Kolabiranje!

Građani Srbije dočekuju zimu na rubu energetske krize, zbog neodgovornog i nesposobnog rukovođenja energetskim sistemom od početka rata u Ukrajini, od kolapsa na TENT-u, dok mandatarka Brnabić najavljuje „novu“ energetsku politiku, koja glasi- naftovod do Mađarske. Kupovaćemo naftu od istog snabdevača, samo preko Mađarske umesto Hrvatske?

Zašto se u toj navodno novoj energetskoj politici, ne bismo oslonili na energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, kao što to uveliko i ubrzano radi čitav razvijeni svet? Umesto potrošnje i uvoza miliona tona uglja, mogli bismo da pokrenemo novu energetsku politiku “sunčanih krovova”, kako bi svako domaćinstvo postalo proizvođač električne energije, čime bi se i znatno smanjilo zagađenje vazduha – u čemu smo definitivno neprikosnoveni lider u Evropi, pa neretko i u svetu.

Na naš predlog da se na svaku kuću i zgradu stave solarni paneli, mandatarka Brnabić je odgovorila da će to dovesti do potpunog kolapsa energetskog sistema Srbije. To apsolutno nije tačno, a ona očigledno ne razume energetsku politiku, niti zelenu energetsku tranziciju.

U Nemačkoj, koja je uveliko krenula u zelenu energetsku tranziciju, već postoji ovakva politika „solarni panel na svaki krov“ i planiraju da u prvom krugu postave 1,5 miliona solarnih panela. Ako mogu Nemci, zašto ne možemo i mi? Očigledno da premijerka nije upoznata sa zelenom tranzicijom koja se odvija u Nemačkoj i ostatku razvijenog sveta, koji ima ozbiljna i odgovorna rešenja.

Čak su i sami građani Republike Srbije počeli sa ugradnjom solarnih panela na svoje krovove kako bi obezbedili snabdevanje energijom za svoje domove i privatne biznise. Da li i oni predstavljaju opasnost po naš energetski sistem? Ili su postavili solarne panele zbog toga jer je njihovo snabdevanje energijom ugroženo lošim poslovanjem EPS-a i strahom da neće imati dovoljno struje?

Tim za energetiku stranke Zajedno i kopredsednik Nebojša Zelenović spremni su da se argumentima suoče sa svim besmislicama koje je iznela mandatarka Brnabić.

Ugradnjom solarnih panela, dobili bismo novu, čistu solarnu elektranu od barem 350 megavata na krovovima građana Srbije, a uštedeli bi smo na uvozu barem 70 miliona evra po sadašnjim cenama.

Gruba procena je da postoji dva miliona krovova koji su kandidati za sunačane krovove Srbije. Na taj način bi se mogla smanjiti i proizvodnja u termoelektranama za 55% što bi značilo uštedu oko 22 miliona tona uglja. Investicija za nabavku panela u ovom scenariju iznosi oko 13 milijardi evra, dok bi period otplate trajao od 5 do 13 godina, u zavisnosti od kretanja cene električne energije na tržištu. Vremenski okvir projekta trajao bi 8 godina što bi bilo dovoljno vremena za postavljanje 36 miliona panela, što bi značilo 4,5 miliona godišnje. To bi takođe u Srbiji otvorilo i 8 hiljada radnih mesta. Međutim, to ne bi bilo sve, jer bi i kasnije, nakon ugradnje solarnih panela, bilo dodatnih radnih mesta za održavanje. Samim tim i enormno zagađenje bi se smanjilo.

Očigledno je da vrh vlasti ne želi da Srbiju povede evropskim putem i ne želi da idemo u korak sa uređenim svetom. Rasprava o Vladi pružila je potpuno jasnu sliku nesposobnog i bezidejnog vođenja i odsustva odgovornosti za donošenje važnih odluka.