Tag: Zapadni Balkan
Zelenović objasnio kako do trajnog mira na Balkanu i članstva u EU, a da ne uđemo u NATO
Hoće li ovo društvo u EU, da li ova vlast zaista želi da tamo stigne i ako želi hajde i to da iskaže konretno, a ne samo prividima institucionalne borbe i scenografijama kojima se samo pretvaramo da bismo nešto hteli, a ne zapravo. Put u EU je put u svet slobode, vladavine prava, slobode medija, demokratije, možda baš zbog toga vi iz vlasti ne želite da tamo stignemo. Mi u stranci Zajedno smo se i okupili jer tamo želimo da stignemo i imamo konkretne predloge. Da biste otišli u EU morate da napravite kvalitetne dogovore sa svojim komšijama u regionu i da rešite suštinski problem koji muči ovo društvo, a to je odnos Beograda i Prištine, a mi smo kao stranka zauzeli potpuno jasan stav i dali svoj predlog: Tražimo široku autonomiju za Zajednicu srpksih opština jer smatramo da takva zajednica pod pokroviteljstvom EU može da dovede do toga da se uspostavi široka automonija za naše građane na KiM po ugledu na savremene evropske prakse. Tražimo demilitarizaciju Kosova jer ne želimo sukobe i trku u naoružanju u regionu. Da li će to što ćemo mi kupovati ofanzivne dronove nadjačati NATO ili ćemo da napravimo dobre dogovre u regionu i EU? Tražimo da KiM ne može da se ujedini sa Albanijom bez saglasnosti ZSO i Srbije. Tražimo najviši stepen zaštite i autonomije srpskih crkava i spomenika na KiM. Tražimo da se zaštiti državna i privatna imovina građana Srbije na KiM. Ako kroz te razgovore dobijemo perspekrivu za punopravno članstvo u EU, mi verujemo da se menja pozicija Beograda kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Verujemo da je to jedna poštena ponuda o kojoj vredi razgovarati. Ovaj naš plan iznosim već mesecima na svim plenumima, odborima i u medijima, a vlast ćuti. Nemamo s kim da razgovaramo, nemamo prostor za debatu i nismo čuli drugu ponudu, stoga čekamo da vidimo šta su ideje drugih poslaničkih grupa na temu mira na Balkanu kako bismo mogli svi zajedno da razgovaramo. Hajde gospodo da razgovaramo, curi nam vreme, a mi ne rešavamo ozbiljna bezbednosna pitanja. Prolazi nam vreme, vreme ne radi za Srbiju. Pred našom državom i vama na vlasti nalaze se dve ogromne planine koje treba da pređemo zajedno. Prva planina predstavlja 2/3 građana EU koja u ovom trenutku ne želi proširenje jer su u strahu od pristupa novih država u kojima i dalje tinjaju višedecenijski sukobi, a mi iz stranke Zajedno nudmo rešenje za to. Kada Zapadni Balkan reši bezbednosne i ekonomske izazove, postaje region čiji će ulazak građani EU na referendumima o pristupanju Srbije podržati. Zato predlažemo da se naprave dogovori za trajni mir u regionu, zajedničko ekonomsko tržište, da se posluje, putuje, radi i stiče bez granica. Druga velika planina je kako da se uključimo u sistem kolektivne bezbednosti, a da ne uđemo u NATO, zato smo predložili da Srbija na međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu potpiše bilateralne mirovne i bezbednosne sporazume sa državama iz regiona Severnom Makedonijom, BiH, Crnom Gorom.. Rešavanje problema na parče je samo primirje, a ne trajni mir, zato predlažem da konačno rešimo pitanje mira i prosperiteta na čitavom Zapadnom Balkanu. Predlažem da razgovaramo o predlogu. Možda vi nudite neki bolji, ali ja ga još uvek nisam čuo. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku. Ovim tempom nama će biti potrebno 40 godina da stignemo u EU, a BiH 80, ceo životni vek. Dokle da čekamo, koliko još vremena možemo da izgubimo? Važno je praviti dogovore sa našim komšijama, sa partnerima, sa zemljama Kvinte i sa EU. Svaki dogovor postignut sa njima, ako je moguće postići, za nas je prihvatljiv jer to znači da smo se dogovorili o celom paketu i trajnom miru. Kada sam na prošloj sednici o svemu ovome pitao predsednika, on mi nije dao odgovor. Ovo je naš predlog, ali hajde da čujemo vaše predloge, dajte ih na sto pa da razovaramo, jer tome ova Skupština i služi.
