Category: Vesti
ZAJEDNO: Vrtić u Batajnici ucenjuje roditelje drastičnim poskupljenjem
U predškolskoj ustanovi Vrtiću Parkiću u Batajnici u avgustu je istaknuto obaveštenje na oglasnoj tabli da će se od 1. septembra primenjivati nove cene usluga vrtića. Umesto dosadašnjih 5.500 dinara (koje plaćaju roditelju) + 22.400 din (ovaj deo pokriva Grad) nova cena će iznostiti 12.000 din + 22.400 din. Dat je rok od 7 dana da se izjasne roditelji da li ostaju u ovom vrtiću, iako je direktorka otišla na odmor do 22. avgusta. Deca koja od 1. septembra treba da počnu obavezan predškolski pripremni program nemaju gde biti upisana, jer su rokovi završeni, državni i privatni vrtići u Batajnici su puni. Roditelji iz grupe predškolaca su se udružili i zatražili hitan sastanak sa direktorkom. Na sastanku se nije pojavila direktorka Ana Sovrlić, već njen suprug Predrag Sovrlić, inače investitor i vlasnik Maximus Invest firme. On tvrdi da je i sam u Upravi vrtića i da je zadužen za finansije. Svi su ga tad prvi put videli i čuli za njega, a pojavio se veliki broj roditelja. G-din Sovrlić je bio izuzetno neprijatan i ponižavao je i vredjao roditelje, iznosio niz laži kao npr. da je od Nove godine do danas struja poskupela 4 puta i sl. Pokušavao je da se opravda velikim skokom cena kao i da je zapravo kriv Grad jer nece da poveća subvencije. Razgovor je zavrsen njegovom izjavom da nece odustati od povećanja cene i da je sastanak završen – a roditelji da idu tamo gde nam je bolje. Da li ovi građani imaju ikakva prava ili su prepušteni na milost i nemilost bahatih vlasnika vrtića? Deca su upisana pod određenim uslovima, a dve nedelje pre početka nove školske godine ti uslovi se drastično menjaju, a više nemaju gde da prebace decu. Opcija od 4 sata u Osnovnoj školi većini roditelja ne odgovara zbog radnog vremena. Roditelji nisu upisali decu u privatnu predškolsku ustanovu iz besa već su na to bili primorani jer su bili odbijeni u državnim ustanovama zbog nedostatka kapaciteta. Preko 60 roditelja traži da Vrtić Parkić ukine poskupljenje od 23% jer je protivno Zakonu. Grad Beograd i novi gradonačelnik moraju hitno da reaguju na ove ucene Batajničkog privatog vrtića. Ovo će sutra na sednici grada izneti beogradska odbornica iz stranke Zajedno Milica Jablanović. Ono što ovaj primer pokazuje je da neinvestiranje u državne vrtiće znači prepuštanje sudbine dece i roditelja u ruke privatnika i može dovesti naše sugrađane u podređenu ili bezizalznu situaciju. Ako se grad već hvali rekordnim budžetom, hitno se mora uložiti u izgradnju i opremanje državnih vrtića, u koje se sutra neće upisivati deca preko veze čime će se privatnim vrtićima oduzeti mogućnost ucene i maltretiranja roditelja. Naravno, ne posluju svi privatni vrtići na ovakav bahat način, ali se problem mora prevenirati i sprečiti sistemskim rešenjem!
