Nešić: Pokušavamo da sve razlike stavimo po strani kako bi protesti uspeli

Narodni poslanik iz stranke Zajedno i odbornik u Skupštini grada Kragujevca, Nikola Nešić je za dnevni list Danas komentarisao tok organizovanja protesta u centru Šumadije i pritiske sa kojima se građani suočavaju. „U Kragujevcu u protestima „Srbija protiv nasilja“ pored stranke Zajedno, SSP, PSG, DS i Narodne učestvuju i stranke Srce i POKS, ali redovno slušamo i građane i aktiviste o tome kako treba protest da se razvija, pitamo kroz razne ankete i grupe. Pokušavamo da sve razlike stavimo po strani kako bi protesti uspeli“, rekao je Nešić. On je potvrdio i da pritisaka na građane svakako ima, ali podseća i da se upravo u Kragujevcu opozicija udružila na talasu oslobađanja građana od pritisaka i straha kao i da su tužilaštvu podneli njihova saznanja. „Važno je da protesti opstanu i trudimo se se da svaki put bude druga ruta i da sama blokada bude kreativnija od one prethodne. Sada smo pozvali građane da donesu poruke ispred trga Radomira Putnika koji je devastiran od strane lokalne vlasti i na taj način proteste prilagođavamo i problemima naših sugrađana“, zaključio je Nešić.

Nešić: Država će biti oštećena za stotine miliona evra

Na zahtev narodnog poslanika iz stranke Zajedno, Nikole Nešića, danas će u Narodnoj skupštini biti održano javno slušanje na temu: Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji na kojem će stručnjaci koje su pozvali predlagači zakona i predstavnici opozicije izneti svoje stavove o ovom zakonu pre nego što o njemu budu diskutovali poslanici na skupštinskom zasedanju. „Osim što se ovako značajan zakon koji bi mogao da ima velike materijalne posledice za našu zemlju donosi u sred leta kada je manja pozornost javnosti, problem je i to što je ovo javno slušanje zakazano dan za dan. Juče je potvrđen termin ovog javnog slušanja iako sam zahtev za njegovo održavanje podneo još 16. maja predsedniku Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekokomunikacije. Na taj način vlast onemogućava i relevante stručnjake da još jednom pred poslanicima iznesu svoja mišljenja pošto ne mogu baš svi da pomere svoje planirane obaveze ili odmore u tako kratkom roku“, izjavio je Nešić. Mnogi stručnjaci, kao i različite organizacije koje se bave prostornim planiranjem i očuvanjem životne sredine su prethodnih meseci izneli protivljenje ovom zakonskom predlogu. Nešić objašnjava deo razloga zbog kojih stranka Zajedno neće podržati ovakvo zakonsko rešenje. „Država će biti oštećena za stotine miliona evra jer će investitori koji su do sada imali samo pravo korišćenja zemljišta, sada moći da budu i vlasnici istog. Jedan od primera je Luka Beograd, to je gratis zemljište investitoru, a država se odriče važnog resursa i novca!“, rekao je Nešić. On dodaje da je problem sa ovim zakonskim predlogom i to što predviđa formiranje Agencija za prostorno planiranje koju će finansirati investitori putem donacija! Takva agencija bi preuzela poslove Ministarstva – „To mora biti agencija koja je u potpunosti pod javnom kontrolom bez upliva novca sa strane, a ne agencija podložna željama investitora“, rekao je Nešić. „Ovaj zakon otvara i put za dalje kršenje svih planskih dokumenta ako se neki projekat proglasi da je od nacionalnog značaja. Primer je budući nacionalni stadion“, saopštio je poslanik stranke Zajedno.