Zelenović: Punopravno članstvo u EU kroz Ekonomsku zajednicu Zapadnog Balkana
Nebojša Zelenović u intervjuu za dnevni list Nova istakao je da Srbija treba da promeni politiku i ponudio rešenje za ulazak Zapadnog Balkana u EU. Da li treba prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo? Srbija treba da promeni politiku. Treba jasno da pokažemo da hoćemo da budemo deo slobodnog sveta, koji se temelji na poštovanju ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i pravnoj državi. Mi nismo politički neutralni, pa zato treba da napustimo i politiku vojne neutralnosti, koja je neodrživa. Iz te perspektive treba da pregovaramo o francusko-nemackom predlogu i da iznesemo svoje zahteve. Treba da tražimo sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Dalje, treba da zahtevamo uspostavljanje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana na teritoriji svih šest entiteta iz regiona, tako da to postane prostor na kome više od dvadeset miliona ljudi može da se kreće, nastanjuje, leči, školuje i posluje bez ikakvih ograničenja . Ovakva Ekonomska zajednica treba da dobije jasan, održiv i tačno vremenski oročen plan za punopravno članstvo u EU. Životni interes svakog našeg građanina je da rešimo zamrznute konflikte i da tako prestanemo da živimo na buretu baruta. Hoće li Aleksandar Vučić potpisati Sporazum sa Prištinom, ili će taj zadatsk ostaviti predsednici Vlade , ili ministru spoljnih poslova? Nije bitno ko bi takav sporazum potpisao, već kakvu perspektivu takav aranžman otvara. Da li je Vama prihvatljiv francusko- nemački predlog i pod kojim uslovima biste ga potpisali? Srbija treba da traži održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu. Pored Kosova treba rešiti vitalna pitanja za funkcionisanje BiH, ali i druga otvorena pitanja regiona. Kada je Kosovo u pitanju, najpre je nužno formirati Zajednicu Srpskih opština, na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i preuzimanjem rešenja koja postoje u razvijenim autonomijama u Evropi. Srbija treba da zahteva demilitarizaciju Kosova i garancije za to. Dalje, sporazum Beograda i Prištine mora sadržati odredbu o zabrani ujedinjenja Kosova sa Albanijom, bez saglasnosti Srbije i ZSO. Taj sporazum treba da reši otvorena imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnig karaktera između dve strane, kao i da sadrži rešenje za međunarodno javnopravni status crkvenih i istorijskih spomenika koji su bitni za identitet Srba. Kada bi ovakav dogovor bio sastavni deo sporazuma o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i stvaranja EEZB, onda bi bili stvoreni uslovi za promenu pozicije Beograda o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama. Da li stranka Zajedno ima jedinstvan stav po pitanju ovog predloga? O svemu ovome sam govorio u Skupštini Srbije. Za to sam predhodno trazio saglasnost Poslaničkog kluba Moramo-Zajedno i tu saglasnost sam dobio. Takođe, saglasnost sam tražio i dobio od organa stranke Zajedno. Čemu je sluzila onakva sednica Skupštine o Kosovu, da li je vlast postigla više nego sto je htela ili je veći utisak nastup opozicije? Kao sto rekoh na sednici Skupštine sam izneo politiku stranke Zajedno. Jasno sam celoj Srbiji izneo šta mi mislimo da je put za rešenje pitanja KiM. A, šta su drugi radili, to ce oceniti građani koji su za njih glasali. Svako ko je učestvovao u onom cirkusu pomogao je pokušaju da se napravi slika kako Srbija, u stvari, ima samo jedan izbor – Vučić ili haos. Ako bi proevropska opozicija postigla saglasnost oko jasnog plana za KiM i drugih,za našu zemlju, životno važnih regionalnih pitanja, preuzeli bismo političku