Državna sekretarka za visoku korupciju
Analizirajući velike projekte gradnje u Srbiji i sumnjivih građevinskih dozvola, koje po Zakonu o planiranju i izgradnji, član 133, ne izdaje lokalna samouprava već republičko ministarstvo za građevinu, postoji jedno ime koje povezuje bezmalo sve velike i po pravilu visoko koruptivne projekte. U pitanju su ne samo grđevisnke dozvole koje izdaje Republika (od Beograda na vodi do zidanja luksuznih naselja i hotela u nacionalnim parkovima) već se potpisuju i rešenja o ozakonjenjima objekata i projekata na republičkom nivou. Autorski tekst Đorđa Miketića, člana stranke „Zajedno“ i narodnog poslanika U maniru dobrih krimi-romana, ova sekretarka je “ispod radara” javnosti, ali i tužilaštva duže od deceniju, jer ime Aleksandre Damjanović nije poznato široj, a malo je poznato čak i užoj zainteresovanoj javnosti. Mehanizam sekretarkinog “poslovanja”, za početak, možemo pokazati na poslednjem primeru visoke korupcije: nelegalne izgradnje privatne garaže u kompleksu Kliničkog centra Srbije, (o kojoj se već pisalo). Ministarstvo zdravlja raspisalo je javni poziv za koncesionara za izgradnju ove problematične garaže 29. jula 2021, iako su građevinske mašine već 20 dana radile na iskopu jame za objekat. Pobednik na javnom pozivu za garažu će se “saznati” tek 30. septembra, iako je tog dana objekat garaže već imao završenu prizemnu etažu i ploču za sledeći sprat. 12. oktobra Ministarstvo zdravlja je izabralo “najbolju” ponudu za garažu koja u tom trenutku već ima izgrađene dve etaže nad zemljom, i gradnja je u punom zamahu. 7. decembra na teren izlazi građevinska inspekcija i zatiče izgrađeni objekat bez građevinske dozvole, a tek 17. decembra Klinički centar Srbije traži građevinsku dozvolu koju Ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu odbija 29. decembra. Ujedno, građevinska inspekcija zabranjuje dalju gradnju i daje rok investotoru da u roku od 30 dana pribavi potrebnu dozvolu. Uprkos zabrani izvođenja radova, garaža je 3. februara gotova i spremna za rad iako bez građevinske dozvole. Krajem februara ilegalna garaža počinje sa radom, a tek 4. marta ministarstvo GSI, tačnije državna sekretarka Aleksandra Damjanović izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju garaže koja je već izgrađena. Ovo je klasičan primer korupcije: namešteni tenderi, unapred ugovoreno javno-privatno partnerstvo, izvođač i podizvođač, izdaju se rešenja za gradnju pošto je objekat već izgrađen, zanemaruju se nalozi inspekcije… Posla za tužilaštvo ima na pretek, jer treba ispitati nekoliko upletenih ministarstava, Klinički centar, utvrditi ko stoji iza privatnog investitora sa Sejšela i zašto se ministarstvo građevine predomislilo, pa prvo odbilo, a posle i predomislilo, te je sekretarka “konačno” odobrila dozvolu za gradnju na izgrađen objekat. Očekivano, srpsko tužilaštvo ćuti, ne štite javni interes niti reaguju na korupciju, čime legaliziju ovu lukrativnu “šemu”. Pacijenti iz čitave Srbije su primorani da privatniku plaćaju skupoceni parking u krugu bolnice – dok u isto vreme, divlju garažu Kliničkog centra Srbije krasi ogromna zastava sa porukom: ŽIVELA SRBIJA! Autorski tekst Đorđa Miketića, člana stranke Zajedno i narodnog poslanika za portal Nova.rs
Ćuta odbrusio Vulinu: Dezerteru i bivši ateisto, na čijoj si strani
Nakon današnjih incidenata na Starici, kopresednik stranke “Zajedno” Aleksandar Jovanović Ćuta obratio se ministru unutrašnjih poslova, Aleksandru Vulinu. On ga je upitao da li je na strani kineske kompanije koja dinamitom i cijanidom tera građane. „Povodom današnjeg upada momaka pod punom ratnom opremom (sa oznakama F na unifirmama), angažovanih od kineske kompanije Zi Đin, koji su oko 10 h brutalno srušili kamp, rasterali aktiviste koji već mesecima drže stražu na Starici sprečavajući dalje miniranje, postavljam pitanje ministru policije Aleksandru Vulinu: Na čijoj si strani ratni dezerteru i velikosrbine, bivši ateisto, komunisto, a sadašnji verniče? Na strani kineske kompanije ili svog naroda koga dinaminom i cijanidom proteruju sa sopstevene zemlje?!“, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta. Izvor: Nova.rs
