Stojković: Političko povezivanje Balkana započelo je potpisivanjem Deklaracije o miru u Sarajevu
Politička situacija u vezi sa Kosovom i EU-SAD sporazumom zaslužuje detaljnu analizu iz koje se mogu izvući dedukcije i nekakvi pravci delovanja opozicije. U ovom slučaju mislim isključivo na proevropske elemente budući da od desničarskih stranaka, po mom mišljenju, ne možemo očekivati bilo šta konstruktivno. Desničari plutaju na talasu emocije „žrtve“ koja se ovde gaji decenijama, a Vučićev režim je doveo do savršenstva, istakla je kopredsednia stranke Zajedno Biljana Stojković u intervjuu za časopis NIN. Žrtve smo stranih sila, žrtve smo istorije koja ne prepoznaje našu veličinu i važnost, žrtve smo kvazi-komunizma od pre pola veka, žrtve smo Miloševića, žrtve smo “žutih”, žrtve smo NATO-a, žrtve smo Evropljana, žrtve smo svetskog poretka, žrtve smo … mi smo jadne žrtve. Kolektivno smo, kroz naučenu bespomoćnost, počeli da uživamo u brlogu žrtve i ne želimo da izađemo iz te apsurdne zone komfora. Lakše je valjati se u brlogu čopora i samosažaljenjem abolirati sebe od krivice zbog toga što ne činimo ništa da sebi pomognemo. U čoporu jeste toplo, ali smrdi. I smrdi sve više! Vučić najbolje vlada u tom smrdljivom beznađu i brižljivo ga neguje. Činjenice o unutrašnjoj politici i odnosima sa međunarodnom zajednicom: Čitavu stvar Vučić je, za unutrašnju upotrebu, postavio majstorski dihotomno. Ako podržite potpisivanje, javnost će vas označiti kao Vučićevog saradnika, dok ćete značkom anti-EU snage biti obeleženi ukoliko se opirete nečemu čiju genezu uopšte ne poznajete – kako su se odvijali dijalozi i dogovori; šta je bila uloga jedinog pregovarača u naše ime; šta je pregovarač sve potpisao i na šta se obavezao; šta je pregovarač tražio za Srbiju i ljude na Kosovu tokom deset godina svog soliranja; šta se otvara na daljem putu dijaloga kada se potpiše sporazum? Sporazum EU i SAD jeste forma međunarodnog ultimatuma i posledica je čitave decenije tapkanja u mestu i šibicarske nacionalističke politike Vučića i njegovih kosovskih partnera. Dokument neće značajno promeniti odvijanje “pregovora” i šansu za dostizanje održivog rešenja. Odugovlačenje i vrdanje se svakako može očekivati. U tom smislu, prihvatanje ili neprihvatanje sporazuma ima malu realnu vrednost za kosovski proces, ali potencijalno veliku za usmerenje Srbije ka EU. Decenijsko pumpanje mrziteljskim emocijama prema susedima i EU, dovelo je do situacije koja će, ukoliko proevropska opozicija sporazum podrži, neminovno okrenuti politički kurs u Srbiji ka bujanju desnice i dodatnom udaljavanju od civilizacijskih vrednosti. To smatram najvećom opasnošću za budućnost. Međunarodna zajednica čitavu deceniju neguje Vučićevu vlast u nadi da će on ispuniti svoje obećanje. Njihov interes u rešavanju “kosovskog pitanja” je jednodimenzionalan i ne obuhvata probleme urušavanja građanske države i demokratije, koje Vučić sprovodi – vrlo temeljno. Za njih je Kosovo problem, a ne rebus. Četiri navedene činjenice teško su savladiva zagonetka za bilo koju proevropsku snagu koja želi Srbiju sa razvijenim demokratskim i evropskim vrednostima. Činjenice o kosovskoj realnosti: Srbija je izgubila elemente svoje državnosti na Kosovu. Zamajavanje građana pomoću istorijske metafizike ni najmanje ne doprinosi rešavanju problema. Kako se to desilo ili ko je za to kriv jesu pitanja za ozbiljne politikologe