Intervju Đorđe Miketić: Finalna rasprodaja Srbije!

Narodni poslanik iz stranke Zajedno, Đorđe Miketić, razgovarao je sa novinarkom Jelkom Jovanović za Novi magazin. Miketić je govorio o aktuelnim dešavanjima u Narodnoj skupštini i zakonima koji su donešeni, kao i o protestima i gradskim politikama u Beogradu.

Narodni poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić je van svake sumnje jedno od toliko traženih novih lica na političkoj sceni. Ne samo zbog toga što je već tribun, a biće na narednim beogradskim izborima i kandidat Zajedno za gradonačelnika nakon što je pobedio takmace na predizborima koje je ova stranka organizovala. No, pred njim je, kao i pred čitavom opozicijom, ali i svim građanima, mnoštvo izazova o kojima Miketić govori za Novi magazin. Prvo o Skupštini, koja je usred letnje jare i oluja poslanicima „uštedela“ vreme i trud, pa imaju objedinjenu raspravu o 30 tačaka, među kojima je mnoštvo onih koje će promeniti Srbiju. Ali teško nabolje.

Kad ovaj broj bude na kioscima, Zakon o planiranju i izgradnji biće verovatno već usvojen. „Nijedna vlast dosad nije se usudila da progura ovakav antidruštveni zakon. Očito su osetili da im se bliži kraj i da pod hitno moraju da otmu sve još što se može prisvojiti“, ocenili ste pre nekoliko dana. Šta je posebno loše?

Zaokružena pljačka, krug se zatvara. Pazi sad. Odlična prilika da konačno ne gledamo politički vremeplov kroz stranke i promenu režima već njihove konstante; Mlađan Dinkić, Bogoljub Karić, Miroslav Mišković, Siniša Mali – čovek je bio direktor Agencije za privatizaciju, a sada je ministar u vladi koja je dva dana posle tragedija progurala ovaj zakon! – i njihovi ljudi pokupovali su nekadašnje gigante pod parolom – dići će ih na noge!

Kad su tajkuni kroz privatizaciju jeftino postali vlasnici državnih preduzeća, umesto da pokrenu ta preduzeća, što je zvanično bila i ideja tih privatizacija, prvo su otpustili sve radnike, rasprodali magacine, mašine i sve vredno što je to preduzeće posedovalo, na čemu su bogato zaradili, a sada nestrpljivo iščekuju ovaj lopovski Zakon o planiranju i izgradnji koji će im, nakon poklonjene imovine preduzeća, pokloniti i ekskluzivno zemljište. Podizvođač tih radova stigao je u liku ministra Gorana Vesića.

Zaokružena pljačka. Ali nije kraj! Prisustvujemo trenutku kao kad se zatvara radnja: konačna rasprodaja – sve ide na doboš. Samo će doboš i pod njihovim prozorom da zasvira. I to vrlo brzo. Oborili smo zakon o eksproprijaciji – oborićemo i ovaj. Nemojte, ljudi ,da zaboravljamo naše lepe zajedničke pobede. Možemo mi to! Moramo. Prvo zahtev poslanika za ocenu ustavnosti, čeka se DSS da vidi da li će ponovo da „isfejka“ da su opozicija, a onda blokade.

Pominje se IMT sa 35 hektara…

Da, građevinsko preduzeće „Rad“ sa 300 metara obale na Savi.

Biće i Sajam, kad ga presele tamo negde!

Tako je, ali videćemo da li će da ga sruše.

Utisak je da ni stručna javnost ne reaguje previše, ali građani to vezuju samo za drugi zakon o legalizaciji priključaka za struju i vodu nelegalizovanih objekata.

Da, to je zakon koji služi samo za glasove, ljudi su u problemu zaista, mislim da ih ima oko 50.000 i mislim da računaju na te glasove. To je ideja, a ideja ovog zakona o konverziji je pljačka. Pomenuli ste da je 30 tačaka na dnevnom redu o kojima se raspravlja, tu je i zaduživanje od 1,4 milijarde za sve i svašta, a premijerka je juče branila i Zakon o upravljanju javnim preduzećima, gde se sprema privatizacija kao i EPS-a, koji je već pretvoren u akcionarsko društvo d.o.o., pa će njihovi tajkuni kao Nikola Petrović to kupiti. To se isto sprema za Srbijašume i Vode, Nacionalni park Kopaonik, Taru… Zaista mislim da je ovo poslednji čin otimačine, kao ono kad idete gradom i vidite „Finalna rasprodaja“.

