnog Balkana povećao nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali će zato liderima u regionu biti teže da igraju na rusku kartu. Antidemokratske ličnosti koje su u Putinovoj Rusiji videle podršku svojim, kako je napisano, mešavinama ultranacionalizma i autoritarizma, koje koriste u cilju zarobljavanja države, mogu sami sebi otežati život onog momenta kada Rusija postane globalna parija. ,,NATO prepoznaje problem i pojačava podršku’’, naglasio je Zelenović osvrćući se na segment izveštaja u kojem piše da transatlantska zajednica naroda mora nastaviti rad na regionalnoj stabilnosti, kao i pomirenju, demokratiji i ekonomskoj integraciji. ,,Zapadni Balkan se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima za mir i bezbednost, stabilnost, demokratiju i ekonomski razvoj’’, napisano je u izveštaju. Pominjući i ruske izbeglice u Srbiji napisano je i da bi Zapadni Balkan mogao imati ozbiljan finansijski ,,danak’’ i da će mu za to trebati dodatna podrška. Parlamentarnu skupštinu NATO čini skup narodnih poslanika iz celog sveta koji dolaze iz zemalja NATO članica, ali i onih koji imaju određn vid saradnje, kao što ima Srbija, kao učesnica programa ,,Partnerstvao za mir’’.
Postoje mehanizmi kojima može SISTEMSKI da se stane na put daljem razvoju problema u ponašanju kod dece
U razgovoru sa koleginicom, školskim psihologom u jednoj srednjoj školi u Beogradu, dobijam sledeće podatke: Učenici sa problemima u ponašanju imaju različite vrste intenzivnih reakcija koje ometaju njihovo učenje i napredovanje u školi. Često izlaze sa časova jer ne mogu da sede mirno i ne vraćaju se do kraja časa. Neretko zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance, što dovodi do smanjenog opsega pažnje, prenagljenih pokreta i verbalnih ispada tokom nastave, često im se sloši pa povraćaju po školi, ako ih uputimo kući ostanu i neće da idu jer treba da budu viđeni od strane društva koje zna šta su uzeli. Kada im se uputi bilo kakav komentar o njihovom radu ili dobiju slabu ocenu reaguju agresivno, raspravljaju se i svađaju sa nastavnicima pri čemu oduzimaju dosta vremena od časa, koje ne može da se iskoristi za rad sa učenicima. Drugi učenici su uskraćeni za optimalno praćene nastave, a problem sa učenikom koji ima problem u ponašanju se ne rešava i situacije se ponavljaju. U grupi vršnjaka se ponašaju na specifičan način. Moraju da budu glavni i uvažavani. Traže stalnu pažnju na različite načine. Dešava se da zatvore slabije i povučene učenike u toalet i da ih maltretiraju verbalno i fizički, na času gde se radi praktično umeju da uđu i u fizičke konflikte sa vršnjacima i koriste rekvizite ili alate za obračun. Njihove reakcije su neposredne i intenzivne i ne zavise od prisustva autoriteta. Takođe koriste suptilne načine da pokažu svoju premoć time što odrede učenike koji će im raditi domaći, one koji će im nositi stvari, koji će im davati novac za užinu i sl. Ukoliko neko pokaže otpor tada ga udaraju, pljuju, vređaju, prave „sačekušu“. Veliki broj učenika ne prijavljuje ovu decu za ono što rade i roditelji često odustaju od toga da ih prijavljuju policiji jer su institucije neefikasne u svom radu. Učenici mogu često da vide da dolazi policija i privodi ovakvu decu zbog tuča, dilovanja i sl, a sutra ih ponovo vide u školi i sve ide po starom. Školske procedure koje su ustanovljene za korekciju ponašanja učenika i koje daju šansu da deca koriguju ponašanje i bolje se socijalizuju nisu prilagođene za rad sa ovakvom decom, čak su i kontraproduktivne. Deca sa problemima u ponašanju ne trpe pritisak i imaju manju toleranciju na frustraciju, tako da na svaki pritisak koji podrazumeva opomene, ukore, vaspitno – disciplinski postupak, kao i pojačan vaspitni rad reaguju burno. U situacijama kada pokušavaju da se smire oni to ne mogu da postignu samostalno, ali imaju percepciju da su se smirili i kada ih neko od nastavnika opomene oni osećaju da su nepravedno optuženi. Često nemaju ni potpunu svest o tome šta zapravo rade. U školskom okruženju koje ima mali procenat stručnih saradnika u odnosu na učenike, gde su stručni saradnici prvenstveno pedagog, psiholog i bibliotekar, nemoguće je raditi dosledno i svakodnevno sa učenicima koji imaju probleme u ponašanju. Sa stanovišta žrtve možemo da se zapitamo koliko pretnji, ponižavajućeg obraćanja, degradirajućih video materijala, ili fizičkih napada deca