Author: zmadmin
Rise Of Global Charity In The Modern World
Quis purus elementum quis quis penatibus ultrice dictumst nam tellus intog them ostati ouset Fermentum donec egestas vel auctor non. Pellentesque vivera antanio dignissim et sed orciopations maecenas Lorem ipsum dolor sit amet togethe cons ctetur optimsi adipiscing elit In purus sem felis. Pellentesque viverra antanio dignissim et sed orciopations themogtopis maecenas Lorem ipsum dolor sit amettogethe, consectetur togethe epti adipiscing elit In purus sem felis condimentum adipisc nbihiopti molestie nibh. Pulvinar Quis Venenatis Sem Sit Rhoncus Nulla Quis purus elementum quis quis penatibus ultrice dictumst nam ipsum tellero psisptop egestasii vel auctor fermentum donec acro. Nsecteture cing do not elite. Suspee ndiss suscipit sagittis in leo. Entum estibulum dignissim lipsum posuere. Quis purus elementum quis quis penatibus ultrice dictumst nam telus intog eptum ouset Fermentum donec egestas vel auctor non. Pellentesque viverra antanio dign issim et sed orciopations maecenas Lorem ipsum dolor sit amettogethe consec tel aurlrem ipi adipiscing elit lorem ipsum.
Zelenović objasnio kako do trajnog mira na Balkanu i članstva u EU, a da ne uđemo u NATO
Hoće li ovo društvo u EU, da li ova vlast zaista želi da tamo stigne i ako želi hajde i to da iskaže konretno, a ne samo prividima institucionalne borbe i scenografijama kojima se samo pretvaramo da bismo nešto hteli, a ne zapravo. Put u EU je put u svet slobode, vladavine prava, slobode medija, demokratije, možda baš zbog toga vi iz vlasti ne želite da tamo stignemo. Mi u stranci Zajedno smo se i okupili jer tamo želimo da stignemo i imamo konkretne predloge. Da biste otišli u EU morate da napravite kvalitetne dogovore sa svojim komšijama u regionu i da rešite suštinski problem koji muči ovo društvo, a to je odnos Beograda i Prištine, a mi smo kao stranka zauzeli potpuno jasan stav i dali svoj predlog: Tražimo široku autonomiju za Zajednicu srpksih opština jer smatramo da takva zajednica pod pokroviteljstvom EU može da dovede do toga da se uspostavi široka automonija za naše građane na KiM po ugledu na savremene evropske prakse. Tražimo demilitarizaciju Kosova jer ne želimo sukobe i trku u naoružanju u regionu. Da li će to što ćemo mi kupovati ofanzivne dronove nadjačati NATO ili ćemo da napravimo dobre dogovre u regionu i EU? Tražimo da KiM ne može da se ujedini sa Albanijom bez saglasnosti ZSO i Srbije. Tražimo najviši stepen zaštite i autonomije srpskih crkava i spomenika na KiM. Tražimo da se zaštiti državna i privatna imovina građana Srbije na KiM. Ako kroz te razgovore dobijemo perspekrivu za punopravno članstvo u EU, mi verujemo da se menja pozicija Beograda kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Verujemo da je to jedna poštena ponuda o kojoj vredi razgovarati. Ovaj naš plan iznosim već mesecima na svim plenumima, odborima i u medijima, a vlast ćuti. Nemamo s kim da razgovaramo, nemamo prostor za debatu i nismo čuli drugu ponudu, stoga čekamo da vidimo šta su ideje drugih poslaničkih grupa na temu mira na Balkanu kako bismo mogli svi zajedno da razgovaramo. Hajde gospodo da razgovaramo, curi nam vreme, a mi ne rešavamo ozbiljna bezbednosna pitanja. Prolazi nam vreme, vreme ne radi za Srbiju. Pred našom državom i vama na vlasti nalaze se dve ogromne planine koje treba da pređemo zajedno. Prva planina predstavlja 2/3 građana EU koja u ovom trenutku ne želi proširenje jer su u strahu od pristupa novih država u kojima i dalje tinjaju višedecenijski sukobi, a mi iz stranke Zajedno nudmo rešenje za to. Kada Zapadni Balkan reši bezbednosne i ekonomske izazove, postaje region čiji će ulazak građani EU na referendumima o pristupanju Srbije podržati. Zato predlažemo da se naprave dogovori za trajni mir u regionu, zajedničko ekonomsko tržište, da se posluje, putuje, radi i stiče bez granica. Druga velika planina je kako da se uključimo u sistem kolektivne bezbednosti, a da ne uđemo u NATO, zato smo predložili da Srbija na međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu potpiše bilateralne mirovne i bezbednosne sporazume sa državama iz regiona Severnom Makedonijom, BiH, Crnom Gorom.. Rešavanje problema na parče je samo primirje, a ne trajni mir, zato predlažem da konačno rešimo pitanje mira i prosperiteta na čitavom Zapadnom Balkanu. Predlažem da razgovaramo o predlogu. Možda vi nudite neki bolji, ali ja ga još uvek nisam čuo. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku. Ovim tempom nama će biti potrebno 40 godina da stignemo u EU, a BiH 80, ceo životni vek. Dokle da čekamo, koliko još vremena možemo da izgubimo? Važno je praviti dogovore sa našim komšijama, sa partnerima, sa zemljama Kvinte i sa EU. Svaki dogovor postignut sa njima, ako je moguće postići, za nas je prihvatljiv jer to znači da smo se dogovorili o celom paketu i trajnom miru. Kada sam na prošloj sednici o svemu ovome pitao predsednika, on mi nije dao odgovor. Ovo je naš predlog, ali hajde da čujemo vaše predloge, dajte ih na sto pa da razovaramo, jer tome ova Skupština i služi.
Stojković: Ambicije malih i velikih tirana ne smeju biti uzrok patnje mnogih
Kopredsednica stranke Zajedno, Biljana Stojković, odbratila se danas na skupu „Šetnja solidarnosti i mira – 365 dana nesalomivosti” u organizaciji Udruženja “Čini Dobra” i Ambasade Ukrajine istakvaši da je danas mračna godišnjica patnje, krvi, ubijanja, razaranja i užasa u kojima žive ljudi u Ukrajini. U nastavku teksta prenosimo govor Biljane Stojković u celosti: Za par dana biće i godišnjica našeg prvog okupljanja na ovom mestu na kom smo tražili mir i slali podršku Ukrajincima. Tada smo se nadali da će naše želje i nadanja ubrzo biti uslišeni i da će se ludilo ubrzo završiti. Tada smo imali više nade nego danas. 365 dana kasnije, stojimo na istom mestu. 365 dana kasnije brojimo možda 365 000 žrtava. 15 miliona Ukrajinaca je moralo da napusti svoj život u svojoj domovini i očajnički traži novo mesto pod Suncem. 365 dana kasnije, i to moram reći, ko zna koliko ljudi iz Rusije je moralo pobeći od represije i spašavati svoj život zato što su govorili u ime života Ukrajinaca ili nisu želeli da idu u ubilačke pohode. 365 dana kasnije, ponovo smo bolno svesni da rat ne donosi ništa drugo osim smrti. To jako dobro znamo mi sa ovih prostora. Rat ne donosi razrešenje problema, već produbljuje mržnju i podele decenijama u budućnost. To su bolne posledice rata. I teško mi je kada pomislim da baš u ovom trenutku desetine ili stotine ljudi gube svoj život; na desetine ili stotine kuća upravo sada padaju bombe. Baš u ovom trenutku, jedan mali tiranin razmišlja kako će nastaviti svoj ludački pir – još brže, jače, bolje. Postoje ljudi koji misle da se rat nalazi u ljudskoj prirodi, da se ne možemo odupreti tom jezivom porivu i da je zbog toga mir u čovečanstvu nemoguć. Ja ću vam, kao profesorka evolucione biologije, reći da to nije tačno. Svi koji se nalazimo na ovom mestu i svetu upućujemo krik za mir, dokaz smo da to nije istina. Takvih je danas milione svuda po svetu na istim ovakvim skupovima. Naši problemi su naši izbori, a ne impulsi naše prirode. Ne postoji ljudska sudbina koja nije pod našom kontrolom. Ratovi su izumi civilizacija i rezultat pokoravanja moćnicima koji apsolutistički, strahom i terorom, vladaju narodima. I imaju velike apetite za još moći – i u ratu i u miru. Mi u Srbiji i to dobro znamo. Baš zbog toga, u ovom ratu se ne može biti neutralan. Biti neutralan znači biti na strani agresora i tiranina. Ja sam očajna što moja država glumi neutralnost. Ja se opredeljujem za napadnute i za žrtve, a verujem da govorim i u vaše ime. Znam da smo, svi mi ovde okupljeni, na pravoj strani čovečanstva. Mir ne znači da problemi ne postoje. Mir je večiti proces u kom se problemi rešavaju dok su mali – jedan po jedan – a tiranima i autokratama, ljudima bez empatije, nikada se ne dozvoljava da vladaju. Ambicije malih i velikih tirana, ne smeju biti uzrok patnje mnogih. To mi u Srbiji dobro znamo, iako nismo naučili da u skladu sa tim znanjem delujemo. Niko ne zna koliko će ovaj rat trajati, koliko će trajati patnja, koliko će ožiljaka ostaviti i koliko ožiljaka će trajati zauvek. Imam potrebu da se izvinim Ukrajini što ne mogu da uradim više od poziva na mir i pravo na život. To zvuči ništavno spram užasa koji Ukrajinci žive. Izvinjavam se narodu Ukrajine na tome. Verujem da to mogu reći i u ime svih nas koji stojimo ovde.
