Postoje mehanizmi kojima može SISTEMSKI da se stane na put daljem razvoju problema u ponašanju kod dece
U razgovoru sa koleginicom, školskim psihologom u jednoj srednjoj školi u Beogradu, dobijam sledeće podatke: Učenici sa problemima u ponašanju imaju različite vrste intenzivnih reakcija koje ometaju njihovo učenje i napredovanje u školi. Često izlaze sa časova jer ne mogu da sede mirno i ne vraćaju se do kraja časa. Neretko zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance, što dovodi do smanjenog opsega pažnje, prenagljenih pokreta i verbalnih ispada tokom nastave, često im se sloši pa povraćaju po školi, ako ih uputimo kući ostanu i neće da idu jer treba da budu viđeni od strane društva koje zna šta su uzeli. Kada im se uputi bilo kakav komentar o njihovom radu ili dobiju slabu ocenu reaguju agresivno, raspravljaju se i svađaju sa nastavnicima pri čemu oduzimaju dosta vremena od časa, koje ne može da se iskoristi za rad sa učenicima. Drugi učenici su uskraćeni za optimalno praćene nastave, a problem sa učenikom koji ima problem u ponašanju se ne rešava i situacije se ponavljaju. U grupi vršnjaka se ponašaju na specifičan način. Moraju da budu glavni i uvažavani. Traže stalnu pažnju na različite načine. Dešava se da zatvore slabije i povučene učenike u toalet i da ih maltretiraju verbalno i fizički, na času gde se radi praktično umeju da uđu i u fizičke konflikte sa vršnjacima i koriste rekvizite ili alate za obračun. Njihove reakcije su neposredne i intenzivne i ne zavise od prisustva autoriteta. Takođe koriste suptilne načine da pokažu svoju premoć time što odrede učenike koji će im raditi domaći, one koji će im nositi stvari, koji će im davati novac za užinu i sl. Ukoliko neko pokaže otpor tada ga udaraju, pljuju, vređaju, prave „sačekušu“. Veliki broj učenika ne prijavljuje ovu decu za ono što rade i roditelji često odustaju od toga da ih prijavljuju policiji jer su institucije neefikasne u svom radu. Učenici mogu često da vide da dolazi policija i privodi ovakvu decu zbog tuča, dilovanja i sl, a sutra ih ponovo vide u školi i sve ide po starom. Školske procedure koje su ustanovljene za korekciju ponašanja učenika i koje daju šansu da deca koriguju ponašanje i bolje se socijalizuju nisu prilagođene za rad sa ovakvom decom, čak su i kontraproduktivne. Deca sa problemima u ponašanju ne trpe pritisak i imaju manju toleranciju na frustraciju, tako da na svaki pritisak koji podrazumeva opomene, ukore, vaspitno – disciplinski postupak, kao i pojačan vaspitni rad reaguju burno. U situacijama kada pokušavaju da se smire oni to ne mogu da postignu samostalno, ali imaju percepciju da su se smirili i kada ih neko od nastavnika opomene oni osećaju da su nepravedno optuženi. Često nemaju ni potpunu svest o tome šta zapravo rade. U školskom okruženju koje ima mali procenat stručnih saradnika u odnosu na učenike, gde su stručni saradnici prvenstveno pedagog, psiholog i bibliotekar, nemoguće je raditi dosledno i svakodnevno sa učenicima koji imaju probleme u ponašanju. Sa stanovišta žrtve možemo da se zapitamo koliko pretnji, ponižavajućeg obraćanja, degradirajućih video materijala, ili fizičkih napada deca trpe dok se školuju? Da li je škola umesto da bude sigurno mesto koje služi da nam deca porastu u savesne i obrazovane građane, postala okruženje u koje deo učenika dolazi sa zebnjom i strahom? I ko je nadležan da se to spreči, promeni, ili sankcioniše? Koliko je potrebno da nasilje uznapreduje da bi se reagovalo i koji su mehanizmi kojim se ono ublažava ili zaustavlja? Da li imamo prostora da menjamo trendove kada izgredi, agresija i prestupništvo postanu ponašanje koje se među vršnjacima vrednuje i podržava? Problem dece sa problemima u ponašanju (neretko već delinkvenata) je problem nad