i istoričare, ali to ne menja činjenicu da je stanje stvari takvo. Albansko društvo i srpska zajednica na Kosovu udaljeni su više nego ikada, što je naravno posledica podgrevanja svih tenzija i strahova, sa svih strana. Kosovske vlasti premalo su učinile da zaštite manjine na svojoj teritoriji i istinski ih integrišu u društvo. Kosovsko društvo obeleženo je kontinuitetom previranja i nasilja između Albanaca i Srba, pri čemu se pozicije moći menjaju. Svetli periodi kakve-takve albanske emancipacije na Kosovu prekinuti su još referendumom iz 1989, ali i 1990. godine kada su građanska prava ukinuta kosovskim Albancima brisanjem iz biračkog spiska 1.4 miliona ljudi po odluci Skupštine Republike Srbije. Epilog urušavanja prava i posledičnog jačanja nasilja i netrpeljivosti videli smo u krvavom ratu i proglašenju nezavisnosti Kosova. Sada je situacija obrnuta. Izgleda da je Kurti preuzeo u potpunosti Milošević/Vučić retoriku, samo u obrnutom smeru. A morao bi biti pametniji, upravo zbog sopstvenih iskustava. Srbija bi takođe morala učiti na svojim ogromnim greškama iz prošlosti. Zamrznuti konflikt je neodrživ i toj činjenici neće pomoći zapomaganje i valjanje u slatkoj emociji žrtve. Zamrznuti konflikt jednak je gubitku Kosova, tj. manjinskog srpskog naroda, kulturne baštine i vlasništva nad imovinom. Pre deset godina na Kosovu i Metohiji živelo je više od 120 000 ljudi srpske nacionalnosti. Danas ih je oko 80 000, uz veliki znak pitanja koliko njih zaista živi tamo. Svaki treći među njima sebe ne vidi na Kosovu u narednih pet godina. Citiraću mog kolegu Stefana Surlića – zamrznuti konflikt ne znači zamrznuto vreme. Masovni egzodus veoma brzo će učiniti besmislenim svaki razgovor o autonomiji bilo kog regiona Kosova budući da tamo neće biti nikoga kome bi autonomija nešto realno značila. Ljudi ne odlaze sa Kosova iz besa ili inata, već zato što im tamo nije dobro. Ne ostaje im se tamo i zbog siledžijstva političko-mafijaške klike zvane Srpska lista (tj. kosovskog SNS-a) koja dodatno urušava svaku normalnost života. Među brojnim drugim činjenicama koje nas moraju suočiti sa realnošću jeste i kriminalno-mafijaška struktura, bliska SNS-u, koja savršeno bratski funkcioniše sa sličnima sebi na albanskoj strani i uživa u mutnim vodama zamrznutog konflikta. Dodaćemo i ulogu SPC koja nam nije jasna, ali liči na još jednu interesnu stranu u celom rebusu, bez preterane brige za svoju „pastvu“. Trajni mir na Balkanu: Šta sve možemo zaključiti i predložiti kada racionalno sagledamo činjenice? Politika se može voditi na dva načina – 1) racionalno ili 2) “iz stomaka”, kako ja volim da nazivam populističku politiku koja uspešno pliva na talasu emocija samosažaljenja i istovremenog samoveličanja. Preferiram prvu opciju jer samo racio može izroditi rešenja, a u stomak se samo može pucati. Najveći broj opozicionara opredelio se, potpuno očekivano, za otpor prema svemu što dolazi od Vučića – iz njegovih usta i njegovog penkala. I sama pripadam toj skupini jer smatram da se iza njegovih postupaka teško može nalaziti nešto dobro, progresivno, demokratsko i civilizacijsko. Proevropska opozicija ima zadatak da kreira nove politike za stare probleme, uprkos opravdanom ogorčenju zbog odsustva adekvatne reakcije EU na sve naprednjačke užase koje živimo. Da ponovim, kukanje nam ne može
Kalajdžić: Koliko žitarica i po kojoj ceni je uvezeno u Srbiju?
Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić, prema Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije postavila je poslaničko pitanje ministru unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislavu Momiroviću o količini i ceni uvezenih žitarica u Srbiju. Narodna poslanica, dr Jelena Kalajdžić, zahteva od ministra Tomislava Momirovića da joj dostavi podatke o tome koliko je uvezeno žitarica u Srbiju i po kojoj ceni. Ovi podaci su traženi za svaku kulturu ponaosob kao i podaci o tome iz kojih je zemalja roba uvezena i to u dva perioda: u drugoj polovini prošle godine i od početka 2023. godine zaključno sa 27. martom. Ovi podaci su potrebni kako bi se dokazale ili opovrgle sumnje da je Srbija u prethodnom periodu uvezla veće količine pšenice uprkos velikim viškovima u domaćim silosima. Prema nezvaničnim podacima stranke Zajedno uvezena je pšenica iz Ukrajine po ceni od 22 dinara po kilogramu što je dovelo do još većeg pada cene domaće pšenice. „Sada, kada poljoprivrednici imaju veliki problem sa punim silosima, Ministarstvo im daje odgovor da je u Srbiji slobodno tržište i da oni na otkup i cenu ne mogu uticati“, izjavila je Kalajdžić kada je javnosti saopštila saznja o uvozu do kojih je došla. Za naše žitarice kupaca trenutno ni nema, ali po trenutnoj ceni ratari ni nemaju račun da je prodaju. „Ogroman problem je i finansiranje ovogodišnje setve kao i bojazan da će silosi ostati puni do nove žetve koja je za tri – četiri meseca“, istakla je Kalajdžić.
Stranka Zajedno će tražiti hitnu sednicu skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu zbog slučaja u naselju Mirijevo
Javnost je uznemirena slučajem osmogodišnje devojčice koja je nakon prijava komšija pronađena zatočena u stanu svog oca u naselju Mirijevo. Stranka Zajedno će tražiti hitnu sednicu skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu. „U slučaju jezivog zlostavljanja i zanemarivanja osmogodišnje devojčice u naselju Mirijevo moglo se samo po ko zna koji put konstatovati da u našoj državi sistem socijalne zaštite naprosto ne štiti najugroženije grupe te da su one često prepuštene svojoj (ne)sreći“, izjavila je dr Milica Marušić Jablanović, odbornica u Skupštini grada Beograda ispred koalicije Moramo – Zajedno. Ona je kostatovala da je činjenica da su još zaposleni u porodilištu konstatovali da roditelji nisu u stanju da čuvaju svoje dete. „Osam godina kasnije, zatičemo najstrašnije izmučeno dete čiji je mentalni razvoj, po svoj prilici, bespovratno ugrožen, a odgovornost se prebacuje sa Centra za socijalni rad i suda na – komšije!“. „Nije ovde reč o tome da su komšije krive. Komšije su prijavljivali ali Centar za socijalni rad nije adekvatno odreagovao“, dodaje Danijela Nestorović, poslanica u Narodnoj skupštini iz stranke Zajedno. Marušić Jablanović podseća i da su centri za socijalni rad potkapacitirani, da su pritisci ogromni a broj slučajeva koji ka njima gravitiraju jako veliki. „To može da dovede do sagorevanja zaposlenih i do negativne selekcije, gde će se za rad u ovim ustanovama javljati sve više onih koje ljudska nesreća i sopstvena nemoć prosto neće doticati! A posledice takve selekcije su nesagledive“, rekla je Marušić Jablanović. Danijela Nestorović je izjavila i da će stranka Zajedno zahtevati hitnu sednicu Odbora za zdravlje i porodicu u Narodnoj