Nešić: Predlog Zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ne staje na put nelegalnoj gradnji

Predlog Zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ne staje na put nelegalnoj gradnji, već vodi ka stvaranju još većeg jaza između građana koji su gradili i grade legalno i građana koji su gradili nelegalno. Narodni poslanik iz stranke Zajedno, Nikola Nešić, je na današnjem zasedanju Skupštinskog odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije rekao da se kada je u pitanju Predlog Zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ne poštuje uobičajena procedura da zakon „odleži“ 15 dana, već se gura po hitnom postupku. „Iznuđeno rešenje predviđeno ovim Zakonom, a to je da se bez dobijanja rešenja o ozakonjenju objekata, objekti koji su nelegalno izgrađeni, bez obzira na vreme kada su građeni, dakle i objekti građeni posle 2015. godine, mogu uz dobijanje samo potvrde priključiti na struju, gas, vodu. Ionako obesmišljen postupak ozakonjenje je ovim dopunama Zakona dodatno degradiran, jer većina ljudi koji su nelegalno gradili legaliziju svoje objekte upravo da bi se priključili na struju, vodu i gas“, rekao je Nešić. On je kroz primer pokazao koliko su zakonska rešenja naklonjena nelegalnoj gradnji. „Da biste dobili sve papite i počeli da legalno gradite objekat, u zavisnosti od lokacije, potrebno vam do 10.000 evra. A da biste ozakonili nelagalan objekat koji ima do 100 kvadrata potrebno vam je 5.000 dinara, pa stoga ni ne čudi ovaj podatak da milioni nelegalnih objekata čekaju na neki novi zakon i na ozakonjenje ili na priključenje, koji je put do ozakonjenja?“, pitao je Nešić. „Predlog za rešenje problema koje nije populističko, ali je jedino moguće da se stane na put nelegalnoj gradnji je da se smanje naknade za dobijanje građevinske dozole i povećaju naknade za ozakonjenje nelegalnih objekata i to tako da se nikome ne isplati da gradi nelegalno. Građevinska ispekcija mora da radi svoj posao i da prijavljuje i kažnjava nelegalnu gradnju“, istakao je Nešić. Narodni poslanik iz stranke Zajedno se osvrnuo na još jednu novinu u predlogu zakona, a to je da će se u obzir prilikom zahteva za legalizaciju uzimati i to da je neko na taj način „rešavao svoje stambene probleme“. „Kako će se utvrditi da su time što su gradili nelegalno rešavali svoje stambene potrebe? I da li je opravdanje za to da neko gradi nelegalno to da rešava svoje stambene potrebe, a šta je sa svim onim ljudima koji su gradili i grade legalno, a pritom rešavaju svoje stambene potrebe?“, zaključio je Nešić.

Nešić: Direktor se ruga svojim radnicima

Zbog pritisaka na zaposlene u javom sektoru, reagovala je i kragujevačka opozicija. Predstavnici 11 stranaka, pokreta i grupa građana, predali su Osnovnom javnom tužilaštvu zahtev za preduzimanje svih zakonskih radnji za zaštitu radnika koji su izloženi pritiscima i ucenama. Narodni poslanik Nikola Nešić, kao jedan od potpisnika ovog zajedničkog zahteva, izjavio je da se direktor Energetike “ruga svojim radnicima”. On tvrdi da kragujevačka opozicija ima informacije da su u Energetici pritisci konstantni, a raspolažu i konkretnim imenima ljudi koji pozivaju zaposlene. “Zabrinula me je izjava direktora Energetike da nema političkih pritisaka u firmi u kojoj je on odgovoran. Ta izjava je odraz bahatosti i ruganja prema sopstevnim radnicima, ali i društvu u celini. Ako se fokusiramo samo na ovo preduzeće, oni zaposlene pozivaju na privatne brojeve telefona. Jedan od koordinatora je Dejan koji odgovornost prebacuje na Nenada, navodno, direktnog nalogodavca ovog procesa. Nemoguće je da direktor Energetike nije upoznat sa ovom činjenicom, s obzirom na to da kadrira iskljičivo preko partijske knjižice. U ovom preduzeću partija je zamenila struku, a buduća racionalizacija je dodatni ‘ucenjivački kapital’ ka pojačavanju pritisaka na radnike”, rekao je poslanik Nešić. On je dodao da je, osim iz Energetike, opozicija dobila prijave o političkim pritiscima i od zaposlenih u školama, ustanovama socijalne zaštite, lokalnoj samoupravi, sportskim klubovima… Nešić je pozvao građane da prijave pritiske i najavio da će predstavnici 11 opozicionih stranaka, koji su podneli zahtev Osnovnom javnom tužilaštvu za zaštitu građana od političkog mobinga, naredne nedelje proveriti da li su postupili po službenoj dužnosti. Izvor: nova.rs