Lažna briga za reke i koridore ministra Momirovića
Bageri koji „uređuju“ rečne koridore na Savi i izjava ministra Tomislava Momirovića da je „znao da će rečni putevi postati glavni koridori energenata“ govore da naprednjačka vlast reke vidi isključivo kao koridor za transport uglja. Konstantno ulaganje u rečne koridore, kako je Momirović naveo, jednostavno ne postoji, jer dno Save i Dunava nije održavano i kopano više od jedne decenije, stoga od granice sa Hrvatskom do Beograda, deceniju već Sava nije plovna za tankere i velike barže. U isto to vreme, na Moravi i širom Srbije, kineske firme ili firme bliske naprednjačkoj vlasti nesmetano i nekažnjeno kradu šljunak iz rečnih korita, uništavajući reke, ali i stvarajući opasnost od izlivanja i plavljenja. Momirović je očigledno ministar za selektivni saobraćaj, jer su mu rečni i železnički saobraćaj u prekidu, a tek kada su devastirali EPS i TENT, zbog interventnog uvoza uglja setio se da postoji rečni „ koridor“. Selektivno i samo za akutne potrebe, slično kao što se na Dorćolu širi “koridor” sečom platana da bi autobusi mogli da priđu do njegovog hotela. Našim rekama je potrebno kontinuirano održavanje rečnih korita, nasipi koji služe kao vodoutvrde, a ne parcele za zidanje nelegalnih vila korumpiranoj eliti, građanima su potrebni prečistači otpadnih voda, da nam ne bi Sava i Dunav bile najzagađenije u Evropi, potreban nam je Intitut Jaroslav Černi nazad u vlasništvu države, koji bi mogao napraviti ozbiljnu studiju upravljanjem rekama i vodosnabdevanjem u predstojećim sušnim godinama, a koji su oteli i poklonili svojoj firmi Milenijum timu, potrebno nam je ministarstvo koje će reagovati da zbog projekta Novi Sad na vodi zabrani planirano izmeštanje toka Dunava. Našim rekama i koridorima treba detaljan plan, ozbiljan rad i pažnja, a ne selektivan pristup, kako ne bismo više bili odsečeni od Evrope i naših komšija, te bili sposobni za izazove koje buduće vreme nosi.
Voda i hrana su naša budućost, a nikako litijum
Kao što smo upozoravali, priča o litijumu se ponovo zahuktava od strane predstavnika naprednjačke vlasti. Izjava da je litijum “nafta 21. veka”, da je to razvojna šansa Srbije, da nam spremaju nekakve robotizovane rudnike govori da Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović ne žele izneveriti njihove strane „partnere“, iako su građani, ali i naša najviša naučna insitucija – SANU, jasno naveli da bi iskovanje litijuma značilo sigurnu devastaciju za zemlju, prirodu i zdravlje ljudi. Gospođo ministarka, resurs budućnosti nije litijum – nego zdrava hrana i pijaća voda! Svedoci smo da je ovogodišnja suša dovela do restrikcija vode u čitavoj Evropi a rat u Ukrajini je naterao razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane. Srećom, mi još uvek imamo pitku vodu izuztnog kvaliteta i to u velikim količinama, dok je kvalitet zemljišta Srbije nadaleko poznat. Budućnost 2050-te godine i porast potražnje za litijumom, nije ništa spram krize nastanjenosti planete i potrebe za hranom i vodom koja će nas zadesiti. Baš te 2050. godine Zemlja će brojati deset milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo da se suoči s glađu. A ovako izgledaju stvari danas: srpski izvoz hrane je ispod 4 milijarde dolara, dok Holandija, koja je veličine Vojvodine, a zemlju je otela od mora, ubira više od 90 milijardi dolara prihoda godišnje. Što se tiče vode, ovo je naše rešenje, koje zagovaramo još od početka ove godine: U podzemnim spremištima Zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode najvišeg kvaliteta, da se napoji cela Vojvodina, u kojoj 70% domaćinstava nema pijaću vodu, a Novi Sad je ima za još dve godine. I te najkvalitetnije vode ima svakog dana, cele godine, 4,1 tona u sekundi. Zrenjaninu, npr. treba 300 litara u