skupštini. Država je glavna i odgovorna, smatra Marušić Jablanović, koja dodaje da je upravo država pokazala sramno nisku brigu za mentalno zdravlje stanovništva, koje je osnov naše dobrobiti. „U postupku hapšenja i suđenja ocu zlostavljaču ostaje glavno pitanje na koji način će to pomoći detetu koje je godinama bilo njegov rob? I dodatno, da li će u šupljem sistemu postojati praćenje daljeg postupanja ovog zlostavljača, nakon izlaska iz zatvora“, rekla je Marušić Jablanović. Nestorović smatra i da Ministarstvo treba da izvrši kontrolu rada centara za socijalni rad i pooštri kriterijume za rad socijalnih radnika. Naravno u rad centra bi u ovakvim slučajevima trebalo da se uključi i tim neuropsihijatara koji u posebnim slučajevima daju svoja mišljenja o podobnosti za vršenje roditeljskog prava
Kalajdžić: Sprovođenje državne mature na ovaj način, nema nikakvog smisla
Ministarstvo prosvete pokušava da uvede koncept državne mature kao jedinstven način upisa fakulteta za srednjoškoce protiv čega učenici protestuju pošto nisu imali priliku da učestvuju u koncipiranju takvog sistema. Narodna poslanica stranke Zajedno, dr Jelena Kalajdžić smatra da sprovođenje državne mature na ovaj način, nema nikakvog smisla. „Na ovakve stvari smo već, nažalost i navikli“, rekla je dr Jelena Kalajdžić i dodala da je jasno da se na „površan način sprovode određene stvari i reforme, pri čemu su u ovoj situaciji, na udaru srednjoškolci“. Učenici su juče Ministarstvu predali peticiju sa 25.000 potpisa ljudi koji se protive ovakvom uvođenju državne mature. „Na fakultetima se polažu prijemni ispiti u zavisnosti od fakulteta koji se upisuje, pa u nekim slučajevima i u zavisnosti od smera. Tako se na primer za upis na farmaciju polaže matematika i hemija, dok se za opštu medicinu polažu hemija i biologija. Nakon završene srednje škole, budući studenti se okreću ka fakultetima prema kojima imaju više afiniteta, pa sprovođenje državne mature na ovaj način, apsolutno nema nikakvog smisla“, rekla je Kalajdžić. Ona postavlja pitanje da li će tako neko ko želi da upiše na primer srpski jezik i književnost imati isti test znanja kao neko ko želi da upiše mašinstvo? „Ako već želimo da sprovodimo državnu maturu, po uzoru na neke druge zemlje, moramo se za to spremati temeljno, i takve odluke se ne smeju donositi na brzinu i nikako bez učešća samih učenika i učenica. Ako treba da se uvede državna matura, to treba da počne sa učenicima koji će 2023. godine upisati srednju školu, kako bi svi imali vremena da se ona sprovede na najefikasniji način“, zaključuje Kalajdžić.
Zelenović na konferenciji u Sarajevu: Imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju sto godina mira na Balkanu. Uvod u potpisivanje pomenute Deklaracije bila je Konferencija o sigurnosti i stabilnosti balkanskih zemalja na kojoj je priliku da se obrati predstavnicima zelenih stranaka Zapadnog Balkana i predstavnicima Evropske zelene partije imao i kopredsednik stranke Zajedno, Nebojša Zelenović. Zelenović je svoje izlaganje na Konferenciji započeo isticanjem poteškoća koje zemlje na Zapadnom Balkanu imaju kada je u pitanju punopravno članstvo u EU. „Osnovali smo ovu saradnju u regionu jer treba da delamo zajedno i na taj način pomognemo jedni drugima. Ima dosta zelenih, ali su oni jako mali i slabi, stoga možda možemo