Mitrašinović: Ako laže koza ne laže rog
Neverovatnom brzinom je klika Zapadne Srbije uspela da sroči otužan tekst o noćenju u našem voljenom gradu, prenebregavajući činjenicu da je izjavu o broju noćenja dao njihov direktor. Pošto neki od njih, očigledno, nemaju završenu osnovnu školu može se zaključiti da nisu mogli pročitati sopstvenu izjavu koju je izguslao glumac-direktor, koji se, štaviše, trudi da odlično glumi direktora. Cifra od 18.000 noćenja je svakako njegova izjava, a ne naklapanje kako pokušavate da predstavite. Niko od nas nije doveo u zabunu građane, to ste uradili sami svojom nespretnom komunikacijom i nepoznavanjem soptvenog posla. Primedbe se, naravno, ne odnose na sve zaposlene u Turističkoj organizaciji! Svaka ustanova ovakvog tipa, pa i šabačka, svakako poseduje ozbiljan kadrovski potencijal koji, nažalost, od vaših stranačkih kadrova ne može doći do izražaja. A što se tiče moje zabrinutosti, svakako mnogo više razloga za brigu imate vi u čijim rukama je turistički razvoj grada, turizam je pitanje svih građana, a javno izvinjenje svakako mora doći od direktora koji u samo nekoliko dana daje dijametralno suprotne izjave po istom pitanju. I što kaže naša narodna izreka “Magarac u Beč, magarac iz Beč” – svakako vam je jasna. Dani otvorenih preletača 2020. pokazali su koliko ste dosledni politici koju ste ponudili glasačima. Takav manifest je jedino imao Juda Iskariotski, pa vi. S tim, da se Juda prodao za 30, a vi samo za dva srebrnjaka (možda i manje). I pre nego što napišete tekst u svoju odbranu, neka komentare ostave pismeni ili bar polupismeni članovi pokreta, nepismene ne razumemo. Naravno, neka se nađe tu i neki lažni profil, ne morate baš svi po naredbi da lajkujete.
Održan prvi beogradski predizborni žreb
Na događaju “Žreb za prve predizbore u Beogradu” koje je sprovela stranka Zajedno izvučeni su redni brojevi kandidata na prvim predizborima za gradonačelnika Beograda. Sedam prijavljenih kandidata su u Prostoru Miljenko Dereta imali priliku da javnosti predstave svoj plan i program za Beograd. Izvlačenjem rednih brojeva i imena kandidata utvrđeno je ko će se naći na kom rednom mestu u predizbornom glasanju: 1. Dejan Atanacković – “Oslobođenje Beograda je prvi korak ka oslobađanju Srbije!”, sa rednim brojem 7 2. Dr Milan Bjelica – “Za život u pametnom gradu!”, sa rednim brojem 1 3. Dušan Marković – “Da komšije odlučuju!”, sa rednim brojem 2 4. Slađana Stojsavljević – “Za Beograd po meri građana”, sa rednim brojem 5 5. Miloš Baković Jadžić – “Beograd, grad solidarnosti”, sa rednim brojem 4 6. Jovan Vujasinović – “Da život u Beogradu ponovo bude privilegija”, sa rednim brojem 6 7. Dr Đorđe Miketić – “Zeleni Beo Grad, moderna i funkcionalna metropola, grad otvorenog srca i dostojanstvenih građana!”, sa rednim brojem 3 Glasanje na prvim beogradskim predizborima biće održano od 27. februara do 4. marta kada će svi zainteresovani građani grada Beograda moći da učestvuju u predizbornom procesu uživo u prostorijama stranke Zajedno na adresi Prizrenska 7 ili online na sajtu bgpredizbori.rs. Stranka Zajedno traži izbore za Beograd odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Stranačke predizbore sprovodimo da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd.
