kontakt@zajedno-moramo.rs

Zelenović za NIN: Protesti će prerasti u narodni pokret Srbija protiv nasilja

„Sada je ključno ujedinjenje opozicije i povratak građana na ulice, ovaj režim zaslužuje da izbore dočeka manji od makovog zrna, kakvi su bili kada nas je bilo na stotine hiljada na ulici. Razumem umor i nestrpljenje građana, ali ova borba nije ni jednostavna niti može da se dobije preko noći.“ Kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović je novinarki Sandri Petrušić dao intervju za NIN.

Predstavnici 15 opozicionih stranaka podneli su zahtev RTS-u da javnost izveštava objektivno i, kako je naglasio kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović, u skladu sa već donetim zakonima i Ustavom Srbije i uz poštovanje standarda „koji postoje u Evropi, a ne postoje u Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU“. Kolegijum RTS-a se gotovo zagrcnuo od iznenađenja i izrazio svoju „zbunjenost i zatečenost“ usled tako nepristojnog zahteva. Na pitanje da li je očekivao takav odgovor, Zelenović kaže: „Svestan sam da se za sve moramo izboriti sami i da RTS neće raditi posao u skladu sa zakonom, niti će se bilo koji drugi medij otvoriti.“

Kako ćete se izboriti?

RTS je pokazao da reaguje, baš kao i Vučić, samo onda kada se na ulici nađe 100.000 ljudi. Tokom trećeg i četvrtog protesta, kada je na ulicama bilo mnogo ljudi, imali smo i Vučića na kolenima ali i RTS koji je u strahu od tolikog broja počeo da izveštava i o protestima i o zahtevima. Čim je Vučić ušao u taktiku kupovine vremena i odugovlačenja, a broj na ulicama se smanjio tokom leta, pritisak je malo splasnuo, a stvari su se vratile na staro. Ali ostaje činjenica da je građanima prekipelo i da im je svega dosta. Pokazali su da RTS smatraju odgovornim za stepen nasilja u društvu i ne znam kako Bujošević, Stefanović i uopšte novinari koji tamo rade žive sa tom činjenicom. Kako iko može da živi sa činjenicom da ga građani smatraju odgovornim, ne samo za nasilje u društvu već i za tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja?

Izgleda da se dosta uspešno nose imajući u vidu da su nakon zahteva opozicije upriličili emisiju u kojoj je Jovanov rekao za Lutovca: „Pogledajte njegovo lice, to je lice masovnih ubica.“ Zar to nije nastavak nasilja koje nas je i dovelo dovde?

Ta emisija je njima poslužila za privid da kada opozicija nešto traži, to i dobije. Upravo sam jednom prilikom zbog takvog privida dijaloga napustio RTS. Mi nismo tražili jutarnju emisiju sa dežurnim ometačem, i voditeljkom koja apeluje na oba gosta, već tri političke emisije nedeljno u večernjem terminu, koje bi bile u skladu sa preporukama OEBS-a i zbilja omogućile da građani čuju i drugačije mišljenje. One postoje u svim zemljama osim u Srbiji. Nismo ih dobili, nastavićemo da se borimo.

Što se tiče istupa Jovanova, to jeste bilo nasilje, ali isto takvo nasilje imamo i u Skupštini. U stvari imamo ga svuda i niko nam neće garantovati da se ono neće nastaviti i na TV-u. Mnogo ljudi je gledalo tu emisiju, videli su u čemu živimo, a jedino što je Lutovac mogao da uradi je ono što je uradio – da reaguje gospodski. U emisiji Utisak nedelje smo čuli i drugačije predloge, koji su naišli na veliku podršku javnosti, a mislim na predlog Predraga Voštinića. Treba to da izbegnemo, ali se moramo setiti kako je RTS završio 5. oktobra 2000. godine, zbog bezumne vlasti.

Za nas koji plaćamo RTS ne može da bude dovoljno da novinari na tu vrstu nasilja reaguju: ju, gospodine, pa nemojte tako! Postoji li efikasniji način da budemo zaštićeni od nasilja?

Slažem se, ne postoji čarobni štapić. Bilo bi dobro da se ljudi vrate na ulicu i da u atmosferi sa kraja maja dočekujemo izbore. Ljudi su se umorili, ali se nisu predomislili, tu su, a na opoziciji je da se što pre ujedini, jer jasno je da to građani od nas očekuju. Sada imamo samo dve opcije. Jedna je da nastavimo borbu uporni i dostojanstveni, a druga je da srušimo RTS. Ili da srušimo Skupštinu, Vladu, nešto… Ne verujem u rušenje. Zato se i nadam da će se uz pritisak građana pojaviti neki urednik koji će se usuditi da kaže: prekinite ovo, ne želimo da se RTS-u ponovi scenario od 5. oktobra. U svakom slučaju, moć je u rukama građana.