kojim se svi sablažnjavaju, a niko ne preuzima inicijativu da razvije sistemska rešenja za prevenciju tog problema. Jer jedino pravo rešenja jeste – prevencija. Jedna od barijera za pokretanje sistemskih mera je finansijske prirode. Međutim, upravo sa finansijskog stanovišta, preventivni rad je takođe rešenje budući da analize pokazuju da jedan maloletni počinilac krivičnog dela do prvog ročišta državu košta oko 200.000 dinara. A prvo ročište je retko kada i poslednje. U taj troškovnik valja ubrojati i troškove popravnog doma ili odvikavanja od zavisnosti, budući da to jesu adrese na koje tokom vremena stižu deca sa problemima u ponašanju. Da li smo i dalje stava da se nema novca za prevenciju? Postoje mehanizmi kojima može sistemski da se stane na put daljem razvoju problema u ponašanju kod dece. A prevencija je jedino efikasno rešenje, donoseći dobrobit detetu sa kojim se radi, deci iz njegovog okruženja ali i nastavnicima, koji se brinu na koji način će obavljati svoj posao, lišeni bilo kakve sistemske podrške. Takva preventivna delatnost ima svoju zakonsku potporu. Usluga dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju predviđena je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, gde se navodi da je usluga je namenjena deci koja su u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili zajednicom na način koji ne ometa njihovo školovanje. Propisana je i u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela iz 2005.godine. Prema njemu sud za maloletnike može izreći vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane roditelja ili organa starateljstva uz dnevni boravak – kada za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine. U praksi, sud je ovu meru izricao kao meru pojačanog nadzora od strane Centra za socijalni rad. Imajući u vidu podkapacitiranost centara, njihova sposobnost realizacije mere je slaba, i njima je saradnja sa dnevnim boravkom neophodna. Inače, u slučaju kada u dnevni boravak decu uputi sud ili CSR, takve mere imaju status obaveznih. Kada decu u dnevni boravak uputi škola, boravak ne predstavlja zakonsku obavezu, ali nosi veliki potencijal da pomogne školi. U Beogradu, CSR je decu upućivao nevladinoj organizaciji koja je sprovodila sudski izrečene mere, finansirajući se – sama, putem projekata. Nažalost, 2018. godine, ta orgnaizacija je prestala sa radom i navedena usluga socijalne zaštite u Beogradu više ne postoji, te ni sud za maloletnike ovu vaspitnu meru više ne izriče. Iskustva IAN telecentra pokazuju da je rad koji se odvijao kroz terapijske razgovore, radionice, formiranje odnosa poverenja, učenje postavljanju
Invazija na Ukrajinu je stvorila novu realnost, potrebna je vizija za normalan život
Kopredsednik Zajedno i narodni poslanik Nebojša Zelenović na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO poručio je da je ruska invazija na Ukraniju stvorila novu realnost. ,,Svet više nije isti posle 24. februara 2022. godine. Opasnost invazije na Ukrajinu proizveo je rast zabrinutosti da bi se invazija u budućnosti mogla desiti i prema drugim državama u Evropi. Odgovor Zapada će biti u jačanju zajedništva i koordinaciji i saradnji svih koji su protiv rata. Proizvešće jačanje podrške Ukrajini u finansijskom i vojnom pogledu, sa naročitom brigom prema stanovništvu’’, poručio je Zlenović. Zelenović je naveo da je Srbija u pogrešnom vozu i da joj je zbog toga potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU i da EU treba da izađe sa nedvosmislenim konceptom uključenja celog Zapadnog Balkana u punopravno članstvo. Govoreći o viziji za normalan život, Zelenović je rekao da država treba da izađe sa jasnom vizijom Zapadnog Balkana kao regiona gde je zagarantovan mir i gde svaka porodica ima istinsku perspektivu dobrog života.