Vlast Grada Beograda na čelu sa Šapićem prekršila zakonske propise i time ponizila sve građane Beograda
Ovim putem obaveštavamo javnost da je vlast Grada Beograda na čelu sa gradonačelnikom Šapićem na protekloj Skupštini Grada Beograda napravila nezamisliv skandal, ponizivši pri tom sve građane Beograda uz najgrublje i najeklatantnije kršenje zakonskih propisa. Naime na sednici skupštine grada Beograda održanoj 18.8.2022. g. gradsko veće grada Beograda predložilo je skupštini da usvoji rešenja o razrešenju, a istovremeno i o imenovanju novih direktora i vršilaca dužnosti direktora, između ostalog, i javnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd. Sumnju je najpre pobudila činjenica da se o ovako važnom pitanju na inicijativu predlagača odlučivalo u skraćenom postupku (bez adekvatne i potrebne skupštinske rasprave) iako se radi o izboru ljudi koji će biti na čelu komunalnih sistema koji su u najdirektnijem kontaktu sa građanima Beograda i koji u velikoj meri utiču na kvalitet njihovih života. Opozicione odborničke grupe su predložile da se umesto u skraćenom o ovom suštinski važnom pitanju odlučuje u redovnom postupku što je mašinerija vlasti za dizanje ruke sa tesnom većinom od 57 odbornika. Novoimenovani direktori nisu udostojili odbornike kao ni građane Beograda da lično prisustvuju sednici kako bi eventualno odgovorili na postavljena pitanja, a sebe i svoj plan rukovođenja predstavili, kao da se od nečega kriju. Gradonačelnik Šapić je na sebi svojstven način, u tragikomičnom maniru pokušao da objasni da je razlog tome njegova odluka da ih ne izloži javnoj poruzi i kritici iako je reč o javnim funkcionerima koji su po slovu zakona (konkretno članu 8. Zakona o javnom informisanju i medijima) dužni da trpe i određeni stepen kritika koje se tiču njihovih funkcija. Ipak, ono što je na najgrublji način unizilo ne samo građane Beograda, već i zgazilo na princip pravne države (kojem kako god to delovalo, moramo da nastojimo da težimo) jeste činjenica da su direktori i vršioci dužnosti direktora postavljeni bez prethodno sprovedenog konkursa što je bilo nužno imajući u vidu važeći Zakon o javnim preduzećima. Na insistiranje naše grupe da se sa novim imenovanjima zastane dok se konkursi ne sprovedu, gradonačelnik Šapić je samouvereno u maniru doktora nauka odmahnuo glavom , rekavši da grešimo i da je to samo naše tumačenje. Ovim putem javnost podsećamo na imperativne članove 30 (1) i 52(1) Zakona o javnim preduzećima koji bi trebalo da jednako važe za sve. Postupak za imenovanje direktora Član 30 Direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa. Vršilac dužnosti Član 52 Vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Dakle, postojeća zakonska pravila oštro demantuju gradonačelnika Šapića, a njegovom pravnom timu, ukoliko ga ima, upućuju opomenu da porazmisle o svojim ulogama. U ishodu smo dobili to da mimo sprovedenog obaveznog javnog konkursa na rukovodećim mestima komunalnih sistema koji ukupno upošljavaju više desetina hiljada ljudi i raspolažu sa milijardama dinara imamo ljude koji su na svoja mesta došli „ispod radara“ bez provera sposobnosti (opštih i posebnih uslova), u skladu sa zakonom. Ilustrativan primer strogog partokratskog izbora direktora je JKP GSP koji je ocenjen kao rak rana našeg komunalnog sistema. Naime, na mesto direktora je imenovan izvesni Zoran Šarac koji se do imenovanja nalazio na jednom od direktorskih mesta u SP Lasti. Podsećamo građane da je grad Beograd protiv odgovornih u SP Lasti u aprilu ove godine podneo krivičnu prijavu zbog lažiranja broja polazaka i time oštećenja budžeta grada. Da ne govorimo o stanju u kojem se SP Lasta nalazi. Zato se i postavlja pitanje na koji način će jedan od dojučerašnjih direktora u takvom preduzeću popraviti stanje u JKP GSP? Verovatno je zato i imenovan mimo javnog konkursa i to u skraćenom postupku kao se o njegovom imenovanju ne bi ni raspravljalo. Ukazane povrede zakona su suštinskog karaktera zato će naša grupa preduzeti konkretne pravne korake u cilju utvrđivanja odgovornosti za ukazane nezakonitosti o čemu ćemo ubrzo obavestiti javnost.