Atanacković: Odonos prema kulturi i kulturnom nasleđu ova vlast tumači kao lično vlasništvo
Kandidat za gradonačelnika Beograda na predizborima, Dejan Atanacković i odbornik Zajedno u Skupštini grada, istakao je da je odnos prema kulturi, finansiranju, kulturnoj produkciji i manifestacijama rezultat jednog šireg i veoma doslednog odnosa prema gradu koji ova vlast tumači kao lično vlasništvo. Najnoviji primer samovolje je taj da su učinili da Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, sam ode sa čela Bitefa, čoveka koji je ovu manifestaciju doveo u rang vodećih pozorišnih manifestacija u Evropi. Način na koji je direktor tretiran i odluka da mu se mandat po isteku ne produži pokazatelj su metoda koji ova vlast koristi kako na stručne pojedince, tako i na kulturna dobra. Spomenicima kulture i kulturnim dobrima u Beogradu se planski ne obnavlja zaštita kako bi se na taj način stvorila lažna legalnost zarad interesa privilegovanih investitora koji koriste pomenuti vakuum da uruše, okupiraju ili sruše kulturno nasleđe Beograda. Ruše se zaštićene zgrade, ruši se stručnost, ruši se kultura, finansiraju se projekti organizacija koje su nedavno osnovane, a marginalizuju važne institucije i manifestacije. Na nezakonito okupiranoj teritoriji Beograda pod nazivmom „Beograd na vodi“ priprema se navodni projekat obnove spomenika kuluture tzv. „Ložionice“, a zapravo najveći deo tog novca troši se na izgradnju nove zgrade u vrednosti od 52 miliona evra. Ovim činom se još jednom pokazuje koliko je ova vlast, kako na nivou grada tako i na nivou republike, lišena svesti Evropskoj agendi za kulturu i kuluturno nasleđe koja je doneta 2018. godine, a koja se zasniva na razvoju grada kroz obnavljanje i korišćenje kulturnog nasleđa. Podsećamo, stranka Zajedno podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda Olivere Vučković, ministarke kulture Maje Gojković i drugih lica pri Zavodu i Ministarstvu, zbog sumnje da nisu zaštili spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu i time pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu.
Da postanemo važni građanima Evropske unije
Da li će proevropski građani Srbije ostati u zoni komfora i dopustiti da Srbija ponovo izgubi priliku da postane deo EU ili ćemo se odlučiti na korak da otvoreno govorimo o tome šta sve moramo zajedno da uradimo kako bismo ušli u Evropsku uniju, istakao je kopredsenik stranke Zajedno u svom intervjuu za dnevni list Danas. Pravi mali potres, ali i brojne podsmehe izazvao je vaš predlog o formiranju ratne mornarice, obzirom da nemamo more. Čemu bi služila ta mornarica? Pre svega, zahvaljujem se svima na primedbama i komentarima u prethodna dva-tri dana. Naročito onim duhovitim. Bilo je važno da u javnom mnjenju otvorimo debatu šta to Srbija zaista mora da ima u vidu kada stvarno ima cilj da postane punopravan član EU. Kao neko ko se jasno opredelio za evropski put, smatram da je neophodno da naša zemlja postane bitna kako kuvarici iz Lisabona, električaru iz Hanovera tako i učiteljici iz Varšave. Svako od njih, na jedan ili drugi način, treba da glasa da budemo primljeni u EU. Sada je dve trećine stanovnika Evropske unije protiv proširenja. Zato moramo da pronađemo način da se uključimo u rešavanje problema koji su jako važni i njima i nama. Pitanje nekontrolisanih migracija je bitno ogromnom broju ljudi u Evropi. Ovo je bio predlog kako da Srbija saopšti građanima EU da je spremna da preuzme svoj deo tereta u jednoj stvari koja je vrlo bitna ljudima. Ukoliko bi došlo do zajedničkog dogovora sa susedima, zemljama Kvinte i članicama EU, mornarica bi mogla da unapredi stabilnost Sredozemlja, snažno uključi Srbiju i ceo region u misije očuvanja mira i tako doprinese bezbednosti i stabilnosti čitave EU. Stručnjaci tvrde da osim što nemamo more, to je i veoma skupa stvar i da samo savremena fregata košta oko milijardu dolara. Odakle nama taj novac? Sve oko čega se