Zelenović za NIN: Protesti će prerasti u narodni pokret Srbija protiv nasilja

„Sada je ključno ujedinjenje opozicije i povratak građana na ulice, ovaj režim zaslužuje da izbore dočeka manji od makovog zrna, kakvi su bili kada nas je bilo na stotine hiljada na ulici. Razumem umor i nestrpljenje građana, ali ova borba nije ni jednostavna niti može da se dobije preko noći.“ Kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović je novinarki Sandri Petrušić dao intervju za NIN. Predstavnici 15 opozicionih stranaka podneli su zahtev RTS-u da javnost izveštava objektivno i, kako je naglasio kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović, u skladu sa već donetim zakonima i Ustavom Srbije i uz poštovanje standarda „koji postoje u Evropi, a ne postoje u Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU“. Kolegijum RTS-a se gotovo zagrcnuo od iznenađenja i izrazio svoju „zbunjenost i zatečenost“ usled tako nepristojnog zahteva. Na pitanje da li je očekivao takav odgovor, Zelenović kaže: „Svestan sam da se za sve moramo izboriti sami i da RTS neće raditi posao u skladu sa zakonom, niti će se bilo koji drugi medij otvoriti.“ Kako ćete se izboriti? RTS je pokazao da reaguje, baš kao i Vučić, samo onda kada se na ulici nađe 100.000 ljudi. Tokom trećeg i četvrtog protesta, kada je na ulicama bilo mnogo ljudi, imali smo i Vučića na kolenima ali i RTS koji je u strahu od tolikog broja počeo da izveštava i o protestima i o zahtevima. Čim je Vučić ušao u taktiku kupovine vremena i odugovlačenja, a broj na ulicama se smanjio tokom leta, pritisak je malo splasnuo, a stvari su se vratile na staro. Ali ostaje činjenica da je građanima prekipelo i da im je svega dosta. Pokazali su da RTS smatraju odgovornim za stepen nasilja u društvu i ne znam kako Bujošević, Stefanović i uopšte novinari koji tamo rade žive sa tom činjenicom. Kako iko može da živi sa činjenicom da ga građani smatraju odgovornim, ne samo za nasilje u društvu već i za tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja? Izgleda da se dosta uspešno nose imajući u vidu da su nakon zahteva opozicije upriličili emisiju u kojoj je Jovanov rekao za Lutovca: „Pogledajte njegovo lice, to je lice masovnih ubica.“ Zar to nije nastavak nasilja koje nas je i dovelo dovde? Ta emisija je njima poslužila za privid da kada opozicija nešto traži, to i dobije. Upravo sam jednom prilikom zbog takvog privida dijaloga napustio RTS. Mi nismo tražili jutarnju emisiju sa dežurnim ometačem, i voditeljkom koja apeluje na oba gosta, već tri političke emisije nedeljno u večernjem terminu, koje bi bile u skladu sa preporukama OEBS-a i zbilja omogućile da građani čuju i drugačije mišljenje. One postoje u svim zemljama osim u Srbiji. Nismo ih dobili, nastavićemo da se borimo. Što se tiče istupa Jovanova, to jeste bilo nasilje, ali isto takvo nasilje imamo i u Skupštini. U stvari imamo ga svuda i niko nam neće garantovati da se ono neće nastaviti i na TV-u. Mnogo ljudi je gledalo tu emisiju, videli su u čemu živimo, a jedino što je Lutovac mogao da uradi je ono što je uradio – da reaguje gospodski. U emisiji Utisak nedelje smo čuli i drugačije predloge, koji su naišli na veliku podršku javnosti, a mislim na predlog Predraga Voštinića. Treba to da izbegnemo, ali se moramo setiti kako je RTS završio 5. oktobra 2000. godine, zbog bezumne vlasti. Za nas koji plaćamo RTS ne može da bude dovoljno da novinari na tu vrstu nasilja reaguju: ju, gospodine, pa nemojte tako! Postoji li efikasniji način da budemo zaštićeni od nasilja? Slažem se, ne postoji čarobni štapić. Bilo bi dobro da se ljudi vrate na ulicu i da u atmosferi sa kraja maja dočekujemo izbore. Ljudi su se umorili, ali se nisu predomislili, tu su, a na opoziciji je da se što pre ujedini, jer jasno je da to građani od nas očekuju. Sada imamo samo dve opcije. Jedna je da nastavimo borbu uporni i dostojanstveni, a druga je da srušimo RTS. Ili da srušimo Skupštinu, Vladu, nešto… Ne verujem u rušenje. Zato se i nadam da će se uz pritisak građana pojaviti neki urednik koji će se usuditi da kaže: prekinite ovo, ne želimo da se RTS-u ponovi scenario od 5. oktobra. U svakom slučaju, moć je u rukama građana. I nije to problem samo sa RTS-om, jer objektivnost ne postoji u Vučićevim medijima, a sve njih su građani Srbije prepoznali kao glavne generatore nasilja u koje sve stiže sa jednog mesta. Zbog toga smo do sada imali oko 300 protesta u svim gradovima, a u njima je učestvovalo oko pola miliona ljudi. I svi su bili tu da bi prosledili manje-više isti poruku: Vučiću, zaustavi ludilo, zaustavi nasilje. A on im je odgovorio: „Baš me briga“ i nastavlja još jače. Njegov jedini ustupak je bio to što je dozvolio da se održi sednica, a mi smo bili ti koji su hteli dijalog i da kroz instituciju parlamenta dođemo do zajedničkog sagledavanja situacije i pronalaženja rešenja sa kojima bismo ušli u jednu novu fazu. Čim je broj građana opao, Vučić je sve vratio na staro i rasprava u parlamentu više nije ličila na ono što smo mi želeli. Anketni odbor se nije desio, što je jedna velika sramota za sve koji sebe smatraju predstavnicima građana i žele da institucionalno menjaju stvari. I šta sad? Prirodni korak bi bio da protesti „Srbija protiv nasilja“ dobiju svoju političku artikulaciju. Verujem da ćemo organizovati zajedničku kolonu u kojoj su ne samo stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta, već i udruženja građana, profesionalni esnafi poput lekarskih ili profesorskih, kao i javne ličnosti. Imali smo razgovore i verujem da ćemo brzo doneti odluku. Ja se zalažem za jedinstvo građana i svih organizatora velikog narodnog pokreta Srbija protiv nasilja. Mi smo sa građanima od 8. maja prošli kroz razne faze. Fazu zajedničkog bola, tuge, razočaranja, straha i potpunog sloma zbog tragedija koje su se desile. Tokom tog procesa uspostavili smo zajednička očekivanja i normalno je da i dalje zajedno radimo na tome. Probali smo blokade u 35 gradova u