Ziđin da prekine sa pretnjama aktivistima
Najoštrije osuđujemo rušenje kampa i teranje aktivista iz Bora i Majdanpeka koji su branili planinu Staricu, od strane plaćenog obezbeđenja koje je unajmila kineska kompanija Ziđin, ili kako ih aktivisti zovu „zli đin“ i predlažemo da ova kompanija hitno uputi izvinjenje aktivistima i to više nikada ne čini. Ziđin je prekopirao „recept“ predstavnika naprednjačke vlasti i unajmio privatne plaćenike da „dele pravdu“ i rasteruju građane koji čuvaju svoja prirodna dobra. Apelujemo na momke, koji su za dnevnicu šikanirali aktivistkinje da umesto toga pomognu da se ti hrabri ljudi odbrane od pritisaka. Ovako, pristali su da budu plaćenici u interesu kolonizatorske kompanije i za bedne novce maltretiraju prave patriote koji štite svoj grad, svoju zemlju i svoju planinu. Svakako ćemo mi uskoro opet biti u Majdanpeku, pa bismo želeli i sa njima da raspravimo to njihovo plaćeničko, a nasilničko delovanje. Niko, a pogotovo ne strani kolonizatori i najamnici, ne sme da napada i rasteruje građane. Srbija mora da postane država u kojoj se poštuje zakon, Ustav i sva ljudska prava. Nadamo se da policija i tužilaštvo neće, kao i mnogo puta do sada, ostati „slepi“ na ovakve ispade i da će procesuirati i najamničko obezbeđenje, ali i kompaniju Ziđin.
Narodni poslanik Nebojša Cakić i GG „Za Leskovac – ZAJEDNO“ naterali Grad Leskovac da tuži Ministarstvo za zaštitu životne sredine
Nakon reagovanja narodnog poslanika koalicije „Moramo“ Nebojše Cakića i Grupe građana „Za Leskovac – ZAJEDNO“ Grad Leskovac je podneo tuzbu protiv rešenja Ministarstva za zastitu zivotne sredine, zbog planirane izgradnje pogona za prerađivanje opasnog otpada u urbanom delu grada. Ministarstvo za građevinarstvo, saobracaj i infrastukturu je dalo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu za navedeno postrojenje, navodeći da je projekat u Planu generalne regulacije 7 grada Leskovca, što je notorna neistina. Grad Leskovac je i 2018. godine i 2022. godine izdao dokument kojim se izričito utvrđuje da nije dozvoljeno da se gradi takva vrsta postrojenja. Bez obzira na te činjenice navedena ministarstva konstatuju da su izdati lokacijski uslovi, građevinska dozvola i rešenje doneti u skladu sa PGR 7 grada Leskovca. Protivzakonito, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijske uslove 2019. godine i građevinsku dozvolu 2021. godine, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine, takođe protivzakonito, donelo rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu 2022. godine, a da Lokalna samouprava verovatno nije