Zelenović za NIN: Vreme je za velike odluke

Srbiji treba vizija Zapadnog Balkana  u 21. veku. Uveren sam da je postovanje principa nemenjanja granica i dobijanje jasne, realne i vremenski definisane perspektive punopravnog clanstva u EU za ceo region, put za dobar zivot svakoga na ovom prostoru.

Sva kljucna pitanja regiona treba resavati istovremeno. Zalazem se za odrzavanje Medjunarodne konferencije, na kojoj bi ucestvovali svih sest entiteta iz regiona, Evropska unija, zemlje Kvinte ( Sjedinjene Američke Države, Nemacka, Francuska, Velika Britanija i Italija ) i Hrvatska. Ovakva konferencija bi trebalo da ima dva cilja. Prvi  je dogovor o zajednickoj odbrambenoj politici regiona. Ta politika bi trebalo da bude potpuno usaglasena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Drugi cilj je da  bude formirana Ekonomska zajednica Zapadnog Balkana i da budu potpuno uklonjene granice za sve ekonomske aktinovnosti. Ekonomska zajednica Zapadnog Balkana bi se kao celina pridruzivala Evropskoj uniji, po precizno dogovorenom planu, sa tacno utvrdjenim rokovima i cvrstim garancijama za dobijanje punopravnog clanstva u EU.

Rat u Ukrajini doveo je do geopolitickog zemljotresa. Mi zivimo u jednom sasvim novom vremenu medjunarodnih odnosa. Pala je nova gvozdena zavesa. Srbija treba da svoju spoljnu i odbrambenu politiku usaglasi sa ovim novim prilikama. Vrednosno, nasa zemlja treba nedvosmisleno da izabere svet slobode, koji se temelji na zastiti ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i postovanju pravne drzave. Geografski, svi nasi susedi, izuzev Bosne i Hercegovine, nalaze se u NATO paktu. Postavlja se pitanje kako, u ovakvim okolnostima, da dodjemo do ostvarenja prvog cilja, a to je zajednicka odbrambena i bezbednosna politika regiona. Odluku o tome da li ce pristupiti NATO ili ne Srbija treba da donese na referendumu.  Ali, sada je  trenutak da nasa zemlja zakljuci bilateralne vojne i odbrambene  ugovore sa nekim od svojih suseda, a pre svega sa Crnom Gorom i Severnom  Makedonijom.

Momenat  je za veliki iskorak u odnosima Beograda i Pristine. Na KiM je neophodno konstituisati Zajednicu srpskih opstina, koja treba da ima oblik razvijene autonomije. Do sada postignuti dogovori i razliciti modeli autonomije koji postoje u Evropi daju elemente za resenje ovog pitanja.. Dajle, treba uspostaviti jasno pravilo  da se Kosovo ne moze ujediniti sa Albanijom, bez saglasnosti SZO i Srbije. Zatim, neophodno je nedvosmisleno zagarantovati demilitarizaciju Kosova, tako da na ovoj teritoriji nije dozvoljeno formiranje vojske. Takodje, treba utvrditi resenje za sva imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnog karaktera, koja su otvorena izmadju Beograda i Pristine. Isto tako, treba uspostaviti poseban međunarodno javnopravni status crkvenoistorijskih spomenika na ovoj teritoriji, koji su  bitni za nacionalni identitet Srba.  Ovakav sporazum Beograda i Pristine garantovale bi EU, zemlje Kvinte i Albanija. Takav dogovor, koji bi se organski uklopio u navedeni regionalni sporazum o odbrani i bezbednosti i sporazum o formiranju Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana,  po mom uverenju, moze da bude osnov za novu poziciju Srbije prema pitanju pristupanja Kosova medjunarodnim organizacijama.

Verujem da niko ozbiljan ne smatra da je pitanje BiH manje tesko od kosovskog cvora. Ogroman broj gradjana ove zemlje ne zeli da zivi u njoj. Sa druge strane granice nije moguce menjati bez nesagledive opasnosti od novog rata. Zbog toga je neophodno i otvorena, vitalna, pitanja za funkcionisanje BiH resiti istovremeno na predlozenoj Medjunarodnoj konferenciji. Uveren sam da je kljuc za stabilnost ove zemlje i ocuvanje njenih granica stvaranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana.

Neophodno je dalje prisustvo medjunarodnih vojnih snaga i na Kosovu i u BiH , sto bi takodje trebalo da bude deo sporazuma svih ucesnika Medjunarodne konferencije. Ovo bi bio dodatan osnov za te vojne misije, pored postojecih mandata koje vec imaju.

Vreme je za velika dela!

Izvor: НИН