I nije to problem samo sa RTS-om, jer objektivnost ne postoji u Vučićevim medijima, a sve njih su građani Srbije prepoznali kao glavne generatore nasilja u koje sve stiže sa jednog mesta. Zbog toga smo do sada imali oko 300 protesta u svim gradovima, a u njima je učestvovalo oko pola miliona ljudi. I svi su bili tu da bi prosledili manje-više isti poruku: Vučiću, zaustavi ludilo, zaustavi nasilje. A on im je odgovorio: „Baš me briga“ i nastavlja još jače. Njegov jedini ustupak je bio to što je dozvolio da se održi sednica, a mi smo bili ti koji su hteli dijalog i da kroz instituciju parlamenta dođemo do zajedničkog sagledavanja situacije i pronalaženja rešenja sa kojima bismo ušli u jednu novu fazu. Čim je broj građana opao, Vučić je sve vratio na staro i rasprava u parlamentu više nije ličila na ono što smo mi želeli. Anketni odbor se nije desio, što je jedna velika sramota za sve koji sebe smatraju predstavnicima građana i žele da institucionalno menjaju stvari.

I šta sad?

Prirodni korak bi bio da protesti „Srbija protiv nasilja“ dobiju svoju političku artikulaciju. Verujem da ćemo organizovati zajedničku kolonu u kojoj su ne samo stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta, već i udruženja građana, profesionalni esnafi poput lekarskih ili profesorskih, kao i javne ličnosti. Imali smo razgovore i verujem da ćemo brzo doneti odluku. Ja se zalažem za jedinstvo građana i svih organizatora velikog narodnog pokreta Srbija protiv nasilja.

Mi smo sa građanima od 8. maja prošli kroz razne faze. Fazu zajedničkog bola, tuge, razočaranja, straha i potpunog sloma zbog tragedija koje su se desile. Tokom tog procesa uspostavili smo zajednička očekivanja i normalno je da i dalje zajedno radimo na tome. Probali smo blokade u 35 gradova u Srbiji, u više navrata blokirali auto-put, imali smo institucionalne blokade i opstrukcije. Ovo su protesti koji su svima u opoziciji dali šansu da se istaknu i da se bore za interese građana. Neki su to ispunili manje, a neki više, neki su primali sablje i stajali pored Martinovića. Sada je ključno ujedinjenje opozicije i povratak građana na ulice, ovaj režim zaslužuje da izbore dočeka manji od makovog zrna, kakvi su bili kada nas je bilo na stotine hiljada na ulici. Razumem umor i nestrpljenje građana, ali ova borba nije ni jednostavna niti može da se dobije preko noći.

Da li ste za jednu ili za više kolona?

Verujem da Srbija protiv nasilja kao jedna lista može da pobedi na izborima. Možemo da pobedimo nasilje i zlo, jer pod istu kapu mogu da stanu svi koji su borci za elementarne društvene vrednosti i civilizovan život. Tu postoje različite stranke koje se obraćaju ljudima različitih uverenja, ali željnih normalnog života i sitih nasilja. Želimo da uključimo u ovu borbu i najmanje dvadesetak posto glasača SNS kojima je potpuno jasno da rijalitiji ne mogu da uspostave pristojno društvo, kao što je i pisanje tabloida opšte neprihvatljiva stvar. Ali obraćamo se i biračima onih stranaka koje se nisu iskazale na protestima, kao što je DSS, čiji je predsednik primio nagradu od ministra vojske. Bitno je da je sada situacija svima daleko jasnija.

Stiče se utisak da nije jer se stalno otvara pitanje: kako će se opozicija ujediniti, ako se stranke unutar njih dele?

Ne bih to nazvao deljenjem već pregrupisavanjem. Saradnja koju smo imali je i dalje tu. Konkretno rešenje je uspostavljanje zajedničke političke platforme koja će kod građana otkloniti sumnju da je nemoguće da takve političke organizacije sarađuju. A pojavio se kvalitet koji ranije nismo imali tokom organizacije protesta, jer je uspostavljena najbolja saradnja do sada, pa čak i sa onim strankama koje ne učestvuju u samoj organizaciji ali koje dolaze na proteste ili ih organizuju u drugim gradovima. Ono što je različito u odnosu na ranije godine je to što su protesti otvorili priliku da stranke sarađuju na jedan bolji i iskreniji način.