Juče vas je premijerka demantovala. Ne verujete joj?

Kako da vam kažem, oni su prodali Institut „Jaroslav Černi“, koji je imao neverovatan uticaj na vodoprivredu i sve što se tiče upravljanja vodama, u projektovanju i upravljanju branama, i još učestvuju u tome. Oni su takav naučni institut sa izuzetnim renomeom prodali budzašto, da bi odmah nakon toga preko državnih projekata novi vlasnik dobio poslove desetostruko veće vrednosti nego pre prodaje. To očekuje i druga preduzeća.

Propast, pa prodaja?

Propast, pa prodaja. Sajam se sam odrekao dve milijarde svog novčanog kapitala da bi tajkun koji dolazi ili Beograd na vodi, ne znam ko će biti faktički izvršitelj tih radova, kupio za tri miliona evra taj prostor i proširio Beograd na vodi.

Pre ovih zakona s kolegom Dejanom Atanackovićem pokušali ste da zaustavite rušenje Starog sajmišta. Ministarstvo kulture je naložilo obustavu radova, ali pre toga je srušen Nemački paviljon iako ste ukazivali da su tu pohranjene kosti logoraša. Šta se dešava?

Bagerima preko istorije, gradi se i grabi i preko grobova – što je to novo za radikalsku ekipu. Nemojte da se iznenađujemo!

Ministarstvo je posle rušenja Nemačkog paviljona dalo nalog da se obustave radovi, ali još nisu obustavljeni. Nemački paviljon je izgrađen tridesetih godina prošlog veka, tokom okupacije tu je bio logor, logoraši su tu mučeni i ubijani, stradali Srbi, Jevreji, Romi, antifašisti… Ali neko je politički odlučio da to nije do Memorijalnog kompleksa i srušio ga. Mi smo se bunili, išli pred bager, ali srušili su ga. Pošto smo slali prijave i izvršili ozbiljan međunarodni pritisak u značajnim institucijama za zaštitu kulture i u organizacijama koje se bave Holokaustom, Ministarstvo je dobilo packe i izdali su dokument u kojem kažu „da, da, jeste deo Memorijalnog kompleksa“ i treba da se obustave radovi ako se nešto nađe.

Zavod za zaštitu spomenika Beograda, jedna kriminogena organizacija, delegira mladu arheološkinju Kseniju Milenković za stalni arheološki nadzor, međutim, u proteklih sedam dana, koliko aktivisti stranke Zajedno odlaze na teren, a odlaze svakodnevno – nadzora nema.

Mi smo nedavno objavili dokumenta do kojih ste došli, koja ukazuju da postoje ljudski ostaci?

Da, postoje indicije da je ispod Nemačkog paviljona masovna grobnica. Radnici „Rada Končara“ koji su šezdesetih pravili neke zgradice za svoje potrebe našli su kosti i sve ih stavili u Nemački paviljon. Postoji i geoskener jedne engleske naučnice. Mi smo tražili da se to ispita i postavi ozbiljna kontrola, ali oni rade po starom radikalnom metodu: nema tela, nema dela! Prema papirima, oni tu nameravaju nešto da grade, da se profitira.

Želja da se profitira razume se u savremenom svetu, ali ono što se ne razume je ta ne/kultura sećanja, to je jedno od najvećih stratišta. Kako doživljavate to dramatično poništavanje istorije?

To nije samo istorija, nije ni samo kultura, to je stvar našeg identiteta. Mi smo odgajani na ideji da smo se odbranili od fašizma, naši preci su stradali boreći se, drugi su stradali, kako se tada smatralo, zato što su druge, niže rase. Ako zbog nekog tajkuna ili zarobljenih institucija mi kao društvo dozvolimo da se to poništi, društvo time samo sebi postavlja pitanje treba li da postoji. Ruši se Kalemegdan, srušena je kuća Mike Alasa i postavljena neka karakondžula… ako mi ne štitimo svoj identitet, postavlja se pitanje kakvo to društvo mi želimo.

