kontakt@zajedno-moramo.rs

Voda i hrana su naša budućost, a nikako litijum

Kao što smo upozoravali, priča o litijumu se ponovo zahuktava od strane predstavnika naprednjačke vlasti. Izjava da je litijum “nafta 21. veka”, da je to razvojna šansa Srbije, da nam spremaju nekakve robotizovane rudnike govori da Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović ne žele izneveriti njihove strane „partnere“, iako su građani, ali i naša najviša naučna insitucija – SANU, jasno naveli da bi iskovanje litijuma značilo sigurnu devastaciju za zemlju, prirodu i zdravlje ljudi.

Gospođo ministarka, resurs budućnosti nije litijum – nego zdrava hrana i pijaća voda!

Svedoci smo da je ovogodišnja suša dovela do restrikcija vode u čitavoj Evropi a rat u Ukrajini je naterao razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane. Srećom, mi još uvek imamo pitku vodu izuztnog kvaliteta i to u velikim količinama, dok je kvalitet zemljišta Srbije nadaleko poznat.

Budućnost 2050-te godine i porast potražnje za litijumom, nije ništa spram krize nastanjenosti planete i potrebe za hranom i vodom koja će nas zadesiti. Baš te 2050. godine Zemlja će brojati deset milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo da se suoči s glađu.

A ovako izgledaju stvari danas: srpski izvoz hrane je ispod 4 milijarde dolara, dok Holandija, koja je veličine Vojvodine, a zemlju je otela od mora, ubira više od 90 milijardi dolara prihoda godišnje.

Što se tiče vode, ovo je naše rešenje, koje zagovaramo još od početka ove godine:

U podzemnim spremištima Zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode najvišeg kvaliteta, da se napoji cela Vojvodina, u kojoj 70% domaćinstava nema pijaću vodu, a Novi Sad je ima za još dve godine. I te najkvalitetnije vode ima svakog dana, cele godine, 4,1 tona u sekundi. Zrenjaninu, npr. treba 300 litara u sekundi. Dakle, za 14 gradova kao što je Zrenjanin, u kome građani zbog nesposobnosti i nemara na kupovinu flaširane vode troše hiljadu i po evra godišnje.

Ako bismo na pravi način koristili vodne resurse, samo one ispod Mačve, u pitanju su milijarde evra čistog prihoda od pijaće vode. Sa maloprodajnom cenom flaširane vode od 20 evro centi godišnji bruto prihod od prodaje vode kretao bi se na nivou od 12-13 milijardi evra godišnje!

Ta ista Mačva, danas, od proizvodnje hrane ubira novca koliko bi, po projekciji, zarađivala čitava Srbija od nakave rudne rente.

Ukoliko bi se hitno uložilo u poljoprivredu, snažnim subvencijama, jeftinim đubrivom i gorivom, savremenim tehnologijama, povećanjem procenta navodnjavanja i zaštite od grada i stručnoj pomoći, a netaknute predele Srbije zaštiti i proglasiti ih regionima zdrave hrane –Srbija za 5 godina može postati evropska sila u proizvodnji hrane.

Tačno je da se naša politika suštinski razlikuje od vaše jer mi umesto vaših kancerogenih jalovišta vidimo regione zdrave hrane, umesto zatrovanih bunara vidimo izvore pijaće vode, umesto proterivanja ljudi sa njihove dedovine – mi vidimo bogate porodice i pune škole đaka u selima.

Između vaše i naše budućnosti – ogromna je razlika. Tačnije, razlika je sam život. A za to se mi borimo. Za zdrav i dostojanstven život svih nas na ovim prostorima – i za to imamo jasan plan.

Autorski tekst kopredsednika Zajedno i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije Nebojše Zelenovića za portal Nova.rs

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.
Go To Top
Skip to content