Nešić: Izuzetno loš status radnika predstavlja jedan od osnovnih alata vlasti za proizvodnju straha

Još jednom u pokušaju organizovanja svog mitinga u Beogradu SNS vlast vrši pritiske na radnice i radnike kako u javnim tako i u privatnim preduzećima da prisustvuju kontramitingu koji prave i tako prave dodatne podele u društvu. „Ko najviše krši zakon i posle dve godine rada ne daje ugovore na neodređeno vreme, već ugovori o radu na određeno vreme, ugovori o privremenim i povremenim poslovima, ugovori o delu, a na koje se najčešće mladi angažuju, traju i preko decenije. Ko najviše eksploatiše mane zapošaljavanja preko agencija, manipuliše statusima V.D.? Pa upravno današnja vlast!“, izjavio je Nikola Nešić, narodni poslanik iz stranke Zajedno. On je rekao i da zapošljavanje preko stranke na nesigurnim ugovorima dovodi do straha od potencijalnog gubitka posla. „Današnji izuzetno loš status radnika u Srbiji predstavlja jedan od osnovnih alata vlasti za proizvodnju straha ali i njegovo održavanje u društvu“, rekao je Nešić. „Ova tema bi trebala da bude iznad političkih ideologija i razlika. Ovo je odbrana osnovnih radničkih prava ali i ljudskih sloboda!“, dodao je Nešić Molimo sve građane koji se osećaju ugroženo, da nam se jave da zajedno izađemo iz pozicije straha, brutalnog kršenja dostojanstva i da nam ugroženi radnici i radnice pomognu da i druge ljude oslobodimo!

Nešić: Ukinuti REM i stvoriti novo regulatorno telo u skladu sa savremenim potrebama

Narodni poslanik iz stranke Zajedno Nikola Nešić je na današnjem zasedanju Narodne skupštine govorio o Predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama na koji je podneo 18 amandmana. Nešić je u svom obraćanju istakao predlog ukidanja Regulatornog telo za elektronske medije (REM), odnosno njegovo pripajanje Regulatornom telu za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije koje bi bilo formirano. „REM ne sprovodi svoje obaveze na koje je obavezan zakonom, odnosno ne reaguju na dešavanja na emitovanonom sadržaju – nasilje, diskriminacija, politička zloupotreba, zloupotreba položaja prilikom dodele nacionalne frekvencije itd“, rekao je narodni poslanik iz stranke Zajedno Nikola Nešić na početku svog obraćanja. Funkcije REM-a bi preuzelo telo čije je formiranje predložio – Regulatorno telo za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije – koje objedinjuje nadležnosti postojećih regulatora RATEL-a i REM-a. „Ovo telo bi predstavljalo nacionalno regulatorno telo koje bi pored elektronskih komunikacija i poštanskih usluga obuhvatalo i elektronske medije. Na ovaj način bi se uštedeo i novac u budžetu koji se sada izdvaja za finansiranje ova dva Regulatorna tela i time bi REM prestao da postoji“, rekao je Nešić. On je dodao da je predlog stranke Zajedno motivisan željom da se dinamična oblast informaciono-komunikacionih usluga uredi kvalitetnije i primereno duhu vremena, s ciljem efikasnije regulacije i smanjenja budžetskih izdvajanja. Ovo je i pojasnio na primeru savremenih komunikacija: „Takozvana tehnološka konvergencija dovela je do toga da se sve poruke danas prenose jednom mrežom – internetom – i da se prikazuju na jednom uređaju – mobilnom telefonu. Kako danas razgovaramo sa rodbinom u inostranstvu? Da li preko međunarodnih skupih poziva ili preko mobilnih aplikacija? Da li sve više građana gleda filmove preko televizije ili preko namenskih striming platformi i mobilnih telefona?“, pojasnio je Nešić. „U postojećem okruženju, gube se tradicionalne granice između autora ili kreatora sadržaja, distributera (tj. operatora mreže) i korisnika ili konzumenta sadržaja. Danas svako ko ima mobilni telefon s kamerom i pristupom internetu može biti kreator komercijalnog medijskog sadržaja“, smatra narodni poslanik. Kao još jedan za ukidanje REM-a i stvaranje novog regulatornog tela Nešić je pomenuo i zakonsku mogućnost u Srbiji koja distributerima interneta omogućava da budu i proizvođači medijskog sadržaja što je dovelo do stvaranja novih modela kontrole sadržaja od strane vlasti – tako bi stvaranje šireg regulatora doprinela i poboljšanju mogućnosti kontrole sprovođenja javnog interesa u medijima. Primera stvaranja širih regulatornih tela koje obuhvataju više oblasti ima u mnogim zemljama, a Nešić je pomenuo primere Austrije, Irske, Ujedinjenog Kraljevstva, Mađarske i Slovenije, zemalja od kojih neke već 20 godina imaju ovakve regulatore. Nikola Nešić je izložio i finansijke razloge za stvaranje novog tela koje bi omogućilo budžetske uštede. „Prema finansijskom planu REM-a za ovu godinu, iz budžeta se za njegovo finansiranje izdvajaju tri i po miliona evra. Imamo li valjano obrazloženje zašto bismo nonšalantno trošili toliki novac budžetskih obveznika, pogotovo imajući u vidu da bogatija društva nastoje da na ovome uštede? Što se tiče efikasnosti, REM ovakav kakav je teško da bi mogao biti neefikasniji, pa je svaka smislena promena samo korak napred“, zaključio je Nešić.