smela da se suprostavi moćnicima iz stranke i ministarstava. O postrojenju za preradu opasnog otpada javnost Leskovca, kao ni odbornici Skupštine Grada nisu znali ništa, sve do Skupštine grada Leskovca održane 27.06.2022. godine, kada je ova odbornička grupa obavestila građane Leskovca i tražila dostavu svih relevantnih dokumenata u vezi sa ovim štetnim projektom. Građane Leskovca ne zanima ko je manje, a ko više kriv zato što je planirano da se opasan otpad prerađuje u urbanom delu grada, pored akva parka i autobuske stanice, već ih zanima da se onemogući izgradnja navedenog postrojenja, a o krivičnoj odgovornosti aktera ove afere neka odlučuju organi gonjenja. Nakon reagovanja GG „Za Leskovac – Zajedno“ i poslanika Cakića, Grad Leskovac je Upravnom sudu podneo tužbu, tako da ćemo pratiti postupak, ali sigurno građani Leskovca neće dozvoliti realizaciju navedenog projekta, o čemu ce biti reči na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Kada narodni poslanici zaista predstavljaju građane koji su ih izabrali i svoj posao obavljaju časno i u njihovom interesu, moguće je stopirati štetne projekte koje bezobzirno i diletantski, a samo zarad ličnog interesa, sprovode predstavnici naprednjačke vlasti.
Marušić Jablanović: Nečitka biografija novog direktora Apotekarske ustanove Beograd pokazatelj netransparentosti
Odbornica u Skupštini grada Beograda koalicije „Moramo“ Milica Marušić Jablanović izjavila je da se transparentost postavljanja novih direktora javnih preduzeća ogleda i u izgledu biografije predloženog direktora Apotekarske ustanove Beograd Dragana Todorović. Oni su i podelili spornu stranicu zvaničnog skupštinskog materijala na kojoj je Todorovićeva biografija mutna i nečitka, te su odbornici i mediji tako onemogućeni da se kroz materijal upoznaju sa biografijom novog direktora Apoteka Beograd. – Najvažnija tačka dnevnog reda, Predlog rešenja o razrešenju i imenovanju direktora javnih preduzeća je stavljena kao poslednja na dnevni red, da o njoj odlučujemo po skraćenom postupku, bez mogućnosti rasprave. Materijal smo dobili u 10:30 na dan zasedanja, rekla je ona, prenosi pokret Ekološki ustanak, koji je deo „Moramo“, na svojoj stranici. Todorović je na ovo mesto izabran, kao i ostali novopostavljeni direktori, skraćenim postupkom, što je izazvalo negodovanje opozicije, čiji su odbornici poručili da se time onemogućuje rasprava o predloženim imenima. Gradonačelnik Šapić je rekao da imena nisu namerno dali odbornicima, kako bih ih zaštitio od „njihovim medija“, te poručio da je to po Poslovniku usvojenom 2009. godine.
