Promocija knjige „Smeh pod vešalima“ Rada Radovanovića u Gornjem Milanovcu

Rade Radovanović je novinar i dramski pisac. Autor je mnogih radijskih i televizijsih emisija. Radio je na Radio Beogradu, Radio Slobodnoj Evropi, TV 5 Avali i drugima. Bio je dopisnik stranim medijima, a kao jedan od osnivača i urednika dnevnog lista Danas, pružio je veliki doprinos da istina probije medijski mrak, kako u vremenu devedesetih, tako i sada.

U prvom delu knjige, Rade kaže da opisuje svoju unutrašnju borbu, jer ne može da bude objektivan, jer je to njegova zemlja, život, porodica, i da je tu odgovornost koja budi borbu. Ta odgovornost je potrebna da se probudi u svima nama. Ovo je svedočenje o jednoj našoj jako bliskoj istoriji, ali je i slika sadašnjosti u koju smo sebe doveli.

Gospodin Veljko Đurović, je radio kao snimatelj-reporter od 1981. do 2007. prateći ratove na svim kontinentima. Dobitnik je dve nagrade za istraživačko novinarstvo, a za knjigu, kao gost promcije kaže da mu je upotpunila informacije koje poseduje o ratu na Kosovu, jer je kao reporter bio prisutan, ali da je iz Radovanovićeve knjige saznao mnoge detalje o kojima nije znao.

Kristina Milošević, internacionalni sekretar stranke Zajedno, koja čvrsto zastupa stav da se sa istinom moramo suočiti, kako bismo mogli prepoznati probleme i napraviti napredak.

Ona kaže: Snažno osećanje koje sam imala, dok sam čitala knjigu je nazinteresovanost donosioca odluka za žrtve. Kako ulazite u detalje odnosa onih koji odlučuju, prema onim o kojima odlučuju, gubite osećaj da su i sa jedne i sa druge strane živa bića. I to je poražavajuće. Strašna je i jedna žrtva pogrešnih koraka u politici ili pogrešnih odluka. I tada, tih nesrećnih devedesetih, a i sada isti ljudi su u glavnim ulogama u društvu. Ministar informisanja, koji se pominje u knjizi i koji se, tokom bombardovanja, najviše brinuo za svoju poziciju u Vladi, sad je predsednik Srbije i dalje se jedino brine o svojm političkom opstanku. Građani su samo sredstvo preko kojeg dolazi i ostaje na pozicijama vlasti.

Kao društvo smo napravili otklon od problema, tražeći kako da pobegnemo, u druge države, u svoje mikrokosmose, u unutrašnjost svoja 4 zida, gde možemo, koliko toliko da se sačuvamo. I ja često kažem, da je nama potrebna evolucija a ne revolucija. Vreme je da postanemo odgovorni.

Da razumemo da svako naše delovanje pojedinačno, proizvodi posledice po celokupno društvo. Tek tada će nam biti bolje.

Na političarima je da donose odgovorne odluke, da se suoče sa problemima i da ih rešavaju, jer ih je narod zbog toga izabrao. A na građanima je da izaberu. Svako ima svoju odgovornost. I nema tu prostora za traženja krivaca u drugima. Svet će biti bolji, kada mi budemo bolji. Tako je jednostavno.

Potrebno je da ova knjiga bude udžbenik, koji će da nas podseća kako autoritarizam žrtvuje zemlju, ljude, teritoriju, radi svog opstanka na vlasti. Da nam bude podsetnik da samo mi, svojom odlukom menjamo državu, sistem, društvo. I da nam to uđe u praksu, da donosimo odluke i da budemo odgovorni. Mora da nam se vrat ljudskost u društvo.