trpe dok se školuju? Da li je škola umesto da bude sigurno mesto koje služi da nam deca porastu u savesne i obrazovane građane, postala okruženje u koje deo učenika dolazi sa zebnjom i strahom? I ko je nadležan da se to spreči, promeni, ili sankcioniše? Koliko je potrebno da nasilje uznapreduje da bi se reagovalo i koji su mehanizmi kojim se ono ublažava ili zaustavlja? Da li imamo prostora da menjamo trendove kada izgredi, agresija i prestupništvo postanu ponašanje koje se među vršnjacima vrednuje i podržava? Problem dece sa problemima u ponašanju (neretko već delinkvenata) je problem nad kojim se svi sablažnjavaju, a niko ne preuzima inicijativu da razvije sistemska rešenja za prevenciju tog problema. Jer jedino pravo rešenja jeste – prevencija. Jedna od barijera za pokretanje sistemskih mera je finansijske prirode. Međutim, upravo sa finansijskog stanovišta, preventivni rad je takođe rešenje budući da analize pokazuju da jedan maloletni počinilac krivičnog dela do prvog ročišta državu košta oko 200.000 dinara. A prvo ročište je retko kada i poslednje. U taj troškovnik valja ubrojati i troškove popravnog doma ili odvikavanja od zavisnosti, budući da to jesu adrese na koje tokom vremena stižu deca sa problemima u ponašanju. Da li smo i dalje stava da se nema novca za prevenciju? Postoje mehanizmi kojima može sistemski da se stane na put daljem razvoju problema u ponašanju kod dece. A prevencija je jedino efikasno rešenje, donoseći dobrobit detetu sa kojim se radi, deci iz njegovog okruženja ali i nastavnicima, koji se brinu na koji način će obavljati svoj posao, lišeni bilo kakve sistemske podrške. Takva preventivna delatnost ima svoju zakonsku potporu. Usluga dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju predviđena je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, gde se navodi da je usluga je namenjena deci koja su u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili zajednicom na način koji ne ometa njihovo školovanje. Propisana je i u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela iz 2005.godine. Prema njemu sud za maloletnike može izreći vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane roditelja ili organa starateljstva uz dnevni boravak – kada za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine. U praksi, sud je ovu meru izricao kao meru pojačanog nadzora od strane Centra za socijalni rad. Imajući u vidu podkapacitiranost centara, njihova sposobnost realizacije mere je slaba, i njima je saradnja sa dnevnim boravkom neophodna. Inače, u slučaju kada u dnevni boravak decu uputi sud ili CSR, takve mere imaju status obaveznih. Kada decu u dnevni boravak uputi škola, boravak ne predstavlja zakonsku obavezu, ali nosi veliki potencijal da pomogne školi. U Beogradu, CSR je decu upućivao nevladinoj organizaciji koja je sprovodila sudski izrečene mere, finansirajući se – sama, putem projekata. Nažalost, 2018. godine, ta orgnaizacija je prestala sa radom i navedena usluga socijalne zaštite u Beogradu više ne postoji, te ni sud za maloletnike ovu vaspitnu meru više ne izriče. Iskustva IAN telecentra pokazuju da je rad koji se odvijao kroz terapijske razgovore, radionice, formiranje odnosa poverenja, učenje postavljanju
Invazija na Ukrajinu je stvorila novu realnost, potrebna je vizija za normalan život
Kopredsednik Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO poručio je da je ruska invazija na Ukraniju stvorila novu realnost. ,,Svet više nije isti posle 24. februara 2022. godine. Opasnost invazije na Ukrajinu proizveo je rast zabrinutosti da bi se invazija u budućnosti mogla desiti i prema drugim državama u Evropi. Odgovor Zapada će biti u jačanju zajedništva i koordinaciji i saradnji svih koji su protiv rata. Proizvešće jačanje podrške Ukrajini u finansijskom i vojnom pogledu, sa naročitom brigom prema stanovništvu’’, poručio je Zlenović. Zelenović je naveo da je Srbija u pogrešnom vozu i da joj je zbog toga potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU i da EU treba da izađe sa nedvosmislenim konceptom uključenja celog Zapadnog Balkana u punopravno članstvo. Govoreći o viziji za normalan život, Zelenović je rekao da država treba da izađe sa jasnom vizijom Zapadnog Balkana kao regiona gde je zagarantovan mir i gde svaka porodica ima istinsku perspektivu dobrog života.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