inicijativu i stvari bi postale potpuno drugačije. Zajedno je obrazložilo svoju politiku i potpuno smo otvoreni za saradnju. Nedavno smo videli sukob između SNS i SPS. Da li je po Vama to bilo izrežirano, ili je zaista došlo do pukotine unutar vladajuće većine? Vučić ima običaj da se prema svojim partnerima i podrađenima ponaša kao dreser u menazeriji. Izgleda da je disciplina popustila. Hoće li Vučić ” pustiti niz vodu” Dačića i potražiti nove koalicione partnere? Neće tu biti nikakve drame. Dačić treba Vučiću, a namazan je svim mastima i nema problem da tripi maltretiranje kojem je izložen. Predsednik Vučić nije isključio mogućnost vanrednih izbora do kraja ove ili početkom sledeće godine. Pod uslovom da ih bude da li se nazire koalicija sa nekom političkom opcijom? Sa kojim strankama je prihvatljiva saradnja? Zajedno traži izbore za Beograd. Odmah i to razdvojeno od bilo kakvih drugih izbora. Beogradska vlast je nelegitimna. Kukavičluk je ne raspisati beogradske izbore i taj kukavičluk se Vučiću mora nabijati na nos svaki dan. Mi sprovodimo stranačke predizbore da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd. Imamo sedam kandidata. Hoćemo da razbijemo ovu bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. Svako ko hoće ovako da pravi savez sa građanima biće u našoj koaliciji. Zašto smatrate da Srbija treba u potpunosti da odbaci politiku vojne neutralnosti? Zato što je to, kao sto rekoh, neodrživa politika. Rat u Ukrajini je promenio svet. Cela Evropa pomaže Ukrajincima da se odbrane od agresije. Sa druge strane , mi smo fizički okruženi NATO paktom. Sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici Zapadnog Balkana treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, kao što rekoh, Kosovo treba da budu demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati. Uz uspostavljanje EZZB to bi bila garancija trajne stabilnosti Bosne i očuvanja njenih granica. O tome da li bi i kada Srbija ušla u NATO odluku moraju doneti građani na referendumu. Na koji način smatrate da Srbija treba da formira mornaricu? Sporazumi o kojima sam govorio omogućili bi Srbiji i celom regionu da mnogo pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija. U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Imajući u vidu značaj pitanja migracija za Evropu,
Imamo formulu za budućnost Zapadnog Balkana!
Srbija mora da počne da razume svet u kome živi, da bi uopšte došla u priliku da od tog sveta zahteva ono što je suštinski interes nasih građana. Polazne tačke političke stvarnosti su novo stanje međunarodnih odnosa, u koje smo ušli početkom rata u Ukrajini i tvrdoglavo neizmenjen stav najvećeg dela politićke elite u Srbiji o najvažnijim pitanjima, tokom poslednjih pedeset godina. Ruska agresija na Ukrajinu spustila je novu gvozdenu zavesu na evropski kontinent. Srbija je, fizički okružena političkim okeanom koji snažno pomaže Ukrajini da se odbrani od agresije. Svi naši susedi, osim Bosne i Hercegovine, su članice NATO pakta. Zbog ovoga je politika vojne neutralnosti naše zemlje postala neodrživa i vreme je za velike promene. Sa druge strane, velika, nerazrešena pitanja na Zapadnom Balkanu onemogućavaju svih šest političkih entiteta da krenu u ubrzani razvoj. Srbija je u središtu ovog bureta baruta, koje se naziva zamrznutim konfliktom, a vreme radi protiv naše zemlje. Još od nemira na KiM, početkom osamdesetih godina prošlog veka, naša politika je zarobljenik pogrešnih premisa i inadžijiski odbija da trezveno pogleda istini u oči. Predlažem da bude održana Međunarodna konferencija o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi učestvovali