dogovorimo sa susedima, Kvintom i EU je moguće. Prva Jugoslavija je napravljena tako što je kralj Aleksandar u to ubedio predsednika Amerike Vudroa Vilsona. Titov dogovor sa Čercilom i američkim predsednicima sprečio je Staljina da zavlada drugom Jugoslavijom, a najveći deo onoga što imamo kao sećanje na zlatno doba posleratnog života finansirano je novcem američkih poreskih obveznika. Sporazumi sa državama na Balkanu, sa zemljama Kvinte kao i sa državama EU omogućili bi Srbiji i celom regionu da pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Pitanje vojno pomorske baze može da se reši međunarodno javnopravnim ugovorom o najmu, a najpogodnija lokacija bi bila određena sporazumom svih ovih država, ukoliko do takvog dogovora dođe. Na društenim mrežama zamereno Vam je da se ne razlikujete od naprednjaka, jer i oni govore o naoružavanju srpske vojske? Neizbežna posledica politike aktuelne vlasti je trka u naoružanju u regionu. Naša politika je upravo suprotno. Mi nudimo mirovni koncept. Održavanje međunarodne konferencije koja ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici celog regiona Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uostalom šta će nam mornarica, ako smatrate da nam je ulazak u NATO naposletku jedina moguća opcija , obzirom da su zemlje NATO svuda oko nas? Pitanje ulaska Srbije u NATO uopšte nije na stolu. Nisam govorio o tome da je to jedina moguća opcija, naprotiv, predložio sam drugačije mirovno rešenje. O tome da li će i kada Srbija u NATO odluku treba da donesu građani naše zemlje na referendumu. Za sada od nas, čini se niko nije tražio napuštanje vojne neutralnost , zbog čega onda predlažete napuštanje te opcije? U trenutku kada se vodi rat u Evropi, politika vojne neutralnosti Srbije postala je neodrživa. Posledica ovakve politike je dalja trka u naoružanju u regionu. Kako se mi nalazimo okruženi zemljama NATO članicama, to znači da u stvari vodimo trku u naoružanju sa NATO. Potpuno je očigledno da je to izgubljena bitka. Zbog toga mi insistiramo na posebnim dogovorima sa zemljama na Zapadnom Balkanu. Druga neizbežna posledica vojne neutralnosti Srbije je da će Kosovo postati član NATO, a da će posle toga NATO paktu pristupiti Bosna i Hercegovina. Onda će naša zemlja zaista ostati crna rupa na Balkanu. Predlažete održavanje međunarodne konferencije i uspostavljanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike za svih šest entiteta na Zapadnom Balkanu. Milsite da je tako nešto moguće nakon načina na koji se Jugoslavija raspala? Da li uopšte imate neku reakciju iz bivših republika na vaš predlog, ili možda reakciju zemalja Kvinte? Sam po sebi, dogovor Beograda i Prištine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu. Potrebno je celovito rešenje. BiH je veći problem od Kosova. Tamo polovina građana ne želi da živi u toj državi, a granice se neće promeniti bez rata. Severna Makedonija ima svoje izazove. Svi zajedno smo spojeni sudovi i po mom uverenju u EU možemo stići samo ako tamo idemo svi zajedno. Zato je naš predlog održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi učestvovalo svih šest entiteta iz regiona, zatim zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke države, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kao i Hrvatska. Održavanje međunarodne konferencije ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno harmonizovana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Put za postizanje ovog cilja je zaključenje bilateralnih vojno odbrambenih ugovora Srbije sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Ovakvi vojno-odbrambeni sporazumi bili bi temelj za formiranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, kao jedinstvenog ekonomskog prostora, na teritoriji svih šest entiteta. Više od dvadeset miliona ljudi imali bi mogućnost da se kreću, nastanjuju, leče, školuju i
Tražimo izbore u Beogradu i jednaka prava za svu decu u Srbiji!