sekundi. Dakle, za 14 gradova kao što je Zrenjanin, u kome građani zbog nesposobnosti i nemara na kupovinu flaširane vode troše hiljadu i po evra godišnje. Ako bismo na pravi način koristili vodne resurse, samo one ispod Mačve, u pitanju su milijarde evra čistog prihoda od pijaće vode. Sa maloprodajnom cenom flaširane vode od 20 evro centi godišnji bruto prihod od prodaje vode kretao bi se na nivou od 12-13 milijardi evra godišnje! Ta ista Mačva, danas, od proizvodnje hrane ubira novca koliko bi, po projekciji, zarađivala čitava Srbija od nakave rudne rente. Ukoliko bi se hitno uložilo u poljoprivredu, snažnim subvencijama, jeftinim đubrivom i gorivom, savremenim tehnologijama, povećanjem procenta navodnjavanja i zaštite od grada i stručnoj pomoći, a netaknute predele Srbije zaštiti i proglasiti ih regionima zdrave hrane –Srbija za 5 godina može postati evropska sila u proizvodnji hrane. Tačno je da se naša politika suštinski razlikuje od vaše jer mi umesto vaših kancerogenih jalovišta vidimo regione zdrave hrane, umesto zatrovanih bunara vidimo izvore pijaće vode, umesto proterivanja ljudi sa njihove dedovine – mi vidimo bogate porodice i pune škole đaka u selima. Između vaše i naše budućnosti – ogromna je razlika. Tačnije, razlika je sam život. A za to se mi borimo. Za zdrav i dostojanstven život svih nas na ovim prostorima – i za to imamo jasan plan. Autorski tekst kopredsednika Zajedno i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije Nebojše Zelenovića za portal Nova.rs
Miketić: Potreban nam je novi patriotizam
“Dok se raspiruju nacionalistički mitovi i mržnje, dok se lopovi kriju iza trobojke i prodaju za patriote, u toku je sveopšta pljačka Srbije i pokušaj razdora građana na privilegovanu manjinu koja ima sve i potlačenu većinu osuđenu na siromaštvo i izrabljivanje”, naveo je Đorđe Miketić, poslanik i član stranke Zajedno. „Poljoprivrednici, ljudi koji nas hrane, sistematski se uništavaju zbog profita tajkuna koji u sprezi sa državom, jer monopolom unižavaju cene otkupa. Ljudi se proteruju sa svojih njiva i svoje dedovine zarad stranih kompanija koje čak ni eksproprijaciju ne žele da plate. EPS je tendeciozno uništen jer se sprema za kumovsku privatizaciju, a u prelaznom periodu ugalj kupujemo od firmi šerifa iz Jagodine. Rudnici truju naše reke, zemlju i ljude bez ikakve kontrole. Okolna sela i usevi su zagađeni, ne zna se kakvu hranu kupujemo na pijaci. Šume se krče bez plana a šumsko zemljište se poklanja stranim kompanijama za rudnike, kamenolome ili divlju gradnju u skijaškim centrima dok direktor Srbija šuma otpušta svakog ko se pobuni“, naveo je Miketić u saopštenju. On je izjavio da je namenska industrija dovedena pred kolaps jer „fabrike rade samo za švercere oružja, kumove i familiju, dok radnici u proizvodnji rade bez adekvatne zaštite“. “Policija obezbeđuje švercere narkotika ili batinaše umesto da čuva građane i hapsi kriminalce. Kada na ovo dodamo nameštene tendere, iz ove zemlje se isisavaju nebrojene milijarde evra. Ti pokradeni novci se kasnije vraćaju i legalizuju preko paravan firmi koje od gradova otimaju najbolje lokacije za gradnju megalomanskih projekata Beograda il Novog Sada na vodi, nacionalnog stadiona, naselja na Makišu, ekskluzivnih hotela u nacionalnim parkovima i banjama…”, naveo je Miketić. On je istakao da nam je zato potreban jedan savremeni tačnije – novi patriotizam. “Ne onaj zasnovan na neprijateljstvima, mitovima, krvi, teritoriji i lažnom ponosu, već jedan sasvim drugačiji koji će biti oličenje naše brige jednih o drugima, naše solidarnosti jednih sa drugima, naše odgovornosti jednih za druge – patriotizam koji će počivati na angažovanju svih nas oko malih i velikih društvenih pitanja, takav koji će nam povratiti veru u zajednicu koja je duboko