Naprednjaci beže od javne rasprave oko Rio Tinta u Loznici, jer ne smeju da pogledaju građane u oči
Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zakazao je sednicu Odbora za 25. novembar u Loznici, a prisustvo su potvrdili mnogi profesori, ekolozi, aktivisti i organizacije, kao i ministarka Vujović. Sada, članovi Odbora iz Srpske napredne stranke, jeftinim mahinacijama, pokušavaju da pobegnu od odgovornosti i izjašnjavanja pred građanima da li su za ili protiv projekta „Jadar“ i Rio Tinta! Članovi Odbora za zaštitu životne sredine iz redova SNS skupštinske većine pokušavaju da zakažu sednicu Odbora u Beogradu, iako ju je još pre tri dana zakazao Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik Odbora, za 25. novembar u Loznici, na mestu planiranog rudnika Rio Tinto. Očigledno je da naprednjački funkcioneri ne smeju da stanu pred građane, te pribegavaju šibicarskim trikovima, kako bi pobegli od odgovornosti i pokušali da obesmisle rad institucija koje postoje u korist građana Srbije. Naravno, razlog za ovaj “veleSNSobrt” je lokacija, jer im se ne ide u Loznicu, odnosno ne izlazi iz ambijenta skupštinskih zidova gde se osećaju najsigurnije, pošto znaju sve izlaze za hitno napuštanje i ne smeju da se sretnu sa stanovnicima Jadra koje projekat Rio Tinto ugrožava. Ne smeju da se relociraju sa omiljene lokacije da bi raspravljali o relokaciji stanovništva sa vekovnih, odnosno generacijskih, ognjišta. Aleksandar Jovanović Ćuta je poručio da će sednica biti održana u Loznici, kako je i zakazano. Poziv su dobili i potvrdili kako profesori, organizacije civilnog društva, tako i lokalni aktvisti i clanovi SEOS-a. Vreme je da pogledaju u oči ljude koji brane svoja ognjišta i kućne pragove. Nema više bežanja!
Povratak Srpske liste u kosovske institucije pokazatelj je da vlast nema jasan plan
Šef poslaničke grupe i kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović izjavio je da je tragikomedija u prištinskom parlamentu posledica činjenice da vlast nema plan i da je zemlja zarobljena od strane moćnika koji su u strahu od gubitka glasova i vlasti, kao i da su uznemireni istraživanjima javnog mnjenja u kojima se vidi značajan pad podrške i da nikada lošije nisu stajali u prethodnih deset godina. Zelenović je istakao da Amerika treba Srbiji jasnije i otvorenije da ponudi strateško partnerstvo, kao i da EU treba da izađe sa nedvosmislenim konceptom uključenja celog Zapadnog Balkana u punopravno članstvo, jer pitanje KiM može da bude rešeno samo ako to predstavlja deo velikog dogovora svih nas na Zapadnom Balkanu sa Amerikom i EU. Zelenović je naveo da je Srbija u pogrešnom vozu i zbog toga sada čekamo da vidimo šta će popis pokazati – da li nas je 650.000 ili 850.000 manje, nego pre 11 godina i da je Srbiji potreban strateški dogovor sa Amerikom i EU kako ne bismo na sledećem popisu utvrdili da nas je za milion i po manje nego danas. ,,Država treba da izađe sa jasnom vizijom Zapadnog Balkana kao regiona gde je zagarantovan mir i gde svaka porodica ima istinsku perspektivu dobrog života’’, naveo je Zelenović govoreći o viziji za normalan život.