zajedno napraviti nešto, da zajedno radimo i da učimo jedni od drugih. Da stvorimo sigurnost, saradnju, međusobno razumevanje pa bismo onda zajedno mogli preći i u sledeću fazu“, rekao je Zelenović i dodao: „Mislim da je ovo dobar početak jer se dogodila ruska agresija na Ukrajinu i nakon toga se sve promenilo. Mislim da je sada momentum da iskoristimo šansu koju imamo jer se sa jedne strane dešava rat, a to se odražava i na zemlje Zapadnog Balkana kada je u pitanju bezbednost”. Istakao je da je zbog promenjene bezbednosne situacije sada pravi momentum da se uradi nešto zajedno i da se iskoristi šansa da ovaj region Zapadnog Balkana dobije punopravno članstvo u EU što je pre moguće. „Na razgovorima u Briselu, čuo sam da kada je u pitanju članstvo Srbije u EU biće nam potrebno 45 godina da tamo stignemo, za BiH u pitanju je period od 80 godina. Šta mi možemo da uradimo da promenimo ovu situaciju?“, rekao je Zelenović i dodao: „Hajde da imamo predlog kako da ceo region Zapadnog Balkana stigne u EU, da radimo zajedno i da dobijemo punopravno članstvo u EU. Bolje da to uradimo svi zajedno na Zapadnom Balkanu, nego da se mučimo u pojedinačnim procesima. Siguran sam da je mnogo brži jedan put za svih 6 eniteta na Zapadnom Balkanu odjednom, nego 6 pojedinačnih“. „Naš predlog je Međunarodna konferencija uz prisustvo EU i zemalja Kvinte koje će biti garanti jasne perpektive evropskog puta za zemlje Zapadnog Balkana. Na ovoj međunarodnu konferenciji treba da se naprave ključni dogovori za Zapadni Balkan u kojima svi mogu nešto dobiti, a niko nije na gubitku“, rekao je Zelenović i dodao: „Možda izgradnjom mreže na regionalnom nivou dobijemo na važnosti i dobijemo mogućnost da nešto uradimo. Biti kukavica i populista u našim regionima je dugogodišnja dobro poznata tradicija i niko zaista do sada nije rešio nijedan problem. Šta mi kao društvo od 20 miliona stanovnika možemo da uradimo da unapredimo i poboljšamo naše živote, kako možemo pomoći jedni drugima i na kraju, kako možemo pomoći Evropi kada je u pitanju bezbednost“. Zelenović je istakao da je Crna Gora u NATO, Hrvatska je u NATO, Severna Makedonija je u NATO, Albanija je u NATO i da Srbija neće postati članica NATO jako dugo jer je gotovo 99% građana protiv NATO, ali da postoji mogućnost da se takvo stanje promeni zahvaljujući vojnoj saradnji Srbije sa Severnom Makedonijom i sa Crnom Gorom. “Srbija može postati bitan faktor u sistemu kolektivne bezbednosti na Zapadnom Balkanu, a da ne postane deo NATO. Tada bismo imali mir na Balkanu i mogli bismo da govorimo o međunarodnoj ekonomiji, putovanju, obrazovanju, razmeni kulture. Mi u ovoj grupi razumemo jedni druge, ali zašto i drugi ne bi razumeli jedni druge, možda bismo mi bili dobar primer za međusobno razumevanje“, istakao je Zelenović i zaključio: „Nama je potrebna nada, signal svima koji ne glasaju za Vučića da i dalje ima nade, da ćemo svi iz Srbje, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije dobiti perspektivu članstva u EU. Još uvek ima ljudi, u Srbiji čak milion njih koji su potpuno apolitični i koji su izgubili svaku nadu u politiku. U ovom momentumu sa takvom nadom možemo povratiti ljude i ponovo ih zainteresovati za učešće u politici. Ja verujem da bi se u tom slučaju za 6 meseci potpuno promenila situacija na čitavom Zapadnom Balkanu“.