poljuljana. Patriotizam koji podrazumeva brigu o prirodnim resursima, patritizam zbog koga ne dozvoljavamo da se naša imovina rasprodaje zarad punjenja tajkunskih džepova, patriotizam koji podrazumeva brigu o najsiromašnijima i konkretne mere da se razlike između bogatih i siromašnih smanje, da se odbrane ugroženi a zaštite uzbunjivači i glasnogovornici kritičke misli”, rekao je Miketić. On je izjavio da bez svesti o zajedničkom i bez zalaganja za zajednicu u kojoj živimo ni jedna prava politička promena nije moguća. “Treba nam zajednica u koju verujemo i do koje nam je stalo, i to ne tako što ćemo donositi zakone koji se od nas očekuju u sklopu ovih ili onih integracija ili u interesu međunarodnih insitucija i kompanija, već zakoni kojima hoćemo da unapredimo naš zajednički život i naše društvo i kojima ćemo mi biti uzor drugima. Potrebna nam je zajednica u kojoj ćemo poštovati jedni druge i veličati naše različitosti, jer one nas obogaćuju. Dakle, potreban nam je novi patriotizam koji će podrazumevati da se iskreno svi zajedno zalažemo za boljitak čitave zajednice i da se ponosimo rezultatima tog našeg zalaganja”, izjavio je Miketić. Izvor: Nova.rs
Predlažemo HITNO donošenje jakog agrarnog plana
Nemar, bezobzirnost i neznanje zaposlenih u Ministartsvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rezultirali su nezadovoljstvom poljoprivrednih proizvođača koji su prethodnih nekoliko dana na ulicama širom Republike Srbije zbog lošeg stanja u poljoprivredi i zabrinutosti za njihovu egzistenciju. Od početka godine upozoravali smo na to i predlagali rešenja, ali naprednjačku vlast nije briga za ljude koji hrane naše građane. U strategijama i programima (Nacionalni program za ruralni razvoj je potpisala lično premijerka) jasno piše da je trend rasta srednje temperature u Srbiji tri puta veći od trenda rasta srednje globalne temperature, ukazujući na to da je Srbija pogođenija klimatskim promenama od većine zemalja. Do danas se nije pristupilo rešavanju tog problema. U prethodnih 10 godina, zabeleženo je pet sušnih godina, pri čemu je 2018. godina bila najtoplija od kad se vrše merenja, a procenjene štete usled ovakvih ekstremnih uslova iznosile su i do 130 miliona evra. Uprkos svim podacima, naš neuki ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, umesto uvođenja mera, u vidu osmišljvanja strategija za navodnjavanje poljoprivrednih parcela, ipak se odlučio za gledanje u nebo i angažovanje dodola, a sve to uz prethodno odobravanje predsedništva. Prema Republičkom zavodu za statistiku u Republici Srbiji se navodnjava svega oko 2% korišćenih poljoprivrednih površina. Broj poljoprivrednih gazdinstava opada, subvencije po hektaru najniže u Evropi, u više od 80% slučajeva mehanizacija starija od 30 godina, a poljoprivrednici svake godine bacaju svoje proizvode jer su otkupne cene sramotne! Krajnje je vreme da se razvoju poljoprivrede pristupi ozbiljno. Srbija ima priliku da postane sila u proizvodnji hrane, a naši poljoprivrednici da žive dobro od svog poštenog i teškog rada. Za početak, kao prvu pomoć poljoprivrednicima obezbediti 200 evra po hektaru, gorivo bez akcize, đubriva i sredstva za zaštitu bilja u pola cene. Struja i VODA moraju biti sprovedeni do svakog atara i gazdinstva. Veterinar i agronom moraju biti dostupni u svakom selu, kako bi poljoprivrednici uz njihovu pomoć i savete višestruko uvećali svoju proizvodnju i prinose. Što pre je potrebno, potpuno promeniti agrarnu politiku u Republici Srbiji, angažovati ljude od struke, nauke, organe i organizacije koji će zajedno u dogovoru sa poljoprivrednim proizvođačima naći adekvatna rešenja za nagomilane probleme. Ukoliko se svemu ovome ne pistupi krajnje ozbiljno, trenutna nemarnost, neznanje, inflacija, poskupljenje energenata i nespremnost na ekstremne klimatske uslove, će dovesti do propasti poljoprivrede u Republici Srbiji. Dok se stranim investitorima daju “masne” subvencije, naši poljoprivrednici, ljudi koji nas hrane, su dobili odgovor od vrha države da “državna kasa nije ćup bez dna”. Narodna poslanica dr Jelena Kalajdžić doktor biotehničkih nauka