ZAJEDNO: Vrtić u Batajnici ucenjuje roditelje drastičnim poskupljenjem
U predškolskoj ustanovi Vrtiću Parkiću u Batajnici u avgustu je istaknuto obaveštenje na oglasnoj tabli da će se od 1. septembra primenjivati nove cene usluga vrtića. Umesto dosadašnjih 5.500 dinara (koje plaćaju roditelju) + 22.400 din (ovaj deo pokriva Grad) nova cena će iznostiti 12.000 din + 22.400 din. Dat je rok od 7 dana da se izjasne roditelji da li ostaju u ovom vrtiću, iako je direktorka otišla na odmor do 22. avgusta. Deca koja od 1. septembra treba da počnu obavezan predškolski pripremni program nemaju gde biti upisana, jer su rokovi završeni, državni i privatni vrtići u Batajnici su puni. Roditelji iz grupe predškolaca su se udružili i zatražili hitan sastanak sa direktorkom. Na sastanku se nije pojavila direktorka Ana Sovrlić, već njen suprug Predrag Sovrlić, inače investitor i vlasnik Maximus Invest firme. On tvrdi da je i sam u Upravi vrtića i da je zadužen za finansije. Svi su ga tad prvi put videli i čuli za njega, a pojavio se veliki broj roditelja. G-din Sovrlić je bio izuzetno neprijatan i ponižavao je i vredjao roditelje, iznosio niz laži kao npr. da je od Nove godine do danas struja poskupela 4 puta i sl. Pokušavao je da se opravda velikim skokom cena kao i da je zapravo kriv Grad jer nece da poveća subvencije. Razgovor je zavrsen njegovom izjavom da nece odustati od povećanja cene i da je sastanak završen – a roditelji da idu tamo gde nam je bolje. Da li ovi građani imaju ikakva prava ili su prepušteni na milost i nemilost bahatih vlasnika vrtića? Deca su upisana pod određenim uslovima, a dve nedelje pre početka nove školske godine ti uslovi se drastično menjaju, a više nemaju gde da prebace decu. Opcija od 4 sata u Osnovnoj školi većini roditelja ne odgovara zbog radnog vremena. Roditelji nisu upisali decu u privatnu predškolsku ustanovu iz besa već su na to bili primorani jer su bili odbijeni u državnim ustanovama zbog nedostatka kapaciteta. Preko 60 roditelja traži da Vrtić Parkić ukine poskupljenje od 23% jer je protivno Zakonu. Grad Beograd i novi gradonačelnik moraju hitno da reaguju na ove ucene Batajničkog privatog vrtića. Ovo će sutra na sednici grada izneti beogradska odbornica iz stranke Zajedno Milica Jablanović. Ono što ovaj primer pokazuje je da neinvestiranje u državne vrtiće znači prepuštanje sudbine dece i roditelja u ruke privatnika i može dovesti naše sugrađane u podređenu ili bezizalznu situaciju. Ako se grad već hvali rekordnim budžetom, hitno se mora uložiti u izgradnju i opremanje državnih vrtića, u koje se sutra neće upisivati deca preko veze čime će se privatnim vrtićima oduzeti mogućnost ucene i maltretiranja roditelja. Naravno, ne posluju svi privatni vrtići na ovakav bahat način, ali se problem mora prevenirati i sprečiti sistemskim rešenjem!
Lažna briga za reke i koridore ministra Momirovića
Bageri koji „uređuju“ rečne koridore na Savi i izjava ministra Tomislava Momirovića da je „znao da će rečni putevi postati glavni koridori energenata“ govore da naprednjačka vlast reke vidi isključivo kao koridor za transport uglja. Konstantno ulaganje u rečne koridore, kako je Momirović naveo, jednostavno ne postoji, jer dno Save i Dunava nije održavano i kopano više od jedne decenije, stoga od granice sa Hrvatskom do Beograda, deceniju već Sava nije plovna za tankere i velike barže. U isto to vreme, na Moravi i širom Srbije, kineske firme ili firme bliske naprednjačkoj vlasti nesmetano i nekažnjeno kradu šljunak iz rečnih korita, uništavajući reke, ali i stvarajući opasnost od izlivanja i plavljenja. Momirović je očigledno ministar za selektivni saobraćaj, jer su mu rečni i železnički saobraćaj u prekidu, a tek kada su devastirali EPS i TENT, zbog interventnog uvoza uglja setio se da postoji rečni „ koridor“. Selektivno i samo za akutne potrebe, slično kao što se na Dorćolu širi “koridor” sečom platana da bi autobusi mogli da priđu do njegovog hotela. Našim rekama je potrebno kontinuirano održavanje rečnih korita, nasipi koji služe kao vodoutvrde, a ne parcele za zidanje nelegalnih vila korumpiranoj eliti, građanima su potrebni prečistači otpadnih voda, da nam ne bi Sava i Dunav bile najzagađenije u Evropi, potreban nam je Intitut Jaroslav Černi nazad u vlasništvu države, koji bi mogao napraviti ozbiljnu studiju upravljanjem rekama i vodosnabdevanjem u predstojećim sušnim godinama, a koji su oteli i poklonili svojoj firmi Milenijum timu, potrebno nam je ministarstvo koje će reagovati da zbog projekta Novi Sad na vodi zabrani planirano izmeštanje toka Dunava. Našim rekama i koridorima treba detaljan plan, ozbiljan rad i pažnja, a ne selektivan pristup, kako ne bismo više bili odsečeni od Evrope i naših komšija, te bili sposobni za izazove koje buduće vreme nosi.