svi entiteti iz regiona, zatim zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija) i Hrvatska. Ovo je diplomatski format koji ima potencijal za postizanje velikog dogovora o svim bitnim pitanjima regiona. Pre svega, treba postići sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici, koja bi bila potpuno harmonizovana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Put za postizanje ovog cilja je zaključenje bilateralnih vojno odbrambenih ugovora Srbije sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. O tome da li će i kada Srbija u NATO odluku treba da donesu građani naše zemlje na referendumu. Očigledno je da ova tema nije na dnevnom redu. Ovakav vojno-odbrambeni sporazum bio bi temelj za formiranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, kao jedinstvenog ekonomskog prostora, na teritoriji svih šest entiteta. Više od dvadeset miliona ljudi imali bi mogućnost da se kreću, nastanjuju, leče, školuju i posluju bez ikakvih granica. Ekonomska zajednica bi dobila jasan, realan i vremenski tačno oročen plan za punopravno članstvo u EU. Vreme je za veliki iskorak iz poluvekovnog ćorsokaka kosovske politike. Zaštita interesa naših građana na KiM je cilj politike države. Neophodno je formirati Zajednicu srpskih opština, kao razvijenu autonomiju. Osnov su postojeći sporazumi iz 2013. i 2015. godine, a dodatne elemente je moguće pronaći u praksi različitih modela autonomije koji postoje u Evropi. Neophodno je uspostaviti jasne i čvrste garancije za demilitarizaciju Kosova, tako da na ovoj teritoriji ne bude moguće formiranje vojske. Neophodno je postići sporazum o tome da ne može doći do ujedinjenja Kosova i Albanije bez saglasnosti ZSO i Srbije. Treba da budu rešena imovinska pitanja, privatnopravnog i javnopravnog karaktera, koja postoje između Beograda i Prištine. Neophodno je uspostaviti međunarodno javnopravni status za crkveno istorijske objekte i spomenike koji su bitni za nacionalni identitet Srba. Ovakav sporazum između Beograda i Prištine treba da garantuju EU, zemlje Kvinte i Albanija. Kada bi ovakav dogovor bio organski uklopljen u sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i sporazum o konstituisanje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, onda bi bio postavljen temelj za promenu pozicije Beograda u pogledu mogućnosti pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama. Bosna i Hercegovina je veći problem i za sebe i za Srbiju i za sve druge, nego što je to Kosovo. Polovina građana ove države ne želi da živi u njoj. Sa druge strane, bilo kakva promena granica gotovo sigurno bi dovela do rata. Zbog toga bi bilo od neprocenjive važnosti i to da sva otvorena, životno važna pitanja za funkcionosanje BiH budu razrešena na Međunarodnoj konferenciji čije održavanje predlažem. Sporazum o stvaranju Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana i demilitarizaciji Bosne stvorili bi čvrst osnov za očuvanje granica ove države, njenu stabilnost, snažan ekonomski razvoj i uključenje te zemlje u diplomatsko rešavanje važnih međunarodnih pitanja van našeg regiona. Pravo pitanje je kako bi, na dug rok, bilo moguće postojanje funkcionalne vojske BiH, koju bi činili pripadnici svih naroda koji tamo žive? Mnogo je verovatnije da takva vojska bude platforma za stvaranje neprijateljskih oružanih formacija, koje bi zaratile jedne sa drugima čim bi se ukazala povoljna prilika. Garancija da se sve to u budućnosti ne desi, ne bi bilo ni članstvo ove zemlje u NATO, čemu nas uči strašna nedavna istorija. Prisustvo međunarodnih snaga nije sprečilo zločine, u okolnostima kada su u ovoj zemlji pod oružjem bili ljudi