Tag: Zrenjanin
U Zrenjaninu otvorena kancelarija Zajedno
Sinoć su na otvaranju kancelarije stranke Zajedno u Zrenjaninu prisustvovali kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović i kopredsednica prof. Biljana Stojković, kao i predsednik odbora u Zrenjaninu Dragan Kleut. Stranka Zajedno ima dva jasna cilja, jedan je da nema promena granica na Balkanu a drugi da se mora raditi na tome da se Srbija što pre pridruži Evropskoj uniji! Te ciljeve možemo da ostvarimo zajedničkom odbranom i ekonomskom saradnjom na prostoru regiona, koji broji dvadeset miliona stanovnika. Ovo što se sada dešava u Skupštini Srbije jasan je znak da su promene potrebne i da je to ključna tema“, izjavio je Zelenović za lokalne medije. „Ono što nam nedostaje to su briga za ljude, dostojanstven život, humanost u životu, za razumevanje javnog dobra i kolektiva. Mi smo opcija koja želi takav život, to nam je u programskom platformi. Život u Srbiji nije samo profitiranje, stvarno moramo da se bavimo jedni drugima i politiku spustimo na nivo da ljudi mogu da odlučuju o svom okruženju“, navela je prof. Biljana Stojković. Dragan Kleut je izjavio da je stranka Zajedno raširila svoje odbore u Banatu, da nije to samo Zrenjanin, tu je i Pančevo, Opovo, Kovačica, Vršac i Kikinda. Pokrili su celokupnu teritoriju Banata i delovaće prevenstveno kako bi poboljšali život građana. ,,Prioritet će nam biti voda, to je u Banatu regionalni problem ali i poljoprivreda, koja je godinama bez pomoći države i urušena“, dodao je Kleut.
Zajedno Zrenjanin: Da li će naša javna preduzeća moći da prežive rasipničko ponašanje države
Godina 2022. započela je ratom u Ukrajini, koji je u danima i mesecima koji su dolazili pokazao da neće lako prestati. Geopolitička situacija u Evropi dovela je do poskupljenja energenata, što je zajedno sa nestručnim vođenjem EPS-a stvorilo jasnu sliku o onome što nam predstoji u nadolazećoj zimi 2022/2023 – ponovno pokretanje termo-toplana kao nužne ispomoci našem energetskom sistemu. Možemo slobodno reći da je stručnim ljudima u Ministrastvu energetike bilo jasno da će tokom zimskog perioda, osim lokalnih toplana raditi i termo-toplane. Takva situacija je i sa Zrenjaninom, koji ima i termo-toplanu ali i lokalno JKP Gradska toplana. Dok je JKP Gradska toplana, lokalno preduzeće osnovano od strane grada Zrenjanina i pod njegovim direktnim upravljanjem, TE-TO Zrenjanin je preduzeće pod upravljačkom palicom EPS-a, odnosno države. Iako je bilo već tokom leta jasno da će oba preduzeća morati da rade – JKP Gradska toplana kao preduzeće koje se bavi komunalnom uslugom grejanja, a TE-TO kao EPS-ova ispomoć, ostaje nejasno kako se još tokom letnjeg perioda nije desilo planiranje sinhronizacije rada ova dva preduzeća. Naime, nusproizvod TE-TO je para, koja se u periodu pre modernizacije i rehabilitacije sistema grejanja u gradu Zrenjaninu, koristila kao sredstvo za zagrevanje stanova građana Zrenjanina. Iako je osnovna funkcija TE-TO proizvodnja električne energije, ne sme se zanemariti mogućnost da u danima kada TE-TO radi, ne radi pogon JKP Gradska toplana. Da se problemu štednje prišlo zaista ozbiljno, uz poštovanje struke i “zanata” danas ne bismo bili u situaciji da dva preduzeća troše prirodni gas – od kojih jedno greje grad, a drugo svoj nusproizvod baca u vazduh dok proizvodi električnu energiju. Problem u kome se trenutno nalazimo kao grad, ali i država, pokazuje da su sve teme koje se tiču života građana, “politizirane” dnevno-političkim ubiranjem poena vladajuće stranke, a ne strateškim planiranjem i ozbiljnom političkom anticipacijom. Zato se pitamo zašto od novembra meseca, kada je grejna sezona sa zakašnjenjem počela (uprvo zbog mera štednje i odluke Vlade RS), JKP Gradska toplana i TE-TO Zrenjanin nisu bili povezani kako bi lokalno komunalno preduzeće preuzimanjem pare grejalo grad? Zašto tokom leta nije došlo do potrebnog infrastrukturnog spajanja ova dva preduzeća? Zašto JKP Gradska toplana svakoga dana troši prirodni gas, kada TE-TO već proizvodi struju i stvara paru? Koje su to količine prirodnog