Stranka Zajedno je na današnjoj konferenciji tražila odvojene izbore u Beogradu, kao i besplatne udžbenike, vrtiće i vaučere u vrednosti od 6.000 dinara za decu u celoj Srbiji, a ne samo u Beogradu. Stranka Zajedno traži izbore u Beogradu, odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Predsednik Srbije rekao je da će biti izbora u Beogradu i svako neraspisivanje izbora smatraćemo kukavičlukom. Osim što traži izbore u Beogradu, stranka Zajedno se za njih sprema sprovodeći prve stranačke predizbore u Srbiji. Podsećamo, na konkurs za gradonačelnika Beograda prijavilo se sedam kandidata te će građani imati priliku da glasaju za nosioca izborne liste stranke Zajedno za Beograd. Cilj je da razbijemo bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. U tom smislu, stranka Zajedno poziva sve pripadnike opozicije da joj se pridruže u zahtevu za hitno raspisivanje izbora u Beogradu. Što se tiče bespaltnih udžbenika, vrtića i vaučera od po 6.000 dinara za decu u Beogradu, rok je do 1. marta kada bi Vlada trebalo da donese konačnu odluku, a stranka Zajedno insistira na tome da sve pogodnosti i mogućnosti koje su predviđene za decu u Beogradu, dobiju i deca u ostalim gradovima širom Srbije. Predstavnici iz 45 lokalnih odbora stranke Zajedno poslali su zahtev poslaničkom klubu Moramo-Zajedno da sva deca dobiju besplatne udžbenike, vrtiće i vaučere od 6.000 dinara čime bi se i u drugim gradovima u Srbiji regulisala i izjednačila prava dece na način na koji je to regulisano u Beogradu. Deca se ne smeju deliti i sva deca treba da imaju jednaka prava.
Zelenović: Punopravno članstvo u EU kroz Ekonomsku zajednicu Zapadnog Balkana
Nebojša Zelenović u intervjuu za dnevni list Nova istakao je da Srbija treba da promeni politiku i ponudio rešenje za ulazak Zapadnog Balkana u EU. Da li treba prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo? Srbija treba da promeni politiku. Treba jasno da pokažemo da hoćemo da budemo deo slobodnog sveta, koji se temelji na poštovanju ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i pravnoj državi. Mi nismo politički neutralni, pa zato treba da napustimo i politiku vojne neutralnosti, koja je neodrživa. Iz te perspektive treba da pregovaramo o francusko-nemackom predlogu i da iznesemo svoje zahteve. Treba da tražimo sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Dalje, treba da zahtevamo uspostavljanje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana na teritoriji svih šest entiteta iz regiona, tako da to postane prostor na kome više od dvadeset miliona ljudi može da se kreće, nastanjuje, leči, školuje i posluje bez ikakvih ograničenja . Ovakva Ekonomska zajednica treba da dobije jasan, održiv i tačno vremenski oročen plan za punopravno članstvo u EU. Životni interes svakog našeg građanina je da rešimo zamrznute konflikte i da tako prestanemo da živimo na buretu baruta. Hoće li Aleksandar Vučić potpisati Sporazum sa Prištinom, ili će taj zadatsk ostaviti predsednici Vlade , ili ministru spoljnih poslova? Nije bitno ko bi takav sporazum potpisao, već kakvu perspektivu takav aranžman otvara. Da li je Vama prihvatljiv francusko- nemački predlog i pod kojim uslovima biste ga potpisali? Srbija treba da traži održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu. Pored Kosova treba rešiti vitalna pitanja za funkcionisanje BiH, ali i druga otvorena pitanja regiona. Kada je Kosovo u pitanju, najpre je nužno formirati Zajednicu Srpskih opština, na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i preuzimanjem rešenja koja postoje u razvijenim autonomijama u Evropi. Srbija treba da zahteva demilitarizaciju Kosova i garancije za to. Dalje, sporazum Beograda i Prištine mora sadržati odredbu o zabrani ujedinjenja Kosova sa