„Na ovakve stvari smo već, nažalost i navikli“, rekla je dr Jelena Kalajdžić i dodala da je jasno da se na „površan način sprovode određene stvari i reforme, pri čemu su u ovoj situaciji, na udaru srednjoškolci“.
Učenici su juče Ministarstvu predali peticiju sa 25.000 potpisa ljudi koji se protive ovakvom uvođenju državne mature.
„Na fakultetima se polažu prijemni ispiti u zavisnosti od fakulteta koji se upisuje, pa u nekim slučajevima i u zavisnosti od smera. Tako se na primer za upis na farmaciju polaže matematika i hemija, dok se za opštu medicinu polažu hemija i biologija. Nakon završene srednje škole, budući studenti se okreću ka fakultetima prema kojima imaju više afiniteta, pa sprovođenje državne mature na ovaj način, apsolutno nema nikakvog smisla“, rekla je Kalajdžić.
Ona postavlja pitanje da li će tako neko ko želi da upiše na primer srpski jezik i književnost imati isti test znanja kao neko ko želi da upiše mašinstvo?
„Ako već želimo da sprovodimo državnu maturu, po uzoru na neke druge zemlje, moramo se za to spremati temeljno, i takve odluke se ne smeju donositi na brzinu i nikako bez učešća samih učenika i učenica. Ako treba da se uvede državna matura, to treba da počne sa učenicima koji će 2023. godine upisati srednju školu, kako bi svi imali vremena da se ona sprovede na najefikasniji način“, zaključuje Kalajdžić.