Naprednjačka vlast uništila je i ljude koji nas hrane
Umesto da ih štite i podrže, iskazujući im zahvalnost za posao koji rade, poljoprivrednike, časne, poštene i vredne ljude, naprednjačka vlast dovela na rub egzistencije svojim bezobrazlukom, nemarom, bahatošću i nestručnošću. Od početka godine predlagali smo mere i rešenja kako da Srbija proizvodi više hrane, a da poljoprivrednici žive dostojanstveno od svog poštenog rada. Po ko zna koji put ponavljamo, poljoprivrednici moraju dobiti subvencije od 200 evra po hektaru, za početak. Akcize i na gorivo za poljoprivrednike moraju biti ukinute, a cene đubriva moraju se regulisati kako bi poljoprivrednici mogli da ih kupe po znatno jeftinijim cenama. Obezbediti agronome i veterinare u svakom selu, uz čiju bi pomoć i savete poljoprivrednici višestruko povećali svoje prinose i proizvodnju. Svako gazdinstvo mora imati struju, a njive mogućnost da se navodnjavaju. Umesto kamenoloma, rudnika koji rade van svakih ekoloških propisa, naša zemlja mora imati regione zdrave hrane. U vreme kada cene namirnica vrtoglavo rastu, a širom sveta vlada nestašica, Srbija ima priliku da postane sila u proizvodnji hrane. Pružamo svu podršku poljoprivrednicima koji su danas izašli na ulice, kako bi se borili za svoja elementarna prava – da pristojno žive od svog mukotrpnog rada, kojim hrane naše građane. Da je država imala sluha, danas ne bismo došli do ovakve situacije. Uložićemo sve napore da seljak ponovo postane gazda, a da Srbija postane primer kako se razvija poljoprivreda i proizvodnja zdrave hrane.
Biljana Stojković: PRAVO NA ŽIVOT KOJI NAM SE SVIĐA
Kada pomenete važnost kulture, ljudskih odnosa, kada istaknete naše pravo da budemo zadovoljni sopstvenim životom, to sve zvuči kao da ljudima gurate prst u oko! Sa pravom kažu: “Nemamo čist vazduh, nemamo osnovna prava, imamo bedu u novčaniku i konstantu brigu, ko ima privilegiju da govori o “višim vrednostima”??? I tako i jeste. Tek kada svi mi koji živimo od svog rada budemo mogli da živimo normalno, dostojanstveno, sa radnom nedeljom koja nas ne pojede i ne sasuši, sa godišnjim odmorima za koje imamo novca i plaćenim bolovanjima, e, tek onda ćemo moći da govorimo o pravu na viši kvalitet života. Već 30 godina se borimo da se izvučemo iz blata, te tako prljavi i kaljavi i nemamo kada da razmišljamo o svečanoj garderobi, u kojoj bismo možda i rado prošetali, uživali, otišli u pozorište ili na neku izložbu. Takav život deluje privilegovano. Novi zakon o radu mora da omogući ostvarivanje radničkih prava svakoj ženi i muškarcu u Srbiji. Elementarno pravo na to da budemo zadovoljni ljudi oduzeto nam je onda kada nam je zabranjeno da mislimo i da biramo. Ne samo da smo svedeni na biološke potrebe, već sada moramo da se borimo i za njih: za vazduh koji dišemo, za vodu koju pijemo, za zemlju kojom hodamo i na kojoj gajimo plodove, u suživotu sa brojnim živim svetom. Pod pravom na više vrednosti, iako je osnovna vrednost, je i pravo na ljubav: samo zadovoljni i sređeni ljudi mogu da se bave potrebama drugog, razumevanjem drugih i uživanjem u međusobnoj ljubavi, jer sve dok smo u strahu, u buntu i u reakciji, mi to ne možemo, jer nemamo za to prostora, nemamo za to mir. Na to se onda logično nadovezuju i pravo na lepotu: odnosa, umetnosti i prirode, a sva nam ta lepota pripada. Borićemo se za naše pravo na život koji nam se sviđa, jer smo u suprotnom svedeni na zadovoljenje bioloških potreba, a mi smo svi mnogo više od toga.