Podneta krivična prijava protiv direktora beogradskog vodovoda zbog bušenja Savskog nasipa
Kopredsednici stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, Biljana Stojković kao i narodni poslanik dr Đorđe Miketić podneli su krivičnu prijavu u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu protiv izvođača radova na Savskom nasipu. Prijava je podneta protiv v.d. direktora Radomira Vujadina u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Beograd (Vračar) zbog bušenja nasipa što ugrožava bezbednost svih Novobeograđana. “Oni znaju da krše zakon i svakako će zbog toga morati da odgovaraju. Oni imenom i prezimenom, kao i svi ljudi koji su učestvovali u tom postupku, a ne samo političke figure Šapić, Čučković i Stojčić”, rekao je Miketić i dodao: “To je ključ da svi oni koji svojim imenom i prezimenom potpisuju neke naloge koji su krivična dela zbog toga konačno odgovaraju”. Prethodnih dana, članovi stranke Zajedno su sa građanima na Savskom nasipu pokazali odlučnost u borbi da se sačuvaju nasip i bezbednost svih građana koji tamo žive.
Goran Bogdan: Krajnje je vreme da se nešto pokrene
Glumac Goran Bogdan je podržao potpisivanje Deklaracije zelenih stranaka Zapadnog Balkana kojom su se zelene stranke iz regiona obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Jedan od najpopularnijih glumaca u regionu Goran Bogdan je podržao potpisivanje Deklaracije zelenih stranaka Zapadnog Balkana koja je usvojena i objavljena tokom vikenda prilikom sastanka održanog u Sarajevu. Bogdan je na ovom skupu bio kao ambasador „Rezolucije zemlja“, velikog hrvatskog ekološkog pokreta koji okuplja veliki broj udruženja i aktivista. Bogdan je ovom prilikom rekao da je „Krajnje vreme da se nešto pokrene“. „Da se ujedinimo i da svi skupa stanemo u odbranu onoga što je najbitnije a to je očuvanje naše životne sredine. Jasno je gde ovaj svet ide: ako znamo da je litra benzina 1,3 eura, a litra vode 1,8 eura – nemamo o čemu pričati“. „Moramo se ujediniti“, poručio je Goran Bogdan. Potpisnici Deklaracije, Zelene stranke Zpadnog Balkana su: Albanian Green Party (Albanija), ORAH (Hrvatska), Zajedno (Srbija), URA (Crna Gora), DOM (Sjeverna Makedonija), HOĆEMO (Bosna i Hercegovina).
Zelenović nakon potpisivanja Deklaracije: Vidite da je moguće dogovoriti se
Zelene političke stranke Zapadnog Balkana potpisale su Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Potpisivanjem Deklaracije potpisnici su dali obećanje da će zajedno raditi na održavanju 100 godina mira na Balkanu. Kopredsednici stranke Zajedno Nebojša Zelenović i Biljana Stojković su nakon potpisivanja neklaracije poručili da je ovo istorijski momenat i da Deklaracija predstavlja novu zelenu snagu Balkana. “Ona pokazuje ono što mnogi na ovim prostorima misle da je jedan san koji se ne može ostvariti. Kada pitate ljude da li je moguć dobar i kvalitetan život na Zapadnom Balkanu u zajedničkoj regiji, svi kažu da to jako dobro zvuči, ali da je to nemoguće ostvariti. Mi želimo dokazati da je to moguće”, poručio je Zelenović. On je naglasio da svi ljudi koji su se okupili iz raznih zelenih stranaka veruju u evropsku zajedničku budućnost ovog regiona. Iako su ljudi izgubili nadu da ćemo mi ikada tamo stići, potpisnici deklaracije veruju da je taj put moguć ako krenemo zajedno. “Vidite da je moguće dogovoriti se. Ako smo se mi zeleni dogovorili, što se ne bi socijaldemokrate dogovorili, što se ne bi konzervativci dogovorili, što se ne bi svi drugi dogovorili? Na kraju imamo zajednički interes, a to je kvalitetan život svih građana kojih ovde ima 20 miliona. Ja ne znam ko može imati veću obavezu prema njima od političara. Sve dok ovde ljudi koji se bave politikom budu dobijali glasove na mržnji, a ne na stvarnim rešenjima, do tada ćemo živeti ovako kako živimo. Mi zeleni smo protiv naoružavanja, protiv rata, mi smo za mir. I ponavljam, ako smo se mi uspeli dogovoriti, mogu i drugi. Mesec dana da ih zaključaju i nek ne izlaze dok se ne dogovore”, poručio je. Kopredsedsnica stranke Zajedno, Biljana Stojković istakla je da je ovo nova zelena snaga Balkana. “Mi smo nova zelena snaga Balkana. Dosta je mržnje koja nas prati decenijama unazad. Potpisivanjem ove Deklaracije pokrećemo jedan novi put i novu politiku, a to je mir, splidarnost, razumevanje i suživot. To su stvari koje treba da nas povezuju i na taj način ćemo na Balkanu napraviti jednu sinergiju gde ćemo zajedno da reformišemo naše društvo i da idemo u budućnost na značajno novi način. Do sada su bile politike podela, sada mi pokrećemo politiku ujedinjavanja svih društava koja ovde žive već vekovima. Želimo da pokrenemo novu politiku i danas okrećemo novi list”, zaključila je Stojković.