Pre nekoliko meseci učinili ste nešto što se dve godine činilo nemogućim, prekrečili ste mural Ratku Mladiću u centru Beograda, pomogli su vama i nama navijači Partizana da tako ostane.

Mladić je na 300 lokacija u Srbiji, mislim na 170 u Beogradu, i to je bila ciljana akcija huliganskih grupa, počev od Miše Vacića, da na račun i za državu širi taj narativ „mi žrtve“, „oni zločinci“, naši su „heroji“ ma kakvi bili… Sam čin farbanja je bio refleks jer je mural 200 metara od škole „Ribnikar“, pa deca prolaze do škole pored Mladića, Putina i slova Z, a dvorištu ih sačeka svastika. Kukasti krst. Moj akt je borba protiv nasilja i zločinaca, nevezano kako se zovu, jer zločinci su zločinci, žrtve su žrtve i nikada to kao društvo ne smemo da zaboravimo.

Ovo vam je prvi mandat u Skupštini…

I poslednji!

To ćemo da vidimo. Dugo ste građanski aktivista, sada i političar, pretpostavljam da ste pratili rad Skupštine. Kako vam to izgleda iznutra?

Ja sam dugo tražio neki svoj ugao jer je u plenumu to jedna notorna besmislica, ne slušaju vas ljudi kojima govorite, svako se obraća svojoj grupi, to su ljudi koji reaguju na zvonce, nema tu rasprave, nema dijaloga. Možete li da zamislite da u najvišem domu predstavničke demokratije nema dijaloga? Proterano je slobodno, kritičko mišljenje, naticanje argumentima i pitanje je šta mi tu možemo da uradimo.

Nažalost, vokabular i ponašanje se namerno i tendenciozno spuštaju na nivo odvratne vašarske svađe da bi ljudi postali još više apolitični. A ja mislim da nas je ta apolitičnost i koštala svega ovoga, zato sam se i uključio u politiku iako sam mislio da neću, bez obzira na to što sam bio aktivista, ali došlo je vreme da se svi uključimo. Koliko ko može, neko pred bager, neko da čuva kutiju, neko u predstavnički dom…

Kad će izbori?

Koji?

Ja pitam vas.

Redovni lokalni i pokrajinski dolaze, beogradski zavise od nas; ako se mi udružimo i odgovorimo, Beograd ćemo dobiti, ali mislim da će vlast pokušati to da prolongira. U Beogradu su novci, moraju da „završe“ Sajam, da prošire Beograd na vodi, EKSPO, Makiš, Bajlonijevu pijacu hoće da ruše i moraju bar da krenu da bi to uzeli.

Oni preživljavaju od dana do dana, od subote do subote. Ali neće još dugo. Ama ljudi – Beograd je već slobodan, treba samo da izađemo i prigrlimo ga zajedno sa građanima, a to nije mala stvar. To znači odgovornost. Jer, za mesec, dva ili pet njih „čistimo“, ali pitanje je s kojim politikama, s kojim rešenjima i kojim ljudima.

Protesti i dalje traju, mada je sve više onih koji broje građane. Šta vi kažete?

Nikad nije bilo jasnije da je nasilnički bedem SNS-a pukao. Čitav mehanizam im se raspao, razoreno je sve što su do juče mislili da im čuva leđa… i eto ih frakcije, borbe za prevlast, osvete zbog nipodaštavanja ili zanemarivanja, napuštanje broda. Ostao je još samo jedan čovek i hipertrofirani kult njegove lažne veličine. I, naravno, čitava propagandna mašinerija još jedino drži privid moći. Svi drugi su zamenljivi ljudi bez svojstava. Bilo 15.000 botova, bilo 130 poslanika, 15 ministara, bilo je još mnogo privilegovanih generala i kapetana kartela, večito u VD statusu – koji služe samo kao šraf za što bržu eksploataciju.

Trista puta za 365 dana u poslednja dva meseca i češće jedan čovek se obraća. Znači, on sam je morao da izađe svakog dana na svim kanalima da bi zadržao privid da je sve ok. Šta je to ako nije krizni menadžment? Pa dao je SNS, nije napravio pokret, kontramiting – propo, Vulinu već sviran kraj, suđenje za Jovanjicu se rasplamsava, hapse svoje prebege kao onu sekretarku za urbanizam.