Voda i hrana su naša budućost, a nikako litijum
Kao što smo upozoravali, priča o litijumu se ponovo zahuktava od strane predstavnika naprednjačke vlasti. Izjava da je litijum “nafta 21. veka”, da je to razvojna šansa Srbije, da nam spremaju nekakve robotizovane rudnike govori da Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović ne žele izneveriti njihove strane „partnere“, iako su građani, ali i naša najviša naučna insitucija – SANU, jasno naveli da bi iskovanje litijuma značilo sigurnu devastaciju za zemlju, prirodu i zdravlje ljudi. Gospođo ministarka, resurs budućnosti nije litijum – nego zdrava hrana i pijaća voda! Svedoci smo da je ovogodišnja suša dovela do restrikcija vode u čitavoj Evropi a rat u Ukrajini je naterao razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane. Srećom, mi još uvek imamo pitku vodu izuztnog kvaliteta i to u velikim količinama, dok je kvalitet zemljišta Srbije nadaleko poznat. Budućnost 2050-te godine i porast potražnje za litijumom, nije ništa spram krize nastanjenosti planete i potrebe za hranom i vodom koja će nas zadesiti. Baš te 2050. godine Zemlja će brojati deset milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo da se suoči s glađu. A ovako izgledaju stvari danas: srpski izvoz hrane je ispod 4 milijarde dolara, dok Holandija, koja je veličine Vojvodine, a zemlju je otela od mora, ubira više od 90 milijardi dolara prihoda godišnje. Što se tiče vode, ovo je naše rešenje, koje zagovaramo još od početka ove godine: U podzemnim spremištima Zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode najvišeg kvaliteta, da se napoji cela Vojvodina, u kojoj 70% domaćinstava nema pijaću vodu, a Novi Sad je ima za još dve godine. I te najkvalitetnije vode ima svakog dana, cele godine, 4,1 tona u sekundi. Zrenjaninu, npr. treba 300 litara u sekundi. Dakle, za 14 gradova kao što je Zrenjanin, u kome građani zbog nesposobnosti i nemara na kupovinu flaširane vode troše hiljadu i po evra godišnje. Ako bismo na pravi način koristili vodne resurse, samo one ispod Mačve, u pitanju su milijarde evra čistog prihoda od pijaće vode. Sa maloprodajnom cenom flaširane vode od 20 evro centi godišnji bruto prihod od prodaje vode kretao bi se na nivou od 12-13 milijardi evra godišnje! Ta ista Mačva, danas, od proizvodnje hrane ubira novca koliko bi, po projekciji, zarađivala čitava Srbija od nakave rudne rente. Ukoliko bi se hitno uložilo u poljoprivredu, snažnim subvencijama, jeftinim đubrivom i gorivom, savremenim tehnologijama, povećanjem procenta navodnjavanja i zaštite od grada i stručnoj pomoći, a netaknute predele Srbije zaštiti i proglasiti ih regionima zdrave hrane –Srbija za 5 godina može postati evropska sila u proizvodnji hrane. Tačno je da se naša politika suštinski razlikuje od vaše jer mi umesto vaših kancerogenih jalovišta vidimo regione zdrave hrane, umesto zatrovanih bunara vidimo izvore pijaće vode, umesto proterivanja ljudi sa njihove dedovine – mi vidimo bogate porodice i pune škole đaka u selima. Između vaše i naše budućnosti – ogromna je razlika. Tačnije, razlika je sam život. A za to se mi borimo. Za zdrav i dostojanstven život svih nas na ovim prostorima – i za to imamo jasan plan. Autorski tekst kopredsednika Zajedno i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije Nebojše Zelenovića za portal Nova.rs
Miketić: Potreban nam je novi patriotizam