Potrebni su nam stručnjaci uz čiju pomoć ćemo formatirati kampanju koja će biti jednostavna i koja će dati odgovor na ključne stvari, a ono što vidimo kao ključnu stvar je borba protiv nasilja, korupcije, kriminala i organizovanih mafijaških grupa. Takođe, dogovor o donošenju zakona o lustraciji i poreklu imovine, uz jasnu poruku da će svi oni koji su nešto oteli to morati da vrate i da će svi koji su nešto pokrali morati da za to plate. Možemo da razgovaramo o još nekim temama kao što je odbrana nacionalnih resursa i verujem da bi predlog koji smo već podneli da se zabrani rudarenje litijuma i bora, mogao da bude jedan od stubova našeg zajedničkog delovanja jer niko nema sumnju da je to bitno. Uz obrazovanje i zdravstvo, o čemu moramo ozbiljno da razgovaramo, možemo da fokusiramo zajedničku kampanju koja bi mogla da izvede i one ljude koji su do sada imali sumnju u izbore.

A što se tiče razilazaka unutar samih stranaka, mogu da odgovorim u ime Zajedno – svi smo Ćuti poželeli svu sreću. Mnogo toga dobrog smo uradili zajedno i sa njim i sa Ekološkim ustankom i siguran sam da će se ta borba nastaviti zajedno, samo u nekom drugačijem formatu. Imamo mnogo važniju borbu pred nama, a to je borba protiv ovog režima, nasilja u društvu i sve to građane daleko više interesuje od broja poslanika u nekom poslaničkom klubu.

Nakon početka protesta Vučić je ponudio izbore, ali je veći deo opozicije bio protiv toga da se održe pod istim uslovima kao do sada. Uslovi nisu popravljeni, ali ih sada opozicija jedinstveno traži. Šta se promenilo?

Mislim da je prirodno što nismo tražili izbore pre četiri meseca, kada je tek trebalo da se svi oporavimo od tragedije i da zajedničkim snagama potražimo najbolje rešenje. Uz to, Vučić je svaki čas nudio izbore, ali izaći na njih tada ne samo da bi bilo neumesno, nego bi i direktno pomoglo njemu da se skloni od ogromnog pritiska građana. Danas smo svesni da Vučić neće ispuniti zahteve, pored toga protesti su u velikoj meri odagnali strah koji je ranije bio mnogo veći, sada ljudi mnogo češće i glasnije govore o problemima u društvu, nasilju, nepravdi, o onome o čemu se ranije ćutalo ili šaputalo. Ništa nije isto posle ova četiri meseca. Nema drugog načina sem izbora, kad smo jednom utvrdili da režim ne želi da sluša glas naroda, da bismo mi ispunili zahteve građana potrebna nam je nova vlada, do koje možemo da dođemo samo uz novu skupštinsku većinu. I uveren sam da će do toga doći u decembru. Vučić već predugo beži od izbora nudeći neuverljive izgovore: te nije razumeo šta smo tražili, pa onda tabloidi pišu da smo tražili sve izbore zajedno, što nije tačno, pa nam dopis nije dobar… Sve je to dokaz da se plaši izbora jer na njima opozicija ovog puta, uz podršku građana, može da pobedi, ali i da odbrani izbornu volju.

Kako možete da verujete u to kada se u Šapcu, gde ste imali i uspehe i podršku građana, pokazalo da je sve to nedovoljno kada SNS naumi da nešto otme?

Razlika između tih izbora i ovih koje očekujemo je u ljudima koje imamo na ulici. Izbori u Šapcu su bili održani u ambijentu bojkota. S jedne strane ste imali vlast koja je zajedno sa mafijašima učinila sve da pobedi, pokrade, ali ste takođe imali i deo opozicije koji je radio na kampanji bojkota Da je tada opozicija bila upola jedinstvena kao danas i da smo se dogovorili da zajedno branimo opozicione oaze kakvi su bili Šabac i Paraćin, danas bi nam borba bila malo lakša, siguran sam u to. I u svemu tome mi smo pobedili i imamo dokaze za to. I to bi pokazalo da imamo tužilaštvo i sudove koji rade svoj posao, jer slučaj Šapca je i dalje na Ustavnom sudu.

Ali i dalje imamo sudove koji ne rade, a režim raspolaže ogromnim arsenalom: od zarobljenih institucija koje bi im legalizovale krađu izbora, do sile koju su spremni da upotrebe ako ne bude po njihovom.

Nije se ni peti oktobar dogodio jer se neki narod tek tako negde zaputio i srušio Miloševića. On je dugo pripreman, ali su mu prethodili izbori i na tim izborima je Milošević izgubio, zatim je pokušao da ih pokrade i time je prouzrokovao građanski bunt. Mi smo vrlo blizu toga da će ukoliko izbori u decembru budu pokradeni, kao i svi ovi do sada, uslediti građanski bunt.

Ono po čemu se ovi izbori razlikuju su građani koji moraju da budu uključeni ne samo u čuvanje kutija i glasova, već i u celoj kampanji. I tu dolazimo do ključne stvari i ja apsolutno stojim iza reči mog kolege Zorana Lutovca da je sada trenutak u kom se desilo da se politička opozicija i građansko društvo ujedine u društvenu opoziciju. I u kome uopšte nije bitno da svi građani žele sve politike koje nude opozicione stranke, jer je ono što svi želimo civilizovan život i elementarno uređeno društvo. I koliko god mi prebrojavali iz protesta u protest građane, ti građani koji su izašli u stotinama hiljada su i dalje tu. Oni nisu nigde otišli, čekaju da budu pozvani da presude ovoj lošoj vlasti.