Stojković u „Utisku nedelje“: Srbija je potpuno privatizovana „Milenijum država“
O protestima na Savskom nasipu u Beogradu i novosadskom Šodrošu, ali i o Kosovu, pozorištu “Boško Buha” i o tome šta je zajedničko za sve ove teme u “Utisku nedelje” na TV Nova govorila je koopredsednica stranke Zajedno profesorka Biljana Stojković. Biljana Stojković je ocenila u večerašnjoj emisiji da je Srbija država koja je „potpuno privatizovana, samo što to građanima nije rečeno“. „Ja sam nazvala našu zemlju ‘Milenijum država’ i to jednom prilikom na Šodrošu kada su počele prve bitke sa policijom. Tamo smo mogli da vidimo od minerskog tima Milenijum tima do Milenijum ambulante. Mi znamo šta je sve ta kompanija kupila – od instituta, mi smo zaista jedne država potpuno privatizovana, samo što to nama još nije rečeno… Na Šodrošu je taj neki Galens, ali ja oznake te firme tamo nisam videla osim Milenijuma, a znamo ko stoji iza ‘Milenijum tima’“, rekla je Stojković u „Utisku nedelje“. Ona je istakla da je sada pitanje na koji način da podignu svest kod ljudi i stvore „neku nadu“ za borbu. „Nipodaštavanje i način na koji se Aleksandar Vučić obraća, došlo je do zasićenja i kod ljudi koji to slušaju. On je obrnuo igricu, sada se i njemu više ne veruje“, ocenila je Stojković. Njena ocena je i da je društvo u Srbiji „rasparčano“ i dodala da ovde „više ne postoji ni osećaj za istinu, ni za moral“. Istakla je i da je „najveći greh ove vlasti“ to što je urađeno društvu. „Mi više nemamo građane, mi nemamo duštvo… Politika u ovoj državi je nestala“, ocenila je ona. „70 posto ljudi u Srbiji misli da u Srbiji više ne postoji moral, integritet i istina“, rekla je Stojković navodeći podatke jednog istraživanja. „Ako su do te mere uspeli da ovo društvo razbiju u sitne deliće, onda je teško očekivati da ljudi mogu da razumeju da je nešto javni interes“, istakla je Stojković. Govoreći o protestima građana na Savskom nasipu, ona je podsetila da u Krivičnom zakon stoji da je bušenje nasipa i brana krivično delo. „Ništa tu nije po zakonu i mi moramo da pronađemo način da ljude nekako okupimo i najveći trik je kako uvezati sve te proteste u jednu veliku grupaciju, potrebna nam je ta sinergija i upravo je to najteži posao zato što je društvo ‘rastočeno’“, rekla je koopredsednica stranke Zajedno. Biljana Stojković je navela i da misli da protesti i blokade zbog Rio Tinta ponovo mogu da se ponove. „On (Vučić) je onako odustao od Rio Tinta i ljudi sada ne znaju da li je odustao ili ne. Zato on ne sme da izvuče tih 38.000 potpisa (narodne inicijative da se zabrani iskopavanje i istraživanje litijuma i bora) jer to može ponovo da pokrene celu priču“, ocenila je Stojković. O slučaju pozorišta „Boško Buha“, Stojković je navela da postoji opasnost da bi taj slučaj mogao da bude sličan Rio Tintu. „Ja se uvek razbesnim kada neko svoj problem rešava tako što ode kod Vučića. On nije adresa i on nema zakonska ovlašćenja da to radi. To jeste jedan manir koji je Vučić uspeo da usadi ljudima da ne možeš da rešiš problem bez Andrićevog venca“, rekla je ona. Izvor: Nova.rs/ Foto: Nova