Protesti su već mnogo uradili, da ne govorim o oslobađanju od straha, pobunama u Jagodini, Požarevcu… Ljudi su tu, studenti su tu, hteli su da žive svoje male živote i shvatili iz dubine stomaka da to tako ne može.

Nama se priključuje veliki broj stručnih ljudi. Najviše mladih i onih stručnih koji imaju nekoliko godina do penzije jer oni su prevazišli strah. Blef must go on! Blefiraj, čiko, blefiraj – samo to i znaš. Spinuj, obećavaj, zadužuj se, pljačkaj, spinuj, obećavaj, zadužuj se otimaj…

Da li je nekad doneo neku veliku odluku? Da ide u EU, da ide u Rusiju, da prizna Kosovo ili da ga odbrani? To su poslednji dani. Zato će on pre sve dati nego REM, Pink, Hepi, RTS, Informer, to im je poslednje utočište.

I zato kažem ZAJEDNO!

Pobedili ste na predizborima za gradonačelnika u Zajedno. Hoće li biti predizbora u opoziciji i koji plan kandidujete?

Jedva čekam da dođemo u vreme da se takmičimo idejama, rešenjima, politikama. Naš program za BGD je izglasan i napisan pomoću šest hiljada građana, kroz proces predizbora sa sedam odličnih kandidata sa izuzetnim biografijama – nismo ga pisali u nekom mračnom kabinetu po ko zna kojim interesima. Mi verujemo u inkluzivnu politiku i zato smo tako radili, sada je samo pitanje kako da se dogovorimo sa proevropskim strankama i građanima – dobro bi bilo i kroz predizbore zajedno da prođemo – i kandidujemo tu politiku na zajedničkoj listi.

Beograda što se tiče, ništa ne može da se radi bez Generalnog urbanističkog plana, neophodan je moratorijum na sve gradnje dok se ne napravi GUP. U dogovoru sa građanima i strukom.

Imamo plan kako za 43 odsto smanjimo zagađenje vazduha za tri godine, imamo plan kako bez zahvatanja u budžet zasaditi milion sadnica takođe za tri godine, što bi drastično promenilo i kvalitet vazduha i toplotu grada, kvalitet života, posebno za hronične bolesnike i osetljive grupe.

Gradski saobraćaj je u kolapsu, za dve godine možemo da ga oporavimo, napravili smo precizan plan. Napravili smo program za vrtiće…

E da, ovu meru besplatnih vrtića smatrate propagandom koja će dovesti do njihove privatizacije?

Čini mi se da smo velikom akcijom zaustavili da potpuno sklone tehničko osoblje, koje je i sada u robovlasničkom odnosu. Imamo samohranu majku troje dece koja mesečno radi 160 sati za 30 hiljada dinara! Trude se da te ljude oteraju da bi došle firme za ketering, za čišćenje i druge poslove. Bukvalno, spremni su da kradu deci iz tanjira samo da bi ubacili svoje ljude i firme u vrtiće. Predložili smo, sproveli akciju koju podržavaju roditelji bar u ovim centralnim opštinama; da roditelji plaćaju mesečno 1.500 dinara, što će ići u fond za povećanje zarada tehničkom osoblju koje je ostalo na starim platama. Do novca za poboljšanje higijenskih uslova.

Pokret slobodnih građana je predstavio plan za poboljšanje studentskog standarda, pre svega stanovanja u domovima. Podržaćete to?

Svakako. Pa mi smo predlagali da se kula Genex pretvori u studentski dom koji će imati i poseban kreativni hab koji bi osmisli studenti sa različitih fakulteta. Lokacija i zgrada su bili idealni za to.

Prošlo je više od dva i po meseca od masovnih ubistava, danas, posle ovog razgovora, Srbija će dobiti novu ministarku prosvete. Nova školska godina počinje za nekoliko sedmica, šta su uradile gradske i nacionalne vlasti?

Ništa. Izabraće ministarku, doktorku od sedamdesetak godina, a nama trebaju stručnjaci koji razumeju obrazovanje za 21. vek. Ništa od toga ne vidim, daće se poneki udžbenik besplatno i ništa više.

Ako u ovakvom momentu nismo odlučili da nam takva škola ne treba, posle svega ne znam kada ćemo.

https://www.novimagazin.rs/