Da li ćete pristati na izbore čak i ako ne dođe do njihovog razdvajanja?

Razdvajanje izbora je jedna civilizacijska tekovina koju Vučić neće da dozvoli jer bi izgubio neke gradove, a svaki gubitak vlasti, pa makar i u najmanjem segmentu, veliki je udarac za njega. Za mene je važnije da imamo izbore u decembru od toga koji će sve biti održani. Samim zahtevom da tražimo republičke i beogradske opredelili smo se da želimo da budu razdvojeni i to bi bilo značajno u odnosu na praksu koju imamo poslednjih 12 godina. Ali čak i da se to ne desi na izborima u decembru, postoji velika šansa da se sve to promeni.

Mislite li da građani veruju u nenasilnost opozicije imajući u vidu da predsednik parlamenta urla na poslanike koji navodno ruše Skupštinu i lome klupe iako to nijedna kamera nije zabeležila?

Sigurno postoji deo građana koji mu je poverovao, kao što postoji i deo građana koji misli da je parizer jeftin, iako nije. Vučićeva popularnost je daleko niža nego pre šest ili devet meseci. Ovaj performans koji se desio sa namirnicama deluje samo do trenutka kada odete u prodavnicu i shvatite da je hrana poskupela 57 posto ili više. Tada svako zamlaćivanje i prikrivanje stvarnosti prestaje da radi.

SNS i Vučić su doveli do toga da više ne možete da se obrazujete, osećate sigurno, lečite na civilizovan način, a ni da fizički preživite mesec sa evropskim cenama i srpskim platama. Zbog toga nam ubrzano nudi kao nikada pre. Davanja koja su se desila kroz rebalans budžeta, povećanje plata, penzija, minimalne zarade, tek treba da stignu do građana, a mnogima neće značiti puno. Recimo, penzioneri sa penzijama od 25.000 dinara će dobiti oko 10 evra, a račun za struju je skočio za 30 evra, što znači da neće moći da izdrže namete. Zbog toga je predviđeno da im se da još 20.000 dinara, ali taj novac nije predviđen budžetom i ne znam kako bi ga isplatili ako se ne desi još jedan rebalans budžeta do izbora koji će sigurno biti u decembru. Helikopter-novac im pomaže, ali dramatično povećava inflaciju i to je Vučić sam priznao. A to što će neko dete dobiti 10.000 dinara i odmah ga potrošiti, znači da će već sledećeg meseca njegovi roditelji dobiti dodatne namete i otplatiti taj isti novac sa kamatom. Uz to je počela školska godina, a samo su beogradska deca dobila besplatne udžbenike. Čak ni za to nema i evidentno je da SNS više stvari ne drži pod kontrolom.

I opoziciju i vas lično su optužili da nemate empatiju za decu i da „majkama ne date novac“ jer ste opstruisali rad sednice. To me je podsetilo da ste nakon tragedije tražili da vam naprednjaci objasne kako je izgledala sednica Vlade na kojoj su umesto o stradaloj deci ubrzano donosili zakon o konverziji. Da li su vam objasnili?

Bilo mi je veoma važno da na toj sednici građanima pokažem perfidnost, bezočnost i odsustvo bilo kakve odgovornosti i osećanja za tragediju ljudi koji su na vlasti. Ta sednica Vlade je održana onog dana kada su još uvek tražili ubicu iz Mladenovca. Na njoj su doneli najsramotniji zakon za koji znam i tada je obavljena najveća krađa koja se desila u jednom danu. Ljudima koji imaju novac, ozbiljne kompanije i koji su ušli u privatizaciju znajući šta kupuju, poklonjeno je više od 10 milijardi evra, što je nemerljiva šteta za Srbiju. Ali kada tome dodate trenutak u kome se to desilo, postajemo svesni da imamo posla sa krajnje bezdušnim ljudima. Kao čovek, ja to ne mogu da razumem i verujem da ne može niko ko ima imalo duše. Možda je moja reakcija bila preterana, ali meni je iskreno bilo potrebno objašnjenje. Ali nisam ga dobio, jer očito objašnjenja nema. Pogodio sam u centar i Vesića i Vučića i Sinišu Malog i sve te članove organizovane kriminalne grupe, pa je jedino što su mogli da uzvrate najgorim uvredama po meni. Ali to se desilo i koliko god se oni trudili da stvari zamaskiraju, ta će sramota ostati i neko će zbog nje odgovarati…

Sandra Petrušić

Go To Top
Skip to content