Zelene stranke Balkana udružene u izgradnji 100 godina mira na Balkanu
Istorijski sastanak zelenih stranaka Balkana u Sarajevu. Vođeni idejom o stabilnosti i sigurnosti kao preduslovima za ekonomski razvoj, borbu protiv korupcije i vladavinu prava zelene političke stranke Zapadnog Balkana su potpisale Deklaraciju o saradnji zelenih stranaka Zapadnog Balkana, kojom su se obavezale na izgradnju trajnog mira na Balkanu. Potpisivanjem Deklaracije potpisnici daju obećanje da će zajedno raditi na održavanju 100 godina mira na Balkanu, da bi budućim generacijama omogućili ostanak na ovim prostorima, bez stalno prisutnog osećaja nesigurnosti života i rada u regiji. “Očuvanje mira je preduslov za sve druge ciljeve koje zemlje načeg regiona treba sebi da postave. Zato danas u Sarajevu potpisujemo ovu deklaraciju mira. Mislimo da ceo region treba zajedno sa se pridruži EU. Da dvadeset miliona ljudi može slobodno da se kreće, školuje i posluje bez ograničenja. I da se oko toga dogovorimo međusobno i sa EU. Evo, mi Zeleni smo se dogovorili. Znači, moguće je!” rekao je Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno. Smatramo da će taj put, uz jasnu, nedvosmislenu i vremenski oročenu perspektivu punopravnog članstva u EU vratiti građanima nadu da je dobar život na ovim našim prostorima moguć. “Vreme je da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke. Narodi Balkana su zaslužili da žive i rade u miru i uživaju u prirodnim bogatstvima svoje regije. Dogovorili smo se da ćemo raditi na održavanju mira i stabilnosti i zato danas izlazimo sa “obećanjem za 100 godina mira na Zapadnom Balkanu”. Takođe smo identifikovali izvore korupcije i zato ćemo se zalagati da se korupcija onemogući u njenim temeljima. Dosta je eksploatacije prirodnih resursa, zloupotrebe javnih preduzeća i lošeg raspolaganjem budžetskim sredstvima.” naglasila je Amna Popovac, kopredsednica stranke Hoćemo. Maja Moračanin, predsednica DOM, Severna Makedonija kaže: “Naše reke i vazduh koji dišemo ne poznaju granice. Takođe, ekološki kriminal ne poznaje granice. Uvek i za zagađenja i uništavanja prirode stoje koruptivne radnje. Zagađenje vazduha na Balkanu, regionalni je problem i samo regionalnim pristupom ga možemo i rešiti. Zato je važno da udružimo snage u zaštiti životne sredine, a time i osnovnih ljudskih prava.” Za Zelene stranke posebno je značajan rad kroz društveni aktivizam. Zato ćemo danas posetiti Višegrad da skrenemo pažnju na važnost rešavanja problema nagomilanog otpada koji reka Drina donosi iz tri države u Višegrad u Bosnu i Hercegovinu. Tamo ćemo dati podršku aktivistima na Drini kako bi smo što pre rešili ovaj problem. Potpisnici Deklaracije, Zelene stranke Zpadnog Balkana: Albanian Green Party (Albanija), ORAH (Hrvatska), Zajedno (Srbija), URA (Crna Gora), DOM (Sjeverna Makedonija), HOĆEMO (Bosna i Hercegovina).