ophrvani egzistencijalnim strahovima. Moramo da pronađemo drugačiji put za lečenje posledica nesrećne istorije. Međunarodne snage treba da ostanu u Bosni i na Kosovu, a Međunarodna konferencija treba da im za to da dodatan mandat, pored mandata koje već imaju. Sprovođenje u život ovakvog plana učinilo bi Evropsku uniju snažnijom. Pre svega, umesto problema, Zapani Balkan bi postao motor razvoja. A onda, Srbija može da postane ozbiljan faktor u povećanju kapaciteta EU da savlada izazove nekontrolisanih migracija. Ovaj proces na Mediteranu i naravno svim prostorima sa kojih migracije kreću prema Sredozemnom moru, mogao bi da dobije jedan nov, značajan, pozitivan momenat. Srbija baštini istoriju dobrih odnosa sa mnogim zemljama koje su ovde bitne, zato što je u širokoj percepciji naslednica Jugoslavije, koja je imala ogroman uticaj u tom delu sveta, u drugoj polovini dvadesetog veka. Naše ukljucenje otvorilo bi prostor i za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gora, Bosne i Hercegovine, pa potom i Albanije u ovom procesu. Dosta sposobnih diplomata su potencijal Srbije. Ko god šta mislio o stanju naše države, činjenica je da postoji veliki broj ljudi sa izuzetnim diplomatskim veštinama i više nego dvovekovna tradicija diplomatije. Takođe, Srbija je od 2008. do 2012. godine potpuno savladala sve izazove Partnerstva za mir. Brže je to urađeno nego u nekim od najuređenijih država. Dakle, ova zemlja ima značajan broj vrhunskih oficira i spremna je da savlada mnoge međunarodno važne izazove. Stvar je u tome kakvu spoljnu, odbrambenu i bezbednosnu politiku vodite. Ako su ciljevi politike nemogući, onda vam ne može pomoći ni najsposobnija vojska i diplomatija. Ja verujem da možemo da postavimo i vodimo realnu politiku, sa velikim, ostvarivim ciljevima. Siguran sam da bi se veliki broj kompetentnih ljudi u diplomatiji i vojsci, kao i mnogi profesori univerziteta i ljudi iz poslovnog
Nebojša Zelenović o pozivu Aleksandra Vučića povodom evropskog predloga
Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, o pozivu na dijalog od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, upućenom svim šefovima poslaničkih grupa u vanrednom televizijskom obraćanju, rekao je sledeće: ,,Još uvek nismo dobili nikakav zvanični poziv od predstavnika vlasti za bilo kakav vid sastanka o tekućim pregovorima koje država vodi. Ovo nije vreme za politički kukavičluk, uličarsko kalkulanstvo ili blazirano odbijanje da se istini pogleda u oči. Kada i ako poziv dođe, organi Zajedno će doneti odluku o tome kako će se stranka postaviti u vezi sa tim pitanjem. Uveren sa da će naša odluka biti utemeljena na najboljem razumevanju interesa građana i volje ljudi koji su za nas glasali”. ,,Veoma dugo zahtevamo da budemo upoznati sa pravom sadržinom pregovora o najbitnijim pitanjima Zapadnog Balkana. Srbija treba da izađe sa svojom vizijom regiona u 21. veku, da izloži svoj plan sa stvaranjem zajedničke odbrambene politike, formiranjem Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana i utvrđivanjem jasnog, sadržinski i vremenski definisanog puta za punopravno priključenje Evropskoj uniji celog regiona”, dodao je Zelenović. Takođe, izjavio je i da veruje da je održavanje Međunarodne konferencije, na kojoj bi, pored Srbije, učestvovali svi politički entiteti iz regiona, Evropska unija, zemlje Kvinte i Hrvatska, bio put koji nas može dovesti do cilja, a to je trajni mir i bezbednost i perspektiva snažnog ekonomskog razvoja za više od dvadeset miliona ljudi koji ovde žive. ,,Prirodno je da imamo sednicu parlamenta o pregovorima koji su u toku”, zaključio je kopredsednik Zajedno.