Veći je pritisak na Vučića zbog ‘Rio Tinta’ nego zbog Kosova, slede protesti
Kopredsednik stranke „Zajedno“ i poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, izjavio je da je „veći pritisak na (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića kad su u pitanju ‘Rio Tinto’ i litijum nego što je u vezi sa Kosovom“. „Kad je reč o projektu ‘Rio Tinto’ i tom povampirenju ideje da se čitav prostor oko Gornjih Nedeljica i Jadra raseli zbog rudnika litijuma to je praktično isto ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Ideja je da odatle nestanu ljudi, a tamo gde nema ljudi automatski kreće čerupanje prirodnih resursa, šuma, otimačina svega jer nema ko da brani“, rekao je Jovanović za današnji list Nova. Na pitanje veruje li da će biti novih protesta odgovorio je: „apsolutno, da“. Izvor: BETA
Zajedno: Institucije nesposobne da reše problem delikvencije i nasilja u školama
Danas smo svedoci bahatog ponašanja učenika srednje Tehničke škole u Trsteniku kojim su ugrozili integritet i povredili dostojanstvo svoje profesorke. U Srbiji se već dugo odvoja odliv kadra iz nastavničke profesije, nastavnici doslovno beže iz škola, što zbog malih plata, što zbog nepovoljnih uslova rada, gde je ovo što danas vidimo u medijima samo jedan primer. Vršnjačko nasilje je još jedan gorući problem koji opterećuje škole i za koji nisu razvijena rešenja. Insistiramo da se preduzmu sistemske mere i da država pokaže odgovornost i brigu za bezbednost i mentalno zdravlje učenika i zaposlenih u obrazovanju. Jedno od sistemskih rešenja predstavljaju dnevni boravci za decu da problemima u ponašanju koji moraju postojati u svim većim gradovima. Mora se raditi na prevenciji delikvencije i nasilja da ne bi postali opšti trend i privlačan cilj za mlade.
Nakon Ćutinog pisma Vučiću, salva teške artiljerije stranačkih glasila SNS
Nakon iskrenog otvorenog pisma narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, otpočela je salva teške artiljerije stranačkih glasila SNS. Salva laži, uvreda, neukusa, nedorečenosti, zamena teza i loše gramatike. Gospodo skupštinske kolege, sreća da je vaš najozbiljniji problem i protivnik Aleksandar Jovanović. Zamislite samo da ste odgovorni za prodaju teritorija Srbije, koketiranje sa teškim kriminalom, uništenom Elektroprivredom, proizvodnjom opijata, gartgantuovskim zaduživanjem i rasipanjem, stranačkim upošljenjima, aferama prisluškivanja i ko zna čime sve. To su ozbiljni problemi, a vi se srećom bavite samo Ćutinim otvorenim pismom, blago vama! Raštimovana horska izvedba amaterskog pevačkog društva „Aleksandar Vučić“ o Aleksandru Jovanoviću Ćuti ukazuje da dirigenta hora boli istina i da, sem svakodnevnih prizemnih i bljutavih napada, laži i prljavština, nema šta da ponudi građanima Srbije. Upravo kao i sapunica sa nevidljivim crnim panterom, bajka o raspuštenim građanima koji u gaćama hodaju po pretoplim stanovima i komedija sa sad ne-a sad da poslanicima Srpske liste koji na komandu polažu zakletvu na vernost tzv. državi Kosovo, poslednji pismeni sastavi imaju za cilj da zamute vodu i prikriju istinu da, zbog Aleksandra Vučića i njegove interesne zajednice pod nazivom Srpska napredna stranka, možemo doći u opasnost da naša deca nemaju vodu, vazduh, zemlju i da se predsednik države sprema da Srbiju proda svakom sumnjivom ponuđaču koji tutne šaku dolara.