KUPOVINA „BEZ RECEPTA“ – ODLAZE APOTEKE U TUĐE RUKE – Zajedno Kragujevac

Stanka ZAJEDNO i Šumadijska regija izdaju zajedničko saopštenje povodom trenutnog plana za Apoteke Kragujevac gde će se koncesijom otuđiti deo apoteka na 15 godina. U okviru apoteka posluje 28 apoteka, 14 specijalista, 38 magistara farmacije, 57 farmaceutskih tehničara i 29 nezdavstvenih radnika. U ugovoru koji je u pripremi stoji nedvosmisleno: „Koncesionar bi imao obavezu i da jednom broju zaposlenih u Apoteci Kragujevca ponudi zasnivanje radnog odnosa, uz poštovanje najmanje istog nivoa ugovorene plate koju su imali u Apoteci Kragujevac. Broj i struktura zaposlenih kojima će koncesionar biti dužan da ponudi zasnivanje radnog odnosa pod uslovima predviđenim Koncesionim aktom, biće određen predlogom Koncesionog akta, Javnim ugovorom i konkursnom dokumentacijom. Koncesionar će imati obavezu da obezbedi eventualno nedostajuće kadrove, saglasno važećim propisima.“ Ovo jasno i nedvosmisleno dokazuje šta će biti sa kadrovima! Da li će sve apoteke da idu pod koncesiju ili samo one profitabilne? Apoteka Bubanj je najrentabilnija i radi 24 sata. Ne razumemo, kako ona može biti predmet koncesije, lokal je u zakupu, apoteka opremljena od novca apotekarske ustanove, razrađivana godinama i sada privatni partner treba da dođe da pokaže njenu profitabilnost, napominju iz stranke ZAJEDNO i Šumadijske regije. „Prva državna apoteka je osnovana u Kragujevcu pre skoro dva veka. Ustanovljenjem moderne srpske države farmaceutska delatnost je još u začetku državotvornih procesa prepoznata kao važan i neraskidiv deo zdravstvenog sistema. Nažalost, aktuelni vlastodršci, vođeni mantrama pogubnog neoliberalnog koncepta, zastupaju isključivo interese krupnog kapitala i ne mare mnogo za interese građana i neminovne negativne posledice ovakvih odluka. Zbog ekonomske derzorijentacije, nedostatka obrazovanja i adekvatnih informacija, aktuelna vlast farmaceutsku delatnost prepoznaje isključivo kao isplativu trgovačku granu, a apotekarske ustanove doživljava kao izuzetno profitabilne trgovinske lance. Apotekarska ustanova Kragujevac je ustanova primarne zdravstvene zaštite koja pruža zdravstvene usluge u čitavom Šumadijskom okrugu – Gradu Kragujevcu i opštinama Topola, Batočina, Lapovo, Rača i Knić. Kroz višedecenijski razvoj uspela je da ceo šumadijski region pokrije apotekama pa su lekovi danas dostupni svim građanima odmah nakon prethodnog lekarskog pregleda. Apoteka Kragujevac isplaćuje zarade zaposlenima i poseduje izutene kadrovske resurse. Insistiranjem aktuelne lokalne vlasti na privatizaciji Apotekarske ustanove Kragujevac narušiće se mreža apoteka što će posledično ugroziti snabdevanje lekovima u prigradskim naseljima, a posebno u seoskim sredinama. Mreža apoteka na atraktivnim lokacijama uz ambulante Doma zdravlja Kragujevac, kao i u centralnim gradskim naseljima, ovu ustanovu svakako čini zanimljivom budućim kupcima, a predmet licitacije, kako je najavljeno, biće samo atraktivne lokacije. Ostale lokacije koje takođe postoje ne zbog profita već javnog interesa, biće odmah zatvorene. Nažalost, očigledno je da aktuelna vlast nije izvukla nikakve pouke ni iz poslednje globalne pandemije. Komercijalizacija zdravlja je loš potez, poguban za svako organizovano društvo. Zdravlje nacije nije roba, niti može da se pretvori u još jedan izvor lake zarade za „investitore“ bliske aktuelnoj vlasti.“ napominje dr Ana Santrač. „Napominjemo da pojedine apotekarske ustanove u Srbiji još uvek nisu privatizovane, poput Apotekarske ustanove Beograd koja uspeva da odoli privatizacionim pritiscima. Stoga je potrebno da i Kragujevčani podignu svoj glas i sačuvaju Apotekarsku ustanovu Kragujevac, kao i njenu imovinu koja je i u ovom slučaju jedini motiv pohlepnih i nezasitih „investitora“, dodaje još dr Ana Santrač, ispred Šumadijske regije. „Kao građanka koja jednako koristi usluge i državnih I privatnih apoteka i koja je potpuno svesna potrebe postojanja različitih oblika “svojine”, kako smo i učeni, ipak, na “šuškanja” o privatizovanju Apotekarske ustanove Kragujevac, izražavam neke dileme i vidim izvesne nejasnoće. Od talasa privatizovanja, koliko god to bila neminovnost savremenog doba i uređenja, ipak, bi trebalo sačuvati određene ustanove i institucije, koje su, u svesti čoveka i kolektivnoj svesti društva, sinonim za pouzdanost, poverenje i odgovor na interese građana i građanki, iznad profita i interesa pojedinaca i manjih grupa. Apotekarska ustanova Kragujevac je jedna od takvih, ali ne samo na osnovu toga kako je neko od nas, na ličnom nivou, doživljava nego na osnovu kvaliteta i raznovrsnosti usluga, pouzdanosti, dostupnosti u svakom delu grada i prigrada, pa ponegde i u selima. Ako bi ovom privatizacijom, kako se može načuti, bili obuhvaćeni objekti, uslovno rečeno, profitabilniji, na lokacijama veće naseljenosti, otvorilo bi se pitanje dostupnosti potrebnih proizvoda ostalom delu stanovništva i njihovo snabdevanje, posebno u uslovima hitnosti. Promene u statusu zaposlenih u Apoteci, organizacione i sve druge očekivane izmene, koje će biti neminovne u ovakvom postupku, su pod posebnim znakom pitanja, posebno imajući u vidu izrazito lošu referentnost ove garniture vlasti u sprovođenju svih prethodnih, i najjednostavnijih, poslova koje su im bile u nadležnosti.“ nadovezuje se prof. dr Olivera Nikolić, kopredsednica gradskog odbora stranke Zajedno. Na sledećoj sednici odbornici Olivera Nikolić i Nikola Nešić, predaće zahtev za informacije od javnog značaja Dejanu Ružiću da obavesti javnost o ovom velikom budućem problemu!