Obračun države sa sindikatima i savesnim radnicima
Politička organizacija ZAJEDNO! najoštrije osuđuje novi obračun države sa radnicima koji koriste svoje zakonsko pravo na sindikalno organizovanje i uzbunjivanje javnosti. Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković suspendovao je predsednike tri sindikata u ovom javnom preduzeću pravdajući svoju odluku optužbom za učešće u hakerskom napadu na bazu podataka RGZ u junu ove godine. Ne postoje indicije da su suspendovani radnici zaista učestvovali u ilegalnim radnjama ugrožavajući katastarske podatke RS. Tačno je, međutim, da su tri sindikata ukazivala na probleme u radu katastra i to u otvorenim pismima premijerki i predsedniku Srbije. Zaključujemo da suspenzija tri zaposlene osobe predstavlja još jedan od niza primera zloupotrebe sistema za personalnu i institucionalnu osvetu nad ljudima koji svoj posao obavljaju savesno i ukazuju nesavesno poslovanje i nekompetentni upravljački kadar iz Srpske napredne stranke. Umesto pohvale za savestan rad, kažnjavanje predstavnika sindikata poslužilo je kao još jedna poruka radnicima u Srbiji da se o dešavanjima u njihovim radnim sredinama mora ćutati. Umesto pohvala, još jednom je iskorišćena prilika da se obeshrabi organizovanje radnika u sindikate koji imaju zadatak da pregovaraju sa poslodavcem o radnim uslovima, poslovima i svojim pravima. “Danas više nego ikad, trebaju nam hrabri ljudi koji savesno rade svoj posao i hoće da progovore o svim proneverama i nezakonitosima na poslu. To je put kako pobeđujemo državni kriminal i korupciju. Zato pozivam čitavo društvo da stane iza ovih pojedinaca, a ja lično, i stranka ZAJEDNO! ćemo učitniti sve da ih zaštitimo, kao što smo štitili i hrabrog Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika” – izjavila je profesorka Biljana Stojković, kopredsednica organizacije ZAJEDNO! Uvek ćemo stajati uz radništvo i braniti prava svake zaposlene osobe u ostvarivanju uloge u radu preduzeća svojom stručnošću i odgovornošću, kao i da izbori za sebe bolji status, zaštitu i životni standard. I u ovom slučaju pružićemo svu pomoć zaposlenima da ostvare svoja prava. Upozoravamo kartel koji je oteo državu da će zloupotrebe i ugrožavanje radnika naići na otpor svih ljudi koji se bore za slobodu i dostojanstvo rada uprkos izrabljivačkim interesima države i kapitala.
