Tag: Beograd
Stara zgrada železničke Ložionice novi „epicentar“ kreativnosti
Dragulji, krune, zaslužni domaći vanserijski kreativci, inovatori, naučnici, talenti, reči su kojima je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, promovisala novi projekat pod nazivom „Ložionica“, koji će, prema njenim najavama postati kreativno-inovativni multifunkcionalni centar, „jedinstven u ovom delu Evrope“. Jedinstven će, po svemu sudeći, svakako biti, samo je pitanje prema kojim kriterijumima. Pitanje je i da li će ovaj projekat opravdati nadanja i očekivanja koja je porukom u vremenskoj kapsuli namenila budućim generacijama poručujući im da nastave „iskru genijalne inovativnosti i stvaralaštva koje hiljadama godina dominiraju ovim prostorima“ i da je Ložionica bila i ostala „motor napretka i svetionik u budućnost“, navela je u poruci. Uprkos ovako ambiciozno postavljenim očekivanjima i obećanjima koja stižu sa vrha vlasti, o projektu, čiji je početak radova svečano obeležen 1. februara 2023. dok se završetak očekuje do proleća 2025. i u koji će Vlada Srbije uložiti ogromnih 52 miliona evra, se u javnosti mogu čuti različite kritike i oštri stavovi. O ovom projektu čiji je idejni tvorac „nacionalna“ platforma „Srbija Stvara“ o kojoj smo već pisali na Mašini, a iza koje stoji kreativni tim okupljen oko premijerkinog (nekadašnjeg) Saveta za kreativne industrije, njegovoj opravdanosti, povezanosti sa susednim projektom Beograd na vodi, ali i o društvenoj potrebi za tolikim finansijskim i infrastrukturnim ulaganjima u vreme ekonomske krize koja je u velikoj meri negativno uticala na uslove rada u sektoru kulture, naročito nezavisne kulturno-umetničke scene, razgovarali smo sa Marijanom Cvetković, osnivačicom Stanice Servisa za savremeni ples, kustoskinjom i predavačicom u oblasti kulturnih politika i Dejanom Atanackovićem, umetnikom, piscem i aktuelnim odbornikom stranke Zajedno u Skupštini Grada Beograda. O dometima takvih kulturnih politika govori i Dejan Atanacković, koji se u svom umetničkom i političkom radu bavi odnosom umetnosti, urbanih promena gradskih celina usled kapitalističke akumulacije, alternativnim obrazovanjem i ugroženim i marginalizovanim društvenim grupama. On smatra da ovde ne postoji „nešto što bi se moglo nazvati kulturnom politikom, a da se može posmatrati izvan koruptivnih okvira“: „To je smesa kriminalnog interesa, mediokritetskih, tendenciozno-revizionističkih ideja i beskrajno lošeg ukusa – preferiranje glomaznih, šljaštećih objekata, loših kopija, estetike karakteristične za banalni turizam i za milje organizovanog kriminala. Ono što građani svojim očima vide, i za šta nam zaista nije potrebno da nam Ana Brnabić prepričava svoje snove, jeste praksa podizanja Potemkinovih sela pod firmom ’kreativnih industrija’, na hektarima grada pretvorenim raznim ’leks specijalisima’ u eksteritorije, i miliona bespravno legalizovanih kvadrata za pranje prljavog novca,“ zaključio je. Ekstenzija Beograda na vodi Naprednjački režim istakao se, prema mišljenju Atanackovića, kao retko ko dosad na ovim prostorima, „praksom sistematskog uništavanja grada i sećanja, otimanjem javnog prostora i zloupotrebama novca građana“: „Beograd se divljački i osvetoljubivo ruši, rasprodaje privilegovanim kupcima, gradi se besomučno bez prateće i neophodne infrastrukture, potpuno suprotno svakoj evropskoj i uopšte savremenoj