Majke preduzetnice ne smeju da biraju između deteta i posla

Narodni poslanik stranke Zajedno Nikola Nešić danas, na dan borbe protiv nasilja nad ženama, zvanično je predao predlog zakona o izmeni zakona o zdravstvenom osiguranju i time zvanično stavio ovaj zahtev u skupštinsku proceduru. Nakon sastanka i na poziv udruženja ,,Mame su zakon” koje im je iznelo niz problema sa kojima se majke preduzetnice susreću, poslanička grupa stranke Zajedno rešila je da podrži i promoviše sve predloge koje će unaprediti položaj grupe preduzetnica, koje se potencijalno mogu ostvariti kao majke, a kojih prema zvaničnim podacima ima i preko 40.000 u Srbiji. Ovaj vid saradnje daje dobar primer kako u praksi civilni sektor, političke stranke i narodni poslanici mogu biti poluga građana u menjanju zakona i prilagođavanju zakona društvenim potrebama. Ukoliko majka preduzetnica mora da ode na trudničko bolovanje, ona danas mora ili da firmu stavi u status mirovanja ili da plaća doprinose i za poslovođu. Sve to dok prima 50% primanja, na koje je do tada uplaćivala poreze na zaradu! Ovakva promena zakona, majke preduzetnice bi stavila u JEDNAК položaj sa ostalim pripadnicama istog pola sa standardnim ugovorom o radu i omogućila bi im da, ukoliko je potrebno, održavaju trudnoću i da imaju zagarantovana prava od 100% na zaradu! Jednaka prava tokom trudničkog bolovanja sprečavaju stavljanje katanca na vrata preduzeća koje vode majke preduzetnice. Moramo podržati nove mame preduzetnice, jer jednaka prava na trudničko bolovanje štiti našu decu! Ovakva izmena zakona je ulaganje u budućnost Srbije!

Nikola Nešić: Priča iz Skupštine

Narodni poslanik Zajedno (Moramo) iz Kragujevca, Nikola Nešić, prvi put je predstavnik naroda u Skupštini Srbije. Za Glas Šumadije prenosi svoje utiske o atomsferi u republičkom parlamentu: Narodna skupština Republike Srbije danas je svakako bolja od one prethodne jer se opozicija vratila u tu „pozornicu“ gde se uglavnom čuju vređanja, omalovažavanje opozicije i nepoštovanje najvišeg zakonodavnog tela ove zemlje. Iz ličnog ugla, žao mi je što je tako jer sam očekivao daleko veću ozbiljnost, ali svakako moj stav je da se nikad ne odustaje i da moraš da pobediš na gostujućem terenu gde sudija, u ovoj metafori predsednik Skupštine, nije naklonjen. Na tom terenu je jako teško ostati smiren, dostojanstven i držati jasan fokus. Kada opozicija pomene loše rezultate, čak i negativno se osvrne na SNS, vladajuća struktura uglavnom ne reaguje, ali ako neko pomisli da spomene Vučića pa i u mikro negativnom smislu, dobiće direktne lične uvrede, iznošenje ličnih podataka, što je zabranjeno,kako bi se obezvredila bilo kakva diskusija. Deo opozicije koja ne pominje Vučića, dobila je nagradu da se ne spominje više ni njihov lider pa je tako Šolak ostao „usamljeni tajkun“ kao jedini problem sadašnjoj vlasti. Druga slaba tačka zove se Belivuk, na koju ima reakcije u svakom pominjanju ili čak naslućivanju dela ove kriminalne grupe a svu negativnost i odgovornost prebacuju opoziciji. Mnogo reči, minuta, vremena bez ikakvog pokrića, dokaza. Kada kažem