ZAJEDNO: Niko ne sme da preti novinarima
ZAJEDNO pruža svu podršku Jeleni Zorić, Vuku Cvijiću i svim njihovim kolegama, hrabrim novinarkama i novinarima, koji časno obavljaju svoj poziv i najoštrije osuđuje napade Đukanovića, Hrkalovićke i ostalih naprednjaka i onih koji su na optuženičkim klupama ili će tek sesti. Nedopustivo je da bilo ko, a pogotovo funkcioneri, poslanici i nekadašnji policijski službenici, etiketiraju, vređaju i prete novinarima, koji rade u interesu građana i istine. Od „manira“ i neumesnih opaski sadašnjeg šefa BIA Gašića, došli su do vređanja i otvorenih pretnji preko društvenih mreža i televizija sa nacionalnom frekvencijom, a sve uz „blagoslov“ njihovog šefa, koji uzurpira instituciju predsednika države, a koji se i sam ophodi sramotno prema predstavnicima sedme sile. Nezavisni, objektivni, slobodni i profesionalni novinari, kao što su Jelena Zorić i Vuk Cvijić, su heroji našeg društva! Ovo je poslednja faza razularenog režima, a ugrožavanje bezbednosti novinara i građana i gušenje slobode govara je odraz panike kartela. Međutim, to mora imati nultu toleranciju društva koje želi da živi slobodno. Pozivamo tužilaštvo i institucije da ne ćute na pretnje, optužbe, klevete i vređanja novinara i da procesuiraju svaki ovakav slučaj. Ne smemo dozvoliti da oni koji obavljaju javne funkcije, a za koje se sumnja da su povezani sa organizovanim kriminalom, najvećim aferama ili takve brane, prete novinarima. To ne sme proći nekažnjeno!
Srbiji je potrebna Laura Koveši
Srbiju, gotovo na dnevnom nivou, potresaju afere u kojima se, kao vinovnici, razotrkivaju brojni javni funkcioneri, kao i nebrojene sumnje za zloupotrebu službenog položaja. Firma od 100 dinara izvozi oružje noću, direktor policije kupuje stanove sebi i tastu za mlion i po evra, za trenutnog minista policije još uvek se ne zna kako mu je „tetka“ poslala novac iz Kanade, ministar odbrane osumnjičen za umešanost u aferi „Krušik“, razotkrivena najveća plantaža marihuane u ovom delu Evrope, uz sumnju da su u nju umešani funkcioneri i predstavnici službi bezbednosti, policajac, koji nosi najviše državno priznanje i koji je to razotkrio, podnosi dokaze da je stavljen na listu za odstrel, bivši predsednik republike ima divlji letnjikovac na Savskom nasipu, a komšije su mu direktori javnih preduzeća i kriminalci i rođaci gradonačelnika Šapića, ministar zdravlja nabavlja opremu bez tendera, radnici se tretiraju kao robovi u firmama stranih ali i domaćih “investitora”, korupcija, malverzacije, sumnja na umešanost u kriminal na svakom koraku, jedna afera pokriva se drugom, uz odgovor čoveka koji svakodnevno izlazi iz ustavnih okvira, koji je preuzeo ulogu i tužioca i sudije: Pa šta! I osim građana i pojedinih objektivnih i slobodnih novinara niko od nadležnih da se zapita, kako neko sa platom manjom od 150 hiljada dinara ima nekretnine milionske vrednosti. To je posao prvenstveno javne tužiteljke Zagorke Dolovac, čiji je lik već zaboravljen u javnosti, ali njeno ćutanje – nije zaboravljeno, niti će biti. Umesto Zagorke Dolovac i drugih poniznih tužioca, Srbiji je potrebna tužilačka hrabrost, poput čuvene Laura Koveši, koja će pokrenuti procese za svaku od brojnih afera koje su se nanizale u poslednjih deset godina i odgovorne izvesti pred lice pravde. Ako su mogle komšije iz Rumunije, možemo i mi! Stranka Zajedno će biti tu i podržati sve hrabre javne službenike koji se odvaže da rade u interesu građana, a ne u interesu kartela na vlasti. Apelujemo na tužilaštvo i sudstvo, da ne zatvaraju oči pred aferama koje se nižu kao na traci, da otvore svoje fioke, izvade predmete i bez straka se odazovu svom časnom pozivu. Samo na taj način moći ćemo da se oslobodimo iz kandži kriminalnih kartela, koji otimaju novac i urušavaju džravu i živote svih građana.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