Zajedno: Osuđujemo napade huligana na roditelje maloletnih dečaka na Ilidži
Stranka Zajedno najoštrije osuđuje napade huligana na roditelje maloletnih dečaka koji se desio juče na međunarodnom dečijem sportskom turniru na Ilidži. Takođe, pozdravljamo brzu reakciju sarajevskog MUP-a, koja je uhapsila četvoricu napadača koji su suzavcem, bakljama i noževima napali roditelje maloletnih dečaka iz Srbije. Postavlja se pitanje zašto nam se ovakvi incidenti i dalje događaju? Zašto u ovom regionu i dalje vladaju mržnje i netrpeljivosti bilo na nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj osnovi. Ti napadači iz Sarajeva su dvadesetogodišnjaci, rođeni u toku ili nakon ratova devedesetih. Šta njih može navesti da napadnu nekoga ko je drugačiji od njih, a pritom prvi komšija? Može ih navesti upravo zaostala politika i retorika iz devedesetih godina, kada niko od nas posle pada Berlinskog zida nije znao ni kud će ni gde će. Navode ih političari i mediji koji takvu ratnohuškačku i neprijateljsku retoriku ispoljavaju na dnevnom nivou, a takvih ima svuda na ovim prostorima. Svuda vlada populizam! Pa dokle ljudi tako? Ono što stranka Zejedno predlaže kao vid rešenja, kao način da ovaj naš region, da Zapadni Balkan ponovo bude miran, da se smanje tenzije i netrepeljivosti, jeste održavanje Međunarodne konferencije. Srbija treba što pre da izađe sa planom za rešenje svih vitalnih, otvorenih, problema na Zapadnom Balkanu i da traži održavanje te Međunarodne konferencije, uz učešće svih političkih entiteta iz regiona, EU i zemalja Kvinte. To je životni interes naše zemlje i svih građana koji ovde žive. Vreme ne radi za Srbiju. Nije stvar Amerike, EU, ili bilo koga drugog, da upozna bitne učesnike političkog i javnog života sa najbitnijim stvarima u međunarodnim odnosima naše zemlje, već je to obaveza vrha vlasti u Srbiji. Vreme je za državnicke odluke, a ne za političko kalkulanstvo, koje je posledica kukavičluka vlasti i populizma.
Srpska vlast se našla u NATO izveštaju
Na 68. zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, u Madridu, učestvuje i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik, kao deo zvanične delegacije Parlamenta Republike Srbije i jedini je predstavnik iz redova opozicije. Zelenović iz zaključka izveštaja o Zapadnom Balkanu, koji je usvojio Komitet za ekonomiju i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO, ističe da EU treba biti glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu. ,,Ono što se desilo ovom regionu devedesetih godina i šta se sada dešava u Ukrajini trebalo bi da podseti sve igrače na uloge koji ovde postoje’’, piše u zaključku izveštaja Parlamentarne skupštine NATO. Zelenović u izveštaju prepoznaje i opis aktuelne srpske vlasti.Ističe se da se rizik od dalje polarizacije u nestabilnom regionu Zapadnog Balkana povećao nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali će zato liderima u regionu biti teže da igraju na rusku kartu. Antidemokratske ličnosti koje su u Putinovoj Rusiji videle podršku svojim, kako je napisano, mešavinama ultranacionalizma i autoritarizma, koje koriste u cilju zarobljavanja države, mogu sami sebi otežati život onog momenta kada Rusija postane globalna parija. ,,NATO prepoznaje problem i pojačava podršku’’, naglasio je Zelenović osvrćući se na segment izveštaja u kojem piše da transatlantska zajednica naroda mora nastaviti rad na regionalnoj stabilnosti, kao i pomirenju, demokratiji i ekonomskoj integraciji. ,,Zapadni Balkan se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima za mir i bezbednost, stabilnost, demokratiju i ekonomski razvoj’’, napisano je u izveštaju. Pominjući i ruske izbeglice u Srbiji napisano je i da bi Zapadni Balkan mogao imati ozbiljan finansijski ,,danak’’ i da će mu za to trebati dodatna podrška. Parlamentarnu skupštinu NATO čini skup narodnih poslanika iz celog sveta koji dolaze iz zemalja NATO članica, ali i onih koji imaju određn vid saradnje, kao što ima Srbija, kao učesnica programa ,,Partnerstvao za mir’’.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