“Dok se raspiruju nacionalistički mitovi i mržnje, dok se lopovi kriju iza trobojke i prodaju za patriote, u toku je sveopšta pljačka Srbije i pokušaj razdora građana na privilegovanu manjinu koja ima sve i potlačenu većinu osuđenu na siromaštvo i izrabljivanje”, naveo je Đorđe Miketić, poslanik i član stranke Zajedno. „Poljoprivrednici, ljudi koji nas hrane, sistematski se uništavaju zbog profita tajkuna koji u sprezi sa državom, jer monopolom unižavaju cene otkupa. Ljudi se proteruju sa svojih njiva i svoje dedovine zarad stranih kompanija koje čak ni eksproprijaciju ne žele da plate. EPS je tendeciozno uništen jer se sprema za kumovsku privatizaciju, a u prelaznom periodu ugalj kupujemo od firmi šerifa iz Jagodine. Rudnici truju naše reke, zemlju i ljude bez ikakve kontrole. Okolna sela i usevi su zagađeni, ne zna se kakvu hranu kupujemo na pijaci. Šume se krče bez plana a šumsko zemljište se poklanja stranim kompanijama za rudnike, kamenolome ili divlju gradnju u skijaškim centrima dok direktor Srbija šuma otpušta svakog ko se pobuni“, naveo je Miketić u saopštenju. On je izjavio da je namenska industrija dovedena pred kolaps jer „fabrike rade samo za švercere oružja, kumove i familiju, dok radnici u proizvodnji rade bez adekvatne zaštite“. “Policija obezbeđuje švercere narkotika ili batinaše umesto da čuva građane i hapsi kriminalce. Kada na ovo dodamo nameštene tendere, iz ove zemlje se isisavaju nebrojene milijarde evra. Ti pokradeni novci se kasnije vraćaju i legalizuju preko paravan firmi koje od gradova otimaju najbolje lokacije za gradnju megalomanskih projekata Beograda il Novog Sada na vodi, nacionalnog stadiona, naselja na Makišu, ekskluzivnih hotela u nacionalnim parkovima i banjama…”, naveo je Miketić. On je istakao da nam je zato potreban jedan savremeni tačnije – novi patriotizam. “Ne onaj zasnovan na neprijateljstvima, mitovima, krvi, teritoriji i lažnom ponosu, već jedan sasvim drugačiji koji će biti oličenje naše brige jednih o drugima, naše solidarnosti jednih sa drugima, naše odgovornosti jednih za druge – patriotizam koji će počivati na angažovanju svih nas oko malih i velikih društvenih pitanja, takav koji će nam povratiti veru u zajednicu koja je duboko poljuljana. Patriotizam koji podrazumeva brigu o prirodnim resursima, patritizam zbog koga ne dozvoljavamo da se naša imovina rasprodaje zarad punjenja tajkunskih džepova, patriotizam koji podrazumeva brigu o najsiromašnijima i konkretne mere da se razlike između bogatih i siromašnih smanje, da se odbrane ugroženi a zaštite uzbunjivači i glasnogovornici kritičke misli”, rekao je Miketić. On je izjavio da bez svesti o zajedničkom i bez zalaganja za zajednicu u kojoj živimo ni jedna prava politička promena nije moguća. “Treba nam zajednica u koju verujemo i do koje nam je stalo, i to ne tako što ćemo donositi zakone koji se od nas očekuju u sklopu ovih ili onih integracija ili u interesu međunarodnih insitucija i kompanija, već zakoni kojima hoćemo da unapredimo naš zajednički život i naše društvo i kojima ćemo mi biti uzor drugima. Potrebna nam je zajednica u kojoj ćemo poštovati jedni druge i veličati naše različitosti, jer one nas obogaćuju. Dakle, potreban nam je novi patriotizam koji će podrazumevati da se iskreno svi zajedno zalažemo za boljitak čitave zajednice i da se ponosimo rezultatima tog našeg zalaganja”, izjavio je Miketić. Izvor: Nova.rs