praksi korišćenja postojećih resursa, obnavljanja baštine, održavanja fizionomije grada. Beograd postaje neprepoznatljiv“, istakao je. Komentarišući pompezne najave o njihovim „snovima“ odgovorio je da su one zapravo „košmar ovog društva“: „Pritom to nisu nikakvi snovi, već lucidni kriminalni plan kojim se, gotovo neskriveno, već čitavu deceniju ukidaju institucije, procedure i pravna država“, zaključio je. Prema njegovom mišljenju, i sam projekat pomenute Ložionice u funkciji je basnoslovnog trošenja javnih para među prijateljima: „Najmanje sredstava tu ide na obnovu jednog zaštićenog objekta, već pre svega na novu zgradu što teško da ima veze sa bilo kakvom praksom obnavljanja nasleđa. Arhitektonska firma koja je radila projekat dobila je prvo mesto i na konkursu za uništenje zgrade čuvene kafane Manjež i podizanja umrtvljujuće bezličnog stambenog bloka u kojem će se prodavati luksuzni stanovi.“ Odgovarajući na pitanje o vezi projekta Ložionice sa „nacionalnim“ projektom od najvišeg značaja, Beogradom na vodi, Marijana Cvetković je istakla da je Ložionica upravo još jedan element Beograda na vodi kao ekonomskog, političkog i kulturnog projekta nove koruptivne elite Srbije, „prostor koji se daje njihovim preduzetnicima da i dalje smišljaju isprazne spektakle poput vatrometa za sve moguće praznike, džinovskih displeja na kuli Beograda na vodi, kineske nove godine, koncerata za koje niko ne može da kupi kartu i sličnih, novoj eliti podobnih formi (ne)kulture“. Slično misli i Atanacković, koji smatra da je sam projekat Ložionice neodvojiv od konteksta „najvećeg koruptivnog projekta na tlu Evrope, Beograda na vodi, čijom su gradnjom, sem uništenja železničke stanice, onemogućeni mnogi za Beograd važni saobraćajni i infrastukturni projekti, kao što je izgradnja mosta ka Savskom amfiteatru, a presečena je i trasa interceptora, najvećeg prijemnika beogradskih otpadnih voda, uključujući kompletan Mokroluški sliv i desnu obalu Save sve do Sremčice, te je time, neshvatljivom neodgovornošću, uzrokovano višestruko teže i skuplje rešenje za odvod otpadnih voda ogromnog dela Beograda“. Šta društvo ima od toga? Zanimljivo je da premijerka Ana Brnabić i njen tim ovaj projekat promovišu na tri nivoa, kao atraktivnu turističku lokaciju („Ložionica će postati jedna od glavnih turističkih destinacija u Beogradu“), kao (ključni) državni objekat javne namene i kao industrijsko nasleđe. Prema njihovim zvaničnim najavama ovo je primer dobre prakse oživljavanja napuštenih objekata novim sadržajima i stavljanja u funkciju „samoodrživog centra kreativnosti i inovacija“ u Beogradu. Ložionica će odlukom Vlade RS, kao industrijsko nasleđe koje uživa status prethodne zaštite, biti sačuvana i u potpunosti renovirana. Dejan Atanacković na pitanje o opravdanosti ovakve inicijative koja dolazi sa državnog vrha, odgovara da je naravno dobro što će biti sačuvano jedno zdanje, ali da se kontekst tog „čuvanja“ ne može posmatrati „izvan konteksta otete teritorije na kojoj se ono nalazi, kao i permanentnog nasilja nad kulturnom baštinom“: „Videli smo na koji način ova vlast ’čuva’, na primer, zgradu Centralne železničke stanice, spomenik kulture, koju je najpre nasilno obesmislila ukidanjem njene funkcije, a potom je namenila fiktivnim i nepostojećim kulturnim sadržajima. Zgrada stanice već godinama propada u vandalizmu, taloženju smeća i