opozicija ovde ne mislim previše na Dveri, Zavetnike, Novi DSS i POKS koji nažalost nisu spremni na bilo kakve kompromise sa ostatkom opozicije pa čak ni oko osnovnih pitanja kao što su prava žena u parlamentu koju već dokazano ugrožena. U tom spektru opozicije ukoliko ne govore predsednici parlamentarnih grupa, jedva da se poneki poslanik i javi za reč. Podeliću zanimljivost iz Skupštine Beograda, gde nisu podržali inicijativu za smenu gradonačelnika koji je nelegalno ozakonio svoju kuću. Izdvojiću, ipak, Dveri koji povremeno, pokažu spremnost za dogovor oko najosnovnijih prava koju su nam kao poslanicima ugrožena. Želim da u ovog tekstu istaknem posebno Orlića, u ovom sazivu, najjaču figuru u SNS-u koji je više puta pokazao da zna i perfektno da  vodi sednicu i da daje pravo na repliku, ali nažalost ti trenuci su zaista retki. Realnost je da se maksimalno koristi pravilnik kako bi se sednice ubrzale, a opoziciji onemugućila i priprema ni rasprava, kada se pak omogući, prava na repliku gotovo da nema. Ako se nekim slučajem dogodi da dobijete dva minuta, vaš „flaster“ iz vlasti će dobiti 15 minuta da vam odgovori.  Koliko jednom poslaniku treba vremena da kvalitetno spremi netranspatertan dokument od 1500 strana, da li je moguće to uraditi za 48 ili 96 sati? Žao mi je i što postoje poslanici čiji je zadatak da viču, sede u prvim ili najdalje drugim redovima, to mi je poraz dostojanstva, tu mislim na Atlagića, Rističevića, mladog Đorđa Todorovića i na našu sugrađanku Natašu Jovanović. Tu nema konstruktivnosti, dijaloga, ono zbog čeka smo mi u stvari u parlamentu. Oni su konstantni u vikanju i unižavanju doma Narodne Skupštine, a tu su i ostali poslanici vladajuće strukture koji vređaju, ali oni se menjaju. Postoje poslanici koji rade puno na terenu i mogli bi puno toga da kažu, ali oni ni minut nisu rekli poput bivšeg gradonačelnika Zorana Radojičića, Sanje Lakić,… Ostale stranke iz vladajuće strukture, postoje koliko da pokažu da su živi, jedan poslanik po diskusiji, ali i to je obaveza koju ispunjavaju onako kako to Orlić zahteva. Stranka „Zajedno“ kojoj pripradam, bori se maksimalno svim instrumentima koji su nam na raspolaganju, trudimo se da pokažemo jednu normalnu ali i hrabru Srbiju. Na naša pitanja i napade ne odgovoraju već pričaju šta su rešili pre naše diskusije. Zamislite, onemogućena nam je specijalna sednica za poljoprivredu, ali svakako dovešćemo ljude iz Evropskog parlamenta i tada nećemo morati da čekamo „dobru volju“ i specijalno tumačenje poslovnika od Orlića. Da bi Srbija napredovala, njoj je potrebno 250 poslanika koje je narod izabrao direktno, možda to ima svojih mana, ali važan je dijalog, diskusija i najvažnije spremnost da se narod čuje preko poslanika. Bune se kada se blokiraju ulice ali to je nažalost jedini način da „čuju“ narod. Svakako živim u nadi da može doći bolje vreme, vreme gde ćemo diskutovati na svaku temu i zajedno pronalaziti najbolja rešenja za zemlju Srbiju, to je zemlja svih nas, onih koji su nam je ostavili i onih kojima je ostavljamo. Tekst je objavljen na portalu Glas Šumadije