Albanijom, bez saglasnosti Srbije i ZSO. Taj sporazum treba da reši otvorena imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnig karaktera između dve strane, kao i da sadrži rešenje za međunarodno javnopravni status crkvenih i istorijskih spomenika koji su bitni za identitet Srba. Kada bi ovakav dogovor bio sastavni deo sporazuma o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i stvaranja EEZB, onda bi bili stvoreni uslovi za promenu pozicije Beograda o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama. Da li stranka Zajedno ima jedinstvan stav po pitanju ovog predloga? O svemu ovome sam govorio u Skupštini Srbije. Za to sam predhodno trazio saglasnost Poslaničkog kluba Moramo-Zajedno i tu saglasnost sam dobio. Takođe, saglasnost sam tražio i dobio od organa stranke Zajedno. Čemu je sluzila onakva sednica Skupštine o Kosovu, da li je vlast postigla više nego sto je htela ili je veći utisak nastup opozicije? Kao sto rekoh na sednici Skupštine sam izneo politiku stranke Zajedno. Jasno sam celoj Srbiji izneo šta mi mislimo da je put za rešenje pitanja KiM. A, šta su drugi radili, to ce oceniti građani koji su za njih glasali. Svako ko je učestvovao u onom cirkusu pomogao je pokušaju da se napravi slika kako Srbija, u stvari, ima samo jedan izbor – Vučić ili haos. Ako bi proevropska opozicija postigla saglasnost oko jasnog plana za KiM i drugih,za našu zemlju, životno važnih regionalnih pitanja, preuzeli bismo političku inicijativu i stvari bi postale potpuno drugačije. Zajedno je obrazložilo svoju politiku i potpuno smo otvoreni za saradnju. Nedavno smo videli sukob između SNS i SPS. Da li je po Vama to bilo izrežirano, ili je zaista došlo do pukotine unutar vladajuće većine? Vučić ima običaj da se prema svojim partnerima i podrađenima ponaša kao dreser u menazeriji. Izgleda da je disciplina popustila. Hoće li Vučić ” pustiti niz vodu” Dačića i potražiti nove koalicione partnere? Neće tu biti nikakve drame. Dačić treba Vučiću, a namazan je svim mastima i nema problem da tripi maltretiranje kojem je izložen. Predsednik Vučić nije isključio mogućnost vanrednih izbora do kraja ove ili početkom sledeće godine. Pod uslovom da ih bude da li se nazire koalicija sa nekom političkom opcijom? Sa kojim strankama je prihvatljiva saradnja? Zajedno traži izbore za Beograd. Odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Kukavičluk je ne raspisati beogradske izbore i taj kukavičluk se Vučiću mora nabijati na nos svaki dan. Mi sprovodimo stranačke predizbore da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd. Imamo sedam kandidata. Hoćemo da razbijemo ovu bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. Svako ko hoće ovako da pravi savez sa građanima biće u našoj koaliciji. Zašto smatrate da Srbija treba u potpunosti da odbaci politiku vojne neutralnosti? Zato što je to, kao sto rekoh, neodrživa politika. Rat u Ukrajini je promenio svet. Cela Evropa pomaže Ukrajincima da se odbrane od agresije. Sa druge strane , mi smo fizički okruženi NATO paktom. Sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici Zapadnog Balkana treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, kao što rekoh, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uz uspostavljanje EZZB to bi bila garancija trajne stabilnosti Bosne i očuvanja njenih granica. O tome da li bi i kada Srbija ušla u NATO odluku moraju doneti građani na referendumu. Na koji način smatrate da Srbija treba da formira mornaricu? Sporazumi o kojima sam govorio omogućili bi Srbiji i celom regionu da mnogo pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Imajući u vidu značaj pitanja migracija za Evropu,
Atanacković: Otkud smeće u staroj Železničkoj stanici? To je spomenik kulture od velikog značaja!