gasa na dnevnom nivou koje se uzaludno troše? NIje li apel za štednjom, koji se kao mantra ponavlja građanima putem medija, samo odraz šarlatanstva i hipokrizije trenutnih vlasti ili je ozbiljan propust u organizovanju posla i nedostatku komunikacije javnog sektora? Građani svakako moraju da štede – na hrani i elementarnim stvarima za prosto održavanje života. Teško da mogu štedeti na energentima, a pre svega na daljinskom grejanju – stanovi su sa dotrajalim stolarijama, starih instalacija, zapečenih ventila, većina zgrada nema ni adekvatnu fasadnu izolaciju – kakva je štednja tu moguća? Građani će svakako morati da plate svoje račune, ali da li će naša javna preduzeća moći da prežive rasipničko ponašanje države – koja niti anticipira svoje energetsko stanje, niti ima kapacitet (kadrovi nam svakako nedostaju ili odlaze iz zemlje) da izvede potrebno modernizovanje ili restrukturiranje javnog sektora – to nam ostaje kao otvoreno pitanje. Nadamo se da nam pred kraj ove godine ne slede “državne” ideje o privatizaciji javnih preduzeća koja se bave energetikom, sve pod plaštom naše višedecenijske građanske neodgovornosti.
Saopštenje zrenjaninskog odbora Zajedno po pitanju rezervata carska bara
Zamuljavanje korita Starog Begeja predstavlja jedan od najvećih problema prisutnih na području Specijalnog rezervata prirode „Carska bara“, a za koji još uvek nije doneto adekvatno rešenje, već se uglavnom primenjuju kratkoročne i pogrešne aktivnosti. Iz nekadašnjih ribnjačkih jezera voda se ispušta u tok Starog Begeja koji ima primarnu ulogu u snabdevanju Carske bare i ostalih vodenih površina u rezervatu vodom. Međutim, usled nepostojanja adekvatnog sistema upuštanja vode, u tok Starog Begeja ulazi velika količina mulja koja dovodi do izražene i ubrzane eutrofizacije toka i smanjivanja vodenih površina koje su u vezi sa Starim Begejom, čime je opstanak celog rezervata doveden u pitanje. Na početnom, 15. kilometru toka Starog Begeja, gde se nalaze pumpe za upuštanje vode, u prethodnim godinama mereni su talozi mulja debljine i preko tri metra, odnosno preko 90 procenata dubine korita, dok je dubina vode iznosila svega 20-30 cm. U poslednjih 15 godina izmuljavanje korita Starog Begeja vršeno je nekoliko puta, praktično na svake tri godine, a ovih dana smo svedoci da se po ko zna koji put sprovodi novo izmuljavanje na isti pogrešan način. Izmuljavanje se sprovodi ulaskom teške mehanizacije u samo srce rezervata, što dovodi do pogubnih posledica po živi svet, a posebno po šumske sastojine koje se uništavaju radi kretanja kamiona koji odnose mulj. I ako smo se nadali da će promena upravljača doneti neke značajne promene u upravljanju Carskom barom, jasno je da se struka i dalje ništa ne pita, a načini rešavanja problema ostaji isti, njihovim guranjem „pod tepih“. Štaviše i samo ponašanje novog upravljača Javne ustanove „Rezervati prirode Zrenjanin“ i njihovog direktora pokazuje netransparentnost u realizaciji ovog i sličnih projekata, što je nastavak stare prakse kada je u pitanju trošenje novca građana Zrenjanina na pogrešne i očigledno promašene ideje. Jedino trajno i ekološki prihvatljivo rešenje jeste izgradnja tehnološki odgovarajućeg sistema za upuštanje vode u tok Starog Begeja iz ribnjačkih jezera, kako bi se sprečio ulazak mulja i organske materije koja ugrožava ceo rezervat. Nastavak procesa izmuljavanja toka devastacijom prirode i bez dugoročnih efekata samo produžava agoniju u kome se nalazi Specijalni rezervat prirode „Carska bara“ i troši se vreme koga je sve manje kako bi se sačuvao ovaj biser prirode.
- Vreme je za NARODNI POKRET OTPORA trovanju Srbije.
- Evropski Zeleni su solidarni sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto Jadar
- Zajedno podnela zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine
- Beogradski odbor stranke Zajedno stoji uz prosvetu, poniženu, zastrašenu, po imenima ispisanu na spiskovima aktuelne ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović
- Srbija je pala u vodooskudicu i pati od suše zbog zastarele infrastrukture i diletantizma vlasti