požarima“, dodao je. Atanacković je istom prilikom pomenuo i Beogradsku tvrđavu, koja je, prema njegovom mišljenju, pod upornom opsadom. „U centru grada srušen je veliki broj karakterističnih arhitektonskih zdanja koja su rutinskim neobnavljanjem zaštite, u sprezi režima i korumpirane zaštitarske struke, završila pod naprednjačkim bagerima. Geneks kula, simbol modernog Beograda osamdesetih, je danas prodata u bescenje,“ zaključio je. Ipak, treba imati u vidu da kreativne industrije postaju glavno tržište rada za umetnike i druge
Miketić: Mali, Vesić i Šapić spremaju novu pljačku Beograda
Trenutno se u Beogradu dešava pripremanje terena za novu megalomansku pljačku. Koruptivni režim u Beogradu oseća da mu se bliži kraj i zato žure u što bržu rasprodaju svega što još nisu prodali i oteli. Planirano je rušenje Beogradskog Sajma zarad širenja Beograda na vodi i preseljenje sajma na surčinsku livadu pod parolom “Nacionalnog stadiona i EXPO 2027”. Javnost verovatno ne zna, ali Beogradskom Sajmu je već otet deo parkinga i predat Beogradu na vodi. Sa druge strane, građani će platiti i izgradnju tog novog, ali javno-privatnog Sajma i nekakvog nepotrebnog nacionalnog stadiona u Surčinu, koji je samo fasada čitave ove pljačke. U budžetu je već predviđeno da za taj Surčinski projekat građani izdvoje milijardu evra. Znači, kao i za Beograd na vodi, opet će građani platiti infrastrukturu za projekat koji će vladajućoj mafiji uliti milijarde u džepove. Projekat Beograda na vodi, koji je poput kancera proždro središte Beograda, sada takav projekt metastazira na Beogradski sajam. Beograd na vodi je trajno uništio Beograd. Ne samo da je otet najlepši deo obale koji Beograd ima, već je projekat urađen bez plana, izazvao saobraćajni kolaps,, kanalizacija se pušta direktno u reku, građanima se duguje preko 100 miliona evra dok privatnik stanove prodaje i profit stavlja u džep. A sada se širi. Pod plaštom nekakvog Nacionalnog stadiona, bez ikakve studije isplativosti opredeljuje se preko 900 miliona evra, samo za infrastrukuru nečega što već postoji! Postoji i sajam i stadion – izjavio je Miketić Ono što u Surčinu ne postoji je srednja škola. Znači milijarda evra za livadu u Surčinu, dok Surčinci nemaju Srednju školu a tinejdžeri putuju po sat vremena do najbliže škole! Poslanički klub Zajedno – Moramo je podneo zahtev skupštini za Anketnim odborom koji treba da utvrdi opravdanost ovakvog projekta na koji bi došli ministar Mali, ministar Vesić i gradonačelnik Šapić. Taj trijumvirat mora objasniti pred poslanicima ovaj štetni projakat, a mi ćemo uraditi sve da ovu novu megalomansku pljačku Beograda sprečimo – izjavio je narodni poslanik Đorđe Miketić iz Zajedno. Fiskalni savet se oglasio o ovom projektu i rekao da se mora dodatno objasniti zašto su ovolika sredstva opredeljena i da li je to prioritet. Kakvi su prioriteti ove vlasti i kakvo je planiranje Grada. Srbija nestaje, struju uvozimo, poljoprivreda je u katastrofi, energetski smo zavisni, lekari i mladi stručnjaci odlaze, prosvetari su u očaju, a Srbija planira nepotreban projekat koji će plaćati naša deca. Gde je subvencija za poljoprivrednike, gde su industrijski parkovi, gde su prečišćači voda. Stadion ne može razviti našu privredu! To može samo razvijena industrija i poljoprivreda – izjavio je Nebojša Zelenović, kopredsednik Zajedno i šef poslaničkog kluba Zajedno-Moramo.
Atanacković pojasnio Šapiću situaciju ZOO vrta: Ovoj vlasti se suprotstavlja potpuno ili nikako
Gradonačelnik Beograda, onaj za kojeg nijedan građanin Beograda nije glasao, izrekao je, u skladu sa svojim sklonostima, još jednu banalnu laž koja samo još više naglašava “iskrenost” namere gradske vlasti kada je u pitanju najavljeno preseljenje zoološkog vrta. Naime, izjavio je da je zoo vrt neophodno izmestiti “kako bi Kalemegan dobio zaštitu UNESCO-a”. Na stranu terminološka zbrka, jer nije Kalemegdan kao park kandidat za listu svetske kulturne baštine, već Beogradska tvrđava, opšte je poznata stvar da je Beogradska tvrđava već godinama u samom vrhu najugroženijih spomenika Evrope i da to nema nikakve veze sa zoološkim vrtom, koji se ni u jednom izveštaju međunarodnih organizacija u tom smislu ne spominje, već sa decenijskim režimsko-investitorskim divljanjem na području spomenika kulture i u njegovom neposrednom okruženju. To što Šapić mora da smišlja lažne razloge, najočiglednije govori o potrebi da se prikriju stvarne namere vlasti kad je u pitanju područje koje zauzima beogradski zoo vrt, i koliko se ti planovi tiču dobrobiti životinja i brige za kulturno nasleđe. Zato je u trenutku kada se u javnosti javljaju mnoga suprotstavljena mišljenja o sudbini zoološkog vrta, jako potreban opštegrađanski konsenzus oko jedne osnovne stvari: ovoj kriminalnoj i okupatorskoj vlasti se ne sme verovati NIŠTA. Ne sme im se verovati kad kažu da će jedan kamen da prenesu sa tačke A na tačku B, a da usput nešto neće ukrasti i upropasttit, a kamoli jedan zoološki vrt. Sve što rade dokazano je motivisano najprljavijim namerama, otimačinom i krađom, obrazloženo lažima, a začinjeno lošim ukusom tipičnim za društveni milje organizovanog kriminala. To da je rasprava o budućnosti Beogradskog zoološkog vrta neophodna, potpuno je nesporno, i tiče se pre svega dobrobiti životinja, ali važno je da ova očevidno preuranjena priča, plasirana da bi se skrenula pažnja sa drugih aktuelnih stvari, ne dovodi do podela među pristalicama suštinski bliskih kulturnih i političkih načela. Jedino što još uvek slobodnom i slobodoumnom Beogradu – građanima, političkim organizacijama, aktivistima – u odnosu na ovu vlast preostaje jeste da se suprotstavimo svakoj njihovoj odluci. Ne jednoj “važnijoj” ili drugoj “manje važnoj”, već svakoj. Ovoj vlasti se suprotstavlja potpuno ili nikako. Svaki kompromis, svako “pa dobro, možda to i nije tako loše” ili “ima sada važnijih stvari” osigurava nastavak agonije i gura Beograd sve dublje u propast.
Dejan Atanacković za Novi magazin: Evropa je naša prirodna sredina
Vlast treba da sprovodi ono što se struka i građani dogovore u što neposrednijem dijalogu, kaže za Novi magazin pisac, vizualni umetnik i gradski odbornik Dejan Atanacković, jedan od kandidata na predizborima stranke Zajedno za gradonačelnika Beograda Uoči intervjua s piscem, vizuelnim umetnikom i predavačem na više univerziteta u Italiji, a u poslednje vreme sve zapaženijim političarom i gradskim odbornikom stranke Zajedno Dejanom Atanackovićem, u Zaječaru na pruzi prema Prahovu prevrnule su se dve cisterne sa fosfornom kiselinom. Bio je to povod da umesto o predizborima za gradonačelnika Beograda, na kojima je Atanacković bio prvi kandidat, razgovor počnemo od teme koja je u fokusu ove političke grupacije, učestalih akcidenata i zaštite životne sredine. Četvrti ili peti akcident za manje od mesec dana, prevrtanje vozila sa opasnim materijama, najčešće na prugama koje, kaže se, posle Tita niko nije radio, sem ovog parčeta do Novog Sada i malo prema Baru. U našoj istoriji teško je naći vlast koja se toliko može poistovetiti sa ekološkom katastrofom kao ova. Ova vlast predstavlja ekološku katastrofu, a ovo što se sada dešava je samo početak i ukoliko dozvolimo da nastave da vladaju na način na koji to rade, imaćemo sve goru situaciju, sve veća zagađenja. U krajnjoj liniji, možemo sve to da izmerimo i imamo jasan uvid u to; govorimo o neodgovornosti i potpunom nepostojanju regulative, pravila, što izaziva da se takve stvari događaju. Pri tome vidimo da vlasti ni na koji način nije stalo do poštovanja zakona i pravila, sem onoga što predstavlja visok lični profit, a interes, pa i bezbednost građana ne spadaju u taj domen. Bitno je da svako ko će jednog dana smeniti ovu vlast ima u vidu zapuštenost društva s kojom moramo da se suočimo, a tiče se i infrastrukture, vladavine prava i niza stvari koje se dešavaju decenijama, a ništa se ne rešava, kao što je odnos prema kulturnoj baštini i identitetu. Suočavamo se sa situacijom da su neki objekti koje ovi ludaci hoće da ruše nama veoma važni, a nezaštićeni su, tako da se mi kao društvo pre svega moramo suočiti sa opštom zapuštenošću. Drugi aspekt je da niko ne odgovara, niko nije kriv, kao ni za nesreću u rudniku Soko, kada je poginulo osam ljudi. To je princip koji vlada na svim nivoima, to je uostalom princip koji je uspostavio sam predsednik Republike, koji prikriva dokaze o ubistvima i nesrećama, koji će jednog dana, kao i svi učesnici kriminalnih i prestupnih radnji, morati da odgovara pred pravosuđem kad ono bude ponovo uspostavljeno. Idemo na temu koja je i povod za razgovor – predizbori u Zajedno. Dosad je predstavljeno šest kandidata. Recept je uzet iz Budimpešte, šta je vas navelo na taj korak i šta je suština predizbora? Nas interesuje neposredna demokratija i ovo je mogućnost da se nivo odlučivanja što više približi građanima, uvodimo praksu direktne demokratije, gde se građani i pre izbora pitaju za koga mogu da glasaju; ne da se stranka pojavi sa već definisanim rešenjima već da se građani uključe u sam izbor stranačkih kandidata. Ja se nadam da će se predizborima priključiti i još neko od vrednosno i politički srodne opozicije. Suština predizbora je da se stvore mogućnosti za prijateljsku utakmicu čiji će cilj biti formiranje jakog tima za smenu režima. Taj tim može biti sačinjen od pristalica jedne stranke ili šireg fonta, ja sam za širenje tog fronta stranaka bliske orijentacije. Beograd je trećina Srbije, administrativni i kulturni centar, mediji… malo je drugačiji od ostatka Srbije. Šta vidite kao prioritete? Vidite, ja mislim da sve što predstavlja probleme u Beogradu jesu problemi i na nivou cele Srbije i imaju identičan koren. Ono što je u samom Beogradu potrebno menjati, a u jednom trenutku biće potrebno i u celoj Srbiji, pre svega su stvari koje se tiču vladavine prava, uvođenje stručnosti u institucije i vraćanje stručnosti u upravljanje gradom, približavanje upravljanja gradom građanima. Ono kako ja vidim vlast jeste da sprovodi ono što se struka i građani dogovore u direktnom, najširem mogućem dijalogu. Jedna od stvari koja mi se čini važnom jeste saradnja sa aktivističkim organizacijama koje su u Beogradu brojne i vrlo upućene u konkretne probleme koje se tiču lokalnih zajednica, pokrivaju čitav dijapazon problema i često nude rešenja koja ćemo mi kao neka buduća vlast svakako morati da uzmemo u obzir i s tim ljudima radimo na donošenju odluka. Šta je u vašem pretpredizbornom programu najvažnije i šta najviše zamerate aktuelnoj vlasti? Mogu da kažem lični stav, a verujem da se kao kandidati svi nalazimo na tim pozicijama; uvek je ključna politika za nešto, ne protiv nečega, ali ispred nas se isprečilo toliko problema da prvo moramo da se posvetimo zaustavljanju štetnih projekata koji su u toku. Pre svega mislim na planiranu gradnju na Makiškom polju, na vodoizvorištu, i kad pričam prijateljima u Italiji, oni ne mogu da veruju na kom se nivou ludila to dešava. Govorimo o gradu od četiri miliona kvadrata koji se planira na mestu odakle se Beograd napaja pijaćom vodom. Metro je tu sada manje važan problem jer za tri godine nisu uspeli ni da nacrtaju linije, a kamoli da počnu radove, što je na neki način dobro iako su potrošili 3,5 miliona evra. Jedna od prvih stvari mora da bude zatvaranje javnih preduzeća koja ne samo da proizvode gubitke nego i štetu, pa da se samim tim postavi i pitanje odgovornosti za to što je nekom pala suluda ideja da potpisuje ugovore za gradnju metroa na jednom takvom mestu. Dakle, pod hitno vodoizvorište vratiti pod nivo zaštite koju je imalo, a možda je i proširiti. Tu je, zatim, pitanje Beograda na vodi, koji predstavlja jedan suštinski kancer čije se metastaze šire po celom Beogradu i šire, treba otvoriti tajne ugovore, naplatiti dug koji Beograd na vodi ima prema gradu, više od sto miliona evra, i to samo jedan dug ortačkih firmi. U ovom budžetu imamo zaduženje više od 25 miliona evra za razne infrastrukturne projekte, a ne naplaćujemo dugove kojima bismo mogli da obnovimo vozni park Gradskog saobraćajnog preduzeća, na primer. Jedna od najvažnijih stvari kojima
Početak ulične kampanje za predizbore
Danas je na štandovima, na više lokacija u Beogradu, počela ulična kampanja za Beogradske predizbore. Građani su se tom prilikom registrovali kako bi mogli da glasaju na prvim srpskim predizborima, a proces glasanja obaviće se u periodu od 27. februara do 4. marta. Takođe, prisutni su imali priliku i da se upoznaju sa samim procesom predizbora i da razgovaraju sa aktivistima i kandidatima koji su do sada proglašeni. Terenska kampanja će biti intezivnija u drugoj polovini januara i u februar, sve do početka glasanja na predizborima! Registrujte se i Vi na bgpredizbori.rs !
Zelenović: Tražimo da vanredni izbori u Beogradu budu održani ovog proleća
Kako je izvestila Beta, a preneo N1, kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović rekao je da ta stranka traži da vanredni izbori u Beogradu budu organizovani ovog proleća. On je na predstavljanje trećeg kandidata na prvim stranačkim predizborima – politikologa Dušana Markovića, kazao da se Zajedno sprema za beogradske izbore. Rekao je da je Marković jedan od kandidata na predizborima u Zajedno za gradonačelnika Beograda na prolećnim izborima. „Tražimo prolećne izbore u Beogradu zato što je tako rečeno, obećano, dogovoreno i za njih se spremamo“, rekao je Zelenović. Ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić relativizacijom pitanja vanrednih beogradskih izbora „pokazuje strah“ od njihovog održavanja. Zelenović se saglasio sa kopredsednikom Zajedno Aleksandrom Jovanovićem Ćutom da je u Beogradu i dalje prisutan niz velikih problema. Prema njegovim rečima, tu spada i nerešeno funkcionsanje javnog prevoza, aerozagađenje, „urbanistička mafija“, odnošenje kabastog otpada. Zelenović i Jovanović su izrazili zadovoljstvo što je treći kandidat na prvim stranačkim predizborima diplomirani politikolog Dušan Marković. Podsetili su da su predstranački izbori organizovani kako bi građani, a ne stranka, odlučili koga žele da kandiduju za razne funkcije, te ukazali da se time otvara prostor za nove ljude u politici. Naglasili su značaj stranačkih predizbora i za razvoj demokratiju u društvu u celini, te najavili da će sa tom praksom nastaviti i u sklopu priprema za naredne lokalne i republičke izbore. Dušan Marković je kazao da ga je predložila grupa građana, te istakao da se zalaže za decentralizaciju Beograda. Smatra da Grad treba da dobije još pet opština sa „stvarnim nadležnostima“, te ukazao da je evropski princip da se problemi građana rešavaju na lokalu. Rekao je da je sada u Beogradu „sve centralizovano“, te da sve zavisi od centralnog nivoa odlučivanja i stranke na vlasti. Dodao je da su načinom rukovođenja posebno oštećeni građani u rubnim delovima Beograda.
Prof. dr Milan Bjelica – prvi nestranački kandidat na prvim predizborima
Danas je u prostorijama stranke Zajedno predstavljen prvi nestranački kandidat na prvim srpskim predizborima. Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović i kopredsednica prof. Biljana Stojković predstavili su javnosti i medijima prof. dr Milana Bjelicu, profesora na ETF-u i eksperta za telekomunikacije. Obraćajući se medijima Bjelica je rekao da se čini da je Beograd prerastao svoju infrastrukturu i da njegovi resursi više nisu dovoljni da podrže aktuelni koncept grada. ,,Grad mora da se razvija i predlažem koncept pametnog grada (Smart city). Bavim se time profesionalno i smatram da je to velika šansa i za stručnjake i za privredu’’, naveo je Bjelica. Profesor je naveo tri ključna segmenta za koje smatra da bi rešili gradske probleme. ,,Prvo je potrebno domaćinsko korišćenje raspoloživih resursa i moramo izvući maksimum iz toga. A dok to radimo, otvoriće se prostor za nove resurse. Zatim je potrebna održivost, to jest održivi razvoj, zelena agenda, obnovljivi izvori energije, bolja regulacija otpada, reciklaža, i rešenje kanalizacije. Treće, potrebna je potpuna transparentnost u radu i komunikacija sa građanima. Građani moraju imati svoj servis i stalni pristup dostupnim informacijama. U to spadaju i finansije, stanje gradske kase. Građani na dnevnom nivou treba da vide prihode i rashode, a time će neposredno odlučivati o raspolaganju gradskih resursa’’, rekao je profesor Bjelica predstavljajući svoja rešenja za grad. Prof. dr Milan Bjelica drugi je kandidat na predizborima, a prvi nestranački. Prvi kandidat je Dejan Atanacković, koji je svoju kandidaturu objavio prošle nedelje.
Ko je odgovoran za požar i neodržavanje zgrade Glavne železničke stanice u Beogradu, koja je spomenik kulture od velikog značaja?
Odbornik u Skupštini Grada Beograda Dejan Atanacković u ime stranke Zajedno uputio je danas Ministarstvu kulture Republike Srbije, Istorijskom muzeju Srbije i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda zahtev za obaveštenje “o koracima koje su ove institucije, u čijoj je nadležnosti zgrada Glavne železničke stanice, preduzele radi utvrđivanja odgovornosti za nedavni požar, kao i za za opšte stanje zgrade koja je, sem fasade ka Savskom trgu, ozbiljno narušena neodržavanjem, neadekvatnom zaštitom i nebrigom, i koja je iznutra i spolja ka nekadašnjim peronima pretvorena u divlju deponiju građevinskog i drugog otpada”. “Molim da mi u najkraćem roku iz vaše institucije uputite odgovor o tome ko je odgovoran za ovakav odnos prema spomeniku kulture i zgradi za koju je pre godinu dana najavljeno raspisivanje tendera za uređenje budućeg muzejskog prostora Istorijskog muzje Srbije”, stoji u zahtevu. Stranka Zajedno obaveštava javnost da će u slučaju nedostatka odgovora pokrenuti krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti za štetu nastalu požarom i neodržavanjem zdanja koje ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Miketić: BG VOZ do Pančeva bi već odmah mogao saobraćati – da postoji politička volja!