Gospođo Gojković, najpre bih hteo da odreagujem na Vašu konstataciju da je „Istorijski muzej Srbije prvi put od svog osnivanja, nakon 58 godina postojanja, dobio jedinstveni spomenik kulture za svoj novi stalni dom, dok ranije za ovakve odluke nije bilo političke volje. Svakako ste u pravu u jednoj stvari: nije bilo volje, a posebno ne volje nas, građana Beograda, da nam istorijska i potrebna železnicka stanica, zarad kriminalnog širenja Beograda na vodi, bude oteta, lišena funkcije i pretvorena, ne u muzej – što je takođe stvar potpuno nezakonite samovolje – već u fasadu iza koje se kriju ruinirane prostorije, razvaljeni ulazi u zgradu, zidovi oprljeni vatrom i neobezbeđene rupe opasne po život. Postavio bih Vam jedno pitanje: od kakvog je to šuta i smeća u protekle dve godine, kako kažete, čišćen spomenik kulture? Otkud uopšte šut i smeće u spomeniku kulture od velikog značaja? Ko je dozvolio da se spomenik kulture prepusti nemaru i upropašćavanju, da se u enterijeru taloži otpad, da se lome stakla, urušava tavanica, razvaljuju ulazi, i da se uopšte zgrada dovede u stanje evidentne ruiniranosti u kojem se sada nalazi? Ne znam na koji period tačno mislite kada govorite o dve godine navedenih aktivnosti, ali ta tvrdnja je u potpunoj suprotnosti sa uvidom u stanje zgrade već duži niz meseci, o čemu smo vam ponudili i medijske izveštaje i lična svedočenja u krivičnoj prijavi koju smo protv Vas podneli. Podsetiću Vas da aktuelnom stanju zgrade zelezničke stanice prethode meseci medijskog obaveštavanja javnosti o očajnom stanju u kojem se zgrada i njena neposredna okolina nalaze, o čemu sam se i lično uverio više puta tokom proteklih meseci, i o čemu sam vas obavestio dopisom od 11. novembra 2022. To što je javnost videla, i što i danas može da vidi, nažalost ne svedoči o godinama „temeljne revitalizacije“, već o godinama temeljnog nemara i propadanja, uz povremena hitna raščiščavanja deponije kada vas na to natera pritisak javnosti, a koja se u kratkom roku iznova formira, kao što je bio slučaj krajem septembra prošle godine. Iz sredstava koja spominjete, a koja je Ministarstvo kulture odredilo za uređenje novog muzejskog prostora, sasvim je očigledno, imajući u vidu ruiniranost zgrade, da će javnim novcem – novcem građana – najpre morati da bude pokrivena sanacija prouzrokovane štete, a za koju ste prema svojim nadležnostima direktno odgovorni. Nije tu reč, gospođo Gojković, o nečijoj vikendici, pa da bude lična stvar vlasnika da li je polupao prozore, razvalio plafon ili izazvao požar i posle krpio štetu svojim parama. Čak i kada bi sutra bili definitvno uklonjeni svi tragove štete, to Vas ne može osloboditi odgovornosti što ste omogućili da šteta nad spomenikom kulture bude pričinjena. Koristim ovu priliku i da Vas pozovem da iznesete u javnost informacije o projektu muzeja koji se finansira javnim novcem, a krije od javnosti. Uz jednaku samovolju s kakvom nam je oteta železnička stanica, a Savski trg pretvoren u besmislen prostor kojim dominira višemilionska pseudoistorijska kič-statua čija je cena protivzakonito proglašena državnom tajnom, u toku je priprema u potpunosti netransparentnog i duboko zabrinjavajućeg tretmana kulturne baštine. Gde je projekat muzejskog prostora za koji se građani zadužuju kreditom od 10 miliona evra? Gde je projekat čija je samo tehnička dokumentacija koštala 29 miliona dinara? Na kraju, želim da Vas obavestim da će krivična prijava protiv Vas zbog osnova sumnje da ste svojim nečinjenjem, odnosno svesnim propuštanjem da zaštitite spomenik kulture Železničku stanicu, pričinili veću materijalnu štetu, biti aktuelna i nakon što budete smenjeni sa položaja na kom se nalazite i da od tužbe, koja je podneta u ime javnog interesa građana Beograda i Srbije, nećemo odustati. Naravno, svakom je jasno da ono na šta u ovom trenutku možete da se oslonite jeste disfunkcionalno i instrumentalizovano tužilaštvo, zarobljeno od strane režima čiji ste deo. Ali i to će doći na svoje. Srdačno, Dejan Atanacković, odbornik Zajedno i pisac
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
