Moramo podsetiti da niti jedan fakultet UB ne dobija od države pun iznos sredstava za materijalne troškove rada (često se dobija samo 30% sredstava) zbog čega su prinuđeni da razvijaju i komercijalnu delatnost. Bez sopstvenih prihoda, mnogi fakulteti ne bi bili u mogućnosti da plaćaju račune za vodu, struju, grejanje pa bi njihov osnovni rad bio u potpunosti nemoguć. Bez sopstvenih prihoda, nenastavno osoblje (službenici u administraciji, tetkice, portiri, bibliotekari) imali bi platu značajno manju od minimalne.
Zakonom o visokom obrazovanju omogućeno je da fakulteti nadoknađuju nedostatke sredstava, a koji su i uzrokovani time što naprednjački režim nema interes da vodi računa o obrazovanju. Slična situacija je i na Univerzitetu u Novom Sadu kao i na Univerzitetu u Nišu.
Ne sporimo mogućnost da se u okvirima organizacije rada na fakultetima dešavaju zloupotrebe finansija i zalažemo se za sankcionisanje osoba koje se nalaze u ovakvom prekršaju.
Naglašavamo, međutim, da ogroman deo problema u radu državnih univerziteta, finansijskom opterećenju studenata i njihovih porodica, teškom položaju pre svega nenastavnog osoblja na fakultetima, kao i nemogućnosti unapređivanja nastave na fakultetima, potiče od nebrige države za svoje stanovništvo, razvoj društva i njegovu budućnost.
Pritisak Siniše Malog na rad Univerziteta u Beogradu zasigurno će ugroziti rad brojnih fakulteta, a za neke može označiti i kraj postojanja. Imajući u vidu da pravosuđe u Srbiji nije slobodno i nezavisno od izvršne vlasti, tj. od samovolje Srpske napredne stranke, plašimo se da je budućnost visokog obrazovanja u Srbiji veoma ugrožena. Stranka Zajedno pružiće svu podršku nastavnicima, studentima i nenastavnom osoblju u borbi za opstanak.
Obrazovanje, znanje i budućnost društva moraju biti iznad svakog pojedinca, uključujući i intelektualnog lopova.