Nezadovoljni studenti iz Pančeva su protestovali ispred Pantransporta jer je cena karte sa 2400 din skočila preko noći na 5500 dinara. U prevodu 127% poskuljenje! Cena za građane je 8400 dinara. Na ove cene treba dodati i cenu peronske karte od 400 dinara. Ovo je neizdrživ udarac za budžet pančevačkih studenata, njihovih roditelja ali i budžet građana koji se svakodnevno voze na relaciji BG – Pančevo. Zbog monopola pančevačkog privatnog autobuskog prevoznika, i neuplaćivanja subvencija za studentski prevoz od strane grada Pančeva, građani su ucenjeni i prinuđeni su platiti nove cene prevoza. Međutim postoji jednostavno rešenje – izjavio je u razgovoru sa studentima Pančeva, narodni poslanik Đorđe Miketić. “Hitno puštanje u saobraćaj linije BG VOZA do Pančeva koja već postoji i koja je saobraćala čak i kriznih 90tih godina, a koja je ukinuta upravo da bi jedno privatno preduzeće moglo ozbiljno zarađivati od monopola na tržištu. Srbija je uzela kredit od 77 miliona evra čime je rekonstruisala prugu do Pančeva. Tako da sada imamo modernu prugu, imamo i sređene stanice, a imamo i veliku potrebu građana, sve je tu, čak se očekuje i dobra zarada za BG Voz. Jedino fali zdrav razum donosioca odluka!” Zato stranka ZAJEDNO sa građanima i studentima zahteva da se linija BG voza pod hitno produži do Pančeva, čime bi se mnogostruko olakšao život studentima i građanima. Time bi se i smanjile gužve preko Pančevačkog mosta, Pančevo bi postalo prijamčivije za život i rad, i kao privredna i kao turistička destincija, a naravno time bi se i smanjilo zagađenje vazduha što je hroničan problem kako Beograda tako i Pančeva. Naravno ukinuo bi se ucenjivački potencijal prevoznika koji drži monopol. Mnogostruka korist se može dobiti samo jednim potezom olovke onih koji donose odluke. Ne treba zaboraviti ni to što preko 10.000 studenata danas u Beogradu ne nalaze smeštaj jer su cene za iznajmljivanje stanova duplirane u proteklih 10 meseci. Sa ovom linijom bi mnogo studenata moglo pronaći krov nad glavom u jeftinijem Pančevu i potom bi lako dolazili do svojih fakulteta u Beograd.
Miketić: Hitno pronaći rešenje za preskup smeštaj studenata u Beogradu
U Beogradu ima oko 100.000 studenata, koji studiraju na Univerzitetu u Beogradu, ali i drugim privatnim fakultetima. Ove godine biće upisano preko 20.000 novih studenata – brucoša. Samo mali broj njih je na budžetskom tj. državnom finansiranju, sa smešajem u studentskim domovima, a još manji broj onih koji dobijaju stipendiju ili neku pomoć države. Sa druge strane, u proteklih godinu dana cene za iznajmljivanje stanova u Beogradu su duplirane. Od prošlogodišnjih 4 evra po m2 – do 8 ili 9 evra po m2 ove godine u centralnim gradskim opštinama. Ovaj katastrofalan skok cena je neizdrživ za veliku većinu studenata i njihovih roditelja. Očekuje se da će ove godine veliki broj studenata zamrznuti studije ili čak odustati od daljeg studiranja zbog nemogućnosti plaćanja života i studija u najvećem univerzitetskom centru u Srbiji. Grad Beograd, ali i nadležno Ministarstvo za obrazovanje i nauku, nisu učinili ništa da se ovaj problem ublaži. Ozbiljna država koja ulaže u obrazovanje mora imati akcioni plan kako se ovaj problem može rešavati. Postoje već provereni mehanizmi u zemljama u regionu i Evropi od preuređenja i prenamene zgrada i stanova u vlasništvu grada ili republike, brze izgradnje domova i kolektivnih stanova, pa čak i eksproprijacije nagomilanog stambenog prostora koji se gradi za komercijalnu prodaju, jer je javni interes da država podrži i pomogne svoje studnete. Takođe, mora se i onemogućiti zakupodavac da bez razloga otkaže stan studentu koji uredno plaća zakup. Ovaj problem narasta već godinama, jer beogradska uprava u bescenje prodaje svoje objekte i zgrade privatnim kompanijama, a mahnito izdaje dozvole za izgradnju samo komercijalnih stanova. A sada je, zbog ogromnog priliva izbeglica iz Ukrajine i Rusije, koji su uglavnom veće platežne moći, ovaj problem eksplodirao, tako da će zbog nebrige, veliki broj studenata biti primoran da odustane od daljeg školovanja. Profitno orjentisanom politikom stanovanja i nebrigom za problem studenata, Srbija odustaje od svog najvećeg potencijala – a to su mladi ljudi željni obrazovanja. To se ne sme dozvoliti, stoga zahtevamo hitnu radnu grupu sačinjenu od republičkih i gradskih institucija, u koju će biti uključen i Univerzitet u Beogradu da se što hitnije nađu rešenja za desetine hiljada studenata koji su sada u očaju jer im je ugrožena budućnost. Takođe, neophodno je i napraviti strategiju za dalje sistemsko rešavanje ovog problema.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