Nešić: Aplikacija za prijavu eko problema (gReact) je pljačka godine – plaćena 125 puta više, a ostaje u privatnom vlasništvu

O neverovatnoj ceni ove aplikacije za prijavu ekoloških problema koje je izradilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali sada znamo i kolika je tačno razlika. Zamolili smo naše IT stručnjake da izvrše procenu izrade aplikacije i procenjeno vreme radnih sati za izradu ove aplikacije. Nakon detaljne analize – za kopletnu izradu ove aplikacije, od kreiranja koda do detaljnih programskih rešenja potrebno je 330 radnih sati. Ukoliko bi se plaćao radni sat programera u Srbiji koji je u proseku 40 eur, ovu aplikaciju je Ministarstvo moglo pokrenuti za 16.000 evra (sa sve dizajnom), a ukoliko bi se zadužili programeri iz EU, sa skupljim radnim satom – aplikacija ne bi bila skupllja od 21.000 evra. Građane Srbije, ova aplikacija gReact je koštala 2,5 miliona evra ili 125 puta više! Da sumanutost ove pljačke bude još veća, aplikacija gReact nije ostala u vlasništvu građana Srbije, već kompanije koja je izradradila istu i može da je dalje preprodaje na tržištu. To u prevodu znači da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine iznajmilo softwer od firme Tcom za 2,5 miliona evra, a ova firma je za 21.000 evra taj softver napravilo, i potom može staviti na tržište da je preprodaje dalje. Protiv ove sumanute “nabavke” ćemo se dalje boriti pravno, odnećemo podatke tužilaštvu i nadležnim institucijama i tražiti da hitno reaguju.

Go To Top
Skip to content