Najoštrije osuđujemo sraman tekst kojim su tabloidna glasila pokušala da diskredituju i osramote našeg koalicionog partnera Radomira Lazovića
Najoštrije osuđujemo sramno i neprofesionalno postupanje Srpskog Telegrafa, koji je u svom dnevnom listu na krajnje neprimeren i gnusan način pisao o ocu narodnog poslanika Radomira Lazovića, našeg koalicionog partnera. Prorežimski tabloidi, bez trunke etike i poštovanja kodeksa, na najskandaloznije i najsramnije načine obračunavaju se sa neistomišljenicima vladajuće grupe. Povezivanjem bez ikakvih osnova i dokaza sa osumnjičenima za najteža krivična dela i sramnim etiketiranjem porodice, upravo prorežimska tabloidna glasila crtaju metu na čelu narodnom poslaniku, koji u skupštinskoj klupi predstavlja istinski glas građana. Žalosno je što vlast i tabloidna glasila na ovakve načine pokušavaju da narušite ugled svakom ko slobodno govori i misli svojom glavom. Ono što nas jako brine je sama pomisao na to šta su sve spremni da urade vlast i njihovi tabloidi, nakon ovakvih tekstova. Pokušaj da se gospodin Lazović i njegova porodica izvrgnu ruglu i sramoti očajnički su potezi onih koji, kako iz skupštinskih klupa, tako i preko tabloidnih glasila, pokušavaju da diskredituju svoje političke protivnike, koji ukazuju na sve gori odnos vlasti prema državi i njenim građanima. Pružamo svu podršku našem prijatelju i koalicijonom partneru Radomiru Lazoviću!
Advokatici aktivista sa Starice i narodnoj poslanici Danijeli Nestorović onemogućen uvid u predmet
Tužilaštvo i policija iz Majdanpeka, na sve moguće načine pokušavaju da otežaju odbranu aktivista sa Starice. Advokatici i narodnoj poslanici Zajedno Danijeli Nestorović, koja je punomoćnik Draganu Dmitroviću i Nikoli Dragošanoviću, aktivistima iz Majdanpeka koji su branili Staricu, onemogućen je uvid u njihov predmet. Ne zaboravimo, Nestorović je nedavno došla do zapisa da je njen telefon bio i na merama praćenja i prisluškivanja. “Dana 1.11.2022. Sektor unutrašnje kontrole MUP-a mi je poslao obaveštenje o sprovedenom postupku po prijavama koje sam predala protiv policijskih inspektora iz Kladova i Majdanpeka. Od tada zamenik javnog tužioca Dragan Božinović iz Majdanpeka meni kao punomoćniku oštećenih Dragana Dmitrovića i Nikole Dragošanovića , ne dostavlja i onemogućava dostavljanje izveštaja MUP-A. 12.11.2022 .godine predat je i zahtev Republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac za hitan prijem i postupanje zbog kršenja zakona od strane Višeg javnog tužioca u Negotinu. Prema čl.251 ZKP Razmatranje spisa i razgledanje predmeta okrivljeni, odnosno osumnjičeni koji je saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog i njegov branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji služe kao dokaz. Pravo iz stava 1. ovog člana ima i oštećeni (član 50. stav 1. tačka 4) i stav 2.), oštećeni kao tužilac (član 58. stav 2.) i privatni tužilac (član 64. stav 2.). Dakle, meni se kao punomoćniku onemogućava uvid u predmet!”, objašnjava Danijela Nestorović, advokatica i narodna poslanica Zajedno.
Da svako ima hranu
Ljudi u Srbiji gladuju, a hrana se baca! Politička organizacija Zajedno planira da pokrene više inicijativa kojima bi se ovaj problem koji galopirajući raste rešio. Na prvom mestu, zalagaćemo se u Parlamentu za ukidanje PDV-a na donaciju hrane, a potom i za ostala, kompleksnija zakonska rešenja kojima se regulišu viškovi hrane. Na nivou Beograda borićemo se za to da jedina licencirana Banka hrane u tom gradu, koja snabdeva čak 260 udruženja, dobije prostor za skladištenje hrane. To je najmanje što grad može da uradi za organizaciju od koje zavise gladni i nemoćni! Tu smo da